Su(lu)dovanje
Davno izgubljena čast
srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (24)
Prelazak sa direktive na tutorstvo
Srpski sudovi još donose
presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji
ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama
koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od
državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva,
sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj
delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost
ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom
čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu,
proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i
godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život.
I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i
mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u
funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se
ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva.
Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši
studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin,
nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji
Milan Glamočanin
Sudija Vrhovnog kasacionog suda Ljubica Milutinović
je 15. aprila povišenim tonom kritikovala sposobnost vlasti da na
pravi način izvrši reformu pravosuđa, a kada ju je ministar pravde optužio za kritizerstvo,
ozbiljno je digla glas i ministru očitala bukvicu.
"Kao sudija Vrhovnog kasacionog suda ne dozvoljavam
da mi se govori da iznosim nešto netačno i proizvoljno, i da sam kritizer!" - povikala je sudija Milutinović na sastanku Komisije za sprovođenje
nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018, na kome je
razmatrana promena Akcionog plana sa čijim se odredbama kasni.
Njena reakcija usledila je nakon što ju je mladoumni
ministar Nikolica Selaković posredno optužio da koristi prisustvo
novinara za kritizerstvo.
Na sastanku u Advokatskoj komori Beograda, u prepunoj i
zagušljivoj sali na poslednjem spratu, razmatrali su se uzroci za promenu 42
odrednice, svega šest meseci nakon što je plan usvojen.
"Bilo je zakona koji su trebalo da budu usvojeni do
kraja 2013. godine, i ne stoji argument da to nije urađeno zato što je raspuštena
Skupština Srbije. Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršenju i obezbeđenju,
Zakon o vanparničnom postupku, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o medijaciji,
i da ne nabrajam sve, mogli su biti doneti jer je njihov tekst bio završen. U
nekima se čekala ekspertiza, ali su bogami neki rađeni i po dva i više puta,
jer su se menjale radne grupe, pa kad jedna dovede do kraja i dobije se stručno
mišljenje, onda se formira druga grupa - rekla je sudija Milutinović.
Sudija je posebno upozorila na rizike i haos koji bi, po
njenom mišljenju, mogle da proizvedu tri nedorečene odredbe o suđenju u
razumnom roku, unete u Zakon o uređenju sudova.
- "...Ne znamo ni kako se dogodilo da te
tri odredbe uopšte uđu u Zakon o sudovima. One nisu zakon, one su samo neka
osnovna, najopštija načela. Svojevremeno smo kritikovali Zakon o rehabilitaciji
koji je imao osam članova, pa smo morali zaključcima Vrhovnog suda da ustanovljavamo
pravno postupanje, i imali smo probleme u primeni. Sada imamo isto to samo sa
tri člana, dakle nije ni osam, nego tri. Složiću se da je suđenje u razumnom
roku prvenstveno pripadalo nadležnosti Ustavnog suda i ne znam ko je prihvatio
da oslobodi ustavni sud tih zakonskih i ustavnih obaveza" - rekla
je sudija Milutinović, i ocenila da se ovim ponavlja situacija iz reforme
pravosuđa 2009. i 2010. godine kada su ustavne žalbe neizabranih sudija
pretvorene zakonom, na neustavan način, u prigovore i upućene Visokom savetu
sudstva. Sudija je upozorila da je trebalo doneti etičke kodekse za članove
Visokog saveta sudstva i članove Državnog veća tužilaca. Ministar Nikolica
Selaković naglašeno je ignorisao ljutiti govor sudije i vrlo brzo napustio
sastanak. On je rekao je da će sve odredbe iz Akcionog plana koje kasne biti
izvršene do kraja drugog kvartala ove godine. Ocenio je da "nije zakonito
niti fer i korektno da Ustavni sud Srbije prenese redovnim sudovima više od 10.000
ustavnih žalbi građana na povredu prava na suđenje u razumnom roku.
- Ako je građanin podneo ustavnu žalbu, onda je to
ustavna žalba i ne može nikako biti prekvalifikovana u nešto drugo, ako to nije
predviđeno samim zakonom - rekao je ministar Selaković.
Selaković je istakao i da otvaranje poglavlja 23 i 24 o
pravosuđu u pregovorima sa EU znače "ulazak u proces tutorstva".
- Rekli smo da uđemo u članstvo EU, ima da se
naučimo nečemu što je evropski standard. Ako hoćeš da ulaziš u to, onda ima da
radiš to, to i to. U zemljama okruženja dolazili su evropski stručnjaci na
javne rasprave, na većanja, ulazili maltene u pojedinačne predmete, sve što bi
većina nas shvatila kao ugrožavanje nezavisnosti, povredu prava na slobodno sudijsko
uverenje...Ma sve to pada u vodu - rekao je Selaković.
