Leglo
Kako izgleda razrađena šema izvlačenja para i pljačkanja Srbije
Njihove
dugove vraćaćemo u više ratova
Umesto što ispituje poslovanje
sitnih mućkaroša kalibra Miše Omege, državi bi bolje bilo da se pozabavi krupnom ribom kao što su Dunav grupa ili Victoria Gpoup ili samom glavom aždaje
koja je iz Srbije isisala već
milijarde evra - Mlađanom Dinkićem i Evropskom bankom za obnovu i razvoj
Milan Malenović
Zahvaljujući upornim štrajkačima iz lapovačkog 1. maja
javnosti je skrenuta pažnja na Milomira Joksimovića, zvanog Miša Omega, o kome smo opširnije pisali u
broju 196. Tada smo i nagovestili njegovo udaljavanje iz svih firmi i poslova
koji bi mogli da ga dovedu u vezu sa Mlađanom Dinkićem, što se u međuvremenu i dogodilo. Miša Omega i članovi njegove najuže porodice nisu više u
upravnim odborima firmi, koje su u direktnom
ili indirektnom vlasništvu Nikole Đivanovića.
Pandorina kutija je, međutim, već otvorena i zli duhovi su iz nje nepovratno pokuljali.
I o Nikoli Đivanoviću
smo pisali povodom afere Omega, dokazavši tada da je on jedan od ljudi
iz najužeg Dinkićevog okruženja. Da podsetimo, ovaj engleski biznismen, rođen
20.12.1961, bio je od 2001. savetnik Mlađana
Dinkića. U međuvremenu je avanzovao u predsednika Upravnog odbora Nacionalne
korporacije za osiguranje stambenih kredita, koju je osnovala Vlada Republike Srbije maja 2004. sa osnovnim kapitalom
od 10 miliona evra. Na vrhuncu afere Omega, sredinom decembra 2009, Đivanović osniva finansijsku kuću Revelin Asset Management, u kojoj je on jedini vlasnik, ali je zato član Upravnog odbora Nikola Živanović jedan za naša istraživanja
veoma važan lik.
Kupuju tuđim novcem, a prodaju za
svoj račun
Nikolu Živanovića, rođenog 20.11.1969, upamtili
smo kao čoveka koji je sa mesta v.d. predsednika dovršio ubijanje Beogradske
banke, pri čemu je imao i zadatak da sa Slobodanom
Aćimovićem
falsifikuje dokumentaciju kako bi milijarde pohranjene na Kipru mogle nesmetano
da budu prebačene na egzotična ostrva. Posle ovoga, tadašnji šiljokuran sa tek navršenih 30 godina postaje
predsednik Upravnog odbora Nacionalne štedionice (NŠ)i tako nas uvodi u
samu jazbinu u kojoj se ova kriminalna grupa okupljala. Usput je ovaj bivši trgovac papirima od vrednosti iz Londona (mesto delovanja i Đivanovića) okušao svoju sreću i kao viceguverner NBS, na čijem je čelu tada bio Dinkić.
Svima je već dosta poznato kako je takozvana
Nacionalna štedionica nastala, odnosno da je njena glavna uloga bila dalja
kontrola kiparskog novca. O tome je septembra 2005, neposredno pred svoje privođenje, govorio i Vladan Batić. Nije na odmet podsetiti i na jednu TV emisiju od
2.10.2005, koju je vodila Olja Bećković, i na detalj kada se Batić, dva dana po izlasku iz pritvora, telefonom uključio
u studio u kome je gost bio i Dinkić. Razgovor je tekao
dobro do momenta kada je Batić pomenuo da ima
dokumentaciju o kiparskim parama i da bi želeo o tome da govori, da bi Bećkovićeva trenutno i bez obrazloženja prekinula
vezu!
Pored toga što je bio član
UO NŠ-a, Živanović je bio i njen suvlasnik preko Hempdon biznis korporejšna,
koji je osnovao zajedno sa Slavkom Carićem. Hempdon je imao osam odsto akcija Štedionice.
