Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (106)

PROLEĆNA SETVA U SRBIJI

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godien na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, povodom za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Nerazumevanje smanjuje proizvodnju i izvoz

U Srbiji je počela prolećna setva u 2023. godini. Ona treba da se obavi na 2,3 do 2,5 miliona hektara. Prema analizama Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ona će od prethodne biti skuplja za oko 30 odsto. Bez troškova zakupa zemljišta, bankarskih kredita, radne snage, osiguranja i amortizacije kao i troškova mašinskih usluga, po hektaru kukuruza poljoprivrednici će uložiti 738 evra, za soju čak 665, a za šećernu repu čak 1.365 evra. Ta analiza, pokazala je i da se cene zakupa oranica kreću u rasponu od 250 do 1.000 evra po hektaru, dok je iznajmljivanje mehanizacije poskupelo za oko 25 odsto.

Zbog visokih cena veštačkog đubriva i goriva i prošlogodišnja jesenja setva bila je za oko 50 odsto skuplja u odnosu na 2021.godinu, pa su troškovi za ratare bili rekordni. Međutim, sezonu su obeležile visoke cene žita i uljarica, na domaćem i svetskom tržištu, što je podstaklo poljoprivrednike da sade i seju ove kulture, iako je repromaterijal skup. ,,S obzirom na podsticaje koje država daje, očekuje se da će biti povećane i površine kod suncokreta i šećerne repe, koja je zauzela više od 30.000 hektara. Zabeleženo je i su znatno povećanje kod uljane repice u odnosu na prethodne godine, oko 67 odsto. Bila je dobra cena i dobro se prodavala, rekao je za javnost dr Zoran Rajić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. On je istakao i da je neophodno da država što pre donese krovnu uredbu o subvencijama kako bi poljoprivrednici znali šta mogu da očekuju. Napominje se i da je najnepovoljnije zaduživati se kod poslovnih banaka na kratak rok i opominje da su se u Vojvodini pojavili otkupljivači pšenice koji za novi rod na zeleno nudili 25 dinara po kilogramu. Svi su tu ponudu nazvali sramotnom i dodali da je pšenica prošle, 2022. godine u sezoni žetve koštala 40 dinara po kilogramu! Država je iz neznanja vođenja agroekonomske politike bila tada zabranila izvoz tržišnih viškova i tako nanela štetu sebi i proizvođačima. U novu žetvu, 2023. godine ulazi se i sa novim sitemom E-Agrar. U trenutku pisanja ovog teksta bilo je upisano oko 220.000 poljoprivrednika. To je dobra ideja i korisna akcija, ali je to prebrzo rađeno pa je otežalo obavljanje prolećne setve i drugih poslova na početku godine. Sa ovim sistemom se požurilo i mišljenja su da bi zbog toga mnogi mogli da ostanu bez subvencija. U obzir treba uzeti i starosnu strukturu naših poljoprivrednika (prosek godina je oko 65) i stanje infrastrukture u seoskim sredinama.

Uzrok skupljeg sejanja je, pre svega, mineralno đubrivo koje su poljoprivrednici štedeli i tokom jesenjih radova. Oni kažu da je zbog skupog đubriva za jesenju setvu i na 40 odsto zasejanih površina smanjena njegova upotreba, što će se odraziti na visinu prinosa ako se ne nadoknadi taj manjak. Po tradiciji ove godine najveće površine od oko 950.000 do milion hektara zauzeće ,,žuto zlato'', odnosno kukuruz. On je u prošloj godini zbog suše dao polovinu očekivanog roda, a to je bilo tek nešto više od četiri miliona tona, navodi dr Goran Bekavac, tvorac visokorodnih hibrida u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. To je dovoljno za potrebe sve manjeg stočarstva Srbije, ali ga je bilo veoma malo za izvoz. Uz to zbog suše bilo je i loš kvalitet. Očekuje se da će i suncokret 2023. godine zauzeti površine kao i svih prethodnih godina. Tako je u sušnoj 2022. godini pod ovom uljaricom bilo zasejano čak 240.000 hektara. On je od svih kultura u toj godini najbolje izdržao sušu i dao za takve uslove dobar prinos, prosečno, oko tri tone po hektaru. Lane, u 2022. godini je zbog suše, podbacio i rod soje. I pored toga očekuje se da će i ove godine ova uljarica zauzeti značajne površine. Svi bi bili zadovoljni da se poseje na oko 200.000 hektara... Poljoprivrednici od ministarstva poljoprivrede u 2023. godini očekuju ciljane subvencije, veću podršku za prolećnu setvu i nabavku mehanizacije, kao i da se zadrže data obećanja o pomoći agraru. Od godine i vremena kao i ulaganja novca, zavisi kakva će biti poljoprivredna godina.

