O tome se govori

Šta Vučić poručuje članovima svog kartela gde da uteknu

Kud koji mili moji, a ja sam kuda znam

Bliži se rasplet drame u koju je Aleksandar Vučić uvukao celu Srbiju. Teško je pretpostaviti kakva će sudbina zadesiti glavnog junaka, ali ni on nije toliko naivan da očekuje hepiend. Vučić više i ne mašta o mirnom kraju diktatorske avanture, samo se nada da će sačuvati živu ludu glavu, da neće proći kao njegovi idoli Sadam Husein, pukovnik Gadafi ili general Mušaraf. Težak zadatak.

Predrag Popović

U Vučićevoj Srbiji, ovakvoj kakvu je napravio, svakodnevno se izvršavaju mafijaške likvidacije, snajperske puške pucaju u centru Beograda, eksplodiraju bombe pod džipovima, spaljuju se automobili policijskih inspektora, ginu tajkuni, kriminalci i njihovi advokati, sudije stradaju u sačekušama, spaljuju se kuće nepodobnih novinara...

U naprednjačkoj džungli, za svoj deo plena, otimaju se zveri svih vrsta. Vučić sve to vidi i shvata da je samo pitanje trenutka kad će se haos totalno oteti kontroli, ali nema načina da to spreči. U svom okruženju nema nikoga - ni rođaka, prijatelja ili saradnika - ko bi mogao da mu pomogne makar savetom da se smiri i spusti tenzije, da se ne igra vatrom pored bureta baruta.

Naprotiv, bolesni umovi podilaze njegovoj transparentnoj patologiji i guraju ga u provaliju. Stranački funkcioneri Marija Obradović, Marko Đurić, Biljana Popović Ivković, Darko Glišić, Vladimir Đukanović, Milenko Jovanov i slični, svakodnevno pozivaju na sukobe s opozicijom, sve uz zakletve voljenom vođi, jer to, tobože, rade u njegovom interesu. Najdalje je dobacio Aleksandar Vulin tvrdnjom da će "Aleksandar Vučić pre poginuti nego što će dozvoliti da Srbijom ovladaju Đilas, Šolak i Mišković". - Vučić će pre poginuti! - teatralno naglašava Vulin, a horda naprednjačkih razbojnika aplaudira toj ideji. Sviđa im se plan po kome svi zajedno kradu i pljačkaju, pa da na kraju odgovornost preuzme samo Vučić. Zato ga i "gasiraju", kako je Dušan Spasojević Šiptar stručno objašnjavao strategiju koju su surčinski i zemunski kriminalci primenjivali kad su Zorana Đinđića usmeravali na put bez povratka.

Đinđića su plašili nepostojećim antihaškim lobijem i Crvenim beretkama, ne bi li sebe preporučili kao spasioce. Vučića "gasira" ko god hoće. Manipulišu s njim i preko njegovih medija.

Morbidna jedinica štampanih dnevnih biltena svakodnevno crta metu na Vučićevom čelu. S lažnom brigom za njegovu bezbednost, na naslovnim stranama opisuju scenarije za njegovu političku, pa i fizičku eliminaciju.

Dok podilaze njegovoj patološkoj potrebi da glumi žrtvu, svesno stvaraju atmosferu u kojoj se podrazumeva da je samo on odgovoran za sve zločine naprednjačkog kartela.

Na Vučićev nejaki nervni sistem brutalni pritisak uporno vrši Pink, a Radio-televizija Srbije to sprovodi malo suptilnije. Javni servis je, pre nekoliko dana, iz sata u sat prenosio vest o smrtnoj kazni na koju je osuđen general Pervez Mušaraf, bivši predsednik Pakistana zbog veleizdaje i kršenja ustava. Posle pada s vlasti, Mušaraf je pobegao u Ujedinjene Arapske Emirate. Ne zna se kad će i kako biti izvršena presuda, ali njegova sudbina predstavlja predikciju onoga što može da očekuje i Vučić.

