Beli
kriminal
Institut Batut: Dokaz zašto uvozimo i vakcine
za nepostojeću pandemiju
Daske su pale
U uslovima velike ekonomske krize mora da se štedi, čak i u zdravstvu. Ali,
treba znati gde štedeti, a gde ne.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prim. dr sci med. Tanja
Knežević misli da treba na svima da se štedi, posebno na pacijentima,
ali nikako ne na sebi i svojim miljenicima
Milan Malenović
Kako funkcionišu stvari u ovoj nekada
uglednoj instituciji svetskog glasa, govori, za početak, i slučaj njene
aktuelne direktorke. Dr Tanja Knežević, na primer, samu sebe predlaže, a zatim taj isti predlog i odobrava,
za stimulaciju u visini od 30 odsto celokupne mesečne plate za decembar 2009, što
u dinarima iznosi 27.713, odnosno bezmalo cela jedna prosečna plata u
Republici. Istovremeno je dr Tanja samoj sebi odobrila i isplatu naknade za 30
prekovremenih sati, odnosno još 18.827 dinara. I jedna i
druga naknada su nastale njenim angažovanjem na projektu "Procena potreba
u informacijama, bazama podataka i povratnom izveštavanju" u okviru
nacionalnog projekta borbe protiv HIV-a. Kako su ostali saradnici na ovom
projektu dobili samo stimulaciju, bez plaćenih dopunskih časova, predsednik UO
Instituta je za direktorku isto tako odobrio samo isplatu stimulacije, ali je
direktorka Tanja jednostavno dopisala i prekovremene sate. Ostalima, "običnim" zaposlenima je istovremeno - smanjena plata za oko 30 odsto.
Direktorka Tanja je i inače u okviru
Instituta poznata po svojoj navici da budžetske pare širokogrudo troši na samu
sebe. Tako je, na primer, u periodu od tri godine (2006-2008) samo na ime
akontacija za putovanja u inostranstvo podigla - preko 600.000 dinara.
Direktorka je svetski putnik, nešto kao moderni Jovanča Micić, koja ama baš
mora bar dva puta mesečno da ode na neko savetovanje, predavanje, usavršavanje,
ili šta god, samo ako se održava - u inostranstvu.
U članu 5. njenog radnog ugovora
dopisano je i: "Ovako utvrđena zarada uvećava se za 30 odsto na osnovu
odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama", ali se
nigde ne navodi tačna odredba Zakona na koju se poziva.
Direktorka Tanja je 2004. postala vršilac
dužnosti, a konačno nameštenje joj je stiglo tek krajem 2009. godine. Pošto je bila v.d. i ceo Institut je bio u v.d. statusu, budući da je po izvodu iz Agencije za privredne registre svo to vreme Institut
vođen kao privredno društvo u procesu registracije.
Institut, to sam ja!
Prošle godine je Institut od Vlade
Srbije dobio 75 miliona dinara za sprovođenje
akcije borbe protiv pušenja. Oko 36 miliona je otišlo
na informisanje (TV spotovi, oglasi u novinama i slično), dok se ostatak
izgubio u tamnom vilajetu poslovanja direktorke Tanje. Tako pred sobom imamo
ugovor sa izvesnom firmom Stepanović i Šipka d.o.o. iz Beograda,
registrovanom kao kockarnica, za izradu majica, kačketa i sličnog
promotivnog materijala u vrednosti od skoro šest miliona dinara.
Verovatno u sprovođenje iste aktivnosti spada i isplata 1.600.000 dinara ESPI Institutu
u Beogradu. Rečeno je verovatno, jer u Institutu Batut postoji samo platna kartica,
ali ne i ugovor na osnovu kog je nastalo potraživanje.
Inače, do svog penzionisanja u ESPI-ju je radila i Mirosinka Dinkić, majka ministra Mlađana Dinkića, a tu i danas nalazimo mnoge zaslužne
kadrove iz G17 plus.