Osim toga, i Živanović i Carić su istovremeno bili i u brokerskoj kući Sinergy
Capital, i to Živanović kao jedan od vlasnika (pored Hamovića i Lazarevića), dok je Carić bio direktor. Preko
ove brokerske kuće išla
je prodaja sporne serije akcija Nacionalne štedionice, zbog koje je
2005. pukla tikva između Božidara Đelića i Dinkića.
Da ukratko podsetimo: Đelić i
većina stručnjaka su smatrali da država ne mora da kupuje ove
akcije, budući da je u NŠ već uložila
više od onoga što joj je kroz učešće vraćeno. Dinkićev kadar, Bojan Stanivuković, direktor narečene Štedionice, bio je drugačijeg mišljenja, pa je akcije ponudio na berzi i to preko brokerske kuće predsednika UO Nacionalne štedionice Nikole Živanovića.
Po nekim procenama, samo na ovoj trgovini Sinergy je zaradio pet
miliona evra.
Dakle, nikako nije bilo slučajno što je Sinergy u ovom postupku imao dvostruku ulogu posrednika i pri
prodaji, a i pri kupovini akcija, jer je preko Živanovića imao dragocene insajder informacije o tome šta
se zaista dešava u poslovanju NŠ-a, kao i pretpostavke u
kom pravcu će se isto kretati u budućnosti. A dešavalo se to da
je samo za potrebe isplate stare devizne štednje država izdala i preko
Nacionalne štedionice servisirala obveznice u vrednosti od 4,5 milijardi evra,
što je u to vreme bez konkurencije bila najveća emisija hartija od vrednosti u ovom delu Evrope.
O kvalitetu rada Nacionalne štedionice dovoljno govori podatak da je Savet
za borbu protiv korupcije svojevremeno Vladi predao podebeo izveštaj o ovoj
instituciji, koji nikada nije razmatran. Kao, uostalom, ni mnogi drugi
izveštaji ovog saveta.
Milion i po evra od Deda-Mraza
Pošto su odradili koliko su mogli na planu pranja para pokupljenih sa
Kipra, Nikola Živanović, Bojan Stanivuković i Nacionalna štedionica
"nestali" su iz javnosti. Bojan Stanivuković se
još jedno vreme pominjao kao direktor Evroaksis banke iz Moskve, koja je kao
perionica para bila interesantna ne samo za srpske istražne organe već i za sam Međunarodni monetarni
fond. Tek da se ne zaboravi: Vojin Lazarević i Hamović (već pomenuti kao suvlasnici Sinergyja) u to vreme su imali 28 odsto
vlasništva Evroaksisa, a preko ove banke su išle i transakcije prilikom navodne
kupovine sporne serije akcija.
Sada, odjednom i ničim izazvan, Stanivuković se pojavljuje kao član Upravnog odbora Vojvodinaputa
AD iz Zrenjanina, jednog od preduzeća
koje je kupio Miša Omega i u međuvremenu
preveo u Dunav grupu, koja je u vlasništvu Nikole Đivanovića.
Tako se krug zatvorio.
Pored Bojana, u UO Vojvodinaputa je i njegova druga žena, Jelena
Stanivuković. Ako navedemo da je
njihovoj svadbi prisustvao i Boris Tadić lično, da li je za čuđenje
informacija da je krajem 2009. Vojvodinaput od zrenjaninskog pravosuđa i opštine dobio poklon u vrednosti od najmanje milion i po evra?
AD Vojvodinaput - Zrenjanin vodila je protiv AD ZIP Industrija piva iz
Zrenjanina parnicu za predaju poseda, koja je okončana pravnosnažnom presudom 2009,
kojom je tuženi ZIP tužiocu obavezan da preda u slobodan i nesmetan posed
nekretnine upisane u zknj. ul. 15931 k.o. Zrenjanin, parc. top. br. 274, kuća broj 168 sa dvorištem od 08 a 62 kvm i parc. top. br. 375 - kuća
broj 169 sa fabrikom špirita u gradu od 16 a 55 kvm, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Na osnovu predloga Vojvodinaputa, sada izvršnog poverioca, Opštinski
sud u Zrenjaninu doneo je i rešenje kojim je određeno iseljenje izvršnog dužnika AD ZIP iz gore navedenih nepokretnosti.
