Terorizam
Švedska:
bombaši-samoubice zakucali i na vrata mirnih i bezbednih država
Krstaški pat
Iako je, na sreæu, jedina žrtva teroristièkog napada bio sam
atentator, bombaš-samoubica, ovo ništa ne menja u èinjenici da je terorizam
stigao i u Evropu. I to u svom najgorem moguæem obliku: kao teror nad
obiènim stanovništvom.
Fridrih Emke
dopisnik iz Frankfurta
Veæ je krajem septembra
jedan Nemac poreklom sa Srednjeg istoka, uhvaæen u Avganistanu,
amerièkim vlastima dao nagoveštaje da Al-Kaida planira teroristièke
napade u Evropi. Poèetkom oktobra je, zatim, TV Fox, pozivajuæi se na svoje izvore
u amerièkoj administraciji, naveo neke od moguæih ciljeva terorista: TV
toranj u Berlinu (sa 368 metara najviša graðevina
u Nemaèkoj), glavnu železnièku stanicu u prestonici, kao i elitni hotel Adlon, gde èesto
odsedaju strane delegacije.
„Poznato nam je da teroristièka mreža
Al-Kaida dugoroèno planira napade u SAD, Evropi, pa i u Nemaèkoj", izjavio je tada glasnogovornik nemaèkog ministra unutrašnjih
poslova Tomasa de Mezjera, Štefan Paris. „Ova saznanja proizilaze iz
sporazuma o razmeni informacija, ali još nemamo nikakvih konkretnih
podataka".
Tokom oktobra amerièke vlasti su svojim vojnicima stacioniranim u Evropi zabranile noæne
izlaske, a turiste upozorile na oprez kako na javnim mestima, tako i u hotelima
u kojima odsedaju.
Odmah posle toga su evropski analitièari upozorili da Obamina
administracija primenjuje recept Buša Mlaðeg, koji je izbore dobio na talasu straha od islamistièkih
terorista. Poèetkom novembra su predstojali važni meðuizbori
za amerièki Kongres, za koje se unapred znalo da predsednikovi demokrate ne mogu da
ih dobiju. Upozorenje od terorista je tako trebalo da ublaži
poraz vladajuæe stranke.
Ovih dana su poèele da eksplodiraju bombe na evropskom tlu. Upozorenja, dakle, nisu bila
samo predizborno spinovanje.
Neæe uvek biti tako
Švedska
je mirna zemlja u kojoj premijer na sednice vlade odlazi metroom, a ministri
opušteno, zajedno sa obiènim graðanima pazare u robnim kuæama. Poslednji put je ova skandinavska
zemlja u ratu uèestvovala 1814. godine. Danas su njeni vojnici, meðutim,
angažovani u „mirovnim" snagama koje stanovnici na taj naèin umirenih zemalja
posmatraju kao okupacione trupe.
Samo nekoliko minuta pre eksplozija u Stokholmu policija i jedna
novinska agencija su dobili preteæu elektronsku poštu
u kojoj je stajalo: „Sada æe da umru vaša
deca, vaše æerke i sestre, kao što umiru naša braæa, sestre i deca". Kaznene akcije æe se nastaviti, pišu
teroristi, sve dok „ne prekinete svoj rat protiv Islama, svoje uvrede Proroka i
svoju glupu podršku svinji Vilksu".
Lars Vilks je švedski karikaturista koji je
postao poznat po karikaturi Muhameda objavljenoj u danskim novinama, na kojoj
ovaj ima turban u obliku bombe sa upaljenim fitiljem. I pored protesta
muslimana širom sveta, isti karikaturista dve godine kasnije objavio je i sliku
na kojoj je islamskog proroka predstavio kao psa.
Iako je, na sreæu, jedina žrtva teroristièkog napada bio sam atentator, bombaš-samoubica, ovo ništa
ne menja u èinjenici da je terorizam stigao i u Evropu. I to u svom najgorem moguæem
obliku: kao teror nad obiènim stanovništvom.