Veza sa G17 plus nikako nije bez značaja za rad Instituta Batut. Načelnica za pravne i finansijsko-računovodstvene
poslove Ljiljana Mijailović-Obradović je supruga jednog od
najomiljenijih Dinkićevih kadrova, Zorana Obradovića. Zoran je večito na
nekim značajnim funkcijama, a pamtimo ga i kao stečajnog upravnika četiri banke
koje je Dinkić zatvorio.
Iako ne zvanično, upućeni veruju da se
Zoran nalazi i iza preduzeća Sam-plast iz Čačka, koje je stalni snabdevač
Instituta Batut sitnim potrošnim materijalom. Ovom preduzeću se isporuke redovno plaćaju, ponekad i avansno. S
obzirom na to da zakon predviđa da bez javnog tendera roba može da se nabavi do
maksimalne vrednosti od tri miliona dinara po računu, kada je narudžbina veća u
igru, pored Sam-plasta, ulaze i Superlab i Interlab-Exim,
oba preduzeća iz Beograda. Sva tri preduzeća dobijaju narudžbine koje ne
prelaze tri miliona pojedinačno, a robu isporučuju direktno na odeljenje
zaobilazeći centralni magacin Instituta. Zato mnogi sumnjaju da se ne isporučuje sva fakturisana roba.
Najzanimljivija je pljačka nekih milion
evra donacije iz 2008. godine. Za sve te pare kupljeni su računari i oprema koji su bez ikakve evidencije podeljeni po odeljenjima. Kada
se računovodstvo usprotivilo da upiše imovinu za koju ne zna ni da li postoji
ni gde se nalazi, formirana je komisija koja je popisala i procenila opremu.
Svaki čitalac može i sam da izračuna da je za milion evra moguće kupiti
dovoljno kompjutera da se opremi Nasina centrala, a ne jedan Institut u
Beogradu, pogotovo jer je nabavljena polovna oprema.
Sama načelnica Obradović je dovoljno
mudra da nigde ništa ne potpisuje. Umesto nje to rade njeni potčinjeni radnici i direktorka Tanja, koja se pre svakog potpisivanja
konsultuje sa pravnicom Draganom Pavlović. I pravnica je, isto kao Obradovićeva, dovoljno mudra da ne daje pismena
već samo usmena mišljenja direktorki lično. Kada jednog dana bude počelo da se
odmotava klupko, ni protiv Obradovićeve ni protiv Pavlovićeve neće biti
dokaznog materijala.
Zanimljivo je da je prošle godine oko 800.000 dinara Institut Batut platio različitim advokatima za pravno zastupanje pred domaćim
sudovima. Daleko najveći deo ove sume otišao je advokatskoj kancelariji Radojke
i Zorana Lazarevića, za koje upućeni tvrde da su kumovi pravnice Instituta Batut
Dragane Pavlović.
Verovatno da bi se zamaskiralo
nenamensko arčenje para koje svi građani Srbije izdvajaju kroz doprinose za
zdravstveno osiguranje, načelnica za pravne i finansijsko-računovodstvene
poslove Ljiljana Mijailović-Obradović je zajedno sa predsednikom komisije za
popis, ali bez učešća saradnika svog odeljenja, pripremila materijal o
finansijskom poslovanju za sednicu Upravnog odbora. Da li su njih dvoje taj materijal
pravili noću, da ih niko drugi ne vidi, ili je nešto drugo u pitanju, tek u
materijalu je iskazan gubitak Instituta Batut od preko 100 miliona
dinara.
Sednica Upravnog odbora je održana 29.
januara 2010, a načelnici Obradović je trebalo celih deset dana da uoči grešku
koja je nastala na karticama dva najveća korisnika usluga Instituta, RZZO i
Ministarstva zdravlja. Kada se radi o tolikoj neažurnosti kod najvećih
korisnika, kakav zaključak se može izvesti o stručnim kvalifikacijama načelnice
Obradović?
Novi finansijski izveštaj je iskazao
gubitak od "samo" devet miliona dinara, ali je, prema
saznanjima, Republički fond za zdravstveno osiguranje naložio
reviziju kompletnog finansijskog poslovanja Instituta Batut.
