Govoreći otvoreno

Prvi lopov Srbije sa rukama u budžetu i rezervama: na šta je diktator samovoljnim odlukama trošio milijarde državnih evra?

Trezor pljačka, a zatvor ga čeka

Druga je kalendarska decenija kako Aleksandar Vučić sprovodi svoju surovu diktaturu nad građanima Srbije i njihovom imovinom. Od 2012. godine, ovaj opasno poremećeni čovek igra se sa sudbinama više od šest miliona ljudi i sa državom koja nikada u svojoj istoriji nije imala „vođu" sa ovako destruktivnim namerama. Vučić živi kao Sultan od Bruneja, navodno, „narodu svom" deli novac a iz drugog džepa mu još više uzima. I neće dugo tako. A, ukoliko Srbija sve ovo preživi, biće pravo čudo.

Nikola Vlahović

Sada već davne 2016. godine, početkom marta meseca, pojavio se Aleksandar Vučić u banatskom selu Kovačica, prilikom jednog sasvim običnog lokalnog skupa o „ženskom preduzetništvu". Na opšte zaprepaštenje, nakon kratkom vremena, pred tim malim seoskim skupom, naglo je pocrveneo u licu i dramatičnom tonom saopštio: „Vlada Srbije daće milion evra za žensko preduzetništvo!"

Bio je to tek početak njegovih multimilionskih „davanja", kad hoće, kako hoće i kome hoće, kao da je prebogati Sultan od Bruneja. U narednim godinama, sve do ove 2023., ovaj opasno poremećeni čovek oteo je iz državnog budžeta, mimo zakona, procedura pa i realnih potreba, oko sedam milijardi evra.

Gde je taj novac otišao, kako, kome i zašto?

Ako je suditi prema onome što je sam Vučić javno priznao, samo na razne račune Srpske pravoslavne crkve, ili na račune onih koji nju navodnu predstavljaju, iz džepova građana je oteto preko 100 miliona evra, i to u „novije doba". Nedavno je Vlada Srbije opet poklonila SPC novih 4.500.000 evra iz budžeta koji pune poreski obveznici. Navodno se taj novac kasnije deli na eparhije, ali, uglavnom „po zasluzi" a najmanje po potrebi. U jednom od retkih službenih obrazloženja iz Vlade Srbije za ovakvo nešto, piše: „taj novac se uplaćuje u vidu donacije kao finansijska pomoć". Za šta, za koga, to ne piše.

Vučićev režim je do sada je uplaćivala sredstva SPC uz različita objašnjenja: radi pomoći za izgradnju ili obnovu manastira, za uređenje platoa, zbog navodno „teške situacije" i slično. O tome koliko su veliki iznosi koje idu iz džepova građana (a, gde je novac koji narod svakodnevno daje odlaskom u crkve?) javnost je upoznao sam Aleksandar Vučić, 2020. godine, kad je doslovno izjavio da je „samo u poslednje tri i po godine država za izgradnju Hrama Sv. Save blizu 48 miliona evra"!

S.V., jedan vrlo dobar poznavalac „troškova" koje čini SPC, koja je postala najveća praonica novca u Srbiji, paralelno sa građevinskom mafijom, industrijom naoružanja i opreme, tvrdi za ovaj magazin da je u „bunar" Srpske pravoslavne crkve iz budžetskih rezervi Republike Srbije ali i iz svih drugih izvora finansiranje, ova „duhovna institucija" „prihodovala" za poslednjih deset godina preko 200 miliona evra, duplo više od onoga što bi se moglo sabrati, na osnovu javno dostupnih podataka i izjava odlazećeg diktatora. S.V. tvrdi da je iz džepova građana Srbije za potrebe svih eparhija SPC (van Srbije), otišlo pola toga novca: u BiH, Hrvatsku, Mađarsku, Švedsku i gde god ima hramova SPC i pravoslavnih vernika iz Srbije.

To, naravno, ne bi bio problem da ovde nije reč o enormnim sumama novca, koje daleko prevazilaze puke potrebe za obnovu hramova i izdržavanje sveštenstva (mada to u Srbiji nikada i nigde nije zakonom regulisano u okviru odnosa između crkve i države). Nije problem pomoć države Srbije ni SPC ni drugim verskim zajednicama. Problem je što većina episkopa SPC ima toliko bogatstva da bi (kad bi složni bili ali nisu i neće biti), mogli da otvore ozbiljnu humanitarnu organizaciju. No, njima nije ni do humanizma ni do prosvetiteljstva, nego do dubokog mraka u kome mogu da pljačkaju i žive svoje perverzije, ali tako da ih niko ne vidi. I, kako izgleda, Vučić im je baš to omogućio. Ali, SPC je tek jedna „stavka" u razbojničkoj pljački novca iz budžeta i državnih rezervi, koje Vučić izvodi kad god krene da demonstrira svoju navodnu moć.

