Rusija

 

Vlasti u Moskvi buldožerima ruše kuće u kojima su ljudi živeli i pedeset godina

 

Činovnike niko ne dira

 

Više od mesec dana traje rat između moskovskih vlasti i žitelja naselja po imenu Rečnik. Na strani vlasti su predstavnici vlasti (sudski izvršioci), policija, savremena tehnika - buldožeri, traktori, automobili. Žitelji Rečnika, naselja koje je podignuto na obali kanala po imenu Moskva, nisu ničim naoružani. Oni imaju samo ruke i glas. I protestuju protiv rušenja njihovih kuća rukama (u kojima drže transparente) i glasom - mitinzi se stalno održavaju. Međutim, nešto drugo je najinteresantnije u celom slučaju. Pored Rečnika se nalazi drugo naselje, po imenu Ostrvo fantazije. Ali, tu je tiho i mirno. Nema ni tehnike, ni policije, ni predstavnika vlasti. Zašto? Na ovo pitanje pokušava da odgovori naš specijalni dopisnik iz Rusije, Viktor Hlistun

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Rusije

 

 

Normalan čovek ne može da gleda to varvarstvo, a da ne rizikuje srčani udar. A kako je tek onima čije domove ruše buldožeri?! Slika je grozna. Na ulici je hladno i mračno - 6 sati je ujutro. Na svetlosti farova traktora, kreću se ljudi u policijskim uniformama. Oni zadržavaju stanovnike Rečnika. Okolo su novinari, fotografi, snimatelji... Ponegde dođe do sukoba. Prvog dana u bolnicu su odvezene tri osobe.

Sudski izvršioci ipak pokazuju stanovnicima, ogorčenim žiteljima, rešenje Kuncevskog suda iz Moskve. U rešenju piše da moraju da budu porušene sve velike zgrade koje je sud proglasio nezakonitima, jer se nalaze na zemljištu posebno čuvanog Moskvoreckog parka. Ali, nije sve tako jednostavno i jednoznačno. Po navodima istog tog suda, stanovnici nekoliko kuća nisu na vreme predali dokumenta kojima potvrđuju pravo vlasništva na zemlju i kuće u naselju. Kao odgovor na to, žitelji naselja kažu da niko od njih ta dokumenta nije ni tražio, da ih niko nije zvao na sud, a da je rešenje doneto bez njihovog učešća u procesu. Takav je u Rusiji sud, takva je demokratija. A sudski izvršitelji rade bez odmora - u rukama imaju dokument koji im to dozvoljava (rešenje suda o rušenju kuća).

Gledamo kako ruše jednu kuću. Domaćica Ljudmila Roman u tom trenutku ćuteći gleda kako joj pred očima nestaje dom. Novinari je pitaju šta je uradila kako ne bi dopustila tako varvarsko rušenje sopstvenog doma.

- A šta je moglo da se uradi? U rešenju Kuncevskog suda piše moje ime i prezime, a dom se vodi na mog muža. Tako ispada da ga protivzakonito ruše. Sva rešenja su doneta bez našeg prisustva, ni ja, ni moj muž nismo bili na sudu ni jedan jedini put.

- Da li ste uspeli da iznesete stvari iz kuće? - pitaju novinari.

- Ne, stvari su iznosili oni koji su rušili kuću. Izneli su i bacili u sneg.

Ako Ljudmila Roman nekako i uspeva da kontroliše sebe, njen komšija Aleksandar Izmailovič otvoreno se buni zbog akcije vlasti:

- Ja sam običan radnik, moja kuća je skromna. Vređa me kada gledam šta se dešava u našoj državi. Govore nam da smo samovoljno prisvojili zemlju. Ali, mi nismo ništa uzurpirali, nikada to nismo radili. Godine 1956. gospodin Kalinjin, svesavezni inspektor, potpisao je dogovor o tome da se radnicima na kanalu da ta zemlja. I to na korišćenje bez roka ograničenja, odnosno zauvek. Većina stanovnika naselja Rečnik su ili graditelji poznatog kanala Moskva ili njihovi potomci. I na potomke se odnosi rešenje Kalinjina, ali sadašnje vlasti pljuju na bivša rešenja.

