Da se zna
Srebrenica - izdani grad: Film norveškog reditelja, publiciste i novinara
Ole Fliuma (1)
Izetbegović prodao Muslimane Srebrenice
Teza da
su Srbi
krivi za
sve zločine
u bosanskom
ratu ne
samo da
ne može da
opstane, već
je došlo
vreme da
se ta
jednostrana priča
promeni. To tvrdi norveški reditelj, publicista i novinar Ola Flium, autor dokumentarnog filma o Srebrenici. Njegov
film je u dva nastavka emitovan
na TV
NDK. Nakon
projekcije došlo je do burne reakcije ne samo u Norveškoj, već i u drugim zemljama.
Nijedna srpska televizija nije htela da otkupi ovaj film.
Tabloid objavljuje transkript
ovog dokumentarca, svedočenja o "slučaju Srebrenica"
...
Srebrenica u istočnoj
Bosni je pust grad. Više od 7.000 muslimana nije se vratilo
nakon građanskog rata. Njih su 1995. godine ubili srpski vojnici u sledu
događaja koji se često nazivaju najgorim genocidom od kraja Drugog svetskog
rata. Svake godine, na godišnjicu pada Srebrenice, sahrani se određen broj
ekshumiranih tela nastradalih. Rođaci dođu iz svih krajeva sveta kako bi se
oprostili od voljenih.
Srebrenica još uvek privlači veliku pažnju medija.
Vlada Bosne i Hercegovine koristi svaku priliku da podseti svetsku javnost na
to da UN nisu zaštitile Srebrenicu.
Već nekoliko godina novinar Mirsad Fazlić -
Fazlo, istražuje šta se dogodilo u Srebrenici. Poglavlje o Srebrenici još
uvek nije dovršeno. Mirsad Fazlić-Fazlo kaže: "Srebrenica je do sada uvek
smatrana jednostavnom pričom, ali nije baš tako. Moj zadatak je da otkrijem
istinu".
Jugoslavija je počela da
se raspada 1991. godine. Muslimanska većina predvođena Alijom Izetbegovićem proglasila
je nezavisnost Bosne i Hercegovine 1992. godine. Srbi su se suprotstavili
toj odluci i uskoro je izbio građanski rat.
Radovan Karadžić je upozorio muslimansko
rukovodstvo: "Nemojte da mislite da nećete
odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod u nestanak, jer
muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rat, ovde.
Građanski rat u Bosni sastavni je deo Fazlovog
života. Fazlo je stupio u JNA 1990. godine. Pošto se Bosna odvojila od
Jugoslavije on i njegovi drugovi Srbi postali su neprijatelji. Fazlo se
priključio novoj bosanskoj vojsci.
Pre rata, na primer, 1990. su Srbi, Hrvati i
Muslimani živeli u miru i slozi u čitavoj Jugoslaviji, a i u Srebrenici. Ljudi
su dolazili u Srebrenicu da prodaju hranu, rade u fabrikama i okrepe se u
čuvenoj banji. Dve godine kasnije više niko nije dolazio zbog zdravlja.
Isti snimatelj-amater zabeležio je
građanski rat. Bio je to najkrvaviji rat u Evropi od
kraja Drugog svetskog rata. Sukob je trajao od 1992. do 1995. godine. Srbi su
kontrolisali JNA i njenu tešku artiljeriju. Uskoro su muslimanski gradovi bili
opkoljeni. Srebrenica, Žepa i Goražde bili su izolovani unutar srpske
teritorije. Slično se dogodilo i sa glavnim gradom Sarajevom.
Glavnokomandujući bosanske armije general Sefer
Halilović dugo je uspevao da odbrani muslimanske oblasti.
Sefer Halilović: "Tad
uspevamo odbraniti Srebrenicu u nemogućim uslovima, tad šaljemo municiju,
uspevamo nešto ljudi unutar poslati, naoružanja i tako smo odbranili Srebrenicu".