Pred Trgovinskim sudom u Zrenjaninu, opština Zrenjanin i AD Vojvodinaput
imaju međusobni sudski spor radi raskida ugovora o regulisanju međusobnih odnosa nastalih pripajanjem DP RTC Zrenjanin sa AD Vojvodinaput
od 31.07.1991. Predstavnici obe strane vodili su pregovore i, u želji da se nastali spor reši, nedavno je potpisano vansudsko poravnanje za deo parcela od 60 ha, a za preostali deo do utuženih
parcela određen je prekid postupka.
Naglašavamo
kako gorepomenuta imovina nije bila obuhvaćena
procenom imovine Vojvodinaputa pre privatizacije. Pošto je kompletno preduzeće kupljeno 2005. za nekih
pet miliona evra i to na šest godišnjih rata, ispada da je ovim transferom država kupcu vratila skoro dve godišnje otplate!
Ko je pravi gazda u ovoj zemlji
Nikoli Đivanoviću, Nikoli Živanoviću i Bojanu Stanivukoviću je zajedničko što su sva trojica bila na funkcijama u Narodnoj banci Srbije u vreme
dok je guverner bio Mlađan Dinkić. Neki su ga pratili i na njegovim ministarskim funkcijama. Tako može lako
da se zaključi da je zloduh naše privatizacione otimačine lično sadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan
Dinkić. Ipak, on nije krajnji vrh ove piramidalne pljačke.
Trenutna glava hidre rezidira na adresi One Exchange Square u Londonu,
Velika Britanija.
U jednom ranijem članku smo pominjali Zorana
Mitrovića, rođenog 16.7.1967, a koji je
dokazano učestvovao u pranju para za potrebe G17 preko jedne mađarske banke i kiparske of-šor kompanije. Osim imena
Mlađana Dinkića, Zorana Mitrovića sa prethodno pomenutom
trojkom spaja i jedna strana banka - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Ona je investitor ne samo u Dunav grupi koja pripada Đivanoviću, a oko koje se vrte Živanović i Stanivuković, već je
i jedan od najvažnijih investitora u Victoria grupi,
koja pripada bivšem trgovcu konzumnih jaja iz Šapca Stanku Popoviću, pomenutom Mitroviću, Miliji
Baboviću i samoj EBRD koja je uložila više od 40 miliona evra u
stvaranje ovog gigantskog spahiluka.
Da li je Dinkić nateran da uđe u
ovu kombinaciju činjenicom da je EBRD, tokom međunarodne istrage gde su kiparske pare Miloševićevog režima, došao do podataka o računima na egzotičnim ostrvima, ili je dobrovoljno u nju ušao jer su prethodno poslovi preko
Nacionalne štedionice i Evroaksis banke
bili provaljeni u domaćoj javnosti, nama u ovom
trenutku nije poznato. Bilo kako bilo, EBRD sada u Srbiju "investira"
naš sopstveni novac koji je devedesetih sklonjen na Kipar.
Pojednostavljena šema poslovanja ove grupe izgleda tako da su Miša
Omega, Stanko Popović, Nikola Živanović i Bojan Stanivuković na najnižem stepeniku, iznad njih su međunarodno priznati
finansijski maheri Nikola Đivanović i Zoran Mitrović (prvi kao trgovac papirima od
vrednosti, a drugi kao stručnjak za monetarnu
konverziju, iliti pranje para), a iznad njih, kao jedini koji zna punu istinu o
računima na kojima se krije kiparski novac, stoji Mlađan
Dinkić. Nad svima njima sa svojom razuđenom mrežom poslovanja i službenicima koji uživaju imunitet od krivičnog gonjenja lebdi Evropska
banka za obnovu i razvoj iz Londona. Zbog toga kontrola poslovanja preduzeća Miše Omege neće doneti značajniji pomak, osim što će se otkriti neke sitne nepravilnosti. Pravi uspeh desiće se tek kada se istovremeno i detaljno ispitaju poslovanja i Victoria
i Dunav grupe. Ili kada Dinkić ostane bez
imuniteta i tako postane dostupan organima gonjenja ove zemlje.