 

Stradao je i leopard

 

Naravno, mnogo je ovakvih izjava stanovnika tog mesta. Ali, za sada niko na njih nije obratio pažnju.

Moju pažnju je privukao jedan događaj. Prilikom rušenja jedne kuće u garaži je otkriven... leopard. Ispostavilo se da je domaćin kupio zverku, dok je bila beba, na pijaci. (U Rusiji je na pijaci moguće kupiti bilo koju životinju, čak i slona.) Izgradio mu je kavez i leopard je počeo da živi u njemu. Kada su srušili kuću, ispostavilo se da zver nema gde da živi. Onda je neki zoo-vrt odlučio da uzme leoparda, ali nekoliko nedelja životinja se mučila i nije puštala nikoga da priđe blizu, osim domaćina. Šta je dalje bilo sa leopardom, nažalost ne znam. Ali, zato znam šta se dogodilo sa ljudima - njih su prognali iz njihovih domova.

Poznato mi je i nešto drugo: zašto su se činovnici okomili baš na Rečnik, zašto su baš u tom mestu počeli da ruše kuće. Jer, pored ovog naselja nalazi se još jedno. I na istoj zemlji. Ovo naselje se zove Ostrvo fantazije. Zašto u ovo naselje nije došao nijedan traktor ili buldožer? Treba reći da su se u blizini Moskve i drugih velikih ruskih gradova zidale i zidaju dače (vikendice), kao pečurke posle kiše. Sumnjam da su sve te vikendice podignute u skladu sa ruskim zakonima. Tu deluju drugi zakoni. Koji?

 

Fotelja ili novac

 

Naselje Ostrvo fantazije niko ne dira zbog jednostavnog i svakom Rusu poznatog razloga: tamo ne žive obični ljudi, graditelji nekog kanala po imenu Moskva, već bogati ljudi i činovnici. U tom raju uspeli su da dobiju zemlju i sazidaju udobne dvospratnice ministar zdravlja i socijalnog razvoja Rusije Tatjana Golikova, ministar industrije Viktor Hristenko, bivši senator i veoma bogat čovek Umar Džabrailov, biznismen Iskander Mahmudov. A u Rečniku nema tako poznatih i ljudi koji su na visokim položajima. Zaključak se sam nameće: ako imate novca, ako zauzimate visok položaj u vlasti, onda zakoni za vas ne važe. U krajnjem slučaju, njih je moguće zaobići ili uopšte ne obraćati na njih pažnju. Šta da radi običan čovek, koji nema dovoljno novca da bi mogao da potkupi činovnike ili sam nije nikakav činovnik? I budali je jasno da su u Rečniku ljudi zidali kuće sa dozvolom nekih ljudi koji su bili na vlasti, ali su sada zaboravljeni.

 

Ruska varijanta

 

Dvadeset kuća u selu Rečnik je porušeno i odjednom je sve stalo. Ostale kuće niko ne ruši. Zašto? Iza toga stoji tipična ruska varijanta rada činovnika: u početku se donese rešenje o rušenju kuća, a potom se razmišlja o tome da li je sve bilo po zakonu. Nakon mesec dana rušenje je prestalo zato što su se, prvo, ljudi toliko bunili da se rad činovnika našao na udaru javnosti, a zahvalnost za to treba izraziti novinarima. Oni su svojim reportažama podigli na noge celu zemlju. Svakog dana iz Rečnika su dolazila saopštenja o varvarskom ponašanju organa vlasti, policije i sudskih izvršitelja. Pa i na to činovnici koji su sve zakuvali ne bi obratili pažnju; mislili su, novinari će da pričaju, pa će da ućute. Tako su mislili činovnici. Ali, tu dolazimo do drugog razloga zašto je rušenje prestalo: u celu stvar se umešao niko drugi do predsednik Dmitrij Medvedev. Nažalost, predsednik Rusije često mora da se bavi rešavanjem problema koji bi mogli da se reše i bez njega. A ovaj slučaj nisu mogli da reše ni deputati Državne dume, predvođeni Vladimirom Žirinovskim, koji je došao u Rečnik i, kao i uvek, obećao da će sve srediti, ni predstavnici Komore građana koja ima veća prava itd. Samo jedna reč predsednika uspela je da zaustavi varvarski čin i pokrene pitanje: da li je rušenje kuća ruskih građana izvedeno po zakonu?