Statistika je objavila da je u 2021. godini bio pad proizvodnje veći od šest odsto, a u 2022. godini osam odsto! Strategija je predviđala da će i u ovoj godini biti rast od 9,1 odnosno pošto je bila suša 6,1 odsto! To su bile samo nerealne želje kreatora te strategije, usvojene od Vlade Srbije da se priemnjuje od 2014. do 2024. godine.

Paorske računice

Inače u Srbiji jesenja setva 2022. godine obavljena je na 873.187 hektara zemljišta. To je bilo za 8,9 odsto više nego 2021. godine kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS). Prema podacima RZS, posmatrano po kulturama, pšenice je zasejano za 6,1 odsto više, ječma za 19,3 odsto, uljane repice za 30,9 odsto, ovsa za 17,4 odsto, dok je raži zasejano manje za 3,6 odsto. Zbog visokih cena pšenice za vreme žetve u 2022. godini, kada je u Srbiji rodilo 3,18 miliona tona, ova kultura je dobila još više površina u celoj zemlji. Oko smeštaja novog roda 2023. godine i njegove prodaje biće dosta problema, kaže Sunčica Savović, direktor ,,Žito Srbije''. Kada je reč o pšenici, logika proizvođača je jasna. To je da rade da bi zaradili! Statistički gledano, njena cena je bila porasla u odnosu na 2021. godinu lane, čak za 40,9 odsto, pokazuju podaci Produktne berze u Novom Sadu. Međutim, cena je kasnije gotovo prepolovljena, što znači da se 25. marta 2023. godine na Berzi u Novom Sadu kilogram prodavao po 25,5 dinara bez PDV!

Problema će biti jer sad, pre žetve, na zalihama ima oko milion tona zrna. Pa ako se te zalihe ne prodaju, nema mesta za smeštaj novog roda. Problem je stvorila sama država kada je prošle godine jedno vreme bila zabranila izvoz, baš kada su bile visoke cene na svetskom tržištu. Inače, Srbiji za ishranu, robne rezerve i semensku pšenicu godišnje je potrebno najviše oko 1,5 miliona tona zrna. Hektar setve pšenice u jesen 2022. godine koštao je 140.750 dinara, odnosno 81.093 dinara po jutru, pokazala je računica Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije (AKPPS). Ovo je iznos ukoliko se uzme da će ratari plaćati dizel po subvencionisanoj ceni od 180 dinara po litru. Kako je rekao za javnost Nenad Manić, predsednik AKPPS ovi troškovi su za 26,3 odsto viši nego prethodne jeseni.

Prema paorskoj računici ratarima je protekle 2022. godine bilo potrebno 9.310 dinara za oranje po hektaru, za setvu spremanje 2.929 dinara, rasturanje veštačkog đubriva je po hektaru koštalo 1.l92 dinara, setva pšenice je koštala oko 4.480 dinara, veštačko đubrivo NPK 38.320 dinara i seme pšenice je trebalo platiti 22.500 dinara. Cene mašinskih radova preuzete su iz cenovnika Zadružnog saveza Vojvodine, koje je sačinio saradnik u ZSV Petar Radić, a u cenu setve ušao je i zakup oranica što je najveći trošak poljoprivrednicima, jer po hektaru sad zakup tuđih njiva košta 500 evra, odnosno 61.360 dinara po hektaru. To su bile cene za vreme jesenje setve pšenice i sve će se to uračunati u cenu finalnog proizvoda. Ovo su cene troškova kod velikih proizvođača, a takvi se smatraju oni koji obrađuju po 200 hektara i više od toga i koji uspevaju da obnove mehanizaciju i budu konkurenti na tržištu. Ovi proizvođači obnavljaju mehanizaciju uglavnom za 10 godina, neki čak i ranije. Svi vode računa da se smanjuju troškovi proizvodnje. Sa ovakvim troškovima nije moguće graditi i zalivne sisteme, a to se mora raditi jer, nam dolaze sušne godine.

Istaknuti selekcionar iz Novog Sada prof. dr Miroslav Malešević ističe da se i ove godine može očekivati rod pšenice iznad prosečnog što znači da će polovina biti za izvoz. Rano je za sad o tome govoriti, jer, sve zavisi od vremenskih uslova. Ali, on svake godine ukazuje na činjenicu da bi Srbija mogla da ima prinose, pšenice na osnovu onog što nudi nauka. Uzrok manjeg roda se nalazi u činjenici što svake godine zasejene površine, čak 60 odsto njiva, zauzme nedeklarisano seme ,,tavanka''. Uzrok zašto paori seju baš ovo seme sa tavana, je u njihovom siromaštvu jer nemaju novca da kupuju deklarisano seme, pa seju ovo iz sopstvene proizvodnje.

