Na tragu

Dokazi koji optužuju: Zoran Babić je vozio auto-ubicu

Babić ubija, Vučić prikriva

Pravosuđe, mediji pod državnom kontrolom i sam republički vrh na čelu sa Aleksandrom Vučićem, trude se da javnosti prikažu kako za tragediju na naplatnoj rampi „Doljevac" nije kriv Zoran Babić. Da bi se to postiglo montiraju se snimci i nameštaju dokazi, a očevice niko od zvaničnika ne želi da sasluša. Babić mora da bude sačuvan od odgovornosti kako se ne bi saznalo da je on tog jutra bio kurir između klana Vučića i jedne moćne porodice iz tog kraja upletene u mnoge nezakonite poslove.

Igor Milanović

Uskoro se navršava 11 meseci od tragedije na naplatnoj rampi „Doljevac" na auto-putu Beograd - Niš, kada je vozilo u kojem se nalazio direktor „Koridora Srbije" Zoran Babić udarilo automobil ispred sebe, kojom prilikom je ukupno pet osoba lakše i teže povređeno, dok je jedna osoba poginula. Ni do danas mnoge stvari nisu razjašnjenje, a sudeći po dosadašnjem toku sudskog postupka, tako će ostati do kraja.

Ubrzo posle ove neseće u javnosti su se pojavili navodni snimci sa bezbednosnih kamera instaliranih na naplatnoj rampi, a isti ti snimci se koriste i kao dokazni materijal u sudskom postupku. Od početka je sporno da li su snimci autentični, ili je njima neko manipulisao.

Ono što odmah upada u oči jeste da na snimcima nema datuma i vremena kada su oni nastali. Ovaj podatak se pojavljuje samo na jednom snimku i to u fragmentu koji traje manje od dve sekunde. Verovatno je promakao onome ko je manipulisao materijalima, jer sve sigurnosne kamere obavezno prikazuju datum i vreme nastanka snimka. Pomenuti fragment se, inače, nalazi na snimku na kome se u svim ostalim delovima vreme ne prikazuje. Čak i u ovoj sekvenci vreme „stoji", odnosno stalno pokazuje 8 sati 25 minuta i 44 sekunde 30. januara 2019. Da podsetimo: nesreća se dogodila 31. januara, dakle dan posle nastanka ovog snimka.

Pravni zastupnik porodice poginule Stanike Gligorijević tražio je od suda da se nabavi autentični snimak trenutka nesreće, ali mu je zamenica Opštinskog javnog tužioca odgovorila kako je ona više puta tražila pomenuti snimak, ali da joj nije dostavljen i da ga ona više neće tražiti. Kamere koje su zabeležile nesreću u vlasništvu su javnog preduzeća, a snimak je odmah preuzela policija. I jedni i drugi su u državnoj nadležnosti i neshvatljivo je da ni ministar unutražnjih poslova, a ni ministarka građevinarstva, pa čak ni predsednik Aleksandar Vučić (koji se u sve meša) nisu našli načina da ove dve državne institucije primoraju na saradnju sa tužilaštvom, na šta su po zakonu obavezne.

Predsednik Aleksndar Vučić je krajem septembra medijima izjavio kako je pozvao porodicu nastradale Stanike Gligorijević da kod njega zajedno pogledaju snimke sa naplatne rampe „Doljevac" na kojima se, navodno, jasno vidi da Babić nije bio za volanom automobila-ubice. Kako je moguće da te snimke ima čovek koji ni po jednom zakonu nije nadležan za istragu i sudski postupak, a da ga nema nadležno tužilaštvo?

Postoji još jedan snimak napravljen pre nesreće, nastao na pumpi OMW-a, koji su mediji objavili krajem februara, a iz koga se može zaključiti kako Babić nije vozio automobil smrti. Sporno je i to što je radnica koja je u javnost pustila snimak dobila momentalni otkaz. Radi se o Dragani N. (puno ime poznato redakciji), majci troje dece koja je u to vreme bila jedina zaposlena u porodici.

Menadžer pumpe Đorđe Dokić joj je bio kućni prijatelj i objasnio joj je kako je naređenje da ona bude otpuštena ,stiglo iz samog državnog vrha i da kompanija tu nije mogla ništa da učini. Đorđe je sin Srećka Dokića, uticajnog predsednika Unije zanatlija i preduzetnika južne Srbije.

Ako pomenuti snimak oslobađa Babića odgovornosti, zašto je Dragana dobila otkaz i to usled političkog pritiska?

Na prvom delu ovog snimka se vidi kako direktor „Koridora Srbiea", pošto je platio gorivo na kasi pumpe, ulazi u automobil i to na zadnja vrata i da vozilo potom kreće u rikverc. Drugi deo snimnka pokazuje auto kako napušta pumpu, a zbog kratkoće trajanja putovanja (oko pet sekundi) bi trebalo da sugeriše kako nije došlo do promena za volanom, odnosno da je Babić i dalje bio samo putnik i to na zadnjem sedištu.

