Banat

Privremeno povremeni kadrovici preplavili Zrenjanin

Neukima upravljanje, naivnima blejanje

U eri brutalnog i vulgarnog višestranačja na grbači naroda, privremeno povremeni kadrovici "zajašili" Zrenjanin. Od 7. jula 2012. godine i krađe jednog odbornika za tekuće dvoipogodišnje silovanje vlasti, na stotine i stotine novopečenih nazadnjaka pronašlo je radna mesta u gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama. Uprkos najavljene racionalizacije radnih mesta, smanjenja broja zaposlenih i zaprećenih kazni za kršenje zakona, zaludni privremeno povremeni poslovi stranačkih kadrovika na dva, tri meseca...pa u nedogled, razbucali su gradski budžet. "Maštovite" nazadnjačke vođe izmislili su i izmišljaće nova radna mesta, pomoćnike radnika na obavljanju raznoraznih poslova poput pomoćnika vozača, o zamenicima pomoćnika funkcionera da i ne govorimo.

Zoltan Horvat

Reakcije na sramno rukovođenje Zrenjaninom od strane retkih opozicionara i dozlaboga uporna pisanija o ofiranom kriminalu političkih kriminalaca, nedovoljni su da probude blentavu raju u sprečavanju uhodane nazadnjačke zajebancije sa sugrađanima. Nakon časne ostavke Radeta Bulajića, sada već bivšeg predsednika skupštine iz redova SPS-a i njegove odluke da odstupi i ne učestvuje u daljem politikanskom čerečenju centra Banata, izbor novog predsedavajućeg liči na konkurs, najgori je najbolji kandidat. Monopol socijalista na prestižnu funkciju predsedavajućeg skupštine prestao je odbijanjem bankarske službenice iz redova socijalista da sedne u već viđenu prestižnu fotelju, a u trku, ničim izazvan, uključio se i Ljubomir Stanisavljev, zamenik predsednika skupštine iz redova male, malecne novokomponovane interesne grupe pod arhaičnim nazivom SPO.

Dogovorom gradskih šefova u omiljenom im restoranu, skupštinska većina će na sledećoj sednici, žali bože, izabrati gromadu od čoveka, visokog i krupnog Olivera Mitrovića. Nominalni, ničim izazvani šef odborničke grupe SNS, sa podrazumevajućim "ogromnim" zaslugama za narod Zrenjanina, već godinu dana uživa u jednoj od foteljica JKP Pijace i parkinzi, gde, kako se navodi, odgovorno i savesno obavlja (nepotreban) posao šefa pijaca. Prethodno je bio referent, ali, ovoj i ovakvoj, tipično nazadnjačkoj gromadi bilo je suđeno da munjevito napreduje. Time je inače protokolarna funkcija predsednika skupštine, overila novi nazadnjački poredak u Zrenjaninu, neukima grad na upravljanje, naivnima blejanje u Vučićeve pinkovizije i gluvarenje po hodnicima Tržišta rada.

Učesnici otvorenih mu(t)ljavina, kršitelji zakona, nepotisti i korupcionaši iz fotelja, izazivaju divljenje okoline. U glavnim ulogama su vlasnici gradskih naj-fotelja, najobičniji lutkovi koje pokreće nazadnjački mehanizam iz ovdašnjih raskošnih kancelarija SNS-a. Kako objasniti ponašanje Ilije Mandića, direktora JKP Pijace i parkinzi, poslednjeg kuma stranačke slave, bivšeg vozača bivših direktora, koji u javnosti širi idiličnu sliku o komunalnoj „nirvani" u Zrenjaninu.

Ovdašnja blentava javnost, a naročito zaposleni, lako su "progutali" zapošljavanje njegove aktuelne supruge Adrijane. Pre samo nekoliko meseci, mlađani gosn Ilija je javno saopštio da ni ne pomišlja da zaposli svoju devojku u firmi kojom direktoriše, za koju je saopštio da mu nije ni devojka, nakon čega je istu osobu ženidbom pretvorio u svoju zakonitu suprugu.

Supruzi zvučnog prezimena Mandić za samo devedesetak dana tri puta je povećan koeficijent, od referenta javne nabavke - početnika, preko samostalnog, munjevito se dočepala zvanja višeg, visokog referenta, a priznata joj je i fakultetska diploma, valjda za vrhunsko tromesečno studiranje. Visinom naduvane plate opasno je ugrozila suprugov imidž, pa je nakon tri meseca sklonjena i poslata na porodiljsko odsustvo. Direktan prenos pijačne ujdurme ostavio je zaposlene ravnodušnima, jer su se i proteklih godina nagledali svakojakih komunalnih čuda, gde se na kolegijumima ne zna ko je kome bivši, sadašnji ili budući pretpostavljeni. U vrzino kolo diletantskog rukovođenja uključili se i najbliži saradnici direktora, poput izvesnog gosn' Dankulova, čime je sprdnja sa inteligencijom prosečnog Zrenjaninca zagarantovana.