Poljoprivrednici moraju da razmišljaju i o tome da li da se seje seme sa tavana ili seme koje Vam daje mogućnosti da žanjete osam ili 10 tona po hektaru. To je stara dilema. Još uvek se odlučuju za ,,tavanku''. Zbog toga što im je jeftinije. Štedi se na semenu, đubrivu i ostvari se prinos od četiri tone po hektaru. I niko nije zadovoljan!

Pomoćnik direktora za naučno istraživačke poslove u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Ana Marjanović Jeromela za javnost ističe da je primetan rast površina pod uljanom repicom Srbiji. Ona napominje da je ova industrijska biljka jedna od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih biljaka za proizvodnju ulja, posle soje, i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulja. Moguće je i gajenje ove uljarice u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima uljana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare, a može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine. Ono što proizvođače najviše opredeljuje je stabilna cena koju uljana repica ima. Pored toga veoma je bitno i to što se ova sirovina izuzetno traži na domaćem i svetskom tržištu, tako da proizvođači mogu odmah da je prodaju. To je biljna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre poljoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime. Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje u Novom Sadu, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod. Kao i kod svih drugih uljanih biljnih vrsta, i kod semena uljane repice došlo je do naglog skoka cena tokom pandemije i ta se cena i dalje održava jer je reč o sirovini koja je izuzetno tražena na tržištu.

Krenula setva ,,slatkog korena''

Mašine su prvo krenule u setvu šećerne repe. Cilj je da ,,slatki koren'' počne postepeno da se vraća na njive. Posebno u Vojvodini. Želja je da u ovoj godini repa zauzme najmanje 35.000 hektara pa možda i 40.000 hektara. Setimo se nekada je ona u Vojvodini zauzimala i do 80.000 hektara! Želje za ovu godinu bile su i realne jer, jer je privlačna cena za setvu po hektaru dobra , a to znači das u subvencije za njenu proizvodnju 35.000 dinara za prinose iznad 50 tona po hektaru, što je prihvatljivo za proizvodnju. Dobra je i cena šećera u maloprodaji, nepunih 115 dinara po kilogramu, To je znatno više nego prethodnih godina. U 2021. godini repa je u Srbiji bila zasejana na oko 30.000 hektara, a nekada je zauzimala 60.000, 80.000 pa čak i 100.000 hektara! Proizvođač Živko Vasin iz Temerina, ističe za javnost da je ovogodišnja setva repe biti skuplja za oko 15 do 20 odsto nego prošla. Ove godine su šećerane izašle sa boljim uslovima u ponudi ratarima. Tonu repe plaćaće se 55 dolara, što je za 12 dolara više nego u 2022. godini. Obezbeđen je repromaterijal, pa su proizvođači zadovoljni. Proizvođači se odlučuju za repu i zbog toga što se dobro pokazala za vreme suše, jer za razliku od primarnih kultura, kukuruza, soje i suncokreta, nema vegataciju jer se plod razvija u zemlji. Proizvođač iz Kovačice, Goran Josifovski ističe da je i u proteklim godinama imao prinos 60 tona po hektaru.

U Srbiji sad repu prerađuju četiri šećerane u Kovačici, Pećincima, Vrbasu i Crvenki. S obzirom da ćemo imati repu na 35.000 do 40.000 hektara, to je sasvim dovoljno da će biti za proizvodnju šećera za domaće tržište i za izvoz. Potrebno nam je do 220.000 tona za domaće tržište i odavno imamo dozvolu za godišnji izvozu EU od 181.000 tona šećera.

Vlasnici stariji od traktora

Poljoprivrednici u Srbiji imaju oko 451.983 traktora. Po broju mašina smo premehanizovani, ali su to sve stare mašine. U proseku, čak 86 odsto mašina su starije od 20 godina! Ali, ako se uzme u obzir da su to stare mašine, dakle, starije od svojih vlasnika i oni od tri stara sklapaju jedan traktor da ide na njive, onda se vidi da je potrebno hitno da se obnovi mehanizacija, navodi prof. dr Ratko Nikolić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Mi sad godišnje uvozimo oko 5.000 traktora što nije dovoljno za njivu od 3.476.000 hektara koliko se sad koristi u Srbiji, prema podacima RZS. Treba nam da uvozimo i najmanje po 20.000 traktora godišnje. Jer, za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju neophodno je u narednih nekoliko godina zameniti oko 50 odsto traktora. Pošto mi sad nemamo proizvodnju traktora u domaćoj industriji (koja trenutno ne postoji) moramo ih uvoziti. Istraživanja pokazuju da je do 2030. godine, godišnje potrebno uvoditi u poljoprivredu Srbije oko 21.000 traktora! Kada bi sve to uradili, i imali domaću proizvodnju ovih traktora, Srbija bi godišnje proizvodila hrane za 50 miliona stanovnika i imala izvoz hrane vredan preko 10 milijardi dolara ili evra godišnje! To je dvostruko više nego prošle godine.

