Natrag
Zaječar
„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u PRS ( i to srednji) (4)
Vodenica melje mutljavinu
„U Vodenici će, u autentičnom ambijentu, jela pripremati po starim receptima pripremati edukovano osoblje i ona će biti objekat kojim će se Zaječar ponositi. Više nikada neće biti data na korišćenje miljenicima vlasti!" Ovo je, 4. avgusta 2013. godine izjavio Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara. Po običaju nije ispunio obećanje da Vodenica, koja kao istorijski spomenik jeste ponos Zaječara, više nikada neće biti data na korišćenje miljenicima vlasti. Podalje od očiju javnosti još u februaru ove godine, Vodenica je data u zakup preduzetniku Marku Jeftiću, vlasniku firme Alfa Media Pool u Beogradu koja je učestvovala u čerupanju budžeta grada Zaječara za vreme gradonačelnikovanja Boška Ničića. Uz sve to Jeftić je nakon dolaska PRS (SNS) na vlast u Zaječaru bio izvesno vreme zaposlen i u Centru za kulturu grada Zaječara, pa u Agenciji za strateški razvoj koja je u likvidaciji, a prema nekim saznanjima sada radi u Ustanovi "Gitarijada".
To je, da podsetimo, isti onaj lik koji je iz Amerike navodno doneo pisani dokumenat o dobijanju franšize da zaječarska Gitarijada nosi ime Vudstoka, ali se brzo ispostavilo da je to puka priča, a Jeftić se poprilično izblamirao jer nije znao prezime čoveka sa kojim je razgovarao i slikao se u Americi o trošku Zaječaraca. Ali, krenimo redom...
Vuksan Cerović
Stara turska Vodenica u samom centru Zaječara, dragoceni spomenik iz davnih vremena, gotovo celu deceniju zvrjala je prazna, vrata i prozore je prekrivala paučina, a u prostranoj, dobrim delom pokrivenoj bašti jedino se kretalo lišće nošeno vetrom. Da nije bilo gradske buke, pogotovu one sa obližnje zelene pijace, u drevnom zdanju ne bi se čuo ni jedan jedini zvuk.
Kada je izgrađena pouzdano se na zna. Ne zna se ni ime vlasnika koji je izgradio, niti šta se sa njom dešavalo pre 1833. godine, kada je Timočka krajina definitivno oslobođena od Turaka. Posle toga se zna da je bila zapala za oko Knjaza Miloša Obrenovića, koji je uglavnom za male pare kupovao vredniju imovinu Turaka koji su odlazili iz Srbije, ali nije uspeo da je kupi, jer ga je pretekao neki Kosta Nišlija, kome je vlasnik vodenice dugovao 500 dukata.
Posle toga je promenila nekoliko vlasnika, a kraj Drugog svetskog rata dočekala je u vlasništvu poznate zaječarske porodice Lalovović, kada je nacionalizovana i data na upravljanje preduzeću "Žitopromet". Kratko je korišćena a onda zapuštena.
Paučinu skinula Republika
Odlukom Radničkog saveta "Žitoprometa" od 31.10. 1954. godine preneta je bez naknade novoformiranom Narodnom muzeju u Zaječaru. Nedugo potom, 1959. godine stavljena je pod zaštitu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Pošto je bila prilično zapuštena, jer Narodni muzej nije imao para da je konzervira i održava, ustupljena je na korišćenje Ugostiteljskom preduzeću "Srbija" koje je obnovilo i pretvorilo u ekskluzivan ugostiteljski objekat "Vodenica". Kasnije je poverena Turističkoj organizaciji opštine Zaječara u čijem je sastavu restoran radio sve do početka 2007. godine.
Turistička organizacija nije imala dovoljno sredstava da podigne nivo ugostiteljskih usluga u „Vodenici", pa se taj atraktivni prostor vremenom pretvorio u običnu zaječarsku kafanu. Zbog toga je 2007. godine „Vodenica" zatvorena uz „čvrsto obećanje" tadašnjeg gradonačelnika Boška Ničića da će biti renovirana i ponovo otvorena u roku od nekoliko meseci. Meseci su se, međutim, pretvorili u godine, pa je renoviranje započeto tek u drugoj polovini 2012. godine. Radove je finansirala Republika Srbija a izvodila firma „Hajduk" iz Velike Jasikove, miljenik Ničićeve vlasti koji je do poslova finansiranih uz budžeta grada dolazio kao od šale.
