Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih
tužilaca, i njihova zlodela (7)
I njima treba presuditi
Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I
uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj
strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži
veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji
svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno
samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde
tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral.
Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz
partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga
ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u
pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve
čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge
druge privilegije. Nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju
zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe
mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva
M. Brkić
Srpskom pravosuđu nema spasa! Opčinjen likom, delom i
telom Miodraga Rakića, bivšeg šefa kabineta, bivšeg predsednika Srbije Borisa
Tadića, Aleksandar Vučić je tvrdo odlučio, da suprotno zahtevima iz Brisela,
nastavi proces razaranja pravosudnog sistema i urušavanja pravosudnih
institucija. Na čestim sastancima u kafani Čarapićev brest ispod Avale, bivša
ministarka pravde Snežana Malović, državni sekretar Slobodan Homen,
tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, bivši načelnik UBPOK-a
Bata Đurović, znali su da pozovu u Vučića, da čuje kako se ugovaraju
poslovi, smeštaju sudski procesi.
Tako su uspeli da ubede Aleksandra Vučića da zahtevi
iz Brisela nisu prioritetniji od interesa njihovog društva da, navodno,
izvršavaju naređenja iz Vašingtona! Da podsetimo, zgrada specijalnog suda, u
kojem presuđuju odeljenje za ratne zločine i odeljenje za organizovani kriminal
Višeg suda u Beogradu, renovirana je donacijom ambasade SAD-a u Beogradu.
Reformom pravousuđa, američke službe su instalirale u privredne sudove i Viši
sud u Beogradu opremu i programe, pomoću koje, u svakom trenutku, imaju uvid u
stanje predmeta, njihovu sadržinu i odluke.
Ipak, teško je poverovati da je američka vlada
podržavala razaranje pravosudnog sistema. Činjenica je da su ministarka Malović
i tužilac Miljko Radosavljević, parama Darka Šarića, kupili višesobni
stan u Vašingtonu! Kada je u julu prošle godine najavljen kao novi prvi podpredsednik
Vlade Srbije i koordinator rada svih službi bezbednosti, Vučić je odmah posetio
tužioca Radisavljevića, obećavajući mu da će ostati na toj funkciji, samo da i
sa njim sarađuje kao sa Rakićem i Malovićkom. Novi, golobradi ministar pravde
Nikola Selaković zaleteo se izjavom da je srpsko pravosuđe u nokdaunu, ali
je na Vučićev nalog odmah požurio da potvrdi da on ''neće nikoga menjati''.
Pederastija je ušla na velika vrata u Ministarstvo
pravde Srbije. Osim ministra Selakovića, topla braća su sela i u fotelju
direktora Uprave za izvršavanje zavodskih sankcija i državnih sekretara.
Zahvaljujući snažnim pritiscima iz Brisela, i strukovnih udruženja tužilaca i
sudija iz evropskih država, Ustavni sud Srbije je poništio kao nezakonite
odluke Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o nereizboru sudija i
tužilaca krajem 2009. godine. Za razliku od Udruženja javnih tužilaca Srbije,
koje i dalje ima snažan kritički odnos prema reformi pravosuđa, Društvo sudija
Srbije je, takoreći, utihnulo.
Predsednica Društva sudija Srbije, gospođa Dragana Boljević,
brzo je uznapredovala. Već na sednici Visokog saveta sudstva, u istom sastavu
koji je odbio da je reizabere, gospođa Boljević je, 25. maja, sa mesta sudije
Višeg suda u Beogradu, na koji je vraćena po odluci Ustavnog suda Srbije,
izabrana za sudiju Apelacionog suda u Beogradu!
Više sudija, sa kojima je razgovarao potpisani
novinar, veoma su razočarani lošim držanjem Dragane Boljević, koju su reizabrane
sudije ostavile da bude na čelu Društva sudija, i ako ona nije imala više taj
status. Zahvaljujući podršci i međunarodnim vezama sudije Vrhovnog kasacionog
suda Vide Petrović Škero i profesorke Pravnog fakulteta u Beogradu Vesne
Vodinelić Rakić, Društvo sudija je dobilo značajnu međunarodnu podršku.
Ipak, Vučić ne vidi dalje od nosa. Njega zanimaju bratski odnosi. Brat moj,
kaže često Vučić svom sagovorniku, meni je važno da nastavim Mikijeve projekte.