Način na koji ovaj diktator ponižava građane Srbije, ima neke „zakonitosti". Recimo, omiljena mu je zabava da se sprda sa svojim mizernim stranačkim podanicima, kad krene da „obilazi" gradove, prigradska naselja i sela, a sve sa ciljem da prikaže svoju „moć" i kad tako ponižene još dodatno ponizi i kaže: „Neka, nemojte vi, mi ćemo ovde dati pet miliona!" i slično.

Zna Vučić i drukčije sa takozvanom „lokalnom samoupravom": nedavno je najavio da će „mladima i penzionerima dati" iz dva dela finansijsku pomoć. On lično. Iz njihovog džepa. Koštaće ih taj njegov drski, razbojnički akt, prema proceni jednog uglednog srpskog ekonomiste, više od 400 miliona evra, dakle, skoro pola milijarde! To je skoro jedan posto bruto domaćeg proizvoda!

Nije prvi put da ovo Vučić i Siniša Mali izvode, ali stvari izgledaju ovako: na svakih dobijenih 100 evra, građanin Srbije platiće njegovom režimu „proviziju" između 5 i 10 evra! Kako? Jednostavno: pljačkom kroz kriminalnu politiku cena i poresku „politiku" Siniše Malog. Između prošle 2022 i ove 2023., kriminalni diktator je svakih nekoliko meseci, unapred najavljivao troškove, svakom prilikom po pola milijarde evra, objavama „novih investicija države". Dosadašnje iskustvo sa ovim opasnim štetočinom, pokazalo je da on i aista u delo sprovodi veći deo te otimačine novca iz budžeta i državnih rezervi.

Bliži mu se predizborna kampanja, a spisak njegovih megalomanskih „projekata" koje nudi gradovima u Srbiji, sve je duži i sve teži u stotinama miliona evra. Obećava nove puteve, fabrike, radna mesta, kanalizaciju, renoviranje škola i manastira, opremu za domove zdravlja.

U Užicu je odavno najavio izgradnju 25 do 30 miliona evra vredne obilaznice, kao i da se planira put ka Kadinjači i Bajinoj Bašti čija je cena 50 miliona evra, obećao je i 80 miliona evra za Zdravstveni centar u Užicu, kao i povećanje plata zdravstvenim radnicima.

U Vladičinom Hanu najavio je da će „uskoro" raditi fekalna i kišna kanalizacija u vrednosti od 20 miliona evra, a obećao je i petlju na auto-putu između Vladičinog Hana i Vranjske Banje. Kragujevcu je „garantovao" završetak kompletnog projekta izgradnje Kliničkog centra u vrednosti od 35 miliona evra, koliko vredi samo građevinski deo i bez ikakvog „kalkulatora", dodao: „Ukupno sa opremanjem uložićemo 45 do 50 miliona". Pa je onda usledila njegova egzaltirana priča o stadionu: „Biće to velelepan stadion, kakav Kragujevac i Šumadija zaslužuju, za oko 20.000 ljudi, po najvišim evropskim standardima, da mogu najbolje evropske utakmice da igraju. Biće prava lepotica od stadiona."

Samo mesec i po dana nakon što su se rukovali Vučić i tadašnji čelnik Opštine Čajetina Milan Stamatović na otvaranju čuvene („najveće na svetu") gondole na Zlatiboru, u čajetinsku kasu je iz republičkih budžetskih rezervi leglo 120 miliona dinara ili oko milion evra. Čajetina je donedavno bila jedna od svega nekoliko opština u Srbiji u kojoj na vlasti nije SNS i koja godinama, za razliku od ostalih, nije mogla da računa na novac iz budžetskih rezervi. Prvi put posle pet godina, Stamatović tada nije u zvaničnim obraćanjima rekao ništa protiv aktuelne vlasti. Kako je pisalo u Službenom glasniku, „taj novac se izdvaja za izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti". Ovo je inače i najčešća fraza koja se navodi u obrazloženju uplate novca lokalnim samoupravama (kad „saviju šiju", pa im „Vučić uplati"). Grad Šabac na primer, zbog stava prema Vučiću, nije mogao da računa na novac iz budžetskih rezervi. Godinama je Vučićev režim slao milione evra u gradske kase Beograda, Kragujevca, Zaječara, Niša, Kruševca, Leskovca, a većem delu tog novca se uvek „gubio trag".