 

Dosadne greške

 

Dmitrij Medvedev je izdao ukaz da se proveri pravilnost akcije policije i sudskih izvršilaca u naselju Rečnik. I Moskovski gradski sud je odmah izmenio rešenje Kuncevskog suda o rušenju kuća. Predsednik Moskovskog gradskog suda Olga Jegorova brzo je priznala greške koje su se potkrale prilikom razmatranja sudskih tužbi iz Rečnika, a takođe je pozvala sudije da rade u okvirima zakona, da se drže zakona do poslednjeg slova. Smešno i tužno! Kao da sudije Kuncevskog suda ne znaju da treba da rade samo po zakonu, a ne po nalozima činovnika iz struktura vlasti. Jegorova je čak izjavila da pogrešna rešenja o rušenju kuća mogu da nasmeju ceo svet. Neka se svet smeje, ali onim ljudima kojima su kuće već srušene uopšte nije do smeha.

Druga instanca koja je takođe brzo reagovala na reči predsednika Medvedeva bilo je Državno tužilaštvo. Ono je objavilo da je "pojava ozbiljnih nedostataka i propusta u radu sudskih organa prilikom izvršenja rešenja o oslobođenju delova zemljišta putem rušenja bespravno sagrađenih kuća u naselju Rečnik, dovela do narušavanja prava i zakonitih interesa građana". Posebno je, prema rečima zamenika državnog tužioca Ruske Federacije Evgenija Zabarčuka, bilo narušeno pravo prinudnog izvršenja rešenja Kuncevskog suda. Zabarčuk je rekao:

"Sudski izvršitelji nisu se obratili sudu za razjašnjenje izvršiteljskih dokumenata, načina i redosleda njihovog izvršenja u skladu sa članom 32 federalnog zakona o izvršenju". Državno tužilaštvo je, ustanovivši činjenice o narušavanju izvršenja, otkrilo četiri narušavanja u postupku izvršenja. Pri tom, prema rečima Zabarčuka, moguće je da su postajala i druga narušavanja.

Sve u svemu, posle reagovanja predsednika, činovnici raznih vrsta odlučili su da poštuju zakone.

I to, takođe, veoma liči na Ruse.

 

Kako će se završiti

 

To još niko ne zna. Ipak, reagovanje predsednika mnogo znači. Ako su ranije lokalni činovnici drsko svima objavili da će domaćini morati još i da plate za rušenje svojih kuća, jer je za rušenje bila angažovana tehnika, ljudstvo... posle predsednikovog apela, to plaćanje više niko ne pominje. Štaviše, početkom marta u Državnoj dumi počelo se govoriti o tome da bi trebalo nadoknaditi štetu žiteljima Rečnika kojima su srušene kuće. Da bi možda trebalo da dobiju komad zemlje i povoljan kredit kako bi ponovo izgradili svoje domove, ili da bi im trebalo pomoći u građevinskom materijalu itd.

Ipak, iz iskustva mogu da kažem da će kroz mesec, dva, tri, predsednikove reči biti zaboravljene i da ljudi neće dobiti nikakvu nadoknadu, ili da će dobiti mnogo manju nadoknadu nego što bi trebalo. Ali, moj glavni zaključak je drugi. Gotovo sam uveren da niko od onih činovnika koji su davali dozvole za gradnju kuća u Rečniku neće biti kažnjen. Neće ostati bez vlasti i svojih vikendica stanovnici poznatog Ostrva fantazije, jer su oni bogati i zauzimaju visoke pozicije. Kada oni odu u penziju ili izgube svoje fotelje i postanu obični građani, tada će i u njihovo naselje, tako lepog naziva Ostrvo fantazije, stići buldožeri, traktori...

 

 

Ispostavilo se da je domaćin kupio zverku, dok je bila beba, na pijaci. Izgradio mu je kavez i leopard je počeo da živi u njemu. Kada su srušili kuću, ispostavilo se da zver nema gde da živi.

 

 

Šta da radi običan čovek, koji nema dovoljno novca da bi mogao da potkupi činovnike ili sam nije nikakav činovnik?