(Članak je nastao u saradnji sa insajderima sa Beogradske berze i iz nekih od
pomenutih preduzeća,
a posredstvom Belexovog foruma na www.aikb.net, zbog čega im na ovaj način
zahvaljujemo)
Umesto
zatvora dobitak
Slavko Carić, Nikola Živanović i Sinergy se pominju i u vezi sa prevarom beogradske berze, Belexa,
iz 2005, koja je zataškana bez ikakvih kazni po učesnike (osim za jednu radnicu). Naime, Sinergy je koristio
specijalni softver kojim je uspevao da prevari centralni kompjuter Belexa, pa
je tako ispalo da su brokeri Sinergyja naloge uspevali da predaju za
samo 1,7 sekundi, što je nemoguće, budući da i najbrži operateri jedva postignu vreme od 10 sekundi.
Tako je, skoro bez
izuzetka, u aprilu 2005. sve akcije Nacionalne štedionice po ceni od 150.000
RSD po komadu kupio Sinergy, da bi iste odmah zatim prodao grčkom EFG-u za 670.000 RSD po akciji.
Da cela brokerska kuća na čelu sa direktorom Carićem zbog prevare koju su i sami priznali ne bude kažnjena gubljenjem prava učešća na Berzi, odlučila je komisija Belexa, na čijem čelu je bio Milko Štimac iz G17. Tek da podsetimo: za ovako nešto
se na Zapadu ne samo gubi brokerska licenca već se ide i u zatvor.
Slavko Carić se poslednji put pominje 2009. kao predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji. Obratite, zato,
pažnju i na njihov softver.
Ko
se pljuje, taj se voli
Dok su bili na različitim skupštinskim stranama, Vladan Batić i Mlađan Dinkić su se čašćavali najsočnijim izrazima. Za svog ranijeg ministarskog kolegu Dinkić je jednom javno izjavio: "On je šljam i dno dna, ljudska ništarija
koja kao mušica napada zadnjicu konja." Zauzvrat je Batić Dinkića nazivao najvećim lopovom u Srbiji i pretio objavljivanjem dokumenata o pljački para sa Kipra.
Kako su u međuvremenu obojica na istoj strani vlasti, od pompezno najavljivanih
dokumenata nema ništa. Ili je i ovoga puta
Batić pretio praznom puškom?
(B)alava
deca
Dok mu policija češlja firme, a radnici štrajkuju, Milomir Joksimović, Miša Omega, daje intervjue. Tako smo nedavno saznali da ima udela
u nekih stotinak preduzeća u Srbiji, a da se njegov
stan u beogradskoj Dalmatinskoj ulici meri u desetinama ari.
Ipak, u privatnim
razgovorima Miša Omega se žali da je on, u stvari, žrtva nezajažljivosti svojih
sinova koji bi, iako nesvršeni studenti, hteli da glume uspešne biznismene.
Država,
to sam ja
Nikolu Đivanovića
poznanici opisuju ne samo kao arogantnog već i kao svojevrsnog stručnog idiota, odnosno osobu koja se izvanredno razume u sopstvenu struku, ali
je van nje potpuno pogubljena.
Samo tako može da se
objasni njegov ispad prema jednim dnevnim novinama, kada je razjareno tvrdio da
on nikada nije bio državni činovnik, iako je stajao na čelu Upravnog odbora
Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, jer je, po sopstvenim
rečima, on lično stvorio ovu korporaciju.
Republička vlada je, inače, odluku o stvaranju
Nacionalne korporacije donela 2004. godine i istu podredila Ministarstvu
finansija.