Onda je došla na red i „najava" obilaznice oko Kragujevca, „što će vredeti oko 155 do 160 miliona evra" (zavisi od njegovih ljudi, podizvođača i njihovih kriminalnih ugradnji, pet, petnaest, ili dvadeset miliona ovome ili onome, tamo ili ovamo. Išao je sve dalje i sve dublje, tamo gde će i završiti: „gradićemo kanalizaciju koja je najskuplja u Kragujevcu, i kišnu i fekalnu. To će biti drugi grad, ljudi će da dobiju nešto što su čekali 70 godina, završićemo za dve, tri, četiri godine". Stariji Kragujevčani, par penzionisanih inženjera nekadašnje „Zastave", kažu da to ne može biti, i kad bi bilo novca i najbolje mehanizacije, projekat kakav treba da bude, bez ozbiljne, temeljne promene kompletne gradske infrastrukture, a to je projekat za barem još trideset godina. Dakle, Vučićeva ideja jeste da „otvori radove" i aktivira mehanizam za pranje novca i pljačku.

Na Đerdapu, ovaj diktator i opasni klovn, izveo je „pokaznu vežbu" kako se završavaju poslovi u Srbiji. Lično je „režirao" čitavu predstavu pa je pred uključenim kamerama telefonirao svome „bratu" po lopovluku, ministru finansija Siniši Malom. Razgovor je tekao ovako prema sačuvanom transkriptu: "Halo... Izvini što te ometamo, nego samo jedan dogovor. Ako nam zafali devet miliona evra za Golubac-Milanovac, imamo li da nađemo... pre kraja godine? Ajde, hvala, ajde, brčkaj se...". Potom se okrenuo ka publici: „Završeno „Golubac-Milanovac", rekao je predsednik. A, onda je, kao u dobroj komediji, usledio aplauz.

U Kniću, dakle, duboko u Šumadiji, gde dobra niko nje video ni od jedne vlasti posle 1945. godine, diktator se opet sprdao sa predstavnicima lokalne vlasti pa ih je javno „cinkario" da su tražili sredstva za projekte, vodovod i puteve od čak 30 miliona evra. „Eto, daćemo mi i te pare", ali je odmah najavio ulaganje ogromnog novca u izgradnju „velelepne" sportske hale, vredne oko 5,3 miliona evra. U Paraćinu je obećao da će da im „reši" problem dugova, kao i da će dovesti u tu opštinu jednog velikog investitora.

Budžet glavnog grada Beograda, tokom vladavine Aleksandra Vučića, godišnje je opljačkan za preko 50 miliona evra, samo kroz nezakonite akcije, koje su koristile isključivo njemu lično i njegovoj stranačko-mafijaškoj hordi. U drugoj kalendarskoj deceniji nezapamćene pljačke njegove kriminalne vladavine, treba se setiti mnogih njegovih zlodela, ali, jedno od njih zaslužuje da bude izdvojeno, kad je nemačkoj kompaniji Arriva lično namestio tender za ulazak u posao gradskog saobraćaja.

Stotine miliona evra tokom dosadašnje diktature Aleksandra Vučića, direktno iz državnog budžeta i rezervi, isplaćeno je brojnim PR i marketinškim agencijama za njegovu ličnu promociju i promociju njegovih stranačkih „lidera" i armije skandaloznog polusveta koju je uselio u Skupštinu Srbije, sa idejom da se naruga, da ponizi i da urinira na svakoga koji ga vidi onakvim kakav je: bolesnim, izopačenim, zlim i osvetoljubivim.

Dokaz koliko je novca do danas potrošeno u takvu kampanju i kampanju protiv onih koji mu nisu po volji, treba tražiti u kompanijama McCann Erickson Public Relations i McCann Erickson Clipping i drugim, njima sličnim, koje odlično znaju (a to su jedno prilikom i javno saopštili), da su njihovi „klijenti" skoro isključivo „budžetski korisnici".