Poput pakistanskog Perveza i srpski politički pervert godinama krši Ustav i donosi veleizdajničke poteze, koji nanose trajnu štetu državi i narodu. Za potpunu identifikaciju potrebno je još samo da padne s vlasti i pobegne pod skute šeiku Bin Zajedu.

I bez tih paralela, pa i bez huškača iz svog okruženja, Vučić je svestan da ga čeka teška i neizvesna borba za opstanak ne samo na vlasti, nego i na slobodi. Kad je osvojio Srbiju, Alek Baba je podelio plen sa 40 razbojnika. Sad, kad se približio kraj pljačkaške idile, malo-malo pa neki razbojnik dezertira. Neko je na to prinuđen, neko je uplašen, a ima i onih kod kojih je proradio instinkt za samoodržanjem.

Nogu je prva povukla Dijana Hrkalović. Počela je s dna naprednjačkog hranidbenog lanca, predvodila je batinaške odrede koji su na ulicama izazivali sukobe. Nije se uzdržavala od toga da i sama uprlja ruke krvlju mrskih opozicionara, lično ja nasrtala na njih, razbijala glave i lomila kosti.

Vučić joj je dao političku i pravosudnu zaštitu. Prvo joj je poverio kontrolu nad Bezbednosno-informativnoj agenciji, dok je na direktorskoj funkciji bio Nebojša Rodić, da bi je kasnije prebacio u Ministarstvo unutrašnjih poslova, da nadzire Nebojšu Stefanovića i rukovodi operacijama iz crne zone. Hrkalovićka je moć, pozajmljenu od vladara, iskoristila da spoji lepo i korisno.

Vlast u MUP-u upotrebljavala je u političkom interesu Vučića, ali i za zaštitu kriminalnog klana koji je predvodio njen nesuđeni kum Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi. Opozicija je Hrkalovićku etiketirala kao vođu srpske i jednog dela crnogorske mafije. Izgleda da su do takve procene došle i američke obaveštajne službe, koje su u maju obavestile ministra policije da je hitno izbaci iz službe. Suprotno Vučićevoj volji, Dijana Hrkalović je najurena iz MUP-a i od tada joj se gubi trag.

Boško Obradović, predsednik Dveri, pre nekoliko nedelja počeo je da postavlja pitanje ministru Stefanoviću da li je tačno da je Hrkalovićka promenila identitet. Dragan Murar, opozicioni aktivista, objavio je da bivša državna sekretarka sada koristi ime Nika Rea. Promenila je izgled, ali Murar tvrdi da ju je prepoznao u jednoj beogradskoj teretani. Na kraju, pozivajući se na svoje izvore, "mnogo ozbiljnije od Murarovih", informacije o njenoj transformaciji potvrdio je Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana. - Dijana Hrkalović sada se zove Nika. Čestitamo krštenje! Kupila je stan u Bilećkoj ulici, od 150 kvadrata. Cijena? Sitnica, 2.200 evra po kvadratu, kad se radi u državnom sektoru na funkciji koordinatora sa kavačkim ili škaljarskim klanom, mešam ih - napisao je Trifunović.

Ne bi bilo iznenađujuće da su te informacije tačne, čak i one koje se odnose na ime koje je Hrkalovićka izabrala za novi identitet. Francuski režiser Luk Beson napravio je film "Nikita", na kome je kasnije zasnovana i istoimena televizijska serija, koja je bila izuzetno popularna u Srbiji.

Glavnu junakinju Nikitu, uličarku sklonu kriminalu, regrutovala je tajna policijska jedinica i od nje napravila hladnokrvnog ubicu. S obzirom na slične performanse, ne čudi ako se Dijana toliko identifikovala s filmskom junakinjom da je sebi nadenula isto ime - Nika.

Međutim, postoji još jedna vrsta saznanja o misterioznoj srpskoj Nikiti. Pouzdani izvori plasiraju informacije o tome da je Hrkalovićka pristala na saradnju s američkim obaveštajnim službama. Dobila je delimični oprost grehova, mesto u programu zaštite svedoka saradnika i novi identitet. Zauzvrat, dala je podatke o kriminalnim aktivnostima najuticajnijih pojedinaca iz srpskog državnog vrha. Ako je zaista pomogla da se otkriju dokazi zločina naprednjačkog kartela, zaslužuje da joj i srpska javnost oprosti makar deo onoga što je radila u Vučićevoj službi.

