Dežurna
Višestruko
opljačkani građani Srbije, uskoro će morati da pokrivaju i dugove banaka
Samo je
sirotinja stabilna
Od 29 banaka
u 2013. godini, njih 15 je poslovalo sa dobitkom, a 14 banaka iskazalo je
gubitak, koji je veći od ukupnog dobitka za dve milijarde dinara, poslovni
prihodi ovih 29 banaka smanjeni su za 22,2 odsto. Kritično je u Poštanskoj
štedionici koja sopstvenim kapitalom pokriva 12,5 odsto ukupno angažovanih
poslovnih sredstava. Građani će preko budžeta platiti preko 700 miliona evra za
pokrivanje dugova zatvorenih banaka.
Miodrag K. Skulić
U 2013. godini 29
poslovnih banaka, uzeto zajedno, iskazale su negativan poslovni rezultat u prebijenom
iznosu od dve milijarde dinara, jer 15 banaka koje su poslovale sa dobitkom
iskazalo je 31 milijardu dinara dobiti, a 14 banaka koje su poslovale sa
gubitkom iskazalo je negativan rezultat od, čak, 33 milijarde dinara.
Ukupni poslovni
prihodi od kamata, naknada, provizija i kursnih razlika ostvareni u 2013.
godini iznosili su 384 milijarde dinara i bili su niži u odnosu na prethodnu
godinu, za isti broj tih banaka za, čak, 22,23 odsto, jer su u prethodnoj
godini iznosili 494 milijarde dinara.
Kakav je udar u
finansijskom poslovanju doživelo ovih 29 banaka najbolje govori podatak da su
one u 2012. godini ostvarile neto dobitak od 23,8 milijardi dinara, kada je sa dobitkom
poslovalo 22 banke, a sa gubitkom sedam banaka. U toj godini ukupan dobitak od 36,3
milijarde dinara višestruko je premašivao iskazani gubitak od 12,5 milijardi
dinara. I broj zaposlenih smanjen je za 193 lica, pa je u prošloj godini u
bankarskom sektoru bio zaposlen 26.371 radnik.
Ukupna aktiva,
koju čini gotovina, depoziti, dati krediti privredi, javnom sektoru, građanima
i državi, kao i ostali plasmani, uključivo u to i stalnu imovinu
(nepokretnosti, opremu i inventar) iznosili su na kraju prošle godine 2.817
milijardi dinara i bili su pokriveni kapitalom banaka sa 20,94 odsto. U kapital
banaka uključen je osnovni akcijski kapital, rezerve i neraspoređena dobit.
Po svim
pokazateljima prednjači Intesa banka, sa 3.060 zaposlenih, poslovnom aktivom
od 427 milijardi dinara, koja je veća, uzeto zajedno od 16 manjih banaka, sa
kapitalom od 98,9 milijardi dinara, kojim pokriva 23,15 odsto ukupno
angažovanih poslovnih sredstava, sa prihodima od skoro 51 milijardi dinara i sa
neto dobitkom od 8,6 milijardi dinara. Ali i kod ove banke došlo je do nižeg
prihoda nego u prethodnoj godini za 28,5 odsto, i pada iskazane dobiti za 9,4
odsto.
Pet banaka koje
su u prethodne dve godine otišle u stečaj (Agrobanka, Nova Agrobanka,
Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka i Univerzal banka) podnele su
godišnje obračune za 2013. godinu i iskazale 50,5 milijardi dinara gubitak u
poslovanju u toj i ranijim godinama, do visine kapitala i 32,6 milijardi
gubitak iznad visine kapitala (Nova Agrobanka 29,6, a Privredna banka
12 milijardi dinara).
Tako je ukupan kumulirani
gubitak u ovih pet banaka dostigao 83,1 milijardu dinara, ili oko 730 miliona
evra. Za čuđenje je da do danas nisu objavljeni podaci ko su deponetni koji su
imali oročene i neoročene depozite u Privrednoj i Univerzal banci,
a veruje se da su brojni stečajni upravnici u Univerzal banci držali
novčana sredstva iz stečajne mase brojnih preduzeća u stečaju. Ovim su ti novci
upali u „bunar" iz koga poverioci u stečaju i zaposlenici nikad neće videri
ni dinar.
Javnost nije
upoznata ni koliki iznos devizne štednje iz ovih pet banaka je pao na teret
državne Agencije za osiguranje depozita, jer devizne i dinarske štediše
koje su u jednoj banci imale na štednji do 50.000 evra, pokrivene su državnim
novcem. Eto ceha na teret države od čak milijardu evra! A poreski obveznici ne znaju
ko je sve, po kom osnovu i sa kojom dokumentacijom i sa kojim garancijama
dobijao kredite od Privredne banke i Univerzal banke. Za čuđenje
je što je od 2.286 nekad zaposlenih u ovim bankama, koliko je bilo zaposleno
pre uvođenja stečaja, na dan 31. decembra ostalo u radnom odnosu 1.502. lica.