Međutim, otpuštena radnica (koja nije pristala da govori za naše novine) preko jednog prijatelja nam je poručila kako je sigurna da je Babić sedeo za volanom prilikom napuštanja pumpe. Ona je tužilaštvu ponudila da svedoči, ali nikada nije dobila poziv. Čak šta više, i njene kolege i koleginice koje su radile u toj smeni takođe potvrđuju kako je Babić bio vozač u trenutku izlaska sa pumpe. Ni njih tužilaštvo nije želelo da sasluša.

U medijima se pojavila i montirana fotografija koja pokazuje (na levoj polovini) Babića kako plaća račun na kasi pumpe, a na desnoj strani osobu koja ulazi na zadnja vrata neke crne limuzine, sugerišući da se radi o direktoru „Koridora Srbije". Ove druge scene nema na pomenutin snimcima sa OMW-ove pumpe, a i po razlici u garderobi je jasno da se ne radi o istoj osobi: na prvom fotografiji (isečenoj sa snimka sigurnosnih kanera) Babić ima svetli duks, dok je na drugoj, nastaloj navodno nekoliko sekundi kasnije, on u tamnoj vindjakni.

Pravni zastupnik porodice poginule Stanike Gligorijević je od suda tražio da se nesporno utvrdi ko je bio vozač auta ubice. Članovi porodice, koji su se pridružili krivičnom gonjenje, bili su u automobilu u kome je poginula Stanika i oni su jasno videli ko je gde sedeo u kolima koja su izazvala nesreću. Za sada oni odbijaju da javno i direktno upru prst u bilo koga, ali ovi zahtevi njihovog zastupnika dovoljno su rečiti.

Iz krugova bliskih porodici Stanike Gligorijević potpisnik ovih redova je dobio informaciju kako postoje snimci i fotografije koje potvrđuju da za volanom nije sedeo optuženi Dejan S. Ista informacija je dobijena i od radnice pumpe OMW-a. Sve će to biti prikazano u sudskom postupku, kada za to dođe vreme.

Posebnu sumnju celom slučaju daje pitanje: zbog čega se državni vrh toliko trudi da amnestira Babića od svake odgovornosti?

Odgovor na ovo pitanje nalazi se u javnosti nepoznatom detalju kako je on tog jutra hitao na sastanak u selo Pukovac u opštini Doljevac, a to nikako ne sme da se sazna. Naime, Babić je tog jutra imao zakazani sastanak sa porodicom Ljubić, ocem Goranom (predsednik opštine Doljevac) i sinom Miodragom, vlasnikom firme „Vodogradnja". Porodica Ljubić, koja nosi nadimak Međarac, poznata je u ovom kraju po tome što je nedodirljiva.

Prijatelji i poznanici porodice su nam odali tajnu kako su Ljubići pod direktnom zaštitom samog Aleksandra Vučića, jer se njegov sin Danilo pre nekoliko godina krio na njihovom imanju, pošto je prethodno došao u sukob sa nekim žestokim momcima i morao da ode u ilegalu dok se ne slegne prašina.

Babić je 31. januara bio samo posrednik između Vučića i Međaraca, a to javnost nije smela da sazna, jer bi se tako otkrili mnogi tamni poslovi u koje je upleten klan predsednika Srbije.

Da bi se obezbedilo ćutanje Babića, uporno se radi na tome da se nameste svi dokazi kako bi se prikazalo da on nije kriv za nesreću.

Postoji još jedan indikator da se radi o nameštanju celog postupka i minimaliziranju ne samo Babićevog učešća, već i odgovornosti njegovog vozača.

Tužilaštvo je u optužnici citiralo nalaze veštaka, po kojima se auto-ubica kretao brzinom od „samo" 93 kilometara na sat, iako je na tom mestu ograničenje 60 km/h. Ni to nije tačno.

Od benzinske stanice OMW-a na auto-putu između sela Deligrad i Vulašinovac do naplatne rampe „Doljevac" ima 61 kilometar i dozvoljenom brzinom se ta razdaljina prelazi za 42 minuta.

Ako pretpostavimo da su objavljeni snimci sa pumpe i mesta nesreće autentični, onda je Babićevo vozilo destinaciju savladalo za samo 17 minuta, a to je moguće jedino pri brzini od 215,29 kilometra!?!

Da li je bilo moguće tog dana (pri magli i poledici) voziti tako brzo, ili je i ovo još jedan dokaz da se snimcima manipulisalo?

Oštećemi u ovoj saobraćajnoj tragediji, a posebno porodica nastradale Stanike Gligorijević traže samo da se otkrije puna istina i da se kazni stvarno odgovoran za ovu nesreću.

Po svemu sudeći, dok je na vlasti Vučićev klan, pravda u ovom slučaju neće biti zadovoljena

A.

V.D. godinu dana u ostavci

Nakon saobraćajne nesreće Zoran Babić je podneo neopozivu ostavku na mesto v.d. direktora 'Koridora''. U v.d. stanju može da vrši dužnost najviše šest meseci. Već godinu dan Babić je i dalje v.d. direktor i pored neopozive ostavke, što znači da je vlada direktora u ostavci imnovala ponovo za v. d. direktora! Komentar je suvišan.