Jagodina
Pismo o tretmanu ljudi u novom sistemu pravosuđa
Dostojnih kom. 2
otpuštenih kom. 4
nebitnih kom. 3
Osnovni sud u Jagodini ima jednog
sudiju uz Despotovca, jedan dolazi iz Rekovca, a čak četvoro iz Svilajnca!
...
Reorganizacija sudstva u prošloj godini nije se odrazila negativno samo na sudije
i tužioce nego i na
državne službenike i nameštenike koji
su ostali bez posla.
Predsednice Okružnog i Opštinskog
suda u Jagodini nisu prošle, ali je njihovo mišljenje, očigledno, u svemu prihvatio Visoki savet sudstva.
Tako su rešenja o raspoređivanju dobili državni službenici i nameštenici za koje
su u toku krivični postupci (Mira M.,
zapisničarka Višeg suda u Jagodini) i oni za
koje postoji osuđujuća krivična presuda (Vojislav. Đ., radnik obezbeđenja Osnovnog suda u Jagodini), zatim radnici za koje
postoji prijava da su kršili radne obaveze
(Saša Đ. i Bojan R.,
takođe radnici Osnovnog suda u Jagodini) kao i
radnici koji su učestvovali u tučama.
Na poslu su ostali
i oni koji
nikada nisu bili na svojim
radnim mestima (Dragana V., arhivar osnovnog suda u Jagodini, Marija J.,
telefonista, i Gradimir A.,
radnik obezbeđenja tog suda), a bez posla,
tačnije neraspoređeni, ostali su invalidi
i oni koji
su operisani od najtežih bolesti
(Ivana J., Mića M.,
Gordana M.) kao
i jedna samohrana
majka.
Dakle, kakvi su to kriterijumi
prema kojima su jedni izgubili
posao a drugi ostali tamo gde
su i bili,
znaju samo gore pomenute predsednice Opštinskog i Okružnog
suda u Jagodini. Očigledno je bilo da se Visoki savet
sudstva nije upuštao u provere
njihovih preporuka.
Izgleda, nakon svega, da
je najvažnije bilo ostaviti na poslu
samo poslušnike, čak i
one koji su ocenjivani trojkama
za svoj rad,
kao i sve
radnike obezbeđenja i spremačice.
U Osnovnom sudu u Jagodini osoblje je dovođeno i sa
strane. Naime, u Rasporedu poslova za 2010. godinu za ovaj sud,
postoje imena koja nisu poznata
nikome pa ni onima koji su
ovde donedavno radili.
Nije poznata njihova kvalifikacija, nije poznat njihov radni
staž, nema informacija o tome da li su možda
disciplinski ili krivično odgovarali. Čudnovato, ali ti
ljudi prelaze dnevno i po
stotinak kilometara, taksi službom ili
sopstvenim prevozom, što za sada plaćaju iz sopstvenog
džepa! To isto važi i za
pojedine sudije.
Koliko će Republiku Srbiju koštati putni
troškovi osoblja i sudija?
Uzgred, kako će zbog putovanja
poštovati radno vreme (od
7.30 do 15.30 časova)? Za sada je evidentno da to ne uspevaju, i ako se tako
nastavi, eto razloga za njihovo
razrešenje.
Recimo, Osnovni sud u Jagodini
ima jednog sudiju uz Despotovca,
jedan dolazi iz Rekovca, a čak četvoro iz
Svilajnca!
Čak je i na
zvaničnom internet sajtu Ministarstva pravde moguće videti koliko
su ovi ljudi
ažurni, pa čak i koliko su
procentualno ispunili normu. Ovde treba
posebno izdvojiti dvojicu sudija iz Svilajnca te
uporediti sa sudijama iz Jagodine.
Razlika je, naime, ogromna, kako u ispunjenosti norme tako i
u procentu potvrđenih odluka u korist ljudi iz Jagodine
koji ovoga puta nisu izabrani,
a za koje nije poznato da
su nedostojni.
Kad je reč o tome, ovde je
pre svega u pitanju period od 2006. do 2008. godine.
Ime autora poznato redakciji