Nemačka

 

Šta najbogatija zemlja Evropske unije sprema najsiromašnijim članicama ove zejdnice

 

Sudar u Berlinu udar u Atini

 

Svi se pitaju zašto se Grčkoj i dalje isplaćuju desetine milijardi evra pomoći iz zajedničke kase Evropske Unije iako ova zemlja još nije ispunila sve obaveze koje je na sebe preuzela planom o štednji prihvaćenim od atinskog parlamenta. U međuvremenu se saznalo da se ovo čini kako bi se sprečio vojni udar koji od početka 2011. aktivno planiraju delovi grčke vojske. Ovo je, međutim, unapred izgubljena trka sa vremenom, jer će jednog momenta i evropski fondovi biti ispražnjeni.

 

Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta

 

Nemačka se nalazi na raskrsnici, ali nema nikoga u Berlinu ko bi znao kojim putem bi trebalo da se krene. Očigledna je potreba daljih reformi Evropske Unije, posebno evro-zone, ali postoje potpuno oprečna mišljenja po pitanju kako dalje.

   Nemački predlog je da se pojača fiskalno jedinstvo država koje koriste evro, što podrazumeva slične poreske stope i strogu kontrolu davanja i prihoda u budžet. Protiv toga su ne samo zemlje koje danas čine dužničku grupaciju u okviru EU, već i Velika Britanija čiji budžet, istina, još nije toliko nestabilan da bi bila potrebna intervencija evropskog Fonda za pomoć zaduženim zemljama, ali je u fazi iz koje u svakom trenutku može da se otkotrlja u klub država koji čine Grčka, Italija, Španija, Portugalija... Osim toga, Velika Britanija je tradicionalno skeptična prema jakim evropskim integracija ljubomorno čuvajući svoj specifičan položaj države koja politički pripada Starom kontinentu, ali je i geografski i na svaki drugi način od njega odvojena.

   Nemačkoj neće biti nimalo lako da slomi britanski otpor, posebno jer iza ove snažne ekonomije obično stoje Sjedinjene Američke Države i njihovi interesi. Ono što Britanija odbija u suštini je identično sa onim što SAD ne žele.

   Još jedna dilema koja se prostire ispred Nemačke jeste pitanje opstanka kluba evro zemalja. Do sada se u takvim diskusijama stalno govorilo o mogućnosti da evro-zonu napuste prezadužene države, na prvom mestu Grčka. U skorije vreme se sve češće i sa sve viših mesta pominju razmišljanja da iz evra istupe upravo najjače ekonomije, na prvom mestu Nemačka, koja je mnogo bolje prolazila dok se koristila nemačka marka, nego danas sa zajedničkom evropskom valutom.

   Kancelarka Angela Merkel nije državnik, još manje državnik sa vizijom. Ona pripada plejadi veoma uspešnih tehnokrata nesklonih naglim zaokretima i revolucionarnim potezima. Njeno odugovlačenje na početku grčke krize je velikim delom i dovelo do toga da se ova mediteranska zemlja sada nalazi na samom pragu bankrota.

   Insistiranje Nemačke da se upravo njenim milijardama evra pomogne grčka ekonomija u rasulu nije, međutim, nikakav znak da je Merkelova odjednom postala vizionar, još manje da je omekšala svoje inače veoma jasne i čvrste stavove da reforma grčke privrede na prvom mestu zavisi od vlade u Atini. U pitanju je, kao i obično kod nemačkih političara čist pragmatizam.

   Grčka vlast, po pisanju medija u Evropi, sledeću pomoć u visini od više milijardi evra treba da dobije čak i u slučaju da bude utvrđeno da je postupala suprotno od dogovorenog plana štednje. Razlog je sveprisutni strah od grčkog bankrota i izlaska iz evro-zone. U prevodu: Grci mogu da rade šta god ih je volja, oni će u svakom slučaju dobiti onoliko para koliko im  treba. Evropske poreske platiše ne veruju svojim očima šta se dešava, jer upravo oni sve to moraju da finansiraju.

   A političari su nedeljama lagali svoje građane kako Grčka prvo mora da ispuni sve uslove dogovorenih obaveza štednje, pa da tek onda računa sa daljom pomoći ostatka zemalja evro-zone. Šta se to desilo u međuvremenu?

