Na licu mesta

Zrenjanin: Zatvor za grešku u obračunu prekovremenog rada

 

Ne daj radniku dok možeš neradniku

Isplata zarade radniku za prekovremeni rad u Zrenjaninu, verovali ili ne, krivično je delo sa najvišim stepenom društvene opasnosti za koje je Miletu Lovreu, redovnom profesoru Visoke tehničke škole, odrapljena kazna zatvora od osam meseci

Zoltan Horvat

Profesor Mile Lovre, bivši v.d. direktor a danas redovni profesor Visoke tehničke škole u Zrenjaninu,  15. jula ove godine je presudom Višeg suda u Zrenjaninu, kojim je predsedavao sudija Zoran Paripović (optužnicu potpisala Edita Tatić, okružni javni tužilac), kao odgovorno lice osuđen na osmomesečnu kaznu zatvora, jer je 2008. godine za prekovremeni rad na diferencijalnom kursu strukovnih studija isplaćeno nastavnom osoblju (trideset petoro) više od 126 procenata - zakonom dozvoljenih sredstava.

Time je Lovre, kako se u skandaloznoj presudi navodi, pribavio protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 1.833.182 dinara sebi i kolegama mr Ninoslavu Kojčiću, dr Miloradu Rančiću, Olgici Topalov, Miri Kovačić, Čedomiru Bajagiću, Stojanki Pavlov, Veri Fazekaš, Nataši Jankov, Mirjani Radišić, Radmili Erski, Anuški Sekulić, Danijeli Jašin, Milani Drašković, Dušanu Jovaniću, Spasenki Komaromi, Petru Vucuu, dr Mirjani Ševarić, dr Dragu Soldatu, dr Jožefu Božou, Mileni Savić, Spasoji Eriću, dr Dušanu Maliću, Mileni Samardžić, Mariji Matotek, Vinki Šaviji, Radojki Pavlov, Danijeli Boši, Atiliji Čoti, Ljiljani Leleš, mr Makimov Zeremski, Jeleni Đerić, Dragani Milenkić, Gordani Ludnić, Mirjani Lilić i Spasenki Komaromi.

Od profesora Lovrea se, po presudi - opasnog i prevejanog kriminalca i društveno izuzetno opasnog remetitelja nesmetanog rada lokalnih tajkuna, sijaseta pljačkaša u privatizaciji pod zaštitom države i preostalih korisnih članova društva na relaciji MUP - sud - lokalna vlast, zbog potpisa na rešenju o isplati za prekovremeni rad kolegama, potražuje i pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 41.908 dinara (od njegovih kolega sud ne potražuje ništa, a državi je uplaćen i odgovarajući porez). Nakon žalbe Lovrea, predmet je završio u Apelacionom sudu u Novom Sadu, gde se najkasnije do kraja godine očekuje epilog. U međuvremenu, Jovan Jovanov, zamenik višeg javnog tužioca je od Apelacionog suda zatražio težu kaznu usled, kako navodi, velike društvene opasnosti koje prouzrokuje ovo krivično delo.

Nečiji žulj

- Dozvoljavam da me okolina smatra osobenjakom i čudakom zbog eventualnog načina vođenja privatnog života, ali ne mogu dozvoliti da me sankcionišu kao lopova i kriminalca, navodi Lovre uz napomenu da će njegov predmet, ako treba, završiti u Strazburu. - Haški sud dozvoljava okrivljenom da se brani i poziva svedoke, ali je neverovatno da Viši sud u Zrenjaninu ne priznaje tu kategoriju. Meni jednostavno nije omogućeno da se ispitaju svedoci odbrane, a teledirigovani napad na mene od strane svedoka optužnice Čedomira Bajagića, sekretara škole, Milene Savić, šefa finansija škole, podobnog veštaka ekonomsko-finansijske struke Katarine Fedoš - Nemeš iz Petrovaradina i nadležnih zrenjaninskih inspektora predstavlja grub falsifikat i odmazdu za ukazivanje na silne mahinacije u našoj školi. 

Lovre navodi da je obračun zarada za prekovremeni rad greška, ali nikako namerna.

- Ovaj slučaj ima debelu pozadinu, počev od februara 2008. godine, kada je savet škole sa tadašnjim direktorom Žepinićem na čelu, uz ogroman pritisak zaposlenih formirao komisiju za ispitivanje okolnosti pod kojima je naša škola dodelila stan u Zrenjaninu u Ulici brigadira Ristića profesoru Sretenu Bajagiću iz Beograda. Dodeljeno mi je rukovođenje komisijom, ja poveren mi posao shvatio previše ozbiljno pa je podebeo dosije predat Odeljenju za privredni kriminal Policijske uprave u Zrenjaninu. U dosijeu piše da Sreten Bajagić, inače jedan od "prolaznih" profesora kroz Zrenjanin, u poklonjenom mu stanu nikad nije stanovao, a već nakon dve godine ga je i prodao napustivši našu školu. Ko mu je i kako dodelio stan i zbog kojih "zasluga", to najbolje znaju Žepinić, sekretar Bajagić i šefica finansija Savić. Do dana današnjeg naša škola od Odeljenja za privredni kriminal nije dobila povratnu informaciju, iako se nezvanično navodilo da je predmet navodno procesuiran. Malo morgen, naravno. Pokušaj očuvanja imovine naše škole od krimogenog rastakanja i ukazivanje većine okuraženih kolega na još neke krupnije nepravilnosti u radu rukovodilaca, sticajem okolnosti me dovela na čelo kolektiva od marta 2008. godine.