,,Sad imamo uvoz traktora od 38 proizvođača iz 14 država sveta. To je veoma loša varijanta, što otežava uspešno održavanje, remont i korišćenje. Stoga ostaje i dalje predlog se u odgovarajućem centru, organizuje proizvodnja traktora u Srbiji za svoje potrebe i izvoz. U tom centru proizvodilo bi se godišnje oko 20.000 traktora za domaće tržište i oko 10.000 za izvoz, uz zapošljavanje oko 10.000 radnika. Ušteda za Srbiju bi bila oko 320 miliona evra godišnje'', navodi Nikolić.

Poljoprivredu Srbije za veću proizvodnju hrane onemeogućava niz nerešenih sistemskih problema. Jer, država probleme rešava uredbama. Rešavanje problema sa uredbama, nikad do sada dugoročno nikome nisu donele ništa dobro niti su dugoročno rešile probleme. Uredbama se samo ,,gase požari''. U tome i treba tražiti razloge zašto je u Srbiji prihod po hektaru u agraru samo do 1.000 do 1.200 evra, a u nordijskim zemljama se približava brojci od 30.000 evra po hektaru! Radi se o zatvorenom sistemu proizvodnje hrane od njive do trpeze, preko zadruga u kojima se nalazi i prerađivačka industrija. U njima proizvođači odlučuju o svemu, a novac se obrće 52 puta godišnje. U Srbiji to nije slučaj i novac se obrće dva do tri puta godišnje. Pored toga poljoprivrednicima nisu u potpunosti isplaćeni podsticaji, premije i bespovratni novac za nabavku opreme i priplodnih kvalitetnih grla stoke ni iz prethodnih nekoliko godina unazad. Ukupan iznos duga još nije utvrđen, a među gazdinstva je stigla i vest da ministarstvo poljoprivrede razmišlja da ne isplati sve pomenute stečene obaveze. Odavno je poznato da se iz godine u godinu prenose finansijske obaveze i da se isplate starog duga obavljaju iz tekućeg budžeta, što ministarka Jelena Tanasković ocenjuje kao nezakonito i tu praksu želi da ,,preseče'', što za gazdinstva koja očekuju novac iz državne kase nije prihvatljivo, navode u udruženju stočara ,,Agroprofit'' iz Novog Sada.

Uz to, stočari ističu, da im još uvek nije rečeno gde je otišlo 28 milijardi dinara subvencija upućenih njima od Ministarstva poljoprivrede 2016. godine, kao i još 26 milijardi dinara upućenih za ruralni razvoj sela, 2018. godine. Jer, Državna revizorska institucija je utvrdila da uloženi novac od ta dva programa u iznosu od 54 milijarde dinara ili 457 miliona evra nisu doneli očekivane rezultate, a nema ni traga parama gde su eventualno utrošene!

Prema oceni, lista davanja koju je ministarstvo poljoprivrede minulih godina povećalo bez priliva novca iz centralne kase, uticala je na sadašnje gomilanje duga, pa je poseban teret bila i dodela 2.200 traktora, nabavka mehanizacije i nedavna davanja za proizvodnju suncokreta. ,,Priče o zanemarivanju isplate duga ipak govore o pokušaju da su ovom sektoru uštedi više desetina milijardi dinara. Bez razlike koje prioritete državni vrh ima u investicijama, sasvim je izvesno da će uvažiti potrebnu finansijsku intervenciju u sektoru agrara stočarstvu i proceniti da je važno u ovom času da se neko obrati i kaže da ova struktura nije odbačena kao i da se neće vratiti teškoće koje su poljoprivrednici preživljavali za vreme sankcija'', objašnjavaju u udruženju ,,Agroprofit'' . Ističu da je važno poručiti poljoprivrednicima da ne odustanu, pre svega, od stočarske i organske proizvodnje kao i održivih investicija. ,,Poljoprivrednici ne mogu zanemariti istinu da je svaki napredak na njihovom gazdinstvu (a ugašeno je za poslednjih deset godina 62.000 gazdinstava i ostalo je bez posla oko 100.000 ljudi) u poslednjih 10 - 15 godina ostvaren uz učešće države, da smo svi zajedno bili racionalniji ostvarenja bi bila i veća - od primene IPARD-a do prerađivačke industrije. Jer, ona je privatizovana u pljačkaškoj privatizaciji, nakon demokratskih promena 2000. godine, uz pomoć države, od onih koji je nisu stvarali.

