Novac
Galenika: Da li će ovaj gigant, baš
kao Pliva u Hrvatskoj, postati
predmet izrugivanja
Da izlečimo Galeniku pa da umremo!
Vlast planira da ispod cene proda Galeniku, ali je pitanje da li
planira da po modelu Vetprom-hemikalija neke akcije proda i ispod žita. Direktor Galenike Nenad Ognjenović mogao bi da bude pravi čovek
za takvu jednu operaciju
Milan Malenović
Srpska država kreće u prodaju još jednog nacionalnog brenda: fabrike
lekova Galenika Zemun. U ovoj firmi Vlada je vlasnik sto odsto
kapitala, ali za sada nije sigurno da li želi da se otarasi celog svog
vlasništva ili samo jednog njegovog dela. U svakom slučaju,
najmanja cena za 100 odsto je - 200
miliona evra.
S obzirom na to da još uvek vlada svetska ekonomska kriza, ova cena bi na
prvi pogled mogla da bude i realna. Ali samo na prvi pogled. U neka srećnija
vremena vršački Hemofarm je prodat za 480 miliona evra, dok je
hrvatska Pliva dostigla i neverovatnih 2,2 milijarde dolara.
Jedino što je Pliva danas prepakivač stranih lekova, dok na svojoj zvaničnoj
prezentaciji na internetu nema ni jedan jedini sopstveni preparat. Od Plive su ostali samo ime i - vicevi.
Šta
se prodaje, a šta poklanja
Iako nezavisni stručnjaci upozoravaju da je najniža cena po kojoj bi Galenika
smela da se proda 250 miliona evra, još pre godinu dana je ova kompanija
procenjivana na 130 miliona evra, što u suštini i jeste cena koju će novi kupac
da plati. Trik objašnjava predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Ljubiša Nestorović. Po njegovim rečima, Galenika
je započela investicioni ciklus i uložila 46,37 miliona evra u izgradnju
novog pogona, čije se otvaranje očekuje u aprilu, ali je uložila i 25 miliona
evra u novi proizvodni program. Kada ove dve sume odbijemo od planirane cene od
200 miliona evra dobijamo oko 130 miliona evra, odnosno onoliko koliko je Galenika
navodno vredela pre godinu dana.
Srbija u ovoj prodaji neće ništa da zaradi, već će, sva je prilika, da bude
- na gubitku.
Nije izvesno da je za ovako bednu cenu nekadašnjeg farmaceutskog giganta zaslužan
njegov sadašnji generalni direktor, ali nije moguće ni sasvim izbeći takav
utisak. Mr pharm. Nenad Ognjenović nije posebno poznat široj, ali jeste stručnoj
javnosti. Moguće da u njegovom liku i delu postoji najava namere države šta će da učini sa Galenikom.
Pre dolaska u Galeniku Nenad Ognjenović je bio predsednik Grupacije
veledrogerija i predsednik Upravnog odbora Vetprom-hemikalija
(VTHE). Za svoga mandata u Grupaciji veledrogerija, smatraju upućeni,
Ognjenović je najzaslužniji za stvaranje monopola tako što je proizvođačima
dozvoljeno da biraju kojoj će veledrogeriji da prodaju svoje preparate, pa je
2008. od oko 400 registrovanih veledrogerija u Srbiji, svega sedam potpisalo
ugovore sa proizvođačima lekova. Godinu dana pre bilo ih je devet, a nekoliko
godina ranije 360, pa 20...
Ognjenović, čiji je VTHE bio među sedam veličanstvenih, tada je ovako objasnio monopolizaciju: "Logično je da proizvođač hoće da zna gde završava njegov lek, a to je najlakše ako
suzi broj firmi kojima ga prodaje. Verovatno će male veledrogerije morati da nalaze načine da opstanu na tržištu."
Kako je VTHE bio među odabranima, vrednost akcija ove kompanije je naglo
skočila. Ognjenoviću je to došlo
zgodno, budući da je i sam posedovao 1.654 akcije ove firme u kojoj je bio i predsednik
UO. Izraženo u novcu: svaka od ovih akcija je vredela 500 evra, odnosno ceo
paket je srećnog vlasnika učinio bogatijim za 827.000 evra.
Povezana
lica i naličja
Ono što je prethodilo ovom bogaćenju jeste jedna od
najbolje osmišljenih prevara na ovim prostorima. Jedan od insajdera i
prevarenih malih akcionara dostavio je Tabloidu spisak ko je, kada i kako formirao fantomske firme koje
su zatim mimo Beogradske berze otkupile čak 83 odsto Vetprom-hemikalija.
Nenad Ognjenović je formirao DOO HEMITHALI u koje su ušle i akcije VTHE koje je posedovao kontroverzni biznismen Jovica
Stefanović Nini, to jest njegova preduzeća
MD Nini DOO i Srbolek AD. Ovo je knjiženo kao nenovčani
ulog, što jeste legitimno, ali ne i potpuno moralno budući da se zaobilazi berza
koja je jedino mesto trgovanja akcijama.
Iako nije do kraja jasna vrsta odnosa koju su Nini i Ognjenović imali,
indikativno je da su se njih dvojica često sastajali te 2008. godine i to
daleko od očiju javnosti - u prijatnom restoranu Mrak na dalekoj periferiji
Niša, u blizini aerodroma. Nini je ubrzo unovčio svoje akcije VTHE koje je
imao, budući da mu je bila potrebna gotovina za održavanje Srboleka u
životu.