Radovi na rekonstrukciji su zvanično okončani 12. oktobra 2012. godine, a izvođač se nije baš mnogo osvrtao na uslove koje je propisao Zavod za zaštitu spomenika, niti je pre nego što su majstori krenuli u akciju postojalo Rešenje kojim je pomenuti zavod dao saglasnost na projekat rekonstrukcije, o čemu svedoči dopis broj 152/2 od 2. marta 2012. godine, u kome su nedostaci u projektu detaljno nabrojani.
Zbog nepostojanja saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša nije u 2012. godini izdata upotrebna dozvola za korišćenje objekta, ali to nije smetalo tadašnoj vlasti da raspiše oglas za davanje Vodenice u zakup, bez obzira što je službeni korisnik bio Narodni muzej. Od dve ponude, koje su otvorene 12. 12. 2012. godine, nijedna nije faktički prihvaćena, jer je tadašnji gradonačelnik Boško Ničić 17. 1. 2013. godine doneo rešenje kojim su odbijene, a Odeljenju za urbanizam, građevinarstvo i komunalno-stambene poslove naložio da se, pre objavljivanja novog oglasa „tačno utvrdi površina nepokretnosti uključujući objekat površine 110 kvadrata, nadstrešnicu površine 114 i popločane staze površine 67 kvadrata..."
Kako su kvadrati kalirali
Ne znamo tačno šta se dogodilo sa Ničićevim nalogom, jer je njegovoj vlasti glave došao PRS (SNS) na čelu sa njegovim bivšim ortakom i takođe bivšim podpredsednikom Pokreta Živim za krajinu - Sašom Mirkovićem. U višemesečnom natezanju oko vlasti, tokom kojeg je Ničić imao priliku da se na sopstvenoj koži uveri kolika je moć elektronskih medija koju je tokom skoro devet godina vladanja nemilice plaćao i koristio, „Vodenica" je pala u paučinu novog zaborava.
Odatle je iščeprkao niko drugi nego Saša Mirković koji je, 4. 8. 2013. godine za svoju vernu Best televiziju izjavio: „Turističkoj organizaciji i Narodnom muzeju naloženo je da objekat stare vodenice u centru grada bude potpuno sređen kako bi u njemu, kao nekada, bio ponovo nacionalni restoran sa specijalitetima ovog kraja. U Vodenici će, u autentičnom ambijentu, jela pripremati po starim receptima edukovano osoblje i ona će biti objekat kojim će se Zaječar ponositi. Više nikada neće biti data na korišćenje miljenicima vlasti!" Obećanje da „Vodenica više nikada neće biti data na korišćenje miljenicima nove vlasti" nije ispunjeno, kao ni mnoga druga obećanja koja je Mirković u predizbornoj kampanji i nakon formiranja nove vlasti u Zaječaru davao građanima.
Samo dva meseca kasnije Skupština grada Zaječara je (glasovima PRS (SNS), odmetnika iz redova URS-a koji su zarad ličnih interesa napustili stranku nakon što su joj godinama verno služili I SPS koja je u zaječarskoj političkoj igri postala obična ikebana) donela odluku o ukidanju Turističke organizacije. „Vodenica" je tako prešla u nadležnost Narodnog muzeja u Zaječaru, kome je inače još davno data na korišćenje, ali su je uglavnom drugi koristili.
Tako je i ovog puta, bez oglasa, „Vodenica" data u zakup preduzetniku "Marko Jeftić PR ugostiteljska radnja Vodenica 019" Zaječar". Marko Jeftić je, inače, vlasnik firme Alfa media pool u Beogradu, koga je, valjda kao nedostajući i neophodan kadar, u Zaječar doveo Saša Mirković. Obećanje da nikada više neće biti data miljenicima vlasti je bilo priča za naivne.
Po ugovoru koji je potpisan 11. februara ove 2014, Jeftićeva preduzetnička radnja „Vodenica 019" uzela je objekat u zakup na pet godina i to isključivo za obavljanje ugostiteljske delatnosti. Nekim čudom objekat je, izgleda, od decembra 2012. godine do dana potpisivanja ugovova prostorno „kalirao" za 46 kvadrata, pa je Jeftić dužan da mesečno na ime zakupnine plaća 30.000 dinara.
Interesantno je da ugovorom nije predviđena nikakva naknada za 114 kvadrata natkrivenog prostora koji je, kada je reč o Vodenici kao ugostiteljskom objektu, u letnjim mesecima njen najatraktivniji deo. Jeftić je ugovorom obavezan da plaća naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, i komunalnu naknadu, a posebno je naglašeno da taj prostor „za obavljanje svoje delatnosti" može koristiti bez saglasnosti zakupodavca.