U Srbiji danas sudije dele ličnu pravdu. Pritom nisu obavezni da poštuju zakon.
Delaju
nekažnjeno!
A ko su sudije koji dele ličnu pravdu?
Rodbinske,
kumovske i druge veze
Da podsetimo
kako su pojedinci iz Niša, zahvaljujući bliskosti sa tadašnjim članom Visokog
saveta sudstva postajali delioci pravde...Pojedincima iz Niša i okoline za
izbor na sudijsku funkciju u nekim od ovdašnjih sudova dovoljna kvalifikacija,
izgleda, bilo je to što su u rodbinskim ili kumovskim odnosima sa Boškom
Ristićem, nekadašnjim predsednikom Odbora za pravosuđe u Skupštini i Dejanom
Ćirićem, članom Visokog saveta sudstva (VSS), inače obojicom iz grada na Nišavi
Dovoljna
kvalifikacija bila je što su određeni kandidati za sudije „potekli"
iz advokatskih kancelarija pomenute dvojice, pa čak i Ristićevog principala.
Evo nekih
primera:
Miljana
Stojković - prvi put je izabrana za sudiju Osnovnog suda u Nišu. Do 2008. godine
radila je kao pripravnica kod Boška Ristića, pa potom kao sudijski pomoćnik u
Opštinskom sudu
Toni
Ranković, advokat - prvi put je izabran za sudiju Osnovnog suda u Nišu. Inače je
brat advokata Irene Ranković, iz Ristićeve kancelarije.
Jelena
Aranđelović - prvi put je izabrana za sudiju Osnovnog suda u Nišu, a znanje je sticala
u advokatskoj kancelariji Stanimira Đurića, principala Boška Ristića.
Milorad
Tešić -
prvi put je izabran za sudiju Upravnog suda, advokat iz kancelarije Dejana
Ćirića. Tanja Ristić - iz nekadašnjeg opštinskog suda izabrana u Apelacioni
sud u Nišu. Vanbračna je supruga advokata Bojana Bončića, Ristićevog
kuma, koji drži kancelariju sa Dejanom Ćirićem.
Dragana
Živadinović - izabrana iz opštinskog suda za sudiju niškog Apelacionog suda, kuma već
pomenute Irene Ranković, advokata iz Ristićeve kancelarije
Aleksandar
Pantić -
advokat, do nedavno član niškog Gradskog odbora Demokratske stranke, koji je
odmah postao sudija Apelacionog suda u Nišu.
Bitange
u togama
Svakodnevno Tabloidu
stižu pisma u kojima se navode dokazi o teškom kršenju zakona i nasilju sudija.
Objavljujemo neka od njih...
''...Poštovani
gospodine Brkiću, evo šta radi sudska mafija u Užicu. Ovo su dva mejla koja sam
danas poslao ministru pravde...
Poštovani
gospodine ministre,
Obraćam Vam
se, jer sam čvrsto ubeđen da se nad Užičkom nedeljom i njenim izdavačem
Vodič d.o.o iz Užica, a zašto ne reći i nada mnom lično, sprovodi sudski teror.
Od prošle godine već tri puta, različitim povodima, lokalni sudovi nam nasilno
blokiraju račun i skidaju novac.
Dobro znate u
koliko lošoj situaciji su lokalni mediji, pogotovu oni koje niko ne finansira.
Najnoviji
skandal je sudski spor sa JP Stan, spor koji je trajao duže od deset
godina i danas smo dobili od Privrednog suda da će nam blokirati račun za
naplatu sudskih troškova od 100.000 dinara. Naime, pre desetak godina smo
učestvovali na javnoj licitaciji za lokal, u kome smo hteli da otvorimo
knjižaru i prodajemo Užičku nedelju po nižoj ceni. Uplatili smo potreban
novac za učešće na licitaciji, učestvovali i pobedili u nadmetanju, ali nam JP
Stan ni do dana današnjeg nije dozvolio da se uselimo u izlicitirani
prostor. Posle nekoliko godina smo bili prinuđeni da tužimo JP Stan i
tražimo useljenje i nadoknadu štete, jer smo, zbog licitacije, dobili otkaz u
prostoru u kome smo ranije bili. Sudski veštak je utvrdio štetu, pa i sudija,
pa je presuda glasila u našu korist.