Stotine miliona evra je Vučić „izvadio" iz budžeta Srbije da plati dobijanje prava za televizijski prenos najvećih sportskih događaja preko Arena sport kanala. Samo za kupovinu engleske Premier lige i njeno preuzimanje od konkurentskog Sport kluba potrošeno je 600 miliona evra. Više od pola milijarde evra! Ni ta njegova „investicija" nije Srbiji donela nikakvu dobit, nego čisti gubitak, svakom građšaninu je iz džepova oteto da bi se on „nadmetao" sa nekakvim TV tajkunom.

Sombor, Zrenjanjin, Čačak, Leskovac i svi drugi gradski centri u Srbiji, već godinama služe Aleksandru Vučiću kao poligoni za pljačku ili pranje novca, kako gde procene njegovi „stručnjaci". Ali, diktator je tuđim novcem „široke ruke" i kad su u pitanju gradovi u regionu: kao demonstracija njegove moći i van granica Srbije, „baca" milione evra gde god se pojavi.

Dva miliona evra je, ne tako davno, donirao Nikšiću u Crnoj Gori. Bio je to poslednji potpis doktora Zorana Radojičića, sada već bivšeg, a nesrećnim slučajem izabranog, gradonačelnika Beograda, iz čijeg je budžeta novac i „izvađen" da bi ova Vučićeva ideja bila realizovana. U znak zahvalnosti, predsednik opštine Nikšić, Marko Kovačević, držao je vidno isturen „srednji prst" prilikom intoniranja crnogorske himne, a kasnije se pravdao da je „nameštao ručni sat". Ogorčena Vučićevim drskim „podmazivanjem" lokalnih udvorica, kćer čuvenog nikšićkog pjesnika Vitomira Vita Nikolića, Danica, obratila se tada otvorenim pismom upravi grada Nikšića, zahtevajući da novac koji je stigao od Vučića, ne bude uložen „ni u šetalište, niti u bilo koji drugi prostor" koji nosi ime njenog pokojnog oca.

Po Vučićevom izričitom zahtevu, 6. decembra 2021. godine, Vlada Srbije je uplatila na račun grada Banjaluke, više od tri miliona evra za nepoznate lokalne projekte. Bila je to samo jedna od mnogih višemilionskih uplata koje su stizale godinama na račun gradskih vlada u R. Srpskoj, dok je, istovremeno, Milorad Dodik, neprikosnoveni vladar nad Srbima u ovom BiH entitetu, postajao sve bogatiji.

Novac koji Republika Srbija izdvaja za Kosovo, tačnije, za onih četiri opštine u kojima vlada Vučićeva „Srpska lista", već je uveliko postao stalno otvoren predmet ozbiljnih istraga evropskog tužilaštva i američkog FBI. Razlog je sam Aleksandar Vučić i njegovo otvoreno priznanje da je Srbija u proteklih 11 godina uložila više od osam milijardi dolara u Kosovo! Većina projekata koji su trebali tim novcem biti nezavršeni, nisu nikad ni postojali, a ne postoji jasan uvid u način na koji je trošen novac. I pored toliko novca, država Srbija se danas ne može pohvaliti da ima makar jednu fabriku na severu Kosova, gde žive Srbi.

Na primer, vodovod na severu Kosova, nekoliko puta je građen, otvaran, a i danas građani severne Mitrovice imaju isključenja vode. Međutim, ta isključenja dolaze iz južnog dela Mitrovice, što znači da voda ne dolazi iz vodovoda koji je već plaćen. Vučićevi mafijaši su uz njegov blagoslov na ovaj način veći deo tog novca opljačkali za njegov račun, izneli u nostranstvo, uložili u lična bigatstva, a deo „oprali" i vratili „u investicije", zapravo gradnju stambenih kompleksa u Beogradu, Novom Sadu i na jadranskoj obali gradnjom hotela i apartmana, čitavih turističkog „rizorta".

Reč je o ogromnom novcu, najmanje milijardu i po evra, o delu budžeta koga se ni mnogo bogatija zemlje od Srbije ne bi odrekle. A, lično bogatstvo vodećih članova Vučićeve „Srpske liste" i njegovih kriminalaca sa severa Kosova, uveliko prevazlazi i taj novac. Deset godina pljačke, „obrnulo" je tu cifru po nekoliko puta. Vučić to zna, ali ne želi da zna da će ga taj novac odvesti na robiju ili u trajni egzil ukoliko uspe da pobegne (ukoliko uopšte nađe „sigurnu kuću" na nekom drugom kontinentu).