Još jedan čovek iz Srebrenice nametnuo se kao
komandant. Brigadir Naser Orić uskoro
je postao legenda. Zvali su ga Branilac Srebrenice. Orić je napadao
okolna srpska sela kako bi prikupio dovoljno hrane za 40.000 žitelja
Srebrenice.
Muslimanske snage uništile su 50 srpskih sela. Žene, deca i starci
brutalno su ubijani. Srebrenica je postala omražena enklava unutar srpske
teritorije.
Ove ruševine u okolini Sarajeva podsećaju Fazla na
ratne dane, kao i žitelji Srebrenice i Fazlo je bio opkoljen i bombardovan od
strane srpske artiljerije. Jedan događaj nikada neće zaboraviti: nije bio na
dužnosti i otišao je iz kasarne. To mu je spaslo život.
Fazlo: "Tenkovska granata uletela je kroz
prozor. Eksplodirala je u sobi u kojoj je bilo sedmoro ljudi. Bilo je gadno,
svi su poginuli. Ne razmišljam više o tome jer ne želim. Pokušavam da
zaboravim. Valjda je to normalna reakcija".
Istraga
Fazlova istraga je počela kada je upoznao Fuada
Justića, jednog od retkih Muslimana koji su se vratili u Srebrenicu. Fuad
ne krivi samo Srbe za masakr već i muslimansko rukovodstvo. On tvrdi da je
Srebrenica žrtvovana zarad postizanja političkih
ciljeva.
Fazlova istraga neće biti ograničena. Njegov prvi
zadatak je da pronađe srpske žrtve iz okoline Srebrenice. Muslimani se ne usude
da rade to. Pogotovu u selu Kravice. Mržnja prema Muslimanima je jaka otkako su
muslimanske snage napale Kravice na pravoslavni Božić 1993.
Napadači su spalili kuću Ratka Nikolića.
Ratko je pokušao da se sakrije u šumi ali su ga pronašli i ranili. Ratko je
prepoznao muslimanskog komandanta Nasera Orića i njegovog zamenika Zulufa
Tursunovića.
Ratko Nikolić: "Tu ima
česma, tu odozdo je išao kombi, rafalna pucnjava, ne puškaranje, Naser je nosi škorpion
pištolj i okretao ga je. U njega je zeleno odelo, vojničke čizme, one preuske
vojničke pantalone, fino, u Zulufa Tursunovića dobro se sećam kao da je to juče
bilo, zelena beretka, automatska puška znam dobro..."
Ratka su mučili svakog dana narednih mesec dana.
Zbog batina je ostao bez kuka. Posle mesec dana provedenih u srebreničkom
zatvoru, Ratko je pušten u sklopu razmene zarobljenika. Niko nije našao tela
šestorice ljudi koji su bili zatočeni sa Ratkom.
Crkva u Kravicama takođe je oskrnavljena u napadu.
Kod spomenika nastradalim Srbima, Fazlo je
popričao sa dve udovice. Razgovor je ubrzo prekinuo jedan ratni veteran, Ilija
Nikolić.
Jedna od udovica kaže: "Dvadeset šest kuća je
bilo u Šiljkovcima, a sad nema ni jedne". Ilija Nikolić bio je
ubeđen da su Fazla i ekipa špijuni. To je
preovlađujući stav ljudi?
Fazlo: "U ovakvim mestima jeste. U gradovima
nije. Ali u ovom selu..."
"Rat još uvek traje?"
"Da!"
Fazlo: "On je rekao da je sa Muslimanima na zdravo-zdravo,
ali da ih mrzi, zato što oni mrze njega. On je pun besa. Rekao je kada bi znao
ko mu je ubio brata, odmah bi se osvetio celoj porodici".
U martu 1993. Srbi su povratili izgubljene
teritorije. Ovu ofanzivu je obeležio iskusni ratni snimatelj Miša Urošević iz
Beograda. Tokom većeg dela rata, Miša je bio jedini izveštač iz Srebrenice.