E, tada se umešala
nevidljiva ruka! Na višoj instanci je taj spor stavljen u stanje mirovanja i
tako je bilo do prošle godine. Prošle godine sam tražio da se nastavi sa suđenjem,
posle čitave decenije i desila se neverovatna stvar - sudija Privrednog suda je
našla, iako postoji potpuno drugačija odluka od pre deset godina, da JP Stan
nije kriv, jer nije napravljen ugovor, što je potpuno neverovatno. Upravo je i
kriv što nije napravljen ugovor. Sudiju nije zanimalo to što je firma Vodič
imala troškove učešća na licitaciji, što je na licitaciji pobedila.
Da skandal
bude veći, takvu sramnu odluku je visa instanca potvrdila i donela odluku da je
kriva firma Vodič i Užička nedelja, što je platila za učešće na
licitaciji i pobedila na licitaciji.
Naravno, u
lokalu koji je predmet spora, svih ovih godina se nalazi supruga nekadašnjeg
direktora Direkcije za izgradnju, člana SPO-a, i sudskog veštaka u Užicu, koji
se u taj lokal i uselio pre petnaestak godina, kada je SPO bio na vlasti i do
dana današnjeg iz njega ne izlazi. Nikada, osim te godine, nije raspisana
licitacija, a u Užicu postoji nakaradno i mimo pameti tumačenje da oni koji su
"dobili" lokal na neodređeno mogu u njemu do smrti da ostanu.
Neverovatno! Za sve ovo imam potrebnu dokumentaciju, koju bih vam dostavio.
Nadam se da ćete se zauzeti oko ovog slučaja i u praksi pokazati da se borite
za pravdu. Ne mogu da razumem, bavim se novinarstvom 25 godina, da može da bude
kriva firma koja je uradila sve po zakonu, a nisu krivi oni koji
zloupotrebljavaju zakon! Nadam se da ćete naći vremena da sprečite nasilje i
nezakonito činjenje.
S poštovanjem, Toni Stanković, Užice
P.S.
Poštovani gospodine ministre, ko kaže da
sudstvo nije efikasno!
Pre pola sata smo primili od Privrednog
suda iz Užica rešenje i dok smo Vam pisali e-mejl, račun Vodiča i Užičke
nedelje je blokiran! Neverovatno! Rešenje i blokada istovremeno! Ovakav primer
efikasnosti suda treba da javno objavite! I rešenje i blokada u isto vreme!
Naravno i za ovo možemo reći da je u
pitanju politička osveta, ako pogledamo ko je sudija u Privrednom sudu za
izvršenja...Sudstvo je očigledno nezavisno, ali od mozga i morala...
S poštovanjem,
Toni Stankovi
Slučaj Lukić
I slučaj gospodina Lukića pokazuje pravnu
nesigurnost svakog građanina u Srbiji.
''...Draga redakcijo, poštovani
urednici cenjenog dvonedeljnika Tabloid. Dostavljam Vam hronologiju mojih
problema. Za sve što ću u ovom e-mail-u izneti posedujem pisane dokaze koje sam
rad da prezentujem svakom ko želi da ih vidi i pročita.
Istakao bih na početku da moj problem počinje
u vreme predizborne kampanje DS-a gde, sam ja u štampanim medijima u članku u
kojem je stajala i slika poštenog Homena označen kao okrivljeni i član nekakve
krimi. grupe. Homen je u tom članku pohvalio rad posebno osnovnih sudova, rekavši
da i osnovni sudovi imaju kapacitet da donose ovako teške i delikatne odluke
jer se tu radi o oduzimanju imovine a to je najosetljivije i to mogu da rade
samo stručne i osposobljene sudije i tužioci i da se iz toga vidi da je reforma
dala svoje rezultate (sve vezano za gore navedeni članak možete videti na
internetu)...
U početku, ova priča nije imala nikakve
veze samnom, doduše nema ni sada, osim činjenice da mi je oduzeta imovina.