Umesto da odgovori na konkretna pitanja lidera opozicije i potvrdi ili demantuje informacije o Hrkalovićkinoj promeni identiteta, šef policije Stefanović je ocenio da je njegova bivša saradnica izložena hajci "zbog ostvarenih rezultata u borbi protiv kriminala"

- Žao mi je što Dijana Hrkalović više nije javni funkcioner, jer bi mogla lično da zapuši usta svima koji loše govore o njoj. Ova kampanja je očigledno bazirana na izmišljotinama u cilju diskreditacije borbe protiv narkotrafikinga, u kojoj je Dijana Hrkalović aktivno učestvovala i pomagala da policija Srbije bude jedna od najefikasnijih u našem regionu - rekao je Stefanović.

Ne zna se kakva će biti sudbina Dijane Hrkalović i kad će se iz beogradske Bilećke preseliti u požarevačku Ulicu Moše Pijade bb, u Kazneno-popravni zavod za žene. Ako se nagodila s majstorima iz CIA i FBI, možda će izbeći pravdu, ali nema veze, to znači da će na optuženičku klupu poslati onoga ko ju je kriminalizovao, bivšeg voljenog vođu.

Vođa ima i druge signale za uzbunu, među kojima je najozbiljniji onaj koji je dobio pre nekoliko meseci, kad je saradnju raskinuo Petar Panić Pana. Žestoki momak s beogradskog asfalta, na kome je iskalio osećaj za distanciranje od gubitnika, Panić je savršen lakmus za stanje na političkoj sceni. Tri decenije je proveo balansirajući na tom minskom polju, kroz koje se uvek provlačio zahvaljujući instinktu i spremnosti da svakom vladaru bude veran do poslednje mrve koristi. Kad bi osetio opasnost, diskretno bi se povukao na bezbednu udaljenost, na kojoj bi sačekao rasplet i udenuo se u pobedničku ekipu.

To je uradio i pre nekoliko meseci, kad je napustio Srpsku naprednu stranku, zahvalio se na saradnji kumu Aleku, povukao na svoje imanje na Paliću i posvetio hobijima, lovu i slikarstvu. Vučiću je vrlo detaljno objasnio razloge povlačenja.

- Bolestan sam. Boli me đoka za tebe - rekao mu je Pana i s osmehom namignuo.

Panić je dobro profitirao od Srpske napredne stranke. Nije se upuštao u klasične kriminalne kombinacije, zadovoljio se provizijama iz posredovanja sa stranim investitorima, pre svega onima iz Kine. Lak posao, brza zarada. Uspeo je da zgrne dovoljno novca da se legalno okući i naoruža. Iako vozi stari "smart", u lov ide sa španskom snajperskom puškom "Bergara B-14", koja košta oko 7.000 evra. U pauzama između poseta srpskim, hrvatskim i mađarskim lovištima, vreme provodi za štafelajom. Još nije savladao tehniku, pa ne imitira svog idola Karavađa, već slika mrtvu prirodu, uglavnom suncokrete, jabuke ajdare i ponekog kuma. Ni najbližim prijateljima ne objašnjava razloge za distanciranje od politike i Vučića, samo ih podseti na svoju devizu "čist račun, duga devetka".

Vučić nema hrabrosti da se suoči s Panićem. Zasad, nema ni preterane potrebe. Problem može nastati samo posle smene vlasti, ako sledeći vladari požele da Panića uzmu za svedoka u postupku protiv Vučića. Do tada, trajaće primirje.

Primirje, doduše vrlo rovito, Vučić održava i s još nekoliko saradnika, potencijalnih izdajnika. Najopasniji je Zvonko Veselinović. Iako strane službe stežu omču oko njega, kao da je autističan, Veselinović tera po svome. Ignoriše optužbe kosovskog tužilaštva i istrage Europola, ugrađuje se u infrastrukturalne poslove, radi šta hoće. Vučić ne samo što ne može da ga kontroliše, nego i ne zna čime se sve bavi gospodar Severnog Kosova.

