Tabloid je pozvan

Afera mini hidroelektrane: hoće li zbog kriminalnog profita reka Ibar postati zagađeni potok?

Gomila govana u dolini jorgovana

Bivši pomoćnik ministra rudarstva i energetike, prof. dr Vladan Karamarković i njegov tadašnji resorni ministar Petar Škundrić, omogućili su sebi dobijanje prava na podizanje mini hidroelektrana na reci Ibar kod Jošaničke banje i time otvorili pandorinu kutiju niza kriminalnih radnji u koje se uključio Institut "Jaroslav Černi", a kao što je poznato, na nekim drugim rečnim tokovima, i bivši Vučićev kum Nikola Petrović. I bivši predsednik Srbije Boris Tadić, u vreme dok je predsednik Vlade formalno bio Mirko Cvetković, ima svoj deo "zasluga" za uništavanje i eroziju prirodnog okruženje reke Ibar, dovođenjem italijanske kompanije "Seči". Građani su se pobunili, pala su velika obećanja tadašnje vlasti, ali, nasilje i profit bili su jači.

Mersiha Hadžić

Brane na Ibru se spominju u široj javnosti prvi put sa sistemom Gazivode. Efekte ovog sistema danas poznajemo mnogo bolje nego sedamdesetih godina, kad je okončana realizacija u najmanju ruku pogubnog uticaja na interese države Srbije. Pozitivne efekte je dobilo Kosovo, dok je Srbiji uskraćeno najmanje trideset procenata kapaciteta reke. Da nema bujičnih pritoka u slivu, od kojih je Studenica najveća, u srednjem, a Ribnica u donjem toku, Ibar bi danas predstavljao ekološki ruinirani potok koji prolazi kroz naseljena mesta kao sto su Raška, Ušće, Mataruška banja ali i Kraljevo.

Na žalost, zahvaljujući mogućnostima realizacije sopstvenih finansijskih interesa, tadašnji pomoćnik ministra rudarstva i energetike, prof. dr. Vladan Karamarković je tokom svog mandata u ministarstvu koje je vodio Petar Škundrić, sam sebi omogućio dobijanje ekskluzivnih prava podizanja mini hidroelektrana, od kojih je u najpogubnijem vidu realizacije onaj sistem koji je podignut kod Jošaničke banje, na pristupnim putevima Kopaoniku, od strane opštine Raška.

Pomoćnik ministra Karamarković, inače profesor termodinamike i zaštite životne sredine (kakvog li paradoksa) na Mašinskom fakultetu Univerziteta Svetozar Marković, obezbedio je sebe i svoje saradnike prihodima za nekoliko generacija unapred.

Nas ovog puta neće interesovati lik i delo profesora Karamarkovića, njegov uticaj na događanja u preduzeću Ekonom iz Ušća i njegove preduzetničke građevinsko urbanističke delatnosti u Vrnjačkoj banji i centralnom delu Kraljeva, o čemu ćemo pisati u nekom od narednih brojeva, već ćemo se baviti idejama tzv. mini hidroelektrana na Ibru i njihovim realizacijama pod parolom da se podižu "protočne" mini hidrocentrale visine do 31.og metra (kao da postoje na rečnom putu neprotočne).

Prva ideja izgradnje hidrocentrale pojavila se preko preduzeća "Požarevac-Ibar" još 2005.godine. Investitor je pokušao da obezbedi političku podršku u Kraljevu ali i u Republici. Nije naišao na razumevanje prvenstveno na lokalnom nivou ,kako u elektroprivredi Kraljeva tako i u lokalnoj samoupravi, koja je u startu osporila projekat. Nekoliko meseci kasnije pojavljuje se privatno preduzeće registrovano u Poljskoj sa zahtevom da podigne hidrocentralu na području MZ Bogutovačka banja. i to preduzeće doživljava neuspeh, ne toliko zbog političkog otpora koliko zbog nesolventnosti. Vlada Mirka Cvetkovića, koju je i tad predvodio tadašnji predsednik Republike, sklapa ugovor sa italijanskom kompanijom Seči koja je zainteresovana za izgradnju deset protočnih hidrocentrala.