A, šta će biti sa montiranim predmetima?
U vreme kada pišemo ovaj tekst, nije poznato da li će Nikolica
Selaković, visoki funkcioner SNS-a i miljenik Gospodara Vučića, voditi resor
pravde, ili će ga imenovati za gradonačelnika Beograda. U oba slučaja, pogrešan
čovek biće na važnom mestu.
Reforma pravosuđa u Srbiji je čisto zamlaćivanje
javnosti, i, ustvari, svodi se na vođenje kadrovske politike. Naši ljudi su
tužioci, sudije...Istinski je zabrinut ministar Nikolica Selaković što će se iz
Evropske komisije interesovati za ''stvarno stanje stvari'' i da će,
čak, nadzirati i svaki predmet koji se vodi u srpskim sudovima i tužilaštvima: "...Auuu,
lebac ti jebem, pa šta će biti onda sa svim tim montiranim predmetima?"
Pred Veliki patak puštena je iz pritvora bivša ministarka
Jasna Matić sa saradnicima. Za samo 20 dana okončana je tužilačka
istraga, saslušani su svi svedoci, a bilo ih je tridesetak. A
optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, produžen je pritvor za još dva
meseca, u kojem se već nalaze duže od dva meseca, ''jer nisu saslušani
predloženi svedoci'', a njih je duplo maje od broja svedoka u predmetu
gospođice Jasne Matić.
Naravno, određivanje pritvora po svaku cenu je opsesija
srpskog pravosuđa. Nije važno da li će okrivljeni biti oglašen krivim, važno je
strpati ga u pritvor, onako nepripremljenog, uništiti mu život, slomiti ga i
primorati na saradnju, da plati, prizna učinjeno...
Velika nesreća srpskog pravosuđa su državni tužioci.
Mafija bivše ministarke Snežane Malović dovela je ljude najgorih svojstva na tužilačke
pozicije. Ljubivoje Đorđević je bio i ostao tužilac Prvog osnovnog javnog
tužilaštva u Beogradu. Nikada u dugoj istoriji srpskog pravosuđa nije takav
ološ poput Ljubivoja Đorđevića, Tomislava Kilibarde, koji je viši tužilac u
Beogradu, vršio tužilačku funkciju. Njih dvojica partijski kerovi Demokratske
stranke. Obojica bi optužili i Hrista i Muhameda Proroka za najteža dela, samo
da to dođe iz partijske centrale.
Javni tužilac Srbije Zagorka Zagor Dolovac,
neukusna žena iz Novog Sada, uglavnom je bila prisutni građanin u radu vrhovnog
tužilaštva. Mešala se samo kada je ''odozgo'' dobijala direktive da formalno
koristi svoja ovlašćenja, i spreči krivični progon zaštićenih ličnosti. Poput Dragana
Šutanovca i Stevana Nikčevića. Ona, to treba naglasiti, nije korumpirana,
jer nije nizašta pitanja, niti se bavila svojim poslom. Uglavnom je
slušala šta joj javlja Bojan Pajtić i apelacioni tužilac iz Novog Sada Đorđe
Ostojić, koji je, formalno, i njen zamenik. Ostojić je ovejani kriminalac, mirođija
u svakom predmetu, ogrezao u korupciji, u nameštanju predmeta.
Vučićev tužilac za lične potrebe
Poseban slučaj je tužioca za organizovani kriminal, Miljka
Radisavljevića. On i njegova supruga članovi su Demokratske stranke,
koja je Miljka i progurala na ovaj položaj. Većina onih koje je Miljko Radisavljević
stavljao u pritvor - oslobođeni su tokom postupka! A Miljko je optuživao samo
one koje za koje je dobijao nalog od svoje konkubine, ministarke Snežane Malović.
Policija, poreske službe i sindikalne organizacije
podnele su više od pet hiljada krivičnih prijava, koje je tužilac Radisavljević,
sa svojim zamenicima, odbacio kao neosnovane, najčešće ih ustupajući tužiocima
Ljubivoju Đorđeviću i Tomislavu Kilibardi. Mafija iz Demokratske stranke
je, za vreme mandata Radisavljevića, iznela preko 50 milijardi evra iz zemlje.