- Istrajavanje na eliminisanju kriminala u školi trajalo je svega nekoliko meseci, jer su sekretar Bajagić i šef računovodstva Savić, kao glavni svedoci optužbe, pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavili da su, uprkos saznanju o nenamernom pogrešnom obračunu, navodno bili primorani od mene da potpišu to rešenje. Kriminal naravno nije isteran iz škole, glavni igrači ujdurmi u Zrenjaninu ostaju na svojim mestima, ostaje i imenovani akter koji je zbog seksualnih radnji po kancelarijama najuren iz opštinske uprave, a Milan Lovre, žestoki borac za pravdu je postao najveći kriminalac i po društvo najopasniji protivnik. U zgradi zrenjaninske policije su mi se redom izvinjavali i u četiri oka saopštavali da ni u ludilu nisam kriv, ali da neki moraju da me proglase krivim jer time peru svoje biografije i onemogućavaju da istina o njihovom prljavom vešu izađe u javnost. U mom slučaju, priznali su, idealan sam za kažnjavanje jer nemam ama baš nikakvu zaštitu ni u jednoj strukturi vlasti, uz napomenu da na suđenju protiv Milana Lovrea ne bi priznali ni zakon gravitacije.

Baš sad odoše

Lovre takođe podseća da sekretar škole i šef računovodstva kao odgovorna lica imaju licencu i funkcionerski dodatak za obavljanje poslova.

- Bivši direktor Žepinić je čudo od čoveka. Suspendovao je profesora Mirka Malića u trenutku kada se nalazio na koronarnoj jedinici zrenjaninske bolnice?! Od mene je kao predsednika sindikata tražio da zaposleni osude navodno destruktivno ponašanje Malića, koji je takođe uporno i dosledno ukazivao na ujdurme rukovodstva škole. Da stvar po Malića bude najgora, za uterivanje straha u kosti svim zaposlenima zbog učestalih prozivki Žepinića i Bajagića izrečena mu je sankcija, tri godine odbijanja od plate po 30 procenata?! Ovo je, šta drugo, nego osveta poštenim zarađivačima prosvetarskog hleba zbog razobličavanja nakaradnog načina rada prethodnog rukovodstva. Kada sam postao v.d. direktora, nikoga nisam proganjao, kolege su odahnule, ali sile mraka nikada ne spavaju i pletu mrežu ucena i kazni za "neprilagodljive". Zaprećena kazna zatvora Miletu Lovreu je jasan signal odozgo da eksploatacija radnika u Srbiji nije krivično delo, ali je najteže krivično delo ako se radniku, najobičnijom greškom u računovodstvu na koju mi nije ukazano, isplati koji dinar više.

U pokušaju da u zrenjaninskoj VTŠ čujemo i komentar Bajagića, Savićke i Žepinića, ostali smo kratkih rukava. Imenovani su u vidu lastinog repa, za tren oka nestali iz svojih kancelarija, a od ljubaznih sekretarica smo dobili odgovor, da su do pre nekoliko trenutaka bili tu.

 

Legalno pelješenje

Povodom slučaja država protiv Milana Lovrea, oglasio se i Sindikat obrazovanja Srbije saopštenjem u kojem se, nakon detaljnog uvida u predmet, negira bilo kakva krivična odgovornost okrivljenoga uz napomenu da eventualnu odgovornost za grešku u obračunu prvenstveno snose sekretar škole i šef računovodstva. Greška je načinjena i mogla se ispraviti korektnim i kolegijalnim ukazivanjem direktoru na pogrešan obračun - navodi se dalje u saopštenju. Deluju i smešno i žalosno iskazi o primoravanju od strane direktora da se potpiše dokument. Pokušaj surovog kažnjavanja dokazanih profesora struke bez mrlje u karijeri, pouzdan je znak da i u prosveti cveta negativna selekcija nenastavnog osoblja, bolje reći birokratije.

Istovremeno, nadležni gradski inspektori u širokom luku zaobilaze firme ovdašnjih tajkuna i proverenih saradnika lokalne vlasti. Za inspektore nije prekršaj, ne daj bože krivično delo, kada se radniku isplaćuje mesečna zarada od jednog jedinog dinara ili kada se pada u nesvest od neljudskih napora i isterivanja besmislenih normi na pokretnim trakama izvikanih firmi u industrijskim zonama.

Jedini koji po sili zakona rastakanja zrenjaninske privrede imaju pravo da se omrse od bankrota imovine i morala su stečajni upravnici. Prvi i odmah, uz puno sadejstvo sudi koje uvek i na pravdi Boga radi po zakonu, debelo naplaćuju svoje učešće (mereno milionima dinara) u operacijama "legalnog pelješenja" nekada trećeg najjačeg industrijskog centra bivše Jugoslavije.