Tabloid je pozvan

Pažnju molim: dr Vladimir Dimitrijević drži čas!

Pobrkani aršini časti i bezčašća

Objavljujemo pismo gospodina Miloja Stevanovića povodom izvođenja pred Viši sud u Beogradu čačanskog profesora Vladimira Dimitrijevića, po zahtevu Poverenice za rodnu ravnopravnost, zbog njegovog teksta ''U odbranu prirodne porodice''. Ako i nas optuži, odrobijaćemo. Branićemo se stihom Velimira Hljebnikova - Oprostite nam, ako možete, govorio sam istinu

Miloje Stevanović

U najkraćem: jedan vredan, marljiv, požrtvovan profesor čačanske gimnazije, koji je aktom episkopa žičkog Stefana 1994. godine postavljen je za katihetu verske nastave pri Crkvenoj opštini u Čačku, odakle je 2008. bez obrazloženja uklonjen.

Zadojen svetosavskim mlekom od svoje bogoljubive majke stasao je u pravoslavnog publicistu i pisca blagodareći duhovnom pojilu beogradske crkve Aleksandra Nevskog, kad je njome načelstvovao protojerej-stavrofor hadži Ljuba Petrović. Objavio je sedamdesetak knjiga, bezbroj tekstova i polemika i priredio preko stotinu knjiga pravoslavne sadržine. (v. detaljnije: )

E, taj Vladimir Dimitrijević, otac četvoro dece, je od strane Povernika za zaštitu ravnopravnosti proglašen za diskriminatora, a uskoro će se naći i na optuženičkoj klupi pred Višim sudom u Beogradu, zato što je objavio tekst „U odbranu prirodne porodice", odnosno zato što je branio hrišćanski moral roda svoga.

„Svemu ima vreme", što bi rekao premudri Solomon, ili kako bi to naš narod iskazao: „Svako vreme nosi svoje breme". Učinimo kratak osvrt na ovaj čeperak našeg zlovremja u kome su se pobrkali aršini časti i beščašća, istine i laži, morala i bestiđa...

Nekad

1. Nekada je, „u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu", Vladimirov kolega, prof Miloje Pavlović odbio ponudu krvnika da mu se spase život i, prigrlivši svoje đake, stao pred naoružani zlikovački stroj govoreći: „Pucajte, ja i sad držim čas".

Bila je to moralna lekcija koja će se pamtiti dok je veka i sveta, dok nas ne nestane u nekom, ne daj Bože, novom Sodomu i Gomoru u koji bi hteli da nas sunovrate obožavaoci Vebera i rugači Slovu Gospodnjem u kojemu se veli: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njome" (1. Moj. 1. 28).

2. Nekada, ne tako davno, je prvojerarh Irinej Gavrilović stao na bedem odbrane morala govoreći: „Naš grad i našu javnost i ove godine potresa pitanje održavanja takozvane ''parade ponosa'', nagoveštene za nedelju, 2. oktobra (2011) u Beogradu. Sa puno opravdanja ovu pošast nazvao bih ne paradom ponosa, već ''paradom srama'' kojom se blati ljudsko dostojanstvo i gazi svetinja života i porodice". 3. Nekada su pismeni čitali, nepismeni slušali i tuvili, a duhovni pastiri propovedali o tome šta veli Sveto Pismo, jer i jedni, i drugi i treći bejahu obrazovani, budući da imadijahu obraz, i tako saznadoše i po tome se upravljaše: „Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obojica; da se pogube, krv njihova na njih" (3. Moj. 20, 13).

I u Novom zavetu apostol Pavle veli da je muželoštvo smrtni greh, i da, za posledicu ima večnu smrt, tj. večnu odvojenost od Boga: „Ili ne znate da nepravednici neće naslediti Carstva Božjega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lo-povi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači neće naslediti Carstvo Božje" (1. Kor. 6, 9-10). „Jer kad pozna-še Boga ne proslaviše ga kao Boga, niti mu zahvališe, nego zaludeše u svojim umovanjima, i potam-ne nerazumno srce njihovo; govoreći da su mudri, poludeše, i zameniše slavu besmrtnoga Boga po-dobijem smrtnoga čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gmizavaca. Zato ih predade Bog u želja-ma srca njihovih u nečistotu, da se beščaste telesa njihova među njima samima; koji zameniše istinu lažju, i više poštovaše i poslužiše tvari nego Tvorcu, koji je blagosloven u vekove. Amin. Zato ih pre-dade Bog u sramne strasti. Jer i žene njihove pretvoriše prirodno upotrebljavanje u protivprirodno, a i muškarci, ostavivši prirodno upotrebljavanje žena, raspališe se željom svojom jedan na drugoga, mu-škarci sa muškarcima čineći sram, primajujući na sebe odgovarajuću platu za svoju zabludu..." (Rim. 1, 21).