Gotovo sa nostalgijom Nemci se seæaju vremena delovanja
Crvenih brigada, teroristièke organizacije iz sedamdesetih godina
XX veka, èije su žrtve bili predstavnici institucija i krupnog kapitala. Obièan
narod ni u jednom trenutku tada nije bio ugrožen. Ovih dana se
upravo obnavlja postupak istrage za ubistvo jednog tužioca iz tog vremena.
Islamistièki teroristi nemaju toliko obzira kao Bader-Majnhof grupa. Njihov cilj i
jeste uterivanje straha i izazivanje panike putem napada na civilno stanovništvo.
U Nemaèkoj još postoji èitav niz kasarni i vojnih objekata „mrskih"
Amerikanaca, ali su oni odlièno zaštiæeni.
Za razliku od posetilaca nekog božiænog vašara kakvih ima u celoj Evropi.
Ništa
nije sigurno
Napad u Stokholmu je u Berlinu pokrenuo niz diskusija po pitanju nemaèke,
samim tim i evropske, strategije odnosa prema islamu i islamskim zemljama. Zbog
svoje straviène antisemitske prošlosti zvanièna Nemaèka bira izraze u ovoj raspravi, ali je oèigledno da sve strukture
vlasti imaju svest da nešto mora da se menja.
U okviru te debate vrlo zapaženo mesto je imala izjava Džema Ezdemira,
voðe nekadašnje ekološke stranke Savez90 / Zeleni, Nemca turskog porekla, kada se na
kongresu svoje partije založio za izjednaèavanje
islama sa hrišæanstvom.
U odgovoru koje je jedan od zainteresovanih dobio iz Ezdemirovog kabineta
stoji kako je „zapadno-hrišæanska kultura koncipirana tako da od
sebe odbije sve druge grupe". Odgovor je potpisao Leon
Šetler, praktikant u kabinetu.
Zeleni sve više postaju „anti-protiv" stranka, ili kako je to
kancelarka Merkel objasnila: "Zeleni su protiv Kastor transporta
nuklearnog otpada u Gorleben, oni su protiv Gorlebena, ali jesu za sigurno
odlaganje otpada. Oni su za sport, ali su protiv Olimpijade 2018. u Minhenu.
Ako ovako nastave uskoro æe biti za Božiæ, ali protiv adventa koji mu prethodi."
Oni sa malo boljim pamæenjem seæaju se da su Zeleni
pre dvadesetak godina bili protiv kažnjavanja pedofila, tako da
u opštoj diskusiji o odnosu prema islamistièkim teroristima glas ovakve
stranke malo znaèi, bez obzira na njenu snagu u Bundestagu, jer je poznata èinjenica
da za šaku dolara njeni funkcioneri od protivnika rata postaju njegovi najglasniji
zagovornici (kao što je to bio sluèaj prilikom NATO agresije na Jugoslaviju).
Pitanje
vremena
Jedan od eksperata za bezbednosnu politiku, Hans Štroman, smatra da
je obuzdavanje islamistièkih terorista pri ovakvoj imigracionoj politici nemoguæa
misija. „Imamo trenutno legalno doseljavanje ljudi iz zemalja sa visokom
teroristièkom kulturom, kao što je Pakistan. Ahmadije iz ove zemlje po pravilu dobijaju azil u Nemaèkoj.
Iako je ova sekta veoma miroljubiva i nije naklonjena islamistièkom
teroristièkom fundamentalizmu, pitanje je kada æe da nam doðe i
lažni ahmadija sa pojasom punim eksploziva. Ili, kada æe u
glavi nekog ahmadije nešto da se promeni i da on prihvati ideologiju Al-Kaide."
Nemaèki ustav svakom progonjenom garantuje pravo na azil. Iako je politika zaštite
od progona od vremena Šengenskog sporazuma uzdignuta na evropski nivo, svaka zemlja još
uvek ima suvereno pravo da sama odreðuje koga æe
da prihvati kao izbeglicu. Bezbednosni eksperti veæ
godinama ukazuju da je to najveæa rupa kroz koju u EU mogu da dospeju
teroristi.
Ulazimo u epohu sukoba civilizacija, upozoravaju desnici naklonjeni mediji.