Nema te oblasti u poljoprivredi Srbije kojom naši ljudi ne žele da se bave - od mlečnog govedarstva do vinarstva, ali bez predvidljivih državnih novčanih podsticaja to je za njih neostvarivo! Bez državne pomoći naša poljoprivreda neće zadržati ni minimum konkurentnosti, jer u EU najmanje 20 odsto prihoda farmeri ostvaruju iz različitih fondova i davanja njihovih država, zaključuju u udruženju ,,Agroprofit''. Sve ovo pokazuje šta utiče da agrarna proizvodnja ima više padova nego uzleta. Jer, neostvaruje se Strategija koja je doneta 2014. i važi sve do 2024. godine. Agrarna proizvodnja stagnira već decenijama po vrednosti agrarne proizvodnje po hektaru (prihod je najviše 1.200 evra), stočarstvo Srbije je na izdisaju, od izvoznika svinjskog mesa postali smo njegovi uvoznici! Zašto? Vrednost agrarne proizvodnje s kreće do šest milijardi dolara godišnje. Prema podacima RZS, pad proizvodnje u 2021. godini bio je veći od šest odsto, a u 2022. godini čak osam odsto! Izvoz je u 2022. godini bio vredan samo 4,8 milijardi dolara, a uvoz 3,1 milijardu dolara. Vrednost proizvodnje i izvoza bi trebala da bude bar nekoliko puta veća kada bi se bi se vodila drugačija agroekonomska politika, sa novim, nordijskim konceptom razvoja, poput onih kakve se vode u Danskoj, Norveškoj, Holandiji i drugim zemljama. Teško stanje u agraru je rezultat višedecenijskog zapostavljanja ove grane kojom se u Srbiji bavi 565.000 gazdinstava i tu je direktno uključeno više od 1,4 miliona žitelja. Jer, ona još uvek u Srbiji nije strateška grana! I po odnosu vlasti i onih koji kreiraju i vode sadašnju agroekonomsku politiku, još dugo neće biti. Jer, u njihovim govorima agrar nikad nije na prvom mestu, već pri kraju... To i govori kakav je njen značaj u njihovim glavama agroekonkmske politike i kakav joj značaj daju, odnosno kako je tretiraju u Vladi Srbije. Obećanja počinju da stižu samo kada oni počnu pravdu da traže na ulici. Inače, agrar Srbije ostao je i poslednje mesto i baza odakle vlasti mogu da uzimaju pare i da za to ne odgovoraju. Jer, u 1.000 sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji, kako to piše u Ustavu, nema prodavnica. Na izlozima nekih od njih koje su zatvorene piše: Nemojte obijati. Sve je pokradeno, nema više ništa!

Stočari centralne Srbije: Lažna obećanja Ministarstva poslednji udarac proizvođačima mleka

Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije saopštilo je zaključke sa skupa održanog krajem marta povodom alarmantne situacije u stočarstvu, najavljujući blokade puteva ako nadležni ne pokažu spremnost za rešavanje nagomilanih problema. Nezadovoljni stočari uputili su premijerki i predsedniku sledeća pitanja:

-Da li neko namerno ili iz neznanja seče stolicu na kojoj sedi srpska poljoprivreda?

-Da li neko namerno ili iz neznanja seče stolicu rejtinga Vlade i predsednika?

-Da li je nekome cilj uništavanje malih proizvođača mleka i njihovo potpuno osiromašenje?

-Da li će naši građani nakon propasti domaćeg mlečnog govedarstva plaćati mleko skupo kao što sada, nakon uništenja proizvodnje prasadi, plaćaju živu meru prasadi 500 dinara?

-Ukoliko se ovim povodom ne oglase najodgovorniji za ovakvo stanje i ne bude jasnih koraka u cilju rešavanja problema, bićemo prinuđeni da izvršimo dalje pritiske na odgovorne u Republici Srbiji u vidu šestočasovne blokade Ibarske magistrale, upozorilo je Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije.

U zaključcima se navodi da je prošlo više od 40 dana od prethodnog skupa u Hotelu Ravni gaj, kada je skupu prisustvovala i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković. U toku ovog perioda je uprkos uvođenju prelevmana na uvoz mleka i pojedinih mlečnih proizvoda, došlo do značajnog smanjenja otkupnih cena sirovog mleka i to sa procentualno najvećim snižavanjem kod malih proizvođača.

-Kako proizvođači do devet krava čine 96 odsto od 116.000 gazdinstva i 69 odsto krava u Srbiji, ovakva situacija ih sigurno gura u gašenje proizvodnje. Trenutno Republici Srbiji nedostaje mleka u količini od oko 40.000 krava i jasno je da će se ovakav trend nastaviti ukoliko država ne sprovede radikalne mere na tržištu i u proizvodnji mleka. Najave nekih mlekara da će se aprilsko mleko plaćati između 38 i 55 dinara, i otkazivanje otkupa pojedinim proizvođačima, za koje čujemo ovih dana, su sigurno poslednji ekser u kovčegu za 90 odsto proizvođača mleka u Srbiji - navodi se u zaključcima.