Izgubio je oko od gelera i zamalo je nastradao. Ali
uprkos tome on još uvek radi kao snimatelj. Miša svoje snimke čuva pod ključem,
jer je na njima zabeleženo ubijanje civila u spaljenim Kravicama. Isti zidovi
se vide i na drugim fotografijama.
Ovo su pobedonosni muslimanski borci u
Kravicama 1993. Broj rupa na zidovima identičan je sa
Mišinim snimkom. Time je uklonjena svaka sumnja u pogledu učesnika napada na
Kravice. Na jednoj fotografiji vidi se ime njihovog komandanta. On sedi na
konju, a ime je napisano na zidu jedne spaljene kuće.
Miša je snimio i beogradskog patologa generala Zorana
Stankovića, koji je tokom rata izvršio obdukciju na više od 5.000 tela.
Zoran Stanković: "Mi smo
došli u selo Kravice, rekli su nam - idete da obrađujete
tela u Kravicama. I kada smo se stacionirali odjednom su nas napali psi koji su
ostali tu nakon pobijenih svojih domaćina ili gazda, da se
izrazim narodski, i oni su skrnavili ta tela".
Dr Stanković ne veruje nikome i zadržao je kopije
nalaza obdukcije. On dobro zna da ovakvi dokumenti lako mogu da nestanu.
Dr Stanković: "Žrtve, 34
u Kravicama. Iz Kravica obdukcija Popović Risto 20. godište, ovo su opisi i ovo je
njegovo telo. Znači telo koje je bilo zakopano kad smo mi došli i
gde se vide povrede. Ovakvih primera ima na hiljade. Mnogim Srbima su vezivane
ruke pre nego što su bili likvidirani".
Dr Stanković: "U Zvorniku, kao što sam
pokazao, sa odsečenom glavom Miladin Ašević, i našli smo ljude čije su ruke i
noge bile vezane žicom, a kasnije su ubijeni nakon toga". Snimatelj TV
Beograd Miša Urošević pitao me je: "Da li ti lažeš kada pričaš o onim
žicama i da li je to istina, kaži mi nije za kameru nego onako..."
Religijske dimenzije ubistava posebno je
uznemirujuće. Muškarci su kastrirani u jednom nehrišćanskom obredu obrezivanja.
Trudnim ženama stomaci su rasečeni rezovima u obliku krsta. Neki ljudi su
razapeti. Ekseri su im zabijani kroz ruke. Orića su
1993. pitali u vezi sa mučenjima Srba. Miša ga je
zvao preko radija.
Miša: "I tako da jedan školski drug Nasera
Orića, kako da ga ne znam išao je sa mnom u školu. I zove ga motorolom, i kaže Naseru
- tu je moj drugar koji hoće nešto da te
pita. Ja pitam da li ti nije bilo lakše da uzmeš pištolj da ubiješ čoveka, nego
da ga mučiš, vezuješ u lance i ukivaš ekserima, nego ovo. I znaš šta mi je on
onda odgovorio: Ah, nemam kao vi četnici municije".
Kasnije je Miša imao priliku da direktno postavlja
pitanja Oriću. Američka TV ekipa unajmila je Mišu zbog intervjua s Orićem u
Srebrenici. Miši je rečeno da ćuti, jer
da se saznalo da je Srbin, bio bi ubijen.
N: "Srbi su vas optužili za ubijanja?"
Naser Orić: "Pa, mi ratnici smo verovatno
ubijali ratnike, odnosno vojnike, a ljude to može da ima više značenja, ovaj
ako se kaže vojnike na vatrenoj liniji, onda je to sigurno, jer, ovaj, rat je
bio i čitav svet zna da su se ovde vodile žestoke borbe i verovatno prilikom
pucanja možda sam nekog i pogodio".
N: "A ubistva nevinih ljudi?"
Naser Orić: "Što se tiče tih stvari, to su bile samo dezinformacije od
strane Srba, i kod mene na ovim prostorima nije se tako nešto desilo".