Na jednoj strani je islam èiji pripadnici u
Nemaèkoj traže uvoðenje jasno vidljivih simbola, kao što
su minareti na džamijama, i šerijatskog prava u okviru sopstvenih zajednica, na drugoj su strani
pripadnici zapadnog hrišæanstva koji se tome najoštrije protive.
Do sada je meðureligijski dijalog u Evropi, posebno u Nemaèkoj, funkcionisao
samo zahvaljujuæi tome što nehrišæanske zajednice nisu bile preterano glasne u traženju
svojih prava. Danas se vremena menjaju i odbijanje dobijanja dozvola za graðenje
minareta ili poligamije koju Kuran dozvoljava mnogi muslimani doživljavaju
kao atak na njihova bogom dana prava. Uz sve to, dolazi i sve oèiglednija
socijalna marginalizacija i samoizolovanost islamskih zajednica, èiji
pripadnici imaju oseæaj da su ih veæ od roðenja žigosali veæinski narodi i da borbom nemaju šta da izgube.
Da li je vreme dijaloga zaista prošlo i mi definitivno ulazimo u epohu sukoba?
Nemaèke vlasti se još uvek umirujuæe ophode prema svom narodu, ali je sve primetnije da je to samo pokušaj prikrivanja nedostatka bilo kakve strategije. Osnovno pitanje je zato
kada æe Stokholm da se dogodi u Berlinu ili Minhenu, Frankfurtu, Štutgartu.
Zanimljiva istorija
Švedska u Evropi slovi za izrièito otvorenu prema
muslimanskim doseljenicima. Na septembarskim izborima su, meðutim, desno populistièke demokrate Švedske uspele da uðu u parlament na osnovu
svog programa masivnog ogranièavanja prava useljavanja.
Tokom XVII veka Švedska
postaje jedna od moænijih evropskih sila, pošto kralj Gustav II Adolf uspešno vodi državu
kroz Tridesetogodišnji rat. U napoleonskim ratovima Švedska pobeðuje Dansku. Kao posledica, 1814. Norveška je primorana da formira
uniju sa Švedskom, u kojoj je ostala
sve do mirnog razlaza 1905. Švedska od 1814. gotovo nije
uèestvovala ni u jednom ratu (o neutralnosti Švedske u Drugom svetskom
ratu se raspravlja).
Polovinom XIX veka mnogi Šveðani ostaju nezaposleni. Posledice su siromaštvo, alkoholizam i masovna emigracija. Veruje se da izmeðu 1850. i 1910. godine, više od milion Šveðana napušta domovinu i naseljava
SAD.
U drugoj polovini XX veka
Švedska postaje jedna od bogatijih država sveta, a i dan-danas se nalazi na
vrhu po merilima životnog standarda. Godine 1995. uèlanjuje se u Evropsku zajednicu, ali 2003. švedski narod na referendumu
bira da zadrži svoju valutu.
Kraljevski maniri
Od 15. septembra 1975. na
švedskom tronu je Karl XVI Gustav, potomak Napoleonovog maršala Žan-Baptista Bernadota. Iako
do skora omiljen u celoj zemlji kao graðanski kralj nesklon
pompeznim ceremonijama i blizak obiènom narodu, do atentata u
Stokholmu najveæa afera koja je potresala Švedsku bila je povezana s liènošæu kralja.
Mile Markoviæ, liènost iz švedskog podzemlja, tvrdio je sredinom novembra da poseduje video snimke
švedskog kralja Karla XVI Gustava u nedoliènoj pozi sa - prostitutkom.
U meðuvremenu je skandal u Skandinaviji poprimio takve razmere
da se najozbiljnije razmišljalo o tome da li bi kralj trebalo da abdicira, ili
da bar za regenta pozove svoju veoma popularnu æerku Viktoriju.
Cela afera se posebno
zakuvala kada je na videlo izašlo da je Karl XVI odranije
naklonjen „prijateljicama noæi" i da je u više navrata bio neveran svojoj
ženi, kraljici Silviji, roðenoj u graðanskoj porodici u Hajdelbergu. Uz sve to na videlo je izašlo i da je kralj pokušao da zloupotrebi državnu tajnu policiju kako bi se doèepao kompromitujuæih snimaka.