On je gledao svoja posla. Zašto za dve godine strahovlade Aleksandra Vučića
ovoj gospodi nije falila ni dlaka s glave? Pre nego što je postao potpredsednik
Vlade Srbije, Vučić je posetio Miljka Radisavljevića. U kom svojstvu, kojim
povodom? Ispostavilo se da je Radisavljeviću preneo svoja uveravanja da će
stajati iza njega, samo da nastavi da služi i njegovim privatnim interesima.
Tako smo umesto saopštenja tužilaštva, saznavali ko će
biti uhapšen, i to iz usta Vučića. Ako počne aktivno da se bavi reformom
srpskog pravosuđa, Evropska komisija će morati da traži da se uhapse svi oni
koji su pravdu proterali iz Srbije.
A1.
Pismo radnika Okružnog zatvora Novi Sad
Poštovana redakcijo, nakon objavljivanja teksta u vašem
listu o saradnji upravnika naše ustanove i Petra Matijevića, situacija
se dodatno pogoršala, do granice neizdržljivosti. Gospodin Jovanović je potpuno
izgubio kontrolu, i pitanje je dana kada će radnici podneti neku novu tužbu
protiv nadležnih, zbog nepostojanja uslova za rad, zbog mobinga, i seksualnog
uznemiravanja na radu.
Naime, oko 70 radnika je podnelo tužbu protiv ustanove
zbog uskraćivanja prava na pauzu u toku radnog vremena, koja je zakonom
predviđena. Upravnik Jovanović, i tadašnji načelnik službe obezbeđenja svesno
su kršili zakon na štetu radnika, zbog čega je pokrenut postupak koji je u
završnoj fazi. U slučaju da sud donese odluku o isplati odštete, što je vrlo
verovatno, ustanova će biti dužna da radnicima isplati oko 14 miliona dinara. S
obzirom da su računi ustanove i privredne jedinice skoro u konstantnoj blokadi
zbog katastrofalnog poslovanja, ovaj iznos pada na teret budžeta ministarstva
pravde, tj platiće ga građani Srbije.
I pored ove tužbe i sudske preporuke da se pauza mora
omogućiti, radnici i dalje često bivaju uskraćivani za korišćenje iste. Pošto
je radnicima, naredbom upravnika uskraćena mogućnost za kupovinom hrane i pića
iz zatvorskog restorana, zdravstveno stanje radnika je poprilično ugroženo.
Takođe, napominjemo da su radnici skoro angažovani i do 250
sati mesečno, što je daleko više nego što zakon dozvoljava, te im je i iz tog
razloga zdravstveno stanje ugroženo. Zbog svega toga radnici su primorani da
zaštitu svojih prava potraže na sudu, a to znači da će budžet Republike Srbije
opet biti opterećen potraživanjima po sudskim presudama, a sve to zbog bahatosti
i protivzakonitog rada gospodina Jovanovića.
Bahatost upravnika i načelnika službe obezbeđenja ide
dotle da su protiv radnika podnete disciplinske prijave zbog toga što su
koristili svoj slobodan dan, koji ih zakonski sleduje po izlasku iz noćne
smene. Predstavnici sindikata stali su u zaštitu radnika, ali je to nedovoljno i
potrebno je hitno reagovanje nadležnih ljudi iz ministarstva, jer će i ovaj
slučaj verovatno imati sudski epilog.
Sve dosadašnje i buduće tužbe radnika posledica su bahatosti
upravnika i njegovih saradnika, sa sumnjivim diplomama i još sumnjivijim poslovanjima.
Za te radnike disciplinske prijave ne postoje, iako su neki pravili prestupe za
koje se i krivično odgovara, kao što je izazivanje opšte opasnosti, ispaljivanjem
metka u oružani, što je težak prestup koji mogao ugroziti život radnika.
Inače zatvor u Novom Sadu nekada je bio ugledna ustanova,
koja je proizvodila betonsku galanteriju i upošljavala je nekoliko desetina
osuđenika. Ustanova se izdržavala od prodaje svojih proizvoda jer su ustanovu
vodili sposobni ljudi. Danas je situacija katastrofalna. „Stručnjaci" sa
kupljenim diplomama fakulteta, sada rukovode ustanovom i vode je u potpuni
bankrot, jer su računi svakodnevno blokirani, a hrane i lekova za osuđenike
uskoro će nestati. Plastenici koji su skupo plaćeni novcem ministarstva su
prazni, ili je u njima usev propao zbog nemara direktora privredne jedinice,
koji sa neadekvatnim obrazovanjem i diplomom rukovodi ekonomijom zavoda. Ipak,
upravnik i njegovi ljudi za to ne mare, za njih mora biti i hrane i pića, za
ručkove na koje pozivaju goste iz grada, dok osuđenicima serviraju stari hleb
potopljen u vodu.
