(P)likovi

Grad na govnima: čijom krivicom se Beograd davi u sopstvenim fekalijama

Smrad u Vladi, smrad na Savi

Kakvo je alarmantno stanje u Srbiji kad je u pitanju očuvanje životne sredine, govori i zvanična procena da će izlazak ove države iz primitivne komunalne infrastrukture, čišćenje reka, jezera, reciklaža vode i likvidacija divljih deponija koštati preko 15 milijardi dolara! Ali, kako rešiti ono najhitnije, pitanje otpadnih voda u glavnom gradu Beogradu, koji doslovno pluta na fekalijama i njima se indirektno hrani, to mafiju na vlasti ne zanima. Oni grade faraonske kule na Savi koja je već prepuna fekalija i otrova svake vrste. A, šta će biti kad ih konačno sagrade i krenu fekalije direktno u Savu i Dunav iz Vučićevih arapskih čardaka?

Mersiha Hadžić

U cevima Beogradskog vodovoda, gde treba da teče isključivo pitka voda, već duže vremena pojavljuju se fekalije (narodski rečeno-govna), ali i različite alge i teški metali poput olova. Ovo bi u svakoj državi na evropskom kontinentu bila prvorazredna vest, ali ne i u Srbiji, koja je i doslovno i simbolično počela da se davi u sopstvenom izmetu.

Fekalije su se letos najpre pojavile u cevima vodovoda u Barajevu i tada je podignuta uzbuna. Vučićevi mediji su istog momenta napali građane Barajeva i ostale građane prigradskih naselja, optužbama da troše previše vode, da vodovodsku vodu koriste za pranje kola, tepiha i zalivanje bašta, potom je izmišljeno da postoje i kvarovi na mreži, a onda su sistematski cela naselja isključivana iz sistema. Uzgred, Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija je valjda jedino na svetu koje dnevno izdaje saopštenja o "planiranim isključenjima vode".

Istina, u pomenutom slučaju razlog isključenja je bio da se spreči pojava zaraznih bolesti zbog neispravne vode i ta akcija je dala rezultate, ali odgovorni nisu završili u zatvoru. Istraga o tome ko je kriv nije ni vođena jer su zvanično isključenja rađena zbog kvarova na mreži i prevelike potrošnja. Inače, problem opasnih bakterija u vodi tada je rešen pojačanim tretiranjem hlorom, pa je kasnije nekoliko nedelja voda u prigradskim naseljima bila bakteriološki ispravna, ali štetna po zdravlje, jer je nivo hlora bio toliki da su deca koja piju vodu iz cevi dobijala tešku dijareju koja je od slučaja do slučaja trajala od pet do deset dana....

Grad Beograd je inače jedini višemilionski grad u Evropi koji kanalizaciju direktno sprovodi u reke na kojima se grad nalazi, a u kojima se Beograđani kupaju. Jedan veliki kanalizacioni otvor koji govna i druge fekalije vodi direktno u Dunav nalazi se u Zemunu kod stare kapetanije, odnosno uzvodno od kupališta Lido na velikom ratnom ostrvu!

Pa ako se preko leta kupate na Lidu na Dunavu držite zatvorena usta i glavu iznad vode, ili se bolje tamo ne kupajte dok grad grad Beograd ne reši kanalizacione odvode na drugačiji način. Inače to nije i jedini direktni upliv Beogradske kanalizacije u Dunav, beogradske fekalije ulaze i kod Ade huje. Veći deo toga završava u rukavcu, pa celo tamošnje naselje smrdi, na ljudski izmet.

Kod bazena "25 maj", kanalizacija bez filtriranja takođe ide u Dunav, ali se zahvaljujući jakoj vodenoj struji miris fekalija tu ređe oseća, što Dorćolu daje prednost u odnosu na Višnjičku Banju, i priobalni deo Karaburme. Tamo obala smrdi više od jednom u mesecu i taj smrad vrlo često dopire daleko u prigradska naselja Lešće i Mirijevo.

Sava je takođe prepuna fekalija, a kod Brankovog mosta, u samom centru Beograda, celokupna gradska kanalizacija ide direktno u Savu, a i celo priobalje je okupirano splavovima, restoranima, sojenicama, koji nikakvim zakonom nisu dozvoljene (a, Turistička organizacija Beograda se hvali ovim "atrakcijama" i preporučuje ih gostima!) a odvodi toaleta iz tih restorana idu direktno u reku. U reci Savi su se iz tih razloga takođe pojavile alge i koncentracija bakra je deset puta veća od dozvoljene, a lokalni pecaroši (alasi), nabavljaju za beogradske restorane ribe iz takve reke a ugostitelji je reklamiraju kao "svežu"!

Ovaj problem JKP Beogradski vodovod i kanalizacija rešava tako što vodu tretira ogromnim količinama takozvanog plavog kamena tačnije rečeno - bakar sulfata!

O tome koliko se bakar sulfat ubacuje u beogradsku pitku vodi govori i podatak sa javnih nabavki, gde je za ovu supstancu na poslednjem tenderu plaćeno čak trideset miliona dinara! Bakar sulfat je u svim evropskim prestonicama zabranjen za tretiranje vode u nekim je ta zabrana nastupila pre desetak, a neki gradovi su to zabranili pre više od dvadeset godina!