Prva ideja koja se tad pojavljuje u javnosti bil je da će sveukupno brane imati snagu od 98 megavata. Dakle, nijedna ne prelazi svojom snagom 10, što podrazumeva da će dozvolu za izgradnju dati lokalna samouprava. Ovaj projekat se menja onog trenutka kad građani, pojedini politički subjekti ali i ekološka udruženja započinju javne proteste povodom ugovora koji Seči pravi sa ministarstvom rudarstva i energetike. Vlada objavljuje da će ukupna snaga sistema iznositi preko 100 megavata, sto znaci da će pojedinačna snaga svake brane biti veća od 10 megavata i na taj način se iz pregovora eliminiše lokalna samouprava. Realizaciju projekta i pregovore sprovodi vlada odnosno resorno ministarstvo. Predstavnici DS-a koji predstavljaju okosnicu gradske vlasti u Kraljevu, izlaze u javnost sa neverovatnim podacima po kojima će projekat iznositi preko 350 miliona evra i gde ce biti mesta za zapošljavanje radne snage iz Kraljeva i okoline. jedan od razloga smene tadašnje vlasti u Kraljevu je zapravo i bio projekat hidrocentrala. Ono što je zaista pisalo u dokumentu koji su potpisali predstavnik kompanije Seći i vlade Srbije je sledeće:

1.Podiže se jedanaest brana od lokacije Lakat do Raške

2.Najveća visina pojedinačne brane je 32 metra.

3.Ispitivanja i sondiranje terena vršiće preduzeća koja odabere investitor

4.Eksploatacija brana za proizvodnju električne energije trajaće sedam godina a potom se objekti predaju u nadležnost republici Srbiji

5.Tokom trajanja perioda eksploatacije od sedam godina sva električna energija će biti usmerena ka Italiji.

6.Prenos električne energije će preko jadranskog mora biti vršen podzemnim kablovima koje će postaviti investitor

7.ekološku taksu će naplaćivati lokalna samouprava

8. Izmeštanje dela železničke pruge i to onog dela kod Polumira koja će biti potopljena obaviće država Srbija kao i pravljenje zaobilaznica zbog potapanja delova Ibarske magistrale...

U međuvremenu se angažuju eksperti ministarstva ali i predstavnici preduzeća Jaroslav Černi iz Beograda koji prave javnu prezentaciju stanovništvu u Ušću, Bogutovcu i Kraljevu. Tu dolazi do neverovatnih obećanja. Sportistima kajakašima iz Ušća obećava se podizanje veštačkih staza za kajak, kako kažu mnogo boljih nego što je to najbolja i najčuvenija postojeća prirodna staza koja se već koristi i koja je u evropskim razmenama poznata. Obećava se pristup ribolovcima na obale reke, inače svi ostalim građanima pristup jezerima i reci se zabranjuje. Ribe će, kako kaže jedan od predstavnika ministarstva, imati staze kojima će moći da se neometano kreću uzvodno i nizvodno, kao da imaju krila i da mogu da uzlete na visinu od 30 metara. Nikakvih problema nema.

Jaroslav Černi, kod zastupa direktor Divac, napominje da će brane da izgrade po najboljim svetskim standardima ali pri tom krije da preduzeće koje zastupa i koje je već dobilo navodno posao, nema dozvolu tog trenutka za projektovanje hidrosistema kakvi su planirani na Ibru. Jedan od prisutnih govori da je ispitana obala Ibra u celoj dužini a posebno se, kaže, obratila pažnja na lokalitet naseljenog mesta Polumir gde se javljaju na dva mesta klizišta.

Jedini koji ćuti i ne učestvuje u javnoj diskusiji u prostorijama gradske uprave je predstavnik ministarstva koji je angažovan kao biolog. On ne daje nikakve odgovore, ništa ne obećava i očigledno je da je čoveku neprijatno što mora da svojim prisustvom opravdava nastojanje ministarstva i predstavnika Jaroslava Černog.