Koja li je to bolest
Direktorka
Tanja Knežević je uvela i neko čudnovato, gotovo paranoično poslovanje Instituta Batut.
Pre
nekoliko dana je naredila da se sva vrata Instituta zaključaju i da se niko ne
pušta u zgradu, niti iz nje, iako je bilo devet sati - kada mnogi zaposleni tek
dolaze na posao. Čak je i lično obilazila sva vrata proveravajući da li su zaključana, a zatim je od portira uzela sve ključeve.
U
međuvremenu su pristizali saradnici koji rade u prostorijama Instituta, iako
nisu njegovi zaposleni, a koji su na hladnoći stajali ispred zaključanih vrata.
Neki su uspeli da prođu kroz jedan magacin, a ostali su nekako umolili
direktorku da otključa vrata.
Ritual
zaključavanja direktorka često primenjuje i sa svojim kabinetom, kada ne želi
da razgovara sa nekim od zaposlenih koji do nje uspeju da dođu. Tako je u
stanju, tvrde zaposleni, da se iza zaključanih vrata duri i satima, ako je
potrebno, sve dok nepoželjni sagovornici sami ne shvate da od posete direktorki
nema ništa, pa odu.
Dobrodošla pandemija
U
okviru praćenja i borbe protiv
pandemije svinjskog gripa, Institut Batut je sklopio nekoliko ugovora o
autorskom delu sa različitim fizičkim licima. Sa prim. dr Predragom
Konom su zaključena čak dva: jedan na iznos od 160.000 dinara za rad od
tri meseca, drugi od 194.000 za isti posao (praćenje pandemije na Univerzijadi,
Exitu i Guči). Da li su oba isplaćena ne zna se, ali zna se
da je Kon 16. jula 2009. Institutu Batut poslao nalog za isplatu 194.000
za sebe, po 170.000 za Veljka Đerkovića,
Nevenku Žakulu i Mirjanu Bojović-Klasnja, kao i za
130.000 Budimiru Plavšiću.
Za period od avgusta
do zaključno decembra 2009. pomenuti eksperti bi od Instituta Batut mesečno
trebalî da dobijaju po 30.000 dinara za svoj rad na "izradi uputstva za
primenu aktivnosti u toku šeste faze pandemije gripa", kako doslovno stoji
u Tabloidu predočenim ugovorima o autorskom delu.
Beli mantili
Psihijatrija u Vršcu: Vapaj iz beznađa
Bog zaglavio negde u Pokrajini
Zgode i nezgode u
Psihijatrijskoj bolnici u Vršcu,
o kojima je Tabloid više
puta pisao, predmet su interesovanja čitavog grada pod kulom. Pogotovo pred
izbor tj. reizbor direktora ustanove, tačnije dela i nedela aktuelne direktorke
dr Tatjane Voskresenski
...
Direktorki
Tatjani Voskresenski u aprilu ističe
mandat, a ona sa svojom ekipom iz Upravnog odbora i ne razmišlja o raspisivanju oglasa. A zašto bi? Ona je zadovoljila kriterijume osnivača bolnice, Pokrajinskog sekretarijata
za zdravstvo u Novom Sadu, a saradnja sa gospodinom Kopilovićem (dobro poznat Tabloidu
zbog drugih afera) bila je
"plodonosna" za oboje, ali ne i za radnike bolnice.
Uvela je i inovacije u našu
ustanovu u vidu "lepote poroka". Do radnog mesta u Psihijatrijskoj
bolnici je lako doći ako ste po meri i kriterijumima aktuelne direktorke, a to
su: seksualna hiperaktivnost, po mogućnosti sa više osoba, koje su spremne da zbog vas napuste svoje porodice; neophodna je
radna uniforma sa izraženim dekolteom, mini suknjom ili dubokim šlicom na suknjama te da ste uvek spremni da primite
"viđene" goste iz grada ili Pokrajine; spremnost da odmah uđete u
ljubavne veze sa nekim od zaposlenih i da mu rasturite brak; da, dok ste na
"probnom" radu kod direktorke, zadovoljavate sve njene hirove i da
ste joj na raspolaganju kada dođu njeni saradnici iz Pokrajine; da ste joj pri
ruci kada ima potrebu da da otkaz radniku za koga proceni da ne misli dovoljno
lepo o njoj, a morao bi, jer ona ima "stalnu podršku aktuelne vlasti"; da ispraznite džepove, jer ona voli novac, i ne
samo ona već i njeni "odabrani" saradnici koji takođe obožavaju tuđi
novac...