Podseća se da je Jelena Tanasković na prethodnom skupu dala obećanja da će svaki litar mleka dobiti premiju i da će svaka krava dobiti subvenciju. Predlogom Izmena zakona o podsticajima u poljoprivredi taj deo nije promenjen, kao ni pravilnik koji reguliše minimalan broj krava za subvenciju. Ovakvim potezom se namerno mali proizvođači uništavaju, ocenjuje udruženje.

Takođe je obećano da će se predlog o finansiranju ženskih teladi za dalji uzgoj ozbiljno razmatrati, a trenutna situacija je da oni koji su taj predlog dali, nisu ni jednom konsultovani oko načina realizacije istog.

-Ovakvim potezom Ministarstvo jasno daje do znanja proizvođačima mleka da ne gleda u budućnost, da nema analitičkih sposobnosti koje bi trebalo da dovedu do dugoročne stabilizacije tržišta, već postupke svodi na lažna obećanja u cilju nepokazivanja stvarne slike stanja u srpskoj poljoprivredi. Pojedinci u Ministarstvu koji se odlučuju da o tome progovore bivaju sklonjeni, a od ostalih se traži da njihovo mišljenje bude u skladu sa politikom vrha ili im sledi premeštanje u laboratoriju u Batajnici (koja je odavno izgrađena, zvanično, uz slikanje vlasti, otvorena, ali još uvek ne radi) - navodi se u zaključcima.

Uvođenje prelevmana koji nisu dobro izbalansirani, a na nekim pozicijama su čak i niži nego što su bili, i na način kako je to urađeno, bez konsultacija sa Evropskom komisijom, jasno pokazuje stepen nepoznavanja kompleksnosti tržišta mleka i svih učesnika na tom tržištu od strane Ministarstva, dodaje se.

Stočarstvo vode diletanti ili se namerno uništava?

Odgovor Evropske komisije je zato bio izuzetno oštar i jasno govori o mogućnosti da se preferencijali koji postoje za izvoz našeg voća izmene. Sada kada su prelevmani uvedeni nerazumno nisko na tvrde sireve i koncentrovano mleko, zbog ovakvog načina uvođenja, ih je nemoguće podići jer bi to bio još jedan prst u oku Evropskoj komisiji, gde smo izgubili pregovarački kredibilitet. Ovakvo pucanje u sopstvenu nogu mogu da urade samo potpuni diletanti ili neko sa jasnom namerom da se dobije ovakav rezultat - upozoravaju nezadovoljni stočari. Nespremnost da se primeni pravilnik koji govori šta se može nazvati „sirom", pa se pod „sirom" prodaju razne masti biljnog porekla, jasno pokazuju čije interese zastupa država i nadležna ministarstva.

Samo neko sa potpunim nerazumevanjem stanja u e-katastru i stanja digitalne pismenosti većine poljoprivrednih proizvođača, može da uvodi užurbano sistem e-agrar, koji je doveo do frustracije neviđenih razmera poljoprivrednika i ljudi koji rade na unošenju podataka, pa je dolazilo do situacija da su na mnogo mesta morale da intervenišu i interventne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova zbog izbijanja tuča među poljoprivrednicima. Potpuni nedostatak pripreme ljudstva i tehnike za sistem e-agrara, softver koji se radikalno menja na dnevnom nivou jer se uočavaju neshvatljive greške u njegovom programiranju, predstavljaju nepotreban i direktan psihološki udar na poljoprivrednike, gde manji poljoprivrednici odustaju od registarcije, a veći ne znaju kako će se i ko će podnositi zahteve čiji su rokovi počeli već od 3. aprila. Ovakvim ponašanjem i odlukama Ministarstva poljoprivrede, koje direktno pogađaju sredine u kojima su predstavnici vlasti dobili najviše glasova, predstavnici ministarstva rade u direktnu korist protivnika vlasti, ocenjuje se u zaključcima.

Kako se navodi, na njihovoj fejsbuk stranici, ulaze u prolećnu setvu, a nemaju sredstava za finansiranje iste.

"Svoje proizvode koje smo ostavili na lageru nemamo kome da prodamo, nema interesovanja na tržištu. Ostalo je neisplaćenih dugovanja prema poljoprivrednicima, ne kreću isplate subvencija po hektaru. Subvencije za šećernu repu iznose 35.000 dinara po hektaru, za zasejane površine do 500. hektara. Naše subvencije za pšenicu i kukuruz iznose ukupno sa gorivom 9.000 dinara po hektaru do 20 hektara. Pitamo se šta je strateški proizvod u poljoprivredi pšenica, kukuruz ili šećerna repa", naveli su.