Pre tri nedelje, 28. novembra, BIA je obavestila Vučića da se dogodila pljačka na putu Lešak - Leposavić. Grupa bandita presrela je blindirani kombi firme "Henderson", izazvala udes i uz upotrebu oružja otela oko 117 miliona evra! Novac iz Srbije, koji je prebacivan u Kosovsku Mitrovicu, uredno je prijavljen na administrativnom prelazu Jarinje, ali nije stigao do onoga kome je namenjen, nego do onoga kome je suđen.

- Da li je to Zvonko uzeo otpremninu? - pitao je Vučić direktora BIA Bratislava Gašića.

I da je hteo, Gašić ne bi smeo da mu konkretno odgovori. Suviše se umrsio u poslove s Veselinovićem da bi ga ofirao sad, pri kraju karijere u BIA. Ni Vučiću se ne zamera s Veselinovićem, zato je sprečio širenje te vesti u svim medijima. Informacije o pljački veka, sve s fotografijama s lica mesta, objavio je samo portal indeksonline.rs. Režimske novine i televizije nisu bile zainteresovane za vest o razbojničkoj akciji vrednoj 117 miliona evra.

Po običaju, Vučić nije imao hrabrosti da se suoči sa saradnikom koji mu pravi probleme, zadovoljio se samo tračarenjem. Umesto da se bavi najvećom pljačkom u istoriji Srbije, Vučić je Veselinovića, pred nekoliko saradnika, opanjkavao na mnogo nižem, sebi bližem nivou. Sa zgražavanjem se čudio Veselinovićevoj alavosti. Tobože, ne razume koliko mu treba novca. Njegova firma "Granit peščar" duguje 622 miliona dinara poreza, nalazi se pri vrhu liste poreskih dužnika među aktivnim preduzećima, niko mu ne traži da to plati, a opet mu sve malo. Naravno, po svom običaju, Vučić nije uspeo da se zadrži samo na kritici poslovnih i kriminalnih aktivnosti svog saradnika, morao je da mu pomene i porodicu.

Pozivajući se na izveštaje BIA, optužio je Veselinovićevu suprugu Ljiljanu Božović da se bahati gde god stigne. Tako je u Grčkoj, samo na jednom letovanju, na tašne, cipele i nakit potrošila više od sto hiljada evra. Da bi sagovornicima dokazao tačnost informacija, detaljno im je opisao kako su na to putovanje, u dva privatna aviona, otišle tri najmoćnije porodice - Veselinovićeva u jednom, a u drugom Nikole Petrovića i Nenada Kovača, zvanog Neša Roming.

Ne samo što se bahate, nego i brukaju Srbiju. Dakle, Vučića. Pozivaju se na njega čak i u prodavnicama. I za to je imao dokaz. Ljiljana Božović Veselinović bez problema je kupovala skupocene stvari, dok istovremeno grčki trgovci nisu hteli da prime veću količinu keša od Jelene Trivan. Navodno, Trivanka je htela da kupi jednu tašnu za 14.000 evra, ali u radnji nisu hteli da uzmu keš, pa je, sirota, morala da moli prijateljicu da plati svojom karticom, a ona će joj uplatiti taj iznos.

Veselinovićeva supruga nije imala tih problema.

U to se uklopila i Jana Ljubičić, državna sekretarka u MUP-u i izvršna direktorka u Telekomu, zadužena za privatne korisnike. Vučić ni s njom još ne želi da uđe u otvoreni sukob, ali ne propušta priliku da pomene kako ni pas nije imao za šta da je ujede, iako je uvek bila gabaritna, kad se zaposlila u zemunskoj opštinskoj upravi. U politiku je ušla polovnim jugićem, a sad nema šta nema. Između ostalog, Vučića nervira što Ljubičićka ima dva stana u Beču, koja je stekla saradnjom s Nenadom Kovačem i Vesom Jevrosimovićem. Vučić joj, naravno iza leđa, prigovara na tim kombinacijama, šokiran što nije zadovoljna s onih pet hiljada evra, koliko prima svakog meseca po raznim osnovama.

U vrhu liste potencijalnih izdajnika iz parapolitičkog miljea, na prvom mestu se nalazi Zorana Mihajlović. Javno, ljubav cveta. Eno ih na stranačkim i državnim svečanostima, potpisuju ugovore, presecaju vrpce, smeškaju se jedno drugome, obigravaju kao kobra i mungos.

Daleko od televizijskih kamera, razmenjuju sočne uvrede i pretnje. Nedavno, po ko zna koji put, Vučić je, preko svog alter ega Vladimira Đukanovića, verbalno demolirao Mihajlovićku. Uz političku kritiku, gruvao je i po njenoj privatnosti. Pošto ministarka saobraćaja i infrastrukture zna da Đukanović samo zeva, a glas je Vučićev, nije htela da ćutke pređe preko provokacije.

U jednoj svađi, poslednjoj decembarskoj, skresala mu je u lice sve i svašta. Upozorila ga je da "veže svoje kučiće" i da im zabrani da je kriminalizuju. Ako to nastave, javnost bi mogla da bude obaveštena o raznim koruptivnim slučajevima u Vladi Srbije, od toga kako posluju brat i sestra Brnabić, ko u kesama iz Telekoma nosi novac bati Andreju, pa do raksrinkavanja ljubavnica, manekenki i televizijskih voditeljki, među kojima ima i onih koje su u drugom stanju.

Vučić joj nije ostao dužan. Kako bi, kad i on uživa u pijačarskom prepucavanju. Kad su mu živci popustili, uzvratio je najprimitivnijim uvredama po njoj, ali i po njenoj porodici, čak i po pokojnom mužu Jovanu Simjanoviću, šoferu u Elektroistoku. Da bi, valjda, dokazao kako ima uvid u sve detalje njenog privatnog, poslovnog i političkog života, opisao ju je najcrnjim rečima.

Svaki takav sukob može da bude varnica koja će izazvati požar u kome će izgoreti naprednjačka kriminalna kula od karata. Zasad, do toga nije došlo samo zbog ravnoteže straha. Međutim, klatno se pomera, a s njim i Vučićeva moć. U trenutku odluke, prevagnuće na stranu njegovih saradnika, uplašenih za svoj opstanak. Imeđu svojih i Vučićevih interesa, lako će se odreći lojalnosti.

Poput Panića, Petrovića, Kovača, Ljubičićke, Mihajlovićke i mnogih drugih, o povlačenju na rezervni vatreni položaj intenzivno razmišljaju i pripadnici klana oko Ane Brnabić i Siniše Malog.

Oni su već dokazali sposobnost da prelete na stranu svake nove vlasti. Zbog brojnih afera, korupcionaških i plagijatorskih, taj posao će im biti otežan kad dođe vreme za bekstvo s naprednjačkog Titanika, ali vredno pripremaju čamce za spasavanje. Ana Brnabić je uspostavila saradnju sa američkim obaveštajnim službama i stavila im na raspolaganje svoje usluge.

Za razliku od nje, koja može da pomogne samo u određenim političkim kombinacijama, za raskrinkavanje kriminala u vrhu srpske vlasti mnogo je bitniji Siniša Mali. Zahvaljujući nezvaničnom statusu "ključara trezora braće Vučić" i dokazanom talentu za of šor malverzacije, Mali raspolaže značajnim informacijama o tokovima novca. Ni Vučići ne znaju sve puteve kojima je on provlačio novac od srpskih tajkuna i kriminalaca do Dubaija, pa nazad u "Beograd na vodi" i ostale perionice prljavih para, do banaka širom sveta.

Kad prigusti, Mali će te informacije pokušati iskoristiti kao čamac za spasavanje.

Dok im se čini da je još isplativo biti na Vučićevom brodu, Ana Brnabić i Siniša Mali ne odbijaju naređenja. Kad proradi podsvest, Brnabićka ode na poklonjenje senima Milana Stojadinovića. Dirljivo je što se seća jednog od davnih prethodnika na mestu predsednika vlade Srbije, ali tužno