Tako
i po tim kriterijumima se ljudi zapošljavaju.
Ko pita koju školu imaš i šta znaš da radiš? Samo ne smeš da imaš svoje mišljenje, svoje moralne kriterijume, visok ili viši nivo medicinskog obrazovanja ili da si porodičan čovek! To su kriterijumi
za zapošljavanje prevaziđenog vremena i njih
aktuelna vlast u bolnici odmah isključuje.
Tako
se zapošljava medicinska sestra sa srednjom školom na mesto glavne sestre bolnice, odnosno odeljenja
"E", mada na birou čekaju sestre sa višom školom da bi se zaposlile, ali im je
rečeno da za tim kadrom u bolnici nema potrebe! Tačnije, šta one traže sa višom medicinskom školom u Psihijatrijskoj bolnici, a ne ispunjavaju
"specifične" kriterijume!
Po
bolnici se priča da je organizator kupovine diplome čovek koji mnogo vredi
direktorki, bliski je saradnik i ispunjava napred navedene uslove te i dalje
radi bez ikakvih sankcija. Dalje rade i ljudi koji su kupili diplome i čovek
koji je i pre toga osuđen za falsifikovanje diplome Više medicinske škole, jer su to direktorkini ljudi,
"spremni da učine sve što
im ona kaže". E pa to košta,
oni će i dalje da se bave nečasnim poslovima, a
pojedinci će biti i predsednici sindikata!
Pa
gde je tu mesto poštenom porodičnom,
radnom ili, ne daj bože, uspešnom
čoveku? Mesto mu je van bolnice i što
manje da zna šta se radi u bolnici. Takvim svojim
patrijarhalnim stavovima (radi, uči, budi vredan, odan
struci) samo ugrožava poslovnu politiku bolnice!
Pošto su direktorka i glavna sestra bolnice promenile svoje
imovno stanje, koje je obogaćeno značajnim nekretninama i drugim vrednostima,
obični smrtnici pitaju se da li će se i njima tražiti poreklo imovine ili su i
po tom pitanju zaštićene? Nećemo
postaviti pitanje njihovog bračnog statusa, jer ni one kao
ni drugi ljudi u gradu nisu sigurne da li su udate ili ne. Ne zna se da li žive
u divljim brakovima ili ne, da li žive sa jednim čovekom ili sa dvojicom, da li
žive u svojim kućama ili novostvorenim...
Ali,
to nije bitno, bitno je da su u "trendu", da su novac za
rekonstrukciju "namenski" potrošile, da su zadovoljile apetite pomagača u Pokrajini i pomagača u nameštanju tendera, da kupuju aparate za medicinu, a tek onda
idu, direktorka i glavna sestra, na edukaciju kako bi imao ko da radi na
aparatima, primaju medicinsko osoblje - decu lojalnih radnika sa obavezom da se
i oni ponašaju kao njihovi očevi, u skladu sa gore
opisanim kriterijumima!
Tako
se stvara povoljna radna klima, priprema reizbor direktora koji će biti u neko
tamo dogledno vreme, jer zakon za njih ne važi, kupuju se ljudi, postavljaju
predsednici sindikata po nalogu direktora, a za uzvrat se zapošljavaju njihova deca, maltretiraju ljudi koji ne žele da
budu članovi takvih sindikata, ucenjuju se ljudi i preti se otkazima svima
onima koji se direktorki ne zakunu da će se boriti da ona bude ponovo izabrana
za direktora. I to se radi javno, bez stida i malo obzira prema osnovnim
moralnim normama.
