Povodom
Vojnotehnički čabar
i poduhvati preduzetničke manufakture
Ministar – dunđer između
tankih zidova
Građevinski poduhvati Dragana Šutanovca i njegovih najbližih saradnika podeljni su u dva pravca: izgradnja sopstvenih luksuznih tvrđava i izgradnja kokošinjaca od siporeksa za čuvanje eksplozivnih sredstava. Detalje o tome, kao
dopunu teme iz prethodnih brojeva,
dopisao je Tabloidov izvor iz Ministarstva
odbrane...
Insajder: V- 12
Poštovani,
Pišem vam u vezi
sa vašim
člankom povodom "sposobnosti" kuma gdina ministra odbrane, jer je javnosti potrebno da zna još
neke činjenice... Naime, zgrada u kojoj je ofis gdina
Pilipovića, u ulici Nemanjina broj 15, rekonstruiše se, shodno planu. To je u redu, ali treba znati
da je reč o objektu starom preko 100 godina koji je predviđen za otuđenje
(odnosno prodaju). U tom objektu se pravi VIP restoran sa bezbroj
pratećih sala i u ovom vremenu
troše veliki novci kako bi gdin
mogao primati strane delegacije. Zašto pored postojećih kapaciteta u neposrednoj blizini to radi, normalnim ljudima nije jasno.Verovatno
mu je "veliki šef"
odobrio da se "razigrava". Da li će na taj
način podići imidž vojske
kod stranih delegacija koje će se "oduševiti" napretku Sektora za materijalne resurse itd...
Gdin Pilipović je oko sebe okupio
sposobne, perspektivne i izuzetno inovativno
nadarene saradnike koji se zbog svog
velikog znanja upuštaju u igru
sa životima ljudi.
Inovativnost ljudi
iz Vojne
ustanove Beograd, koju
je obišao vrli ministar sa svojim
kumom a koja će proizvoditi montažne objekte (Šabac) o kojima ste već
pisali, prešla je granicu koju ni ludaci
ne bi prešli. Poznato je da
se eksplozivna sredstva u skladištima čuvaju
u namenskim tipskim objektima koji se grade po tipskim projektima.
Tu se ne sme ništa menjati
ukoliko promena nije prošla i dobila
saglasnost nadležnih službi i VTI-a.
Inovativnost je da se ti objekti
sada zidaju od siporeksa umesto od pune
opeke, u mnogo većoj debljini,
kako bi u slučaju eksplozije samo krov odleteo, a bili zaštićeni ljudi u okruženju.
Naravno, ovo je direktno ugrožavanje bezbednosti i života ljudi u okruženju.
Ovo je očit primer do koje granice se ide. Da li
gospodin Pilipović uopšte zna
kakve to on stručnjake gaji i koliko
će nas oni koštati kada
se nešto desi u ovim objektima? Da li
on zna šta je to tipski objekat za vojsku i
da se tu ne dozvoljava nikakva improvizacija i tzv. uštede koje
mogu ugroziti ljudske živote?
Da li je moguće da i sve druge službe, kao što je
tehnička, to znaju a ne reaguju? Ja sam ubeđen da znaju ali da su nemoćni. Ovim
bi se u uređenoj zemlji odmah pozabavili nadležni organi, ali je svima jasna
moć kuma i sličnih kumu. To je, nažalost, tužno.
Vojna ustanova o kojoj ste pisali, a koja gradi navedene
objekte, jedna je hibridna tvorevina koja je odavno trebalo da bude u pravom
smislu ugašena. Ona poslove dobija direktno i bezuslovno. To bi bilo u redu da
to nije obična inženjering firma koja sa svojom operativom ne izvodi ni 10
odsto poslova, a sve ostalo ustupa civilnim firmama bez ikakvog tendera. Zašto
je to tako, nije slučajnost već polje na kome se ostvaruju različiti interesi.
Ova "ustanova" ima samo prefiks da je vojna.
Kako rade službe gospodina Pilipovića, govori i primer
novog parkinga VMA, koji se gradi već dve godine i koji je očiti primer
"mućki" i krađe državnih para. Osnovna cena
ovog parkinga je prekoračena gotovo dva puta. To nije
slučajno, ali gdina Pilipovića to mnogo ne interesuje. Važno je da se radi i da
će se završiti, a onda će biti svečano
otvaranje u prisustvu ministra.
Koje se to firme protežiraju u Vojnograđevinskom centru i zašto,
to je svima u ovoj ustanovi poznato, samo gospodinu Pilipoviću nije. On veruje i zna
da ima izuzetno
nadarene i sposobne saradnike koje je on birao i postavljao po
partijskom ključu. Da li je nekoga
kaznio ili smenio ili pozvao
na odgovornost?
Ovo je samo deo činjenica koje
govore o kakvim Potemkinovim selima g. ministra vojnog i njegovog g. Kuma
je ovde reč.