Bankarski krediti su, prema njihovom kazivanju, veoma nepovoljni, a nema realizacije subvencionisanih poljoprivrednih kredita. "Ovo je samo protest upozorenja, ako se ne iznađe adekvatno rešenje za naše probleme nastavićemo sa protestima u drugim gradovima i opštinama."

Kriza oko mleka u celom regionu!

Stočari su nezadovoljni, a mlekare smanjuju otkup! Proizvođači mleka u centralnoj Srbiji i dalje traže od države da se utvrdi minimalna cena mleka od 65 dinara po litru i da se dodeli subvencija za svaku junicu kako bi se obnovio stočni fond. Prema njihovoj računici, to bi državu koštalo deset milijardi dinara, prenela je Beta. Ukoliko se nešto konkretno ne dogodi, u pregovorima najavljuju radikalizaciju protesta. Sukob između industrija mleka i proizvođača eskalira u celom regionu.Sve je počelo s nestašicom sirovine, krajem septembra prošle 2022. godine, nastavilo se s naglim poskupljenjem mleka u maloprodaji. Poslednjih dana mlekare su počele masovno da najavljuju smanjenje otkupa od domaćih farmera i pad cena. Pojeftinjenje je primetno i u maloprodaji, pa je u pojedinim trgovinskim lancima prošle nedelje litar mleka mogao da se kupio i po ceni od 86 do 99 dinara. U pozadini priče zapravo je činjenica da je mleka previše na tržištu EU. Cena je pala na samo 40 evrocenti za litar i proizvođači pokušavaju da se oslobode viškova na tržištima van Evropske unije, da li kroz plasman jeftinih kačkavalja ili same sirovine.

- Postoji velika proizvodnja na farmama i slabija prodaja, i to je glavni uzrok pada cena. Na tržištu između samih mlekara cena je samo 0,30 evra za litar. Dugoročno, ovakvo stanje nije održivo i doneće manju ponudu, ali tek tokom jeseni. Kod nas je borba mlekara i uzgajivača pod nadzorom države, ali rešenja još nema - objavio je nedavno „Agroinfonet". Nakon što ih je obradovala vest o većim podsticajima u ovoj godini, hladan tuš od otkupljivača doživeli su i proizvođači mleka u BiH. Kako je preneo „Agroklub", nekoliko mlekara usmeno je obavestilo farmere da će otkupna cena biti smanjena u naredna dva meseca.

U tamošnjem Udruženju poljoprivrednih proizvođača rekli su da su cele 2022. proizvođači bili opterećeni povećanjem cena đubriva, sadnog materijala, stočne hrane, dizela... Izborili smo se za povećanje podsticaja i nećemo dozvoliti da nam se cena umanjuje. Veliki broj farmera radije će prosipati mleko ili grla poslati u klanicu. Ovo zaista postaje neizdrživo i nepodnošljivo - upozorili su iz ovog udruženja.

U Hrvatskoj, gde je još pre desetak godina objavljeno da se više od 70 odsto mlečnih proizvoda uvozi, domaće farme mlečnih krava i dalje propadaju uprkos enormno visokim cenama mleka u trgovinama. Ako se takav trend nastavi, potrošači će piti skupo uvozno mleko, odnosno mlečne proizvode dugog roka trajanja visoke cene i niskog kvaliteta, upozorila je nedavno Hrvatska poljoprivredna komora. Prihodi na farmama su jako mali, a proizvođači su zbog neisplativosti prešli u druge proizvodnje. Trend proizvodnje mleka je negativan, broj proizvođača pao je ispod 3.000 i dalje će padati - upozorili su u tamošnjem Odboru za mlekarstvo.

Rod maline još nije prodat - prvi put u 70 godina u novu sezonu se ulazi sa dugovima

Uskoro počinje berba maline, a mnogi mali hladnjačari još nisu prodali robu i isplatili proizvođače. Od države traže - povoljnije kredite, garancijski fond za malinu i status strateškog proizvoda. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se na pragu nove sezone treba baviti novom organizacijom, kako ne bi ponovo ušli u blokadu izvoza.

Računi za struju hladnjača sve su veći. Malina se sporo izvozi. Onima koji dug poljoprivrednicima nisu isplatili, država je ponudila povoljne zajmove Fonda za razvoj sa kamatom od dva odsto. Ali malo je onih koji imaju neiskorišćenu hipoteku za takav aranžman. Poslovne banke nude kamatu od osam do 10 odsto, a Ministarstvo posreduje kod državne banke za bolju ponudu. "Dobili smo od 'Poštanske štedionice', ali je i taj kredit i dalje neprihvatljiv. Od nas se traži da damo zalog i na robu koja je na zalihama i robu koja će biti kupljena 2023-2024. godine", navodi Velibor Stojković, proizvođač voća i hladnjačar. Proizvođači kažu da je ovo prva sezona u poslednjih 70 godina u kojoj se u berbu ulazi sa neisplaćenim dugovima iz prethodne. Stručnjaci vide rešenje u akontnoj ceni koja se plaća tokom berbe i iznosi trećinu očekivane prodajne cene.