Ali ovaj amaterski snimak dokazuje nešto drugo. Na
proslavi druge godišnjice formiranja muslimanske vojske, brigadir Orić preuzeo
je zasluge za napad na Kravice i druga srpska sela. On to karakteriše odbranom
Muslimana, njihove teritorije i sprečavanja genocida nad njima.
Na srpskoj strani čuli su se drugačiji tonovi.
Masovna ubistva pokrenula su brojne zahteve za
osvetom. Zbog opsade Sarajeva i Srebrenice ispaštali su mnogi civili. Neko rešenje je moralo biti
pronađeno.
Delimitarizovane zone
U aprilu 1993. sastali su se komandanti zaraćenih
strana. General Sefer Halilović i general Ratko Mladić potpisali su plan
UN za Srebrenicu i druge gradove, po kome bi enklave postale demilitarizovane zone.
Muslimani su obećali da će prestati sa napadima na okolna srpska sela i na
15.000 Srba koji su još živeli u Sarajevu. UN su poslale mirovne trupe koje će
nadgledati sprovođenje sporazuma.
U isto vreme su mirovni pregovarači Dejvid Oven
i Torvald Stoltenberg okupili zaraćene strane na britanskom nosaču avion
Invisibil kako bi pronašli mirovno rešenje za čitavu Bosnu i
Hercegovinu.
Stotelnberg: "Na Invisiblu
smo postigli dogovor i utvrdili principe. Sećam se da smo otišli razgovarajući
o sprovođenju plana".
Izetbegović koji je podržao plan Oven-Stoltenberg,
predomislio se.
Posavetovao se sa ljudima iz Klintonove administracije koji su se protivili
ovom mirovnom predlogu.
Stoltenberg: "Prvo su se prisutni složili, a
onda smo se duboko razočarali kada smo saznali da su Amerikanci savetovali da
se plan odbaci".
"Klinton ne želi da
podrži plan koji legalizuje vojna osvajanja".
Izetbegović je ovo protumačio kao američku podršku za svoju
težnju ka većim i manje iscepkanim muslimanskim oblastima. Predsednik Izetbegović
posavetovao se sa vojnim komandantom.
Sefer Halilović: "I tad počinju, Izetbegović
testira nas, mi moramo odustati, preuzeti komandu Bosne pa u nekoj budućnosti
neka nove generacije grade Bosnu i oko toga smo se sporili i nekoliko puta
pokušao je sa mnom da razgovara. Sećam se da sam dva puta bio prisutan kada je
on pozvao predstavnike Srebrenice i Žepe, pitao ih za mišljenje uz obrazloženje
da nije siguran da mi to možemo odbraniti".
Uticajni komandir policije u Srebrenici Hakija
Meholjić pozvan je na sastanak u hotel Holidej in u Sarajevu kako bi
razgovarao o planu Oven-Stoltenberg. Hakija i delegacija
Srebrenice bili su puni nade.
Hakija Meholjić:
"Mi smo došli helikopterom na aerodrom i na aerodromu su nas iz
helikoptera u transporter i transporter nas je dovezao s ove strane pozadi i mi
smo tada, uveli su nas u jednu prostoriju gore na spratu gde je bio veliki sto.
Mi smo seli kao delegacija i bio je Alija Izetbegović kao predsednik
Predsedništva Bosne i Hercegovine i znači to je bio sastanak sa predsednikom.
Delegate je iznenadilo što ih je primio predsednik lično".
Izdaja
Hakija Meholjić: "Reći ću izvorno šta je
rekao predsednik: Dragi moji Srebreničani, kako ste? Dobro
je, kako ste vi, predsedniče? Nudi mi Klinton da uđu četnici u
Srebrenicu i pokolju 5.000 Muslimana, a to će
izazvati napade NATO snaga na sve srpske snage u celoj Bosni i Hercegovini. Šta
vi mislite o tome? Ja sam skočio i rekao: Jesi li ti lud, ko će odrediti ko će
ići na klanje, ti ne ideš - ti ideš na klanje. Ovo je ono što je on rekao. I
onda je počela rasprava.
Hakija Meholjić: "Da li je to njemu Klinton
nudio, da li nije ja ne znam. Nakon naših izmenjanih nekoliko reči, rečenica gospodin
Izetbegović je pitao: Da li prihvatamo zamenu Srebrenice i Vogošće, jer ima i
tu ponuda. Tada smo svi mi delegati rekli: Predsedniče, ako
ste nas zbog toga zvali nismo trebali ni doći, jer
mi nemamo mandat da menjamo teritorije, jer nam nije za to dao dao
narod.
Tada je Izetbegović okončao sastanak. Dok su
još bili užasnuti predsednikovim predlogom. Hakiju i delegate
iz Srebrenice predstavili su kao heroje.
Hakija Meholjić: "Posle toga uveli su nas na
sednicu, bilo je to mučno i mi smo međusobno bili frapirani, da ne možemo da
dođemo sebi, je l' to moguće da smo mi dati i da su nas dali, da će nas
žrtvovati.
Na konferenciji je učestvovao i profesor Muhamed
Filipović, jedan od osnivača SDA, vladajuće bosanske partije. Tokom rata
bio je ambasador u Londonu i učestvovao je u pregovorima. Jednom prilikom o Srebrenici je razgovarao sa Slobodanom
Miloševićem.
Muhamed Filipović: "Razgovarali
smo o razmeni teritorije. Izetbegović mi nije
ništa rekao, ali Milošević jeste.
Milošević mi je rekao da je pitao Karadžića, zašto mu trebaju Srebrenica i Žepa
kada tamo gotovo da nema Srba? Rekao mi je da mu je Karadžić odgovorio da želi
da ima kompaktnu teritoriju uz Drinu i da će zato dati Hadžiće, Ilijaš i
Vogošću. Ovakva razmena teritorije omogućila bi Muslimanima Sarajeva
veću slobodu i veze sa drugim muslimanskim oblastima. Ali general Halilović bio
je protiv zamene tri sarajevska predgrađa za tri muslimanske
enklave: Srebrenicu, Žepu i Goražde.
Halilović: "Ja sam rekao da mi to možemo
odbraniti, naravno on (Izetbegović) je sa nevericom slušao ono što sam ja
pričao i bio je uporan u ovom nastojanju da se zamene Srebrenica,
Žepa i Goražde za delove ovde oko Sarajeva".
Nastaviće
se
Tvorac
Ola Flium rođen je pre 52 godine u norveškom gradu Namsosu, u kome je završio osnovno obrazovanje. Studirao je istoriju u Trondhajmu, medije i film u Voldi, a filozofiju i psihologiju u Tromseu. Kao novinar radio je u lokalnim i nacionalnim listovima, a TV istraživač postao je 1995. godine. Dobitnik je prestižnih domaćih i internacionalnih nagrada za istraživačko novinarstvo. Autor
je i pet dokumentarnih knjiga, a danas radi kao urednik programa za Empo TV.
Još 2001. godine Ola Flium je sa Davidom Hebičom uzdrmao zapadnu javnost
dokumentarnim filmom "Saveznici i laži", snimanim u Bosni, Hrvatskoj,
Norveškoj, Americi i Engleskoj. Četiri godine kasnije film "Krađa istorije",
koji je razjašnjavao krađe antikviteta iz ratnih zona Avganistana i Pakistana,
nagrađen je u Norveškoj i Americi, dok je dokumentarac "Jedna loša
priča" nominovan za Oskara.
Na kraju života nećemo se sećati reči naših neprijatelja, već ćutanja naših
prijatelja - dr Martin Luter King.
Skandal: Srbija odbila da otkupi film Ola Flium, iako je on u međuvremenu
preuzet od velikog broja država Evrope.