TIHVETOL DOO, u koji su kao nenovčani ulog takođe
unete akcije VTHE, osnovala je, po dostupnim informacijama, tadašnja
finansijska direktorka VTHE Olgica Nešković, koja je sada u Galenici.
Isto tako, prema dostupnim informacijama, Neškovićeva je sama posedovala 406 akcija VTHE u vrednosti od 203.000 evra.
Trgovina akcijama VTHE mimo berze išla je i preko POLIBOR PROM DOO i
HIT PROVET DOO. Sve ove navedene firme nastale su unošenjem akcija kao
nenovčanog uloga osnivača. Deo akcionara je dobio po 500 evra za svaku svoju
akciju prilikom prodaje vlasništva nad pomenutim društvima jednom investicionom
fondu.
Zanimljivo je da su sva ova preduzeća imala svoje račune u samo jednoj
banci - Intezi. Upućenima je poznato da se prate sve novčane transakcije
koje prelaze milion dinara, ali se u slučajevima kada su računi u istoj banci
tragovi lakše zametnu. Tako je dugo pravi vlasnik VTHE ostao skriven i od
nadzornih organa Centralnog registra za hartije od vrednosti (CRHOV).
Pored Ognjenovića, za koga upućeni veruju da je svojim rukovodilačkim
autoritetom uspeo da nagovori radnike, male akcionare, da na ovaj način prvo
udruže, a zatim i prodaju svoje akcije, celu akciju je osmislila i sadašnja
generalna direktorka i predsednica UO VTHE
Tatjana Savić. Ona je kao tadašnja pravnica odradila sve ugovore
oko unosa akcija kao osnivačkog kapitala pomenutih društava, tvrde izvori Tabloida.
Kako je ceo posao ostao skriven ne samo od CRHOV već i od drugih državnih
organa, postavlja se pitanje da li je iko od
tadašnjih akcionara platio 20 odsto poreza na kapitalni dobitak. Insajder Tabloida tvrdi da to niko nije učinio, računajući tu i samog današnjeg
generalnog direktora Galenike Nenada Ognjenovića. A radi se o
milionskim svotama.
Odmotavanje gordijevog čvora
Osim izbegavanja plaćanja poreza, ovakav
poslovni potez imao je još jedan koristan efekat za
novog kupca. Po zakonu, svako ko pređe 25 odsto
vlasništva nekog akcionarskog društva dužan je da ostalim akcionarima ponudi da
otkupi njihove akcije po pretežnoj ceni koju su one imale na berzi. U to vreme,
2008, kao što smo videli, vrednost jedne akcije je bila 500 evra. U slučaju da takav vlasnik nema dovoljno kapitala za preuzimanje cele firme, on
mora da sopstvene akcije ponudi na prodaju.
Kako u CRHOV-u nije bio registrovan novi vlasnik pomenutih društava, koja
su zajedno imala oko 83 odsto akcija, to on nije ni morao da postupi po zakonu,
jer nijedno od pomenutih preduzeća pojedinačno nije imalo 25 odsto akcija VTHE.
Tek je pritužba nekolicine malih akcionara, koji su očekivali ponudu za
otkup njihovih akcija po ceni od 500 evra, skrenula pažnju CRHOV-u da ovde nešto
nije u redu. Tada je doneta zabrana raspolaganja glasovima na Skupštini
akcionara za akcije koje prelaze 25 odsto, dok se ceo čvor povezanih vlasnika
ne razmrsi, što za ionako većinskog vlasnika nije imalo nikakvih negativnih
posledica. Podsečanja
radi: on je i dalje mogao da raspolaže glasovima za 25 odsto
akcija, dok su svi ostali akcionari na skupštini činili tek 17 odsto, čime su
uvek bili u manjini i lako preglasavani. CRHOV ni posle više od godinu dana
nije doneo konačnu odluku u ovoj aferi.
Moguće da prošlost direktora Ognjenovića ne igra nikakvu ulogu u sadašnjem
pokušaju privatizacije Galenike. A može biti da je on na ovo mesto i
doveden jer već ima iskustva sa muljanjem mimo berze i drugih nadležnih institucija. Ovo posebno može da bude od značaja ako država proda samo
većinski udeo Galenike (što je jedna od opcija), a zatim svoje preostale
akcije pokuša da proda preko berze. Nekome od ljudi iz vlasti bi tada dobro došla
asistencija Ognjenovića i njegovog osoblja, koje je dobrim delom iz VTHE prebacio u Galeniku, kako bi se em
izbeglo plaćanje poreza, em zaobišle još neke zakonske začkoljice.
Zavidna imovina
Galenika poseduje zavidnu imovinu
koju će novi kupac da preuzme: upravnu zgradu i pogone, Institut za razvoj i
kontrolu kvaliteta, nekoliko lokala u zemlji, pogon u Dušanovoj ulici u
Beogradu za proizvodnju dentala, oko 40 hektara zemlje u svom vlasništvu, kao i nekoliko
predstavništava u inostranstvu. Takođe poseduje i 75 odsto
vlasništva u srodnom preduzeću u Crnoj Gori.
Galenika trenutno oko 90 odsto
svoje proizvodnje plasira na domaće tržište, ali se pojačanim nastupom u državama
bivše Jugoslavije,
kao i Rusije, pokušava da se poveća
izvoz. Poređenja radi: Hemofarm
je 2008. samo od izvoza u Rusiju ostvario prihod od 80 miliona evra.