   Predsednik komisije EU Hoze Manuel Barozo sredinom juna 2010. je na jednom sastanku sa sindikalnim vođama govorio o apokaliptičnom stanju koje vlada Evropom. Upozorio je da uskoro može da dođe do građanskih ratova i eventualno vojnih pučeva u Evropskoj Uniji. Barozo je pred očigledno šokiranim sindikalistima izjavio kako će u zemljama kao što su Grčka, Španija ili Portugalija demokratija brzo da bude odbačena. Diktature će se vratititi.

   Barozo je upozorio kako u mnogim zemljama Evropske Unije vreba opasnost od građanskih ratova, jer su sve kase ispražnjenje, a da građani i dalje zahtevaju svoju socijalnu sigurnost na koju su se navikli, a za koju više nema para.

   Ova izjava faktičkog predsdnika vlade Evropske Unije nije naišla na veliki odjek u medijima. U Nemačkoj je na nekoliko sastanaka u zgradi kancelarke od predstavnika medija je traženo da iz razloga "političke korektnosti" ulepšavaju pravo stanje u oviru EU. U Evropi je izuzetno malo medija citiralo Baroza.

   U međuvremenu su grčki mediji potvrdili glasine o mogućem vojnom puču u Atini. On je prvobitno bio planiran za novembar 2011. kada je vojna hunta trebala da zameni parlament. Pripreme su u punoj tajnosti trajale još od februara 2011.

   Vođstvo Evropske Unije je u pravovremeno dospelo u posed informacija o planovima vojnog udara, zbog čega se Hoze Manuel Barozo sindikalnim liderima obratio onako dramatičnim rečima.

   U velikom delu Evrope se još uvek piše i priča o opasnosti vojnog udara u Atini. Beskonačnom kišom evra sada se pokušava da se onemogući dolazak vojne hunte na vlast.

   Ostaje samo još jedno pitanje: kako će biračima da se objasni kako Atina i dalje dobija enormno visoku finansijsku pomoć, iako ni približno nije počela sa sprovođenjem plana štednje? Građani će još jednom od svojih vlada da budu prevareni.

   Sada Evropljanima preostaje samo još da se pripreme za dolazeći krah. Jer, bez radikalne štednje, Grčkoj desetine milijardi evra pomoći neće ništa značiti. Bankrot je neizbežan, a sa tolikim zaduženjima ona će sa sobom povući i druge države evro-zone. Posle toga niko više neće moći više da spreči pučeve i narodne pobune u velikom delu Evrope. Trka sa vremenom je odavno počela.

 

 

A 1.

 

Sindrom Centralnog komiteta

 

   U poslednje vreme duhovi su se u Nemačkoj uzburkali oko knjige Gertrude Helers "Die Patin" ("Kuma" sa jasnom aluzijom na mafijaškog, a  ne porodičnog kuma) koja se bavi politikom i ličnošću aktuelne nemačke kancelarke Angele Merkel...

   "Energetski zaokret" kako se naziva promena tokom i posle donošenja odluke o Nemačkom izlasku iz programa atomske energije, poslužio je Helersovoj za detaljnu analizu ličnosti same kancelarke. Događaji nisu nepoznati, nepoznato je dešifrovanje političkih motiva kancelarke u ukupnom kontekstu.

   Autorka u svojoj knjizi stvara sliku nepovezanog kancelara koji dolazi iz druge zemlje, čiji se uspeh krije upravo u činjenici da akteri koji su ukorenjeni u zapadnom sistemu vrednosti uopšte nisu u stanju da predvide šta Merkelova hoće, a to su tiho rastakanje osnovnih vrednosti konzervatizma, nivelisanje stranaka kako bi postale do te mere slične jedne drugima da se u suštini radi o različitim frakcijama jedne iste partije i postepena modifikacija Nemačke u jednu autoritarnu državu.

   Gertruda Helers piše trezveno, posmatrajući očima profesorke literature događaje koje zatim oštroumno analizira. Pri tome ona u obzir uzima jezik, ponašanje i delovanje političarke Angele Merkel.

   Helersova zaključuje: "Energetski zaokret je skok u pravcu državne privrede" i dodaje: "Ni Centralni komitet nekadašnje Socijalističke ujedinjene partije (vladajuće stranke u bivšem DDR-u - prim. autora) ne bi drugačije planirao i sprovodio svoje namere."