To je finale priče o „Vodenici 019" koja je ostala podalje od ušiju Zaječaraca. Početak, može se videti na sajtu Agencije za privredne registre, zbio je krajem 2013. godine. Zakupac „Marko Jeftić PR ugostiteljska radnja Vodenica 019 Zaječar" registrovan je kod Agencije za privredne registre 19. 12. 2013. godine, s' tim što početak delatnosti nije prijavljen. Delatnost je prijavljena 11. 2. 2014. godine. Nije bilo velike pompe oko otvaranja, nego je sve završeno tiho i podalje od očiju javnosti. U narodnom muzeju u Zaječaru o davanju u zakup Vodenice nerado govore, a iz onoga što smo čuli stekli smo utisak da je njihov jedini zadatak bio da potpišu ugovor, a sve ostalo su završili drugi.
Zanimljivo je svakako reći da je Marko Jeftić već poodavno prisutan u Zaječaru i to u saradnji sa Sašom Mirkovićem. Njegova firma Alfa media pool u Beogradu je, od kraja 2009. do početka 2012. čak šest puta učestvovala na oglasima za javnu nabavku (organizovanje koncerata) u Zaječaru, ali o tome će biti naknadno reči.
Za Alfa media pool 2010. godina je bila vrlo berićetna. Privredno društvo je imalo 13 radnika, poslovni prihod od 159.835.000 dinara i neto dobit od 38.041.000 dinara. Naredna, 2011. godina bila je nešto skromnija, pa su četiri radnika uknjižila poslovni prihod od 60.490.000 dinara i dobit od 19.986.000 dinara, a onda se dogodilo nešto zaista neobično u 2012. godini. Firma je ostala bez radnika i poslovnih prihoda i uknjižila gubitak od 62.294.000 dinara. Te godine je vlasnik Marko Jeftić došao u Zaječar gde je bio koordinator izbornog štaba (PRS)SNS, a nakon formiranja nove vlasti postao radnik Centra za kulturu grada Zaječara, sa neobičnom privilegijom da neograničeno koristi vozilo "Opel Astra", koje je navodno bilo dato na korišćenje toj ustanovi kulture. Alfa Media Pool je i dalje aktivno preduzeće. U 2013. godini nije imalo radnika ni prihoda, a gubitak je znatno manji nego prethodne godine - 202.000 dinara.
Muljanje i oko "Gitarijade"
U 2013. godini Jeftić je predstavljan kao producent Gitarijade, koju će ove godine organizovati Ustanova "Gitarijada", ali je posle blamaže zbog laži da je Zaječar dobio franšizu da Gitarijada bude organizovana pod imenom Gitarijada by Voodstock izvesno vreme nestao iz zaječarske javnosti. Ovih dana se ponovo pojavio na konferencijama za novinare koje zakazuje Organizacioni odbor Gitarijade. Iako Zaječarci očekuju da 48. Gitarijada bude barem kao prethodna, obećanja organizatora su vidno splasnula. Na čelo Ustanove"Gitarijada", koja je osnovana 12. 12. 2013. godine, kao v. d. direktora imenovan je Perislav Ducić, koga je prethodno, 13. juna 2013. godine, Privremeni organ grada Zaječara razrešio dužnosti direktora Centra za kulturu sa obrazloženjem da je kao rukovodilac pomenute ustanove "iskazao niz slabosti u rukovođenju, što je dovelo do problema u radu i funkcionisanju 'Centra za kulturu grada Zaječara' i neizvršavanju nadležnosti propisanih Zakonom."
Ducić se, u međuvremenu, očigledno popravio, ili je u pitanju nešto drugo.
Ovogodišnja "Gitarijada", 48. po redu, organizovana je uz neviđenu propagandu i besomučno spinovanje oko broja posetilaca. Iako trezveni ljudi u Zaječaru tvrde da je gomili "stejdževa" za četiri dana bilo jedva nešto više od 100 000 posetilaca, organizatori i njihove verne televizije i novine po principu "poslovno - tehničke korupcije" operišu cifrom od 250 000. Petim rebalansom budžeta grada Zaječara za Gitarijadu je predviđeno samo 16.433.000 dinara, ali to je cifra samo za naivne. PRS - ova vlast je usavršila model bivše vlasti da finansiranje ovakvih manifestacija uvlači druge budžetske korisnike pa će trebati dosta vremena i truda da se dođe do prave cifre. Svakako ćemo se postarati da je saznamo, jer se oko "Gitarijade" bila okupila i ala i vrana, a Zaječarci će sve to morati da plate.