A, i pljačka građana Srbije, iz državnog i iz lokalnih, gradskih budžeta, regionalnih materijalnih resursa, iz javnih preduzeća, iz svih mogućih izvora koji ga još uvek održavaju na vlasti, blizu je kraju. Decembar 2023. godine je poslednji rok kad će biti potpisano uzajamno priznanje nepriznatog Kosova i Srbije. Američki diplomata Eskobar je bio jasan: ukoliko Vučić u ovom periodu raspiše bilo kakve izbore, to je njenov kraj, što se Amerike tiče.

Naime, američka ideja je da Vučić stavi potpis na priznanje Kosova, jer je zbog toga i „doveden" na vlast od strane anglo-američke sile. Sve nakon toga, neće oh zanimati. Ni pakao koji Vučića neminovno čeka. Neke druge „lojalne" vlasti, podržaće neka druga američka vlada nakon Bajdena. Tako je to sa velikim silama, a Vučić se „zaneo" uveren u svoju važnost. I to će ga koštati.

„Oprostite, zaboravio sam. Mi povećavamo nagrade, za zlato koje donesete, svako od vas će pojedinačno dobiti 200.000 evra. Mi dramatično povećavamo nagrade i bićemo peti u svetu po nivou premija".

Nedavno su članovi Saveta Evrope u Strazburu došli do podataka kako se u Srbiji novac iz budžetskih rezervi nezakonito deli i kome, te kako „predsednik Srbije Aleksadar Vučić deli desetine i stotine miliona evra onako kako misli da treba, bez procedura, pravila i kriterijuma". Ali, iz samo malog, površnog pregleda, tako reći „hronike jedne pljačke", svako je mogao da vidi ono što Savet Evrope navodno tek danas vidi. Recimo, 2019. Vučić ličnom odlukom iz budžeta daje pomoć za Republiku Srpsku (Miloradu Dodiku na ruke) 25 miliona evra. Pa, na primer, pretprošle, 2021. godinu za Kosovo je izdvojeno oko 91,8 miliona evra a većina od tog iznosa, oko 67,7 miliona evra, išla je Kancelariji za Kosovo (nedavno ugašena odlukom međunarodnog protektorata). Tom prilikom najveći deo novca išao je za podršku funkcionisanja paralelnih struktura „i drugih organizacija" na Kosovu, oko 43,7 miliona evra, dok za podršku unapređenju kvaliteta života srpskog i nealbanskog stanovništva ide 23,6 miliona. Navodno, za „zaštitu kulturne baštine, podršku SPC i kulturnim aktivnostima" izdvaja se oko 2,59 miliona evra.

Ili, prošle, 2022, tačnije, 13. oktobra, Vučić izjavljuje da Vlada Srbije godišnje izdvaja više od 800 miliona evra za Kosovo! Naravno, nije rekao kako žive „kosovski mučenici" poput nekog Milana Radoičića, čija se skupocena jahta plaćena od tih para „odmara" na Jadranu već dugo. Ko je istraživao, mogao je da sazna: prema dostupnim specifikacijama proizvođača jahti Fereti, model broda koji je 2008. godine za 8.9 miliona evra na lizing preko Hipo Alpe Adria banke kupio odbegli crnogorski političar Svetozar Marović, a koju su kupili Veselinović i Radoičić, ima pet kabina za goste, plus smeštaj za posadu.

Nekome je ipak dozlogrdilo da sve to gleda...

Američko ministarstvo finansija objavilo je 8. decembra ažurirani spisak lica pod američkim sankcijama („OFAC's SDN List„). Radi se o listi Kancelarije za kontrolu strane imovine. Među ažuriranim imenima je i 13 poznatih Srba, sve prebogati članova „Srpske liste", sa Severa Kosova, od kojih je većina „upala u biznis", ne znajući šta će od toliko budžetskih miliona. Javnosti su najpoznatija imena Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, bliski saradnici vladajuće Srpske napredne stranke, više puta povezivani sa teškim krivičnim delima, ali nikada nisu osuđeni.

Šta uopšte zna Savet Evrope o pljački Srbije? I da li tu instituciju suštinski zanima sve to? Kako to da je Vučić evidentno prvi pljačkaš ove države a da niko od ozbiljnih istražitelja EU (koja daje godišnje 300 miliona evra njegovom režimu), nije pokrenuo proces opoziva ovog opasnog lopova i njegovih razbojnika?

Ili je u pitanju „lice od posebnog zadatka", koje mora da završi „ovo sa Kosovom".