Druga strana
Jednom špijun, uvek špijun
Slučaj gospodina Polarda
Za
Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora
državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik
Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu
bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. Na slučaju osuđenog američkog obaveštajca
Džonatana Polarda objašnjava kako se postaje špijun. Jednom špijun, zauvek
špijun, zla je sudbina onih koji prodaju tajne drugoj službi...
Vlado Dragićević
Vest da Obamina Administracija razmatra oslobađanje Džonatana
Polarda, osuđenog za špijunažu, kao vid pokušaja da se
izraelsko-palestinskim mirovnim pregovorima udahne dodatni, sveži stimulans,
predstavlja dokaz da su ovi pregovori definitivno postali put ka ničemu.
Administracija može osloboditi Polarda, ali ne treba
gajiti iluzije da će njegovo oslobađanje, na neki volšeban način, pojačati
izraelski entuzijazam u mirovnim razgovorima sa palestinskom stranom. Izraelci
će Polarda dočekati kao nacionalnog heroja, a zatim nastaviti da pokazuju
otvorenu nezainteresovanost za miran suživot sa Palestincima, uprkos očevidnim
dokazima da takav život može doneti dobroga i jednoj i drugoj strani.
Ko je Džonatan Polard? Amerikanac izraelskog
porekla, rođen u Galvestounu, Teksas. Diplomirao je političke nauke na
Univerzitetu Stanford, a takođe posećivao studije na Flečer školi Univerziteta Tafts.
Tri godine nakon diplomiranja, pokušao je da se zaposli u Centralnoj
obaveštajnoj agenciji (CIA), ali je odbijen ( jedan od razloga je bio da je
pušio marihuanu). Uprkos ovome, Džonatan je iste godine primljen u Mornaričku
obaveštajnu agenciju. Kratko nakon što je počeo da radi, Polard se u Njujorku
sreće sa operativcem izraelske obaveštajne službe, Avi Selom, kome
počinje da daje informacije vezane za iračka vojna hemijska postrojenja. U
novembru 1985. godine, uhapšen je na putu ka Ambasadi Izraela u Vašingtonu.
Osuđen je na doživotnu robiju. Mnogi smatraju da ga je, u onome što je učinio,
nadmašio jedino Edvard Snouden.
Godina 1985-ta, postala je u SAD-u poznata po nazivu
"Godina špijuna", a nakon serije hapšenja koja su pokazala ozbiljne prodore
u bezbednosnu strukturu i odbranu SAD-a. A 22. novembra, Leri Vu-Tan Cin,
dugogodišnji pripadnik CIA, uhapšen je od strane FBI i optužen da je špijunirao
u korist NR Kine. Dva dana nakon toga, nekadašnji pripadnik Nacionalne
bezbednosne agencije (NSA), Ronald Pelton, uhapšen je i optužen za
dostavljanje ruskoj strani podataka vezanih za pet obaveštajnih akcija. U maju
iste godine, uhapšen je i bivši mornarički oficir, Džon Voker Junior,
koji je odavao poverljive informacije KGB-u, a u septembru, u Moskvu je, pred
samo hapšenje, pobegao operativac CIA, Edvard Li Hauard.
Nagoveštaji da bi Džonatan mogao biti pušten iz zatvora,
predstavljaju dramatičan obrt i pokazuju očajničku želju SAD-a da pregovore
održe u životu. Sudeći po još ne potvrđenim vestima, a ukoliko se pokažu
tačnim, Izrael bi za uzvrat morao dati značajne koncesije palestinskoj strani.
One bi mogle uključiti neku vrstu zamrzavanja širenja izraelskih naselja na
teritorijama koje su razlogom sporenja, puštanje na slobodu palestinskih
zatvorenika u broju koji je veći od onoga na koji pristaje Izrael, i garancije
da će Izrael ostati za pregovaračkim stolom i posle aprila meseca.
Polardove pristalice kažu da će njegovo puštanje na
slobodu dati opravdanje izraelskom premijeru, Bendžaminu Netanjahuu, da
pristane na koncesije, dok drugi smatraju da je špijun dobio zasluženu kaznu.
Sam Polard je priznao da je dostavljao poverljive
informacije izraelskom operativcu, ali da je za to bio motivisan činjenicom da
je Izrael najbliži saveznik SAD-a.
Za nastavak mirovnih razgovora, ove dve stvari - Polardovo
oslobađanje i američka inicijativa u globalu, ne bi nikada trebalo da budu
povezane. Njihovo povezivanje smanjuje racionalno razmatranje i jednog i
drugog. Samo po sebi, to neće obnoviti mirovni proces, budući da je
očigledno da su Izraelci i Palestinci ostali na različitim pozicijama.
U SAD-u neki, pak, smatraju da Polarda treba osloboditi,
ali iz humanitarnih razloga. Nakon 29. godina provedenih u zatvoru, već
ozbiljno oboleo, on je zatočenik duže od mnogih koji su počinili slična dela.
Podaci koje je dostavljao sada nemaju nikakvu vrednost, pa njegov izlazak na
slobodu ne bi ugrozio američku bezbednost.
Oni, koji su drugačijeg mišljenja, smatraju da je Polard
prodao svoju zemlju za novac koji je dobio, ne samo od Izraela, već i od Rusa
(podaci o ciljevima u Rusiji koji su pokriveni nuklearnim oružjem SAD-a). Neki
čak kažu da je Polard otkrio i imena američkih operativaca na terenu, od kojih
su neki i ubijeni.
Ako je to cena, kažu oni, koju će Administracija
platiti da bi se razgovori nastavili, šta onda treba da uradi da bi se došlo do
krajnjeg dogovora?
Treba podsetiti da se o Polardovom oslobađanju razmatralo
jos 1998. godine, kada je tadašnji predsednik SAD, Bil Klinton, bio
spreman da to učini. Međutim, morao je da od ovoga odustane pritisnut
protestima obaveštajne zajednice i pretnjom tadašnjeg direktora CIA, Dzordža
Teneta, da će momentalno podneti ostavku.
Ipak, izgleda da je Administracija SAD-a, spremna da
pusti iz zatvora čoveka koji je špijunirao za drugu zemlju, Izrael. Američke
diplomate su mišljenja da će, uz pomenute koncesije, Izrael pristati na
nastavak pregovora, ukoliko Polard izađe na slobodu. Ako je verovati nezvaničnim
izvorima, i Palestinci su spremni da razgovore nastave, ukoliko se iznađe uravnotežen
dogovor.
Za neke izdajnik i špijun koji se rukovodio isključivo
novcem, a za druge heroj, Džonatan Polard će ostati upamćen kao čovek koga je
nadmašio jedino Edvard Snouden. Američka obaveštajna zajednica nije zaboravila,
niti oprostila Polardu. Svaki pokušaj njegovog oslobađanja izazvaće buru u ovim
krugovima, pa će Bela kuća morati pažljivo da odmeri između tenzija među svojim
obaveštajcima, i geopotičkih prednosti koje ovakvo oslobađanje pruža.
Već ostareli obaveštajac bi tako dobio određenu
satisfakciju, ali ostao ipak, samo špijun.