Mi
zaključujemo da direktorka bolnice dr Tatjana Voskresenski ima i dalje obećanje
nadležnih da će ostati na tom mestu bez obzira na istek mandata, jer je
"mnogo zadužila" ljude u Pokrajini, a možda će doći nova svota novca
koju treba "pravilno" na sve rasporediti, a da se to lepo pokrije od
strane ekonomiste bolnice Trajana Magurijana (osoba koja je "ekspert"
za zapošljavanje i montažu izveštaja ekonomske prirode).
Do
sada, tokom četiri-pet godina njenog rukovođenja, radnici nisu upoznati sa
poslovanjem bolnice (do tada su postojali godišnji izveštaji), jer je to odmah postala državna
tajna. Ko se raspituje, taj je za otkaz! Šta kriju ti godišnji izveštaji koji se rade u strogoj tajnosti?
Ima
li neko da pomogne nama radnicima, da ne čekamo da nam pomogne bog lično.
Beli mantili
Pismo
o stomatološkoj mafiji
Neka zubari pokažu
zube
...
Stomatološka mafija o kojoj ste pisali
ima korene još iz osamdesetih godina. Posle
5. oktobra,
dolaskom prof.
Vojislava Lekovića za dekana Stomatološkog fakulteta u Beogradu,
sve akcije pranja novca i drugih kriminalnih radnji obustavljene su.
Taj
izbor odrazio se i na fakultete u drugim gradovima. Međutim, kao blag čovek,
prof. Leković nije poslušao savete da preda miliciji prof. Vlastu Petrovića,
njegovu suprugu Svetlanu i druge članove te bande. Najglasniji
zagovornik njihovog hapšenja bio je pokojni prof. Marko Vulović, koji je po
Dekanatu mahao papirima kao dokaznim materijalom o milionskim proneverama. Neki
su mu dobacivali: "Šta hoćeš,
niste ni vi na Dečjoj stomatologiji bolji, koliko je samo pokrao Bjeloica!"
Prof. Vulović
je odgovarao: "Nema problema, ko je kriv neka odgovara", međutim
blagi prof. Leković je odlučio - ili se hapse svi ili niko - jer je znao
da svima više odgovara niko. I tako se stomatološka
mafija pritajila dok nije došao momenat za transformaciju. Prof. Vlasta
Petrović se udružio sa pajtosom prof. Đokom Maleševićem, bivšim dekanom
FON-a, s kojim je
godinama uspešno krao, dok je suprugu u dva navrata udomio na
privatnom fakultetu svog drugog velikog pajtaša Milovana Bojića, o čijim
zlodelima ste opširno pisali (Svetlanom Petrović prof.
Vlasta
Petrović se uspešno ženio dva puta od svojih ukupno pet brakova, ali mu nijedna
nije bila tako dobra za pljačke, pa je morao). Bojić hvali Svetlanu na sva usta
kako mu uspešno muva i izbegava inspekcije koje mu navodno DOS potura, a u
stvari je reč o preverenoj pljačkašici koja je samo muvanje i učila radeći
čitavu deceniju kao sekretar Stomatološkog fakulteta u Beogradu.
Neko će reći
"pa kriv je prof. Leković što ih nije sve pohapsio", ali evo da
odgonetnemo i tu zagonetku. Kao i drugim postpetooktobarskim rukovodiocima i
njemu je u posetu došla agentura DB-a, koja mu je objasnila da se ne hapse bivši, jer imaju
ogromne pare koje su pokrali u vreme Miloševića i da te pare treba da se vrate
u državni sistem. Ako se uhapse, idu sudski procesi i ko
zna kad i kako će država da dođe do te love, a ovako im
se pripreti i lovu ulože u nešto od državnog interesa. Tako je Bojiću
naređeno da otvori privatnu kliniku, a Petroviću fakultet i izbegnuto je da se
pare nose van zemlje. Bojić je čak sa granice vraćen s koferom para. Ovu veštu
zamku smislila je ekspozitura CIA u Beogradu da bi se julovci, inače njihovi
kadrovi, uvukli u redove DOS-a. Za to snose odgovornost pokojni premijer Đinđić
i tadašnji predsednik Koštunica, pa zbog toga danas prozvana mafija i dalje
drma srpskim zdravstvom.