Do znatnog
smanjenja je došlo samo u Agrobanci i Novoj Agrobanci od 862
ranije zaposlena ostalo je njih 172, u Razvojnoj banci Vojvodine na
kraju decembra ostalo je u radnom odnosu 546 lica od ranije 601 zaposlenog, u
Privrednoj banci svih 362 i u Univerzal banci svih 421 radnik. Izgleda da
Banka Poštanska štedionica nije preuzela iz ove tri banke filijale i u
njima zaposleno osoblje.
Banka
Poštanska štedionica u 2013. godini imala je ukupno angažovana poslovna sredstva (gotovinu,
depozite, date kredite i stalna sopstvena sredstva sadržana u nepokretnostima,
opremi i inventaru) u vrednosti od 99,6 milijardi dinara, uz sopstveni kapital
od samo 12,5 milijardi dinara. Prema tome, ova banka pokriva sopstvenim kapitalom
samo 12,5 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava. Kako je kod Intesa
Banke ovaj pokazatelj veći od 23 odsto, jasno se pokazuje da je država, po
modelu Mlađana Dinkića, prenosila takozvane zdrave kredite u ovu banku,
iz propalih banaka, a niko nije vodio računa, da li ta banka bez sopstvenog
kapitala, može da pokriva, bez većih rizika, ogromni obim kredita datih svojim
i preuzetim komitentima.
NLB banka je
u 2012. godini iskazala gubitak u poslovanju u iznosu većem od četiri milijarde
dinara, a u prošloj godini dodatni gubitak u iznosu većem od deset milijardi
dinara. Samo u ove dve godine iskazani gubitak dostigao je 14 milijardi dinara,
pa je preostao kapital od još samo šest milijardi i 113 miliona dinara. Ukupna
aktiva ove banke na kraju decembra prošle godine iznosila je 39 milijardi
dinara, pa je stepen pokrivenosti ukupno angažovanih sredstava sopstvenim
kapitalom u ovoj banci izuzetno nizak i iznosi samo 15,6 odsto, ali je znatno
veći nego kod Poštanske štedionice.
Niži nivo pokrivenosti
sopstvenim kapitalom ukupne aktive ima samo VTB banka, jer ona sopstvenim
kapitalom pokriva samo 7,5 odsto angažovanih poslovnih sredstava.
Sa 590 milijardi
dinara ukupnog osnovnog kapitala, rezervi i neraspoređene dobiti, 29 naših
banaka ima, dakle, 5,1 milijardu evra kapitala, a plasira ta sopstvena
sredstva, sredstva iz depozita komitenata, sredstva devizne i dinarske štednje
i sredstva iz inostranih kredita u visini od 24,5 milijarde evra, odnosno 2.917
milijardi dinara. Prema poslednjim podacima Registra APR-a kada se osnovni
kapital banaka za sve banke vodio u evrima, ovih 29 banaka imalo je upisan i
uplaćen osnovni, odnosno akcijski kapital, 3,3 milijarde evra.
Iz toga se
zaključuje da su kumulirane rezerve i neraspoređena dobit dostigle 1,8 milijardi
evra, što je više od 50 odsto osnovnog kapitala. Ali, ni u 2014. godini banke
ne mogu očekivati dobit, jer treba otpisati deo kredita dat privrednim
subjektima koji se ne može naplatiti, posebno potraživanja od Farmakoma, Interkopa,
Interkomerca, Beohemije, Zekstre i drugih sistema u propadanju.
Dakle, u 2013.
godini nastala je prva godina, u kojoj, uzeto zajedno, bankarski sektor na tih
5,1 milijardu evra, nije ostvario ni evra profita, već je izgubio 18 miliona
evra.
Sa dobitkom
su poslovale sledeće banke (u milijardama dinara):
8,6 Intesa
banka
4,7 Komercijalna
banka
5,3 Raiffeisen
bank
3,8 Unicredit
bank
2,2 Procredit
bank
1,4 Vojvođanska
banka
1,4 Eurobank
1,2 AIK
banka
1,0 Sberbank
1,0 Erste
bank
Minimalnu dobit
su iskazale: Banka Poštanska štedionica 130 miliona dinara, Oportunity
67, Credit Agricole 32, Jugobanka K. Mitrovica 22 i Jubmes
banka 6,8 miliona dinara.
Sa
gubitkom su poslovale sledeće banke (u milijardama dinara):
10,0 NLB
banka
7,4 KBC
banka
4,9 Hipo
Alpe Adria
4,6 OTP
banka
1,5 Alpha
bank
1,0 Pireaeus
bank
0,8 Societe
General bank
0,7 KBM
banka, Kragujevac
0,5 Marfin
bank
0,4 Fidomestic
bank
Manje gubitke iskazale
su sledeće banke: Srpska banka 340 miliona dinara, VTB banka 372,
Dunav banka 172, Čačanska banka 87 miliona dinara.