Protiv mog brata, Branislava Lukića, Opštinsko javno tužilaštvo u Rumi
je podnelo zahtev za sprovođenje istrage 26.12.2008.godine. Na osnovu tog
zahteva Opštinski sud u Rumi je devet meseci kasnije 21. 9. 2009.godine doneo
rešenje o sprovođenju istrage, između ostalog zbog krivičnih dela krijumčarenja
i falsifikovanja isprave. Najkraće rečeno, moj brat je okrivljen da je, kao
vlasnik firme koja se bavi špedicijom, izvršio falsifikovanje carinskih
deklaracija prilikom uvoza automobila, tako što je na neispravnu dokumentaciju
stavljao pečate svoje firme.
U januaru 2010. godine, predmet preuzima
''reformisano pravosuđe'' odnosno Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, u liku
sudije Gordane Frlete. Paralelno sa sudskim krivičnim postupkom, povodom
iste stvari vođeni su postupci radi carinskog prekršaja, u kojima je
veštačenjem koje je izvršio MUP - UKP - Nacionalni kriminalistički centar
utvrđeno da su pečati firme mog brata falsifikovani, odnosno da on nema veze sa
falsifikovanjem carinskih deklaracija, pa je u svim postupcima povodom
carinskog prekršaja pravnosnažno oslobođen.
Kako ''reformisano pravosuđe'' nije u
istrazi uradilo ništa, odnosno kako istraga nije završena u roku od 6 meseci,
moj brat je insistirao da se sa postupkom ubrza, kako kod Osnovnog suda u
Sremskoj Mitrovici, tako i kod Osnovnog tužilaštva.
Na ove njegove zahteve niko nije reagovao,
istraga nije završena ni do decembra 2011. godine, pa se moj brat obratio pritužbom
na rad tužilaštva i suda Republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac i
Skupštinskom odboru za pravosuđe, ukazujući da istraga traje predugo, u tom
trenutku dve godine, iako po zakonu može da traje najduže šest meseci, da ni
sud ni tužilaštvo u predmetu ne rade ništa i praktično ih pozvao da ga ili
optuže ili ostave na miru. Nakon toga počinju naše nevolje!
Iako istraga i dalje nije odmakla sa mesta
na kome se do tada nalazila Osnovno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici 26. 3.
2012. godine podnosi Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici zahtev za oduzimanje
imovine od mog brata Branislava Lukića, ali istom prilikom podnose zahtev za
oduzimanje imovine i meni, sa obrazloženjem da to nije moja imovina, već
imovina mog brata, što ničim nije dokazano ni potkrepljeno makar jednim
dokazom.
Tako sam ja tog 26. 3. 2012.godine pozvan
u lokalnu stanicu policije u Rumi, u koju sam kao građanin otišao svojim
automobilom, a odande se, ne menjajući status građanina, vratio peške! Pored
automobila Volswagen Passat, oduzeli su mi i kuću u izgradnji u Rumi.
Sve ovo na osnovu naredbe tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, bez sudske odluke.
Dana 2. 4. 2012. godine, pred Osnovnim
sudom u Sremskoj Mitrovici je održano ročište o privremenom oduzimanju imovine,
nakon čega je postupajući istražni sudija Gordana Frleta donela rešenje broj
Ki.892/10 od 2. 4. 2012.godine kojim je usvojila zahtev tužilaštva za privremeno
oduzimanje imovine prema mom bratu Branislavu Lukiću, ali i prema meni, oduzevši
mi pri tom kuću u izgradnji i automobil Volswagen Passat, pri čemu ja
nisam ni okrivljeni u navedenom predmetu, čak ni svedok, niti sa istim
predmetom imam bilo kakve veze, osim što sam brat Branislava Lukića.
Uzgred, bratu su oduzeli kuću koju je
sagradio naš otac, u kojoj smo obojica rođeni, a koju je otac preneo na brata
ugovorom o raspodeli imovine za života 2009. godine., što će reći da smo
protivpravnu imovinsku korist stekli pre nego što smo se rodili! Dakle, za ''reformisano
pravosuđe'' ništa nije nemoguće! Protiv rešenja o oduzimanju izjavio sam žalbu,
a krivično veće Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici je 12. 6. 2012.godine uvažilo
je žalbu, ukinulo rešenje o oduzimanju imovine i vratilo predmet sudiji Gordani
Frleti na prvostepeni postupak, sa jasnim uputstvima šta da radi.
Iznervirana, valjda, takvim rešenjem,
sudija Frleta zakazuje novo ročište za 30.11.2012.godine, dakle 5 i po meseci kasnije,
iako je po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela to ročište morala zakazati u roku od pet dana! Ali za sud u
Sremskoj Mitrovici nema razlike između pet dana i pet meseci!