Pre tih sastanaka, na samo objavljivanje informacije da će kompanija Černi učestvovati u izgradnji hidrocentrala javljaju se opozicionim strankama i demonstrantima u gradu stručnjaci Energoprojekta koji su po svetu podizali mnogo elektrosistema ali i profesori i saradnici rudarsko geološkog fakulteta, hidrogeolozi, biolozi, balneoklimatolozi i daju sledeće podatke:

1. U severnoj Italiji je 1963. godine, izgrađena akumulacija. Došlo je do kapilarnog penjanja vode uz obalu koja je sastavljena od škriljca, sige i dolamita, što je izazvalo klizanje brda u već napunjeno jezero. Stvorio se talas sličan cunamiju koji je preleteo preko brane i stradalo je tom prilikom 1.700 stanovnika varošice koja se nalazila ispod brane. Tih meseci je i tadašnja država, SFRJ, krenula u istražne bušotine na lokaciji Lakat. Iskopan je tunel u brdu dužine nekih četrdeset metara i namena je bila da se kroz njega usmeri voda iz akumulacije koja bi pokrenula turbine. Odmah posle havarije u Italiji, državni organi obustavljaju radove zbog informacije koju dobijaju od naučnih instituta da je leva obala Ibra identična po sastavu onoj obali u Italiji gde je došlo do obrušavanja usled kapilarnog penjanja vode iz jezera.

Napominjemo da najveća opasnost klizišta i obrušavanja pri tom nije na lokalitetu Lakat već na dve lokacije u Polumiru gde postoje klizišta i bez podignutih brana a usled podzemnih voda koje su stalno prisutne i koje klizište se teškom mukom sanira jer se često obrušava na put koji pripada jednoj od najfrekvetnijih putnih mreža u Srbiji.

2. Drugi problem je gubitak ogromne količine vode koja će nestajati usled insolacije prisutne na budućim jezerima ali i usled gubitaka koji će se događati na levoj i desnoj obali. Pritisak vodenog stuba na obale Ibra neumitno će dovoditi do odlaska određene, i to velike, količine vode što će rezultirati smanjenjem vode koja bude prolazila kroz sam grad Kraljevo i Matarušku banju. Pojedini stručnjaci pretpostavljaju da je moguće da dođe i do gubitka termomneralne vode Mataruške banje jer neće biti sila potiska iz reke Ibar usled smanjenog kapaciteta vode pa će verovatno termomiberalna voda otići ispod aluviona reke.

3. Naravno, ne treba zaboraviti ni postojanje raseda koji se nalazi od Lakta do Biljanovca u samom koritu rekle. Hidrogeolozi i seizmolozi koji su se javlili organizatorima demonstracija navode da veliki hidrološki i ostali građevinski radovi mogu da dovedu do seizmološke aktivnosti upravo na mestima postojanja raseda između ploča koje se sreću u koritu Ibra. Građanima Kraljeva jos je živo sećanje na zemljotres iz 2010. godine novembra meseca.

4. Posebno nam je interesantna aktivnost instituta Jaroslav Černi. Institut je godinama radio na projektu vodosnabdevanja Kraljeva sa namerom da se pokrene investicija na Lopatnici. Kako je cena ovog projekta bila a i sad je tolika da država nije u stanju da je finansira (radi se o projektu od 126 miliona dolara) i to čak ni prvu fazu izgradnje akumulacije, građani su preko lokalne samouprave, uz donaciju Nemačke vlade, 2002. godine za 1. 400.000 ondašnjih maraka i 127 hiljada dolara koje je donirala vlada Italije preko Intersosa, rešili vodosnabdevanje za narednih pedeset godina. Naime, voda u gradu dolazi najvećim delom sa Stolova. Skuplja se nalivima u Žičkom polju. U slučaju da se smanji količina vode u Ibru i ovde će nestati sile potiskivanja i zadržavanja vode koja ulazi u bunare grada pa ce voda "pobeći" ispod Ibra. To je lajt motiv Jaroslava Černog koji će ponovo krenuti u izgradnju planova i sistema za vodosnabdevanje grada Kraljeva.

Bilo kako bilo, EU je zahvaljujući ekološkim pokretima u Kraljevu zaustavila davanje novca iz predpristupnih fondova, tim pre što kompanija Seći nema nikakvo iskustvo sa hidrocentralama. Bavili su se plantažama po Africi a tek od 1995 godine su krenuli u ispitivanje proizvodnje el. energije iz biomasa.

Za sada je ovaj projekata, na sreću građana, u stagnaciji. Da nije, moralo bi Kraljevo da odmuljuje brane koje bi bile zamuljene za pet do sedam godina. Potrebno je imati u vidu da čišćenje jednog jezera košta tri puta više od izgradnje brane.