"Zatim za sledeće tromesečje se isplaćuje još jedan deo i kada se proda konačno proizvod onda se deli dobit. Ali ovde je problem što poroizvođači nisu akcionari kod hladnjačara i onda smo imali otkupnu cenu koja je bila 400-600 dinara, a sada vidite da se smrznuta prodaje za 250 vidite, da je gubitak po kilogramu oko 350 dinara", ističe prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Prema procenama Ministarstva, na zalihama je 30.000 tona maline, a mesečno u izvoz ode oko 6.000 tona.

"Da je bila cena razumnija, normalnija, značajno niža, pričamo o ceni od 300 dinara mi bismo tu malinu izvezli na vreme i ne bismo imali problema da mnogo proizvođača nije isplaćeno. Mi ćemo nastaviti pregovore sa 'Poštanskom štedionicom', to je državna banka. Ministarstvo poljoprivrede, Vlada Srbije intenzivno razgovaraju sa njima kako bi i na koji način te male otkupljivače mogli da podržimo", naglašava Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede. Prema računici Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, proizvodnja kilograma maline ove sezone košta 134 dinara.

Rusija počela da štiti tržište jabuka

Izvoz iz Srbije na rusko tržište nedavno je usporio jer su u tu zemlju uvedene rigoroznije mere zbog uvoza velike količine jabuka iz Kine.

Plasman jabuka iz Srbije u Rusiju, koja je i dalje naše najveće izvozno tržište, usporen je proteklog meseca. U Rusiji se i dalje šire zasadi ovog voća, ali je novina da se forsira domaći sadni materijal i strogo motri na uvozne cene. Pred kraj prošle 2022. godine, kako se moglo nedavno čuti od stručnjaka za voćarstvo, u Rusiji je doneta uredba da se subvencije dobijaju samo na domaće sadnice. Dogovoreno je i da se uvoz zabrani ako cena uvoznih jabuka bude dosta niža od domaćih. Pre ove odluke na rusko tržište ušla je velika količina ovog voća iz Kine zbog čega je u hladnjačama krajem 2022. bilo do 20 odsto više jabuka u odnosu na prošlu sezonu.

- Imamo podatke do kraja januara ove 2023. godine. Izvezli smo ovo voće u 26 država, a najveći plasman bio je u države van Evropske unije. U Rusku Federaciju smo izvezli od 72 do 75 odsto tih količina. Sada je izvoz u Rusiju malo stao, ali nije tačno da ga uopšte nema kako se nedavno čulo u javnosti. Moguće je da je aktivirana ova uredba koja je doneta u Rusiji - rekao je za „Politiku" profesor Zoran Keserović.

Istovremeno, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija izbijaju na visoke pozicije što se tiče izvoza, a otvara se i indijsko tržište. Keserović raspolaže podacima da je u prvih 11 meseci 2022. iz Srbije izvezeno 136.000 tona jabuke u vrednosti od oko 100 miliona evra. U odnosu na isti period 2021. to je bio pad za 16 odsto. U tom periodu smo sveže jabuke takođe najviše izvozili na rusko tržište ali je ovaj udeo, u odnosu na raniji period kad je iznosio 74 odsto, smanjen na 69 procenata. Kada je reč o EU najviše smo izvozili u Mađarsku i Rumuniju (ali industrijsku jabuku i onu druge klase) a od zemalja Cefte najviše u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Nedavno je o trendovima u proizvodnji i izvozu ovog voća, bilo reči i o tome koliko je važno usvajati nove tehnologije i podizati nove zasade sa sortama koje se traže u svetu i da li Evropska unija želi naše jabuke. Stručnjaci napominju da ne treba zanemariti ni domaće tržište.

- Treba podsticati potrošnju voća, ali i povećati podsticaje po hektaru. Ne mogu biti iste subvencije za ratarske i voćarske, povrtarske i vinogradarske kulture - smatra Keserović.

Prema njegovim rečima korisno bi bilo i stimulisanje izvoza po kilogramu prodate jabuke u inostranstvu. Naglašava da Srbija nema nijednu veću prerađivačku industriju gde bi se proizvodile kaše, koncentrati, sokovi... što je veliki hendikep. Naš sagovornik ponovio je da bi preko obrazovnih emisija, štampanih medija kod potrošača trebalo razvijati svest o značaju lokalnih, odnosno domaćih proizvoda.

- Zašto na tenderima u javnim ustanovama naše voće ne bi imalo prednost u odnosu na uvozno - pita profesor Zoran Keserović?

(Nastaviće se)