Službom obezbeđenja rukovode nesposobni i neškolovani
ljudi koji ne planiraju da se školuju, dok su oni sa diplomama sprečeni u
napredovanju. Neki od rukovodioca su po kazni slati u druge ustanove.Pojedini
su dostavili sumnjive diplome, a zna se da nikad nisu išli na polaganje ispita,
ili nešto drugo na sumnjivim fakultetima u Novom Pazaru,Tutinu i slično. Isti
koriste priliku da uz pomoć upravnika zauzmu pozicije.
Zbog svega toga radnici ispaštaju, a sudovi rešavaju
sporove i donose odluke na teret budžeta, pa se postavlja pitanje da li neko
može da spreči dalje propadanje ove ustanove zbog lošeg poslovanja njenih
rukovodioca. Molimo nadležne da pomognu da se pronađe izlaz iz ove agonije.
(Unapred zahvalni radnici Okružnog zatvora Novi Sad)
A 2.
Za dva života dve godine zatvora
Ivan Ružić iz Crepaje skrivio
je 17. septembra 2011. godine saobraćajnu nesreću na magistralnom putu Pančevo
- Kovačica, u kojoj su smrtno stradali Velimir Kostić i Senta Ristić
iz Kačareva, dok je Kostićeva supruga Milisavka zadobila teške telesne
povrede. Sudija Osnovnog suda u Pančevu Bojan Veličković utvrdio je da
je Ružić izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
iz čl. 297 st. 4 u vezi čl. 289 st. 3 u vezi st. 1 Krivičnog zakonika, i osudio
ga 29. januara ove godine na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, i meru
bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom (B kategorije) u trajanju od
tri godine.
Da bi došao do ovakve presude, koju oštećene porodice
smatraju skandaloznom, uvredljivom i montiranom za dva izgubljena života,
sudija Bojan Veličković je, prema tvrdnji punomoćnika oštećenih, advokata Novice
Kneževića, „izvršio krivično delo kršenje zakona od strane sudije,
javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360 st. 1. Krivičnog zakonika u sticaju
sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz čl. 357 st. 1. Krivičnog
zakonika".
Advokat Knežević je 10. februara protiv sudije Bojana
Veličkovića podneo krivičnu prijavu i predložio „da Više javno tužilaštvo
u Pančevu protiv Bojana Veličkovića, sudije Osnovnog suda u Pančevu, pokrene
krivični postupak pred nadležnim sudom, u kome će se prijavljeni oglasiti
krivim i kazniti po zakonu, a oštećenom nadoknaditi pričinjena šteta u visini
koja će biti utvrđena u postupku, kao i troškovi krivičnog postupka".
Kao dokaz punomoćnik oštećenih je predložio uvid u spise
predmeta 2.K.335/13 Osnovnog suda u Pančevu i saslušanje oštećenih i svih
prisutnih na glavnom pretresu kao i podnosioca prijave.
On je podneo i krivičnu prijavu protiv zamenika
Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu Željke Bjelić, sa obrazloženjem da
je „tužiteljka prvo pokušala da od oštećenih dobije saglasnost za
priznanje krivice Ružić Ivana uz kaznu zatvora od godinu dana, kućno
izdržavanje kazne, ali pošto su oštećeni to odbili, na glavnom pretresu je
tražila kaznu od dve godine zatvora, što je s obzirom na način učinjenog dela -
preticanje preko pune linije, nađen alkohol u krvi, dva mrtva i jednu teško
povređenu osobu preblaga kazna i satisfakcija za sve oštećene".
Knežević je o podnetim krivičnim prijavama protiv sudije Bojana
Veličkovića i zamenika OJT Željke Bjelić zbog nesavesnog i neprofesionalnog
rada obavestio i Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva. On tvrdi da je
sudija njegovu završna reč, koja se sastojala iz dve prosto proširene rečenice,
potpuno izmeni, pa je ispalo da sam se advokat pridružio završnoj reči tužiteljke,
kao i njenim predlozima, što jednostavno nije tačno i što su svi prisutni na
glavnom pretresu mogli da čuju. Taj detalj on je utvrdio nakon šest dana,
kada je dobio kopiju zapisnika i utvrdio šta je u njemu napisano.
Protiv rešenja Višeg Javnog tužilaštva u Pančevu kojim je
odbačena krivična prijava protiv sudije Osnovnog suda u Pančevu Bojana
Veličkovića, punomoćnik oštećenih Novica Knežević podneo je 7. marta prigovor Apelacionom
Javnom tužilaštvu u Beogradu. Naravno, sve je to uzalud.