Oprost onima koji (ne) znaju šta rade, al' volu i uživaju, delimično se podrazumeva, ali pošast ovakvog rukovođenja ubilo je Zrenjanin. Izuzmemo li otresitog i nepotkupljivog Aleksandra Starčevića, direktora JKP Grejanje, vrhunskog i dokazanog rukovodioca Gorana Petkovića, direktora Doma učenika Angelina Kojić - Gina, mladog i sposobnog menadžera Igora Dostanića, direktora Savremene Galerije i strpljivog i pedantnog Gorana Tajdića, direktora JKP Vodovod i kanalizacija, rukovođenje gradskim resursima liči na samoubistvo iz zasede.

U očaju od nedostatka para u gradskoj kasi, centralni trg se za početnih 800 miliona dinara kreditnog zaduženja "ulepšava" najskupljim granitnim pločama koje se dovoze iz Jablanice. Rasipnički idiotizam ne poznaje granice, pa su u pomoć pozvani "provereni" poslovni partneri Regionalnog.

"Legendarni" Midhad Kliko, označen je kao idealno odgovorno lice za nesmetano izvođenje uhodanog biznisa po džepu svih građana. Gosn Kliko svojom raskošnom radnom biografijom ispunjavanja strateške ciljeve privatnih džepova, provereno je odgovoran za višegodišnju izgradnju "spomenika" Regionalnom Isusu, sramotne fontane u centru grada vredne miliona i miliona slupanih para. Ko će tu koliko i šta da mazne, dal' smanjivanjem debljine granitnih ploča ili putem drugih "ušteda" materijala, to zna samo Regionalni sa nekolicinom svojih proverenih nazadnjačkih pajtosa. Naravno da je i ovaj i ovakav „posao" bezbedan i uvek za iste pojedince profitabilan, jer se BG predsednik kune u svog Regionalnog potpredsednika, donosioca u SNS pokradene vlasti u Zrenjaninu.

Da marisanje love u centru centra grada nije dovoljno, osnivaju se nova i sve novija gradska preduzeća. Gradski Rezervati prirode sa početnom nekolicinom zaposlenih, pompezno najavljeni kao stub odbrane lepote regiona, opterećeni su šurnajsom novozaposlenih, preko nepotrebnih za obavljenje "gomile" poslova, poput čuvanja jednog drveta u gradskom parku, ili brizi o omanjem jatu pataka i pačića u parčetu jezera centra grada. Ideji o "zaštiti" prirodnih dobara "domaćim" kadrovima ne može se prigovoriti, ali ako u svakoj radnoj stolici sedi po dvoje ljudi koji rade isti posao, onda se privremeno povremeno nazadnjaštvo pretvara u trajni košmar.

Sistem objedinjene naplate (SON) je takođe novo javno preduzeće. David Dimkić, bivši pomoćnik gradonačelnika za finansije je već teleportovan u fotelju SONdirektora, najavljeni su i njemu preko potrebni i neophodni pomoćnici, zamenici, pomoćnici zamenika i preostali, počev od pobratima Regionalnog Isusa, čime će se privilegovani sugrađanima naobjedinjavati naplaćivanja paprenih računa. Za početak, i SON-u su neophodni privremeno povremeni kadrovici, da bi jedno radno mesto zauzelo bar dvoje ljudi.

Ovdašnji novokomponovani nazadnjački "čarobnjaci", po ugledu na novosadske raspoređivače diletanata u gradske fotelje, od ugrađivača tahografa u kamione naprečac postaju doktori nauka, magistri i gradonačelnici, supruge im, za svaki slučaj, brinu o računovodstvima ustanova, a zamenici sekretara skupštine se moraju "nagraditi" za nesebičan doprinos lepljenja stranačkih plakata i rukovođenja timovima sa ciljem uterivanja nazadnjaštva u prestravljene sugrađane na izbornim mestima.

Na kraju, kao i uvek, ima i lepih vesti. Boban dr Đukanović, član gradskog veća iz redova socijalista, neće smeti da se kandiduje za prestižnu fotelju predsednika skupštine grada. Iako već viđen na novoj funkciji, gosn' Boba je odlučio da "ne čačka mečku". Ako mu neki, po naopak sistem "neprijateljski" novinari „otvore" temu stanovanja u kadrovskom stanu gde se ništa ne plaća državi, a dugovi nakarikani, ako nije kriminal ne znamo šta je, rejting socijalista u Zrenjaninu mogao bi da padne ispod nule.