Najveći užas je i činjenica da se u novobeogradskim vodovodnim cevima često može naći količina olova koja doslovno ubija brzim razvojem kancera! Olova nema na testovima u centrali, ali se pojavljuje prilikom testiranja vode iz česme u školama, bolnicama, domaćinstvima i vrtićima, jer su komunalne cevi koje vodu razvode po zgradama napravljene od olova i stare su preko trideset godina...

Osim olova Novobeograđani su se letos za dlaku izvukli od trovanja bakterijama, kada je nekoliko reni bunara zagađeno bakterijama koje po svoj prilici vode poreklo od fekalija sa splavova. Tih letnjih dana je i novobeogradska voda za svaki slučaj hiperhlorisna, tačnije, "čišćena" toksičnim sredstvima! Inače, ilegalne kuće na obali Save sa direktnim odvodom fekalija u reku Savu imaju i visoki policijski službenik Veselin Milić i bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić. O tome koliko su reke u prestonici zagađene govori činjenica da u Savi godinama nema rakova, dok u Londonu u koji je višestruko veći grad od Beograda u reci Temzi koja teče kroz centralne delove ovog megalopolisa, žive čak i vidre, voda je do te mere čista zahvaljujući sistemu reciklaže da su i sve vrste riba u njoj kvalitetne za jelo...

Istina, tamo čak i odgovarajući službenici Skotland jarda strogo prate da li se fekalije odvode i prerađuju u tehničku vodu, koja se potom koristi za hlađenje nukleranih rekatora, cevi za grejanje itd...

Gubici vode na vodovodnoj mreži u Beogradu su preko 20 odsto, zvanično je u pitanju curenje vode, a prema podacima do kojih je je Magazin Tabloid došao, problem su ilegalni priključci. Novogradnja se u Beogradu na vodovod često priključuje ilegalno i to ne samo u prigradskim naseljima, već je to normalan pojava i na Voždovcu i drugim gradskim i prigradskim opštinama ...

Sve ovo je poznato i Draganu Đorđeviću direktoru JKP Beogradski Vodovod i kanalizacija, koji je, kako kažu njegovi saradnici, nestručno lice, dovoedeno iz javne rasvete Elektrodistribucije Beograd. Upućeno kažu: "...Tamo je od Uskokovića učio zanat, on namešta sve tendere, za vozila. Kupljena su ista vozila kao i za MUP, one Škode i sve je bilo namešteno..."

Magazin Tabloid će u narednim brojevima opširnije pisati o tome ko štiti Dragana Đorđevića unutar Srpske napredne stranke, koji su sve tenderi namešteni, koje su to firme koje dobijaju poslove za prodaju, bakar sulfata vodovodu i ko su im vlasnici...

Inače Dragan Đorđević je nedavno posetio budimpeštanski vodovod radi potpisivanja Protokola o saradnji, koji predstavlja realizaciju Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji beogradskog i budimpeštanskog vodovoda, potpisanog 2014. godine na sastanku vlada Republike Srbije i Republike Mađarske. Protokol su potpisali direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija" Dragan Đorđević i direktor budimpeštanskog vodovoda Čaba Harangi. Gospodin Harangi je posle razgovora sa Đorđevićem, rekao svojoj sekretarici na mađarskom jeziku da "...tako glupog čoveka kao što je Đorđević nije sreo nikada u životu!". Sve ovo je razumeo i srpski član delegacije koji ima srpsko ime i prezime, ali mu je zbog majke Mađarice, mađarski maternji jezik. On se kasnije na jednom rođendanu u Novom Sadu sastao sa našim novinarom i ovo mu prepričao do detalja.

"...Velika je bruka da Vučić takve kadrove šalje u inostranstvo svojom nestručnošću i glupšću je zaprepastio Mađare" rekao je našem novinaru ovaj Vladin službenik ističući da su Mađari bili zapanjeni kada im je Đorđević rekao da ne postoje planovi da se prestane sa puštanjem fekalija direktno u Dunav iz kanalizacije srpske prestonice...

U međuvremenu su na osnovu Protokola, formirane se zajedničke radne grupe koje prave analizu svih reni bunara JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, jer su najstariji reni bunari u Beogradu rađeni po istom tehničkom modelu kao i u Budimpešti. U planu je da se, nezavisno od obnove bunara koju će Grad da finansira, zajedničkim snagama obnovi od četiri do pet reni bunara tokom godine, što će značajno povećati kapacitet vodosnabdevanja.

Polovinu pitke vode Beograd dobija iz vodovoda na Makišu, a drugih pedeset odsto se dobija iz reni bunara i zapravo bi trebalo da ih bude 196, ali zbog ne održavanja ih je u funkciji mnogo manje. Trebalo bi da prerađuju 200 litara u sekundi, ali trenutno neki prerade tek 1,5 litara u sekundi...

Pesnik Miljenko Žuborski je napisao stih:

Oj Dunave, reko plovna, tvoji vali nose govna