Nakon
održavanja ročišta, istražni sudija Gordana Frleta donosi rešenje poslovni broj
Ki.892/2010 od 26. 2. 2013.godine kojim ponovo oduzima imovinu, pri čemu nije
uvažila ni jednu jedinu primedbu koju joj je u ukidajućem rešenju stavilo veće
Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici koje je ukinulo rešenje. Ponovo žalba, veće
ponovo ukida rešenje o oduzimanju imovine, dana 3. 4. 2013.godine. Imovina,
naravno, ni nakon toga nije vraćena...
Nakon toga,
dešava se nešto fantastično! Verovatno još više iznervirana zbog ukidanja
rešenja nego prvi put, sudija Gordana Frleta više ne želi da postupa u ovom
predmetu, pravdajući takav stav time da ona radi u Staroj Pazovi da se ovde
radi o tzv. ''rumskom'' predmetu, jednostavno, taj predmet je više ne interesuje. Ni druge sudije
nisu bile zainteresovane za dalje postupanje u ovom predmetu, pa je tako predsednik
suda Zorica Radekić-Korica par puta pokušala predmet da ''uvali'' nekom
od sudija, ali do dan danas nije imala sreće u toj raboti tako da nemamo jos
uvek postupajućeg sudiju, što bi trebalo po zakonu da je nemoguće.
U
međuvremenu, na snagu je stupio novi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz
krivičnog dela, koji je, u članu 24 stav 2, propisao da tužilac može na osnovu
naredbe, a bez odluke suda da drži oduzetu imovinu samo 3 meseca. Kako je od
marta 2012.godine prošlo ne tri već 16 meseci, tražili smo od Osnovnog
tužilaštva da nam vrati imovinu, jer sud nije doneo nikakvu odluku, a očigledno
je neće ni doneti jer niko od sudija neće da uzme predmet u rad. Tužilac Nebojša
Popović je imao raznorazna tumačenja citiranog člana, ali je na kraju
zauzeo stav da će imovinu vratiti 16. jula 2013. godine, odnosno tri meseca
nakon stupanja zakona na snagu jer, navodno, ne može retroaktivno da primenjuje
zakon. Hajde, sačekaćemo i taj 16. juli, kad smo već dosad čekali! Međutim,
umesto da vrati imovinu imenovani tužilac 17. jula 2013. godine naređuje svom
zameniku, Mileni Crnobarac, koja postupa u ''našem'' predmetu da donese
novu naredbu kojom se imovina oduzima za daljih tri meseca, iako na tako nešto
nema pravo po zakonu, jer je rok od tri meseca u kome se imovina može držati
bez odluke suda upravo propisana da bi se izbegla samovolja tužilaštva prilikom
oduzimanja imovine. Naravno, na ovakvu odluku tužilaštva nemam pravo žalbe jer
to nije sudska odluka, pa sam, pretpostavljate, još uvek bez imovine.
Povodom ovog
problema obraćao sam se i Republičkom javnom tužiocu, i Državnom veću tužilaca,
i gde sve ne, ali nikakav odgovor nisam dobio. Došao sam u situaciju da nemam ni kuću, ni auto, ni tužioca, ni sudiju, ni predmet, ni
status okrivljenog, što me
dovodi u poziciju iz koje ne vidim izlaz.
Jedino što
sam mogao da uradim, a u skladu je sa zakonom, to je da podnesem krivičnu
prijavu za falsifikat protiv postupajućeg zamenika tužioca Milene Crnobarac.
Naime, ona je u svojoj novoj protivzakonitoj naredbi za oduzimanje imovine od
17. 7. 2013. falsifikovala datume naredbi tako da u toj naredbi piše da je meni
imovina oduzeta u martu 2013. godine, što dovodi u zabludu sve pravosudne
organe, jer ispada da je od oduzimanja moje imovine do danas prošlo tek cirka
četiri meseca, a ne kako je istina 16 meseci!
Iz kojih
pobuda i razloga ili na čiji nagovor je to uradila, imaće priliku da kaže na
sudu. U toj prijavi sam zahtevao da njen pretpostavljeni, Popović Nebojša
tužioc osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici (inače istaknuti član DS-a), tu
sramnu i falsifikovanu naredbu povuče. On to nije uradio i ja sam i protiv
njega kao glavnog režisera svega ovoga podneo krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog
položaja i nepostupanje u skladu sa zakonom Republike Srbije.