4. Nekada su budući sveštenici učili šta vele sveti oci poput Svetog Jovana Zlatoustog koji kaza: „Muželožnici (homoseksualci) su gori od ubica, jer ubica odvaja dušu od tela, a ovaj pogubljuje dušu zajedno sa telom. Ma koji greh da uzmeš ni jedan neće biti ravan ovom bezakonju." I još reče da su muželožnici „bestidniji i od pasa" i da su „sramoteći svoj rod učinili ga besčasnijim i od nerazumnih stvorenja"... Mladi bogoslovci, u vreme ono, slušahu reč Svetog Dimitrija Rostovskog koji učaše: „Sodomski greh je najveći, najteži i najljući greh koji najviše gnevi Boga i koji je veći od ostalih grehova koji vapiju na nebo. Za takav greh Bog ne samo što će večnom kaznom mučiti u paklu nego je naredio da se takav grešnik pogubi (3 Mojs. gl. 20). I sam On je kao prvu kaznu oganj pustio na Sodomšane dajući primer da takvi ljudi i kasnije treba da budu pogubljeni bez milosti. I još poučavaše ovaj Božji ugodnik: „Gde ljudi, izmenivši prirodu ljudsku postaju slični svinjama koje vole gnoj i kal, odatle odlaze anđeli Božji, a umesto anđela takvima se približavaju demoni i stupaju s njima u društvo".

Sad

1. Sada su se vremena promenila. Tako, oni što nas satirahu kad god im se ukaza prilika, oni što nam ispisaše „krvave bajke", oni što nam preko Milosrdnog anđela odaslaše đecu u smrt, ćuprije i fabrike u ruševine i zgarišta... ti se srbožderi sada, poput kameleona preobraziše u naše velike „prijatelje", „humaniste", „demo(n)krate" i „dobrotvore" koji nam neće više prolivati krv preko nišana i bombi sa osiromašenim uranijumom, nego će je nežno isisavati preko tzv. inostranih investicija izniklih na „strukturalnom prilagođavanju privrede", što je drugi izraz za groblje u koje je, nakon zločina naših „vođa", sahranjena domaća industrija, domaće banke, domaća trgovina...

2. Sada (2019) prvojerarh Irinej Gavrilović i tzv. mitropolit zagrebačko-ljubljanski vozdižu hvalu jednoj iz kolone „parade srama" koja „blati ljudsko dostojanstvo i gazi svetinju života i porodice" čime odašilju poruku rodu svetosavskom, da nju lezbejku odaberu za svog vođu, e' dabi s njome zakoračili u (ev)ropsku uniju i sunovratili se u ponor sodomskog greha i smrti.

„Vladika Porfirije, koji je sada i član Sinoda SPC (crkvene vlade), prišao je ministarki, uhvatio je za obe ruke i doslovno joj rekao: ''Evo i uživo da vam kažem, imate moju i punu podršku Crkve da budete premijer, o vama mislimo sve najbolje. Niko se tome ne protivi, zaista. Molim Vas, nemojte da verujete svakojakim glasinama." (v. )

Hrvatica i lezbejka Ana Brnabić novi premijer vlade Srbije

Nije sve na prodaju

"Postavio je tamo neku devojku čije je jedino zaduženje bilo da glasa. Ona čak i ne zna albanski a svi sastanci se održavaju isključivo na albanskom jeziku. Dogovorili su neke signale i ona je znala kada treba da glasa za a kada protiv, to je bilo sve što je radila. On je tu zgrnuo milione" tvrdi naš izvor.

Slobodan Petrović uporno i dalje tvrdi da je njegova misija rešavanje problema kosovskih Srba, stanje na terenu ga još upornije demantuje. A rezultata svakako ima. Najveći su oni na bankovnim računima i to je trn u oku Vučićevih jurišnika, a verovatno i samog Vučića.

Vladimiru Dimitrijeviću je od strane Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ponuđen „spasonosni izlaz" umesto progona: da uputi „javno izvinjenje osobama drugačije seksualne orijentacije, da se ubuduće suzdrži od diskriminišućih izjava i da u roku od 30 dana obavesti poverenika o sprovođenju ove preporuke"

Ovaj uzorni vaspitač brojnih generacija čačanske gimnazije ne bijaše „srca udovička, no bijaše srca junačkoga" pa uzviknu: „Kao pravoslavni hrišćanin, u bilo kom trenutku sam spreman da zamolim za oproštaj svakog koga sam uvredio i ožalostio. Ali, naravno, ne pada mi na pamet da se izvinjavam zbog javno iznetog stava o protivporodičnoj ideologiji političkog homoseksualizma koja se protivustavno nameće Srbiji". (vidi opširnije: ).

I zato, molim, obratimo pažnju: poput Miloja Pavlovića koji, u vreme ono, ne prodade dušmaninu obraz ni po cenu života, danas dr Vladimir Dimitrijević ne dade dušu đavolu i ne šćadijaše da trampi jeftino za bezceno. Rečima: „ne pada mi na pamet da se izvinjavam" (onima što gaze Zakon Gospodnji, op. M.S.) - on drži čas iz morala!

Alal Ti vera Vladimire Dimitrijeviću!