Rad oslobađa
Kragujevac: Pljačkanje
žrtava
Drugog svetskog rata
Logoraši tek sad upoznali naciste
Kad se sve sabere, ispada da su
bivše logoraše nacističkih logora više koštali ovdašnji prevaranti nego nacistički
"poslodavci"
Krajem
devedesetih prošlog veka stigle su naznake
da je Nemačka voljna da plati odštetu svim civilima koji su prisilno radili u Trećem rajhu. Ukupna suma koja je za ove potrebe bila planirana iznosila je
ondašnjih 20 milijardi maraka. Kako bi oštećenima i njihovim
naslednicima sa teritorije tadašnje SRJ i Republike Srpske olakšala pristup
ovom fondu, razna regionalna udruženja žrtava Drugog svetskog rata su septembra
1998. u Kragujevcu osnovala jedinstvenu zajednicu. Krajem 2009. i početkom
2010. došlo je u pomenutoj zajednici do dubokih podela koje još traju.
Jedan
deo rukovodstva Zajednice, okupljen oko njenog generalnog sekretara Dragana
Novovića, optužuje drugi, sada već bivši deo rukovodstva, okupljen oko
predsednika Nadzornog odbora Ljubomira Spasovskog, da je pokušao da
razbije Zajednicu i da joj je iznošenjem neistina naneo veliku štetu. Došlo je
i do fizičkog obračuna koji je jedan od učesnika okvalifikovao kao pokušaj
ubistva. No, pođimo redom.
Koliko
para!
Sve
je počelo novembra 2009. jednim dopisom Nadzornog odbora (NO) članovima i
organima Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata, kojim je tražena
provera poslovanja rukovodstva. U svom dopisu NO se pozvao na sličan zahtev
koji je nekoliko meseci pre toga podneo predsednik Upravnog odbora Rade Vojvodić,
a koga su zbog toga ekspresno smenili i na njegovo mesto doveli nekadašnjeg
ministra pravde Zorana Kneževića. NO se takođe pozvao i na zapisnik sa
svoje sednice od 18. septembra 2009. kojoj je prisustvovao i Knežević, kao
pravnik i predsednik UO.
Na tom
sastanku NO dolazi do određenih saznanja koja upućuju na mogućnost finansijskih
malverzacija sekretara Novovića, advokata iz Novog Pazara, koji je dugo bio
predsednik UO. U tački 5. zapisnika sa septembarske sednice NO konstatuje kako
je posle brižljivog razmatranja dokumentacije Okružnog suda u Kragujevcu u
krivičnom predmetu K. br. 11/02 stekao uverenje da su značajna dokumenta
falsifikovana radi izbegavanja i umanjenja krivične odgovornosti
najodgovornijih ljudi u Zajednici. Zbog ovoga NO zaključuje
da se Zajednica nalazi pred bankrotom.
Veštak Radmilo Janković u svom pomenutom dopunskom
nalazu od 15. septembra 2009. konstatuje da je samo u periodu od septembra do
decembra 1998. Novoviću, tadašnjem predsedniku UO, isplaćeno 107.500 DEM
na osnovu ranijih troškova, naknada kao članu i predsedniku UO i za putovanja u
inostranstvo.
Članovi
NO, međutim, slute da je šteta mnogo veća. Tako je, na primer, konstatovano da
je Zajednica okupila oko 100.000 bivših logoraša, od kojih je svako na
ime depozita kod poslovne banke preko koje je planirana isplata naknade, položio
po 20 DEM, a na ime članarine uplatio još oko osam nemačkih maraka u
dinarskoj protivvrednosti. Međutim, samo njih oko 33.000 je dobilo pojedinačne štedne
knjižice, dok su ostali depoziti završili na jednom zbirnom računu same
Zajednice, koji NO nije mogao da prekontroliše. Samo po ovoj osnovi Zajednica
je mogla da prikupi skoro 800.000 evra, čija sudbina članovima NO nije
poznata.
Istovremeno
je i onih pomenutih 33.000 članova sa pojedinačnim štednim knjižicama potpisalo
ugovor sa Zajednicom, po kome ova može da raspolaže sa 70 odsto njihovog
depozita, što bi iznosilo oko pola miliona tadašnjih maraka. Na osnovu
ovoga je Zajednica kod Zepter banke podigla kredit na istu svotu, a koji nikada
nije vraćen.
Nadalje,
ističu članovi NO, Zajednica je sa svakim od bivših logoraša zaključila
sporazum kojim se ovi obavezuju da će posle naplate odštete Zajednici na ime
troškova posredovanja uplatiti 10 odsto. Samo od SR Nemačke je po ovom
osnovu dobijeno 53 miliona evra, dok je od Mađarske uplaćeno još milion
evra, tako da je na osnovu dogovorenih provizija Zajednica trebalo da dobije 5,4
miliona evra.
Zanimljivo
je da je u pomenutom krivičnom predmetu trećeoptuženi dosadašnji predsednik NO
Spasovski, a sekretar Novović je drugooptuženi. Samim tim je bar Spasovski, ako
ne i ostali članovi Zajednice, morao da zna da je inicijator osnivanja
Zajednice, dugogodišnji predsednik njenog UO i sadašnji generalni sekretar,
Dragan Novović, višestruko osuđivan zbog krivičnih dela iz domena privrednog
kriminala, jednom i na kaznu zatvora od četiri godine. Postavlja se pitanje
zašto se toliko dugo ovaj detalj krio od ostalih članova Zajednice?
Razlog
je jednostavan: Spasovski je na različite načine Zajednici pozajmio sumu od
preko 90.000 evra, čije je vraćanje počeo da traži tek pošto je krajem 2008. doživeo
tešku saobraćajnu nesreću, kada je zbog posledica nesreće ušao u finansijsku
dubiozu. Umesto da namiri dug, predsednica Zajednice Snežana Dragosavljević
je od Spasovskog tražila da plati račun za mobilni telefon i tom prilikom je na
videlo isplivalo da Zajednica više ne raspolaže nikakvim sredstvima.
Nakon
što je NO zapisnik sa svoje septembarske sednice zajedno sa još nekim
materijalima dostavio ostalim organima i članovima Zajednice, predsednica
Dragosavljević je za 13. novembar 2009. sazvala neformalni skup tokom kog je
raspustila UO i NO na osnovu člana Statuta za koji Spasovski tvrdi da ne
postoji. U raspravi koja je posle toga usledila, a kako proizilazi iz službene
beleške PU Beograd od 14. novembra 2009, sekretar Dragan Novović, nosilac
crnog pojasa u karateu, znalačkim zahvatom je Spasovskog udario u grlo, nakon čega
je ovaj izgubio svest i prebačen u Urgentni centar.
Trenutno
se vodi više sudskih i istražnih postupaka protiv sadašnjih i bivših
rukovodilaca Zajednice, u toku kojih će, za verovati je, biti rasvetljeno gde su sve nestale pare koje su žrtve nacizma uplatile
ovoj organizaciji.