Želeo bih
samo da napomenem da su poslušnici tužioca Nebojše Popovića njegova zamenica
Milena Crnobarac iz Rume, postupajuća i slepo poslušna sudija Gordana Frleta iz
Stare Pazove. Svi oni su naravno članovi DS-a i deluju kao org. krim. grupa. Inače
gospodin Popović je iz Beograda poslat u reformi 2010. godine da zavede nered u
seoski sud u Sremskoj Mitrovici gde je za svoje saučesnike izabrao gore
navedene persone, naravno iz svojih redova-mislim na DS.
Do sada nisam
naišao ni na koga ko bi smeo da objavi bilo šta vezano za ovaj predmet, iako
sam se obratio na više adresa. Nadam se da ćete vi biti prvi koji će ukazati na
protivzakonito ponašanje suda i tužilaštva. Do toga mi je stalo lično, zbog
moje imovine, ali i zbog drugih, jer se nikad ne zna ko bi mogao da bude
sledeća žrtva. Očekujem vaš odgovor i
tekst u vašem stilu...
Miroslav Lukić
(tel. 063109 ...)
Objavljujemo pismo gospodina Lukića, ako
mu je to uteha. Evo, pišemo i o našem slučaju...
Neporočan a nemoćan
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio
je presudu Višeg suda u Beogradu, koju je donela sudija Jelena Kilibarda
(rodom iz Stare Pazove), koja je supruga Višeg javnog tužioca Tomislava Kilibarde.
Izvršni sudija Prvog osnovnog suda u
Beogradu Snežana Mladenović je donela rešenje o prinudnom izvršenju,
tako što je naložila da se novac skine sa računa izdavača našeg lista. Odmah
smo obavestili sudiju da privredno društvo, navedeno u presudi, ne postoji, i
priložili smo potvrdu Agencije za privredne registre. Sudije se, pod drugi
put pravi luda.
Pretprošle godine nam je, nekažnjeno,
skinula novca izvršavajući presudu u kojoj je kao dužnik navedeno fizičko lice!
Veće Prvog osnovnog suda, koji inače predsedava sudija Mirjana Dimitrijević,
još nije odlučilo o našem prigovoru, mada su prošli svi zakonski rokovi. Da li
je ovakvim radom sudija Snežana Mladenović, zaradila stan u tek izgrađenoj
zgradi u Beogradu?
Ovim povodom razgovarao sam sa vršiocem
funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, sudijom Duškom Milenkovićem.
Poznajem ga više od 15 godina, kao pristojnog čoveka, i dostojnog sudiju.
Verujem da i on ima poštovanje za moj rad. Bio sam iznenađen njegovim odgovorom
da nema zakonskih mogućnosti da spreči sudiju da donese bilo kakvu odluku!
Laknulo mi je, i zahvalio sam mu na iskrenosti. Ovako tešku istinu može da
saopšti samo pošten čovek, bez putera na glavi. Takvo je stanje u pravosuđu.
Kada je moj pomoćnik tražio, zvaničnim
putem, da nam odgovori da li je reč o zloupotrebi službenog položaja, što jedna
od njegovih zamenica (koje on nije postavio) već tri godine izbegava da primi
sudski poziv po tužbi koja je protiv nje pokrenuta pred Prvim osnovnim sudom u
Beogradu, a da je sudija Jasmina Svorcan koja je vodila taj
postupak, premeštena u drugo odeljenje, sudija Milenković nam je odgovorio da
je tražio od sudije da se izjasni o ovim navodima, ali da je ona to odbila. I
dok sam uz pivo razgovarao sa sudijama koji su sudili sa Duškom Milenkovićem, i
oni su potvrdili da je reč, takoreći, o neporočnom čoveku. Složili smo se da za nas
nije dobro što je on na tom mestu, jer ga ne možemo staviti ni na koji
spisak...
A vreme je da
se, konačno, naprave spiskovi ludaka i lopuža koji nečasno obavljaju
poziv sudije i tužioca. Oni koji dosledno primenjuju zakonitost u svom radu,
i sami bi voleli da njihove redove očistimo od smrada.