Kontranapad

Šta znači Vuk Jeremić na mestu prvog čoveka Teniskog saveza Srbije

 

Bog, stric, ministar i ostali

 

Kao što se ne zna o Vukovoj političkoj i radnoj karijeri pre ministarskog staža, tako se ne zna ni kakve veze ima sa tenisom. Neki rekoše da zajedno sa Tadićem, koji je sa njime ispratio veliki Novakov uspeh u Vimbldonu, ume dobro da se reketira!

 

Miroslav Vislavski

 

Najnovije informacije (špekulacije) oko kadrovskih promena u Teniskom savezu Srbije, po ko zna koji put pokreću aktuelno pitanje o razlozima koji pokreću političare da rukovode u sportu i njihovoj ulozi u njemu. Bilo je jasno zašto Đokovići osnivaju Uniju profesionalnih tenisera nakon poraza koji su doživeli na redovnim izborima u TSS. Manipulacija sa gramzivim ministrom spoljnih poslova i poturanje lilihipa Vuku Jeremiću kao lideru novoosnovane Unije, bio je odgovor porodice Đoković legendarnom Bobi Živojinoviću. Satisfakcija koju je Boba Živojinović doživeo u duelu sa najmoćnijom sportskom porodicom u Srbiji u trci za predsedničko mesto u TSS, bila je očigledno jalova. Naprosto, sve što je potencijalno i vredno u teniskoj Srbiji sjatilo se danas oko nedodirljivih Đokovića. Sa pojavom Unije profesionalnih tenisera, po nekima je obesmišljena uloga TSS. Ipak, to nije tako.

 

Sport i država

 

Desilo se da je država preko svog poslenika Vuka Jeremića najdirektnije uplivisala na relativiziranje i slabljenje organizacije koja ima tradiciju i pod čijim okriljem su se pojavili i u svet lansirali Monika Seleš, Slobodan Živojinović i plejada vrhunskih koje predvodi Novak Đoković uz koga su Nenad Zimonjić, Viktor Troicki, Janko Tipsarević, Ana Ivanović, Jelena Janković, Bojana Jovanovska... Pre njih na ovom podneblju su ponikli Nikola Pilić, Bora Jovanović, Nikola Špear, Franulović, Ivanišević, Mima Jaušovec...

I koliko god su u razvoju svih pomenutih presudno odlučivali i teret nosili njihovi roditelji, a državne, sportske i druge institucije bile po strani ili su izneverile očekivanja roditelja velikih talenata, svi oni su se stvorili pod firmom teniske organizacije. Zato je logično da se i dalji razvoj ovog sporta dešava pod okriljem TSS, a ne Unije profesionalnih tenisera, čiji sadržaj delovanja je znatno uži i treba da je okrenut statusnim pitanjima profesionalnih tenisera!

Javnosti nije predočeno u čemu su razlike suprotstavljenih strana u borbi za prevlast u TSS. Pogotovo ako se ima u vidu i stanovište Ministarstva sporta i omladine, sa kojim je upoznalo javnost, da će značajno podržati programe i jačanje infrastrukture teniske organizacije. Ne vide se i nisu objašnjene koncepcijske razlike - razume se ako postoje. One se svode na personalnu dominaciju između Bobe Živojinovića i Srđana Đokovića! Uprkos rezultatima ostvarenih u demokratskom izbornom postupku, kao i aktivnom stanovištu Ministarstva prema TSS, Đokovići se ne mire sa ishodom i ne zadovoljavaju samo sa Unijom profesionalnih tenisera. U odbrani svoje volje i interesa, posegli su do Ustavnog suda Srbije, tvrdeći da je izborna sednica bila neregularna, a izbor rukovodstva nelegitiman! Bez obzira što je čin izbora predstavljao samo završnicu prethodno ispoljene volje teniskih poslenika koji su svoj glas dali istinskoj teniserskoj legendi, kakav jeste Boba Živojinović. I gle čuda: za razliku od neefikasnosti na suštinskim pitanjima funkcionisanja državnog i pravnog sistema koje treba da štiti, "pravna država" preko svog Ustavnog suda je munjevito je reagovala, ustvrdivši da su izbori u TSS nelegitimni! Takvim mišljenjem, Ustavni sud je razvalio šamar i Ministarstvu sporta Srbije koje je imalo uvid u izbornu proceduru u TSS.

Dakle, potrebno je Bobi Živojinoviću i njegovim sledbenicima koji su mu izglasali poverenje da rukovodi TSS-om, pokazati i dokazati kod koga je bič božiji. Tako se došlo do Vuka Jeremića, političara sa kojim se široka javnost prvi put sreće ni manje ni više nego kada mu je povereno mesto Ministra spoljnih poslova u Koštuničinoj vladi. Šta je on i kako je to što je radio obavljao u prethodnom periodu, nije bilo važno. A narod je stoka kojoj možeš svašta poturiti, pa nije čudo što mu se desio i Vuk Jeremić, nakon Aleksandra Vlahovića, Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, Gorana Pitića, Kori Udovički, Davinića, Tadića, Šutanovca... A kada se desio narodu, zašto ne bi teniskoj populaciji. On je taj džoker sa kojim nastupaju Đokovići u osvajanju teniskog sporta u Srbiji.

 

Umesto jednog boema - mnogo njih

 

Mediji najavljuju da će se predsednik Boba Živojinović "pomeriti" ka statusu "počasni", nakon nešto više od pola godine provedenih u novom mandatu. U njegovu stolicu će zasesti mlađani Jeremić. Kažu da će se to desiti nakon meča u polufinalu Dejvis kupa, koji Srbija kao aktuelni pobednik ovog takmičenja igra sa Argentinom. Kao što se ne zna o Vukovoj političkoj i radnoj karijeri pre ministarskog staža, tako se ne zna ni kakve veze ima sa tenisom. Neki rekoše da zajedno sa Tadićem, koji je sa njime ispratio veliki Novakov uspeh u Vimbldonu, ume dobro da se reketira!

Iz ovoga proizilaze nagađanja i pitanja. Zašto se Boba Živojinović uprkos izbornoj pobedi povlači sa pozicije predsednika TSS i pod kojim uslovima? Teško je poverovati da je Vuk Jeremić vršio pritisak na Bobu Živojinovića, kome je ministarka sporta Snežana Samardžić Marković dala podršku i obećala svesrdnu pomoć države u rešavanju infrastrukturnih pitanja u teniskom sportu. Ko je onda presirao Bobu?

I pored glasina da je Boba boem, da ume biti "opušten", da ima faza kada nije u funkciji, nije logično da je nakon izborne borbe i pobede na januarskoj skupštini TSS, sam odlučio da se pomeri. Za poverovati je da su Đokovići bili istrajni u svom cilju da preko svog čoveka ili marionete koja ima autoritet državnog funkcionera, zavladaju teniskom organizacijom u celini. Zašto će im to kada imaju svoju porodičnu industriju koja se zove Novak Đoković, a sa njime i sav kvalitet koji se udružio u Uniju profesionalnih tenisera koju kontrolišu Đokovići?

Nije li argument u rukama onih koji žele "pomeranje" Živojinovića upravo u nacionalnom timu, čiji je lider neverovatni Nole, koga slede njegovi drugari iz reprezentacije i selektor Bogdan Obradović. Provejava dilema da li bi Đoković, Troicki, Tipsarević, Zimonjić nastupali sa oduševljenjem u Dejvis kupu sa Bobom Živojinovićem na čelu TSS. Ovako, kada Boba ode u "počasne", sa Vukom Jeremićem na čelu TSS nacionalni tim će da nastupi sa najboljim sastavom, a u tom slučaju je za očekivati da odbrani naslov pobednika u najprestižnijem planetarnom teniskom takmičenju. Zato je rešenje u "trojanskom konju", kakav je srpski čelni diplomata.

Sa druge strane, za Vuka Jeremića i njegove stranačke drugare bliskost sa uspešnim teniserima po kojima se prepoznaje pozitivna Srbija, onakva kakvom je svet ne doživljava, može biti značajan prilog u kampanji koja sledi u izbornoj godini. Ne mora, ali je za pretpostaviti da će delu biračkog tela ta činjenica imati značaj u ispoljavanju izborne volje.

Ko će naslediti Vuka Jeremića u Uniji profesionalnih tenisera? Logično je da to bude Srđan ili Goran Đoković! Logično je i pitanje šta će se dogoditi kada Vuk Jeremić ne bude više ministar spoljnih poslova ili na visokoj državnoj funkciji? Šta ako se desi da njegova družina pređe u opoziciju i Vuk ne bude mogao da raspolaže državnim polugama? Setimo se ne tako davnog iskustva kada je Velja Ilić vojevao za funkciju predsednika Atletskog saveza Srbije, obećavao mnoge projekte, a onda samo za nekoliko meseci utihnuo jer nije imao državne poluge da "unapređuje atletiku" u Srbiji. Dakle, ako se Vuku izmaknu državne privilegije i status, verovatno će sa time da iščezne njegova teniska stručnost i talenat! Ko će tada da preuzme TSS. Zna se: Đokovići!

Uostalom, kada Boris Tadić pokazuje spremnost da ustupi predsedničko mesto Novaku Đokoviću, zašto Vuk Jeremić ne bi ustupio mesto u teniskim organizacijama onima od "kojih počinje istorija tenisa" u Srbiji! Oni su proizveli Novaka, pa je logično da im se podari teniski sport u Srbiji. Uostalom, reči Vuka Jeremića najbolje ilustruju njegovu diplomatsku promišljenost i poltronski duh zvanične Srbije: "Novak je danas najvažniji Srbin na svetu. On je, slobodan sam da kažem, najvažniji građanin naše zemlje i država treba da učini sve da ga potpuno zaštiti i podrži. Naša građanska i nacionalna dužnost je da učinimo sve da taj čovek nastavi da pobeđuje!"

 

Kad je kraj

 

Voleo bih da se Novak Đoković ogradi od ove kretenske izjave! Jer on jeste najuspešniji Srbin na svetu, čiji su rezultati možda najvredniji, u svakom slučaju najuočljiviji, ali teško je prihvatiti da je najvažniji Srbin na svetu! Svaki građanin Srbije ili, ako hoćete, svaki Srbin je za državu najvažniji! Ovo podneblje i države u kojima smo živeli u prošlosti imali su svoje heroje i vrhunske svetske vrednosti, ali one nisu toliko odudarale od države koja je bila ozbiljna i odgovorna. Druge su prilike danas u kojima su nemerljive vrednosti koje u sebi i sa sobom nosi Đoković u odnosu na nepostojeću državu i strane vazale koji je vode! U takvom odnosu sportskih vrednosti i države, možda je razumljiva nesuvislost koju na račun Đokovića iznosi Jeremić!

Novak Đoković se štiti svojim vrednostima i sposobnostima, svojim fenomenalnim rezultatskim ostvarenjima u teniskoj areni, svojom pameću i ljudskim kvalitetima u svetu biznisa i javnom životu. Kako onda, Vuče, misliš da ga država "potpuno zaštiti i podrži" ili da "učinimo sve da taj čovek nastavi da pobeđuje". Šta smo to mi ili država do sada učinili za Novakov uspon i dominaciju? Da li si mislio da se okanemo kritike ili direktnosti u odnosu na članove njegove porodice i time ugrozimo njegove sveukupne vrednosti? Ako su stvorili najveću sportsku vrednost ne mora da znači da treba da preuzmu ono što ne mora da im pripadne. Oni nisu božanstva iako su stvorili "sportsko čudo" koje se graniči sa božanstvom.

Priča o Teniskom savezu Srbije i kadrovskim kombinatorikama i politici će i u ovom slučaju dobiti svoj epilog. Ono što iz nje proizilazi jeste da srpski sport i tenis kao njegov najuspešniji simbol u novijim vremenima moraju izgraditi i dobiti svoj sistem. Bez njega nema pomoći ni od jednog političara niti bilo kakvih lobija pa bili to čak i onih koji su napravili najuspešniji sportski proizvod u ovim vremenima. Ukoliko ne bude poštovanja prema svim sudionicima sportske igre i akterima sportske organizacije od svih, a ponajviše sportskih institucija, neće biti ni promena koje želimo. A one se svode na poštovanje svih vrednosti, ali i slobodno ukazivanje na propuste ili prevare, onima koji misle da su bezgrešni ili nedodirljivi. Život potvrđuje: sve ima svoj kraj, samo ne znamo kada!

 

 

 

Božanstvo i prilepci

 

Nedavno mi se Branislav Dobrodolski, nekadašnji odbojkaš Vojvodine i reprezentativac Jugoslavije poverio da mu je Goran Đoković na prvom Srbija openu odbio izvršenje naplate povećanih troškova za usluge njegove firme, koji su nastali tokom turnira, a čiju organizaciju je nosilo preduzeće Femili sport. Expobiro iz Kovilja je preduzeće koje se bavi postavljanjem šatora i koje je davalo te usluge na prvom Srbija openu. Branislava Dobrodolskog, veliki broj Novosađana, Vojvođana, poznaje kao čestitog i poštenog čoveka i radnika. Prihvatio je da se tokom turnira poveća obim radova u odnosu na ugovorene, što je po njegovim navodima overeno potpisom predstavnika Femili sporta u prisustvu nekoliko svedoka s jedne i druge strane. Kada je trebalo da se naplati dodatnih cca 35.000 evra, Goran Đoković je to odbio, poručivši Dobrodolskom da je reč o falsifikovanom dokumentu, protivpropisnom korišćenju pečata Femili sporta i uputio ga na sud i tužbu. Dobrodolski mu je odgovorio: "Gorane, neću tužiti, al' ću svima reći da ste lopovi!" O predmetnom slučaju postoji uredna dokumentacija. Ovaj slučaj je samo puka ilustracija da i "božanstva" nisu bezgrešna, jer su u suštini najobičniji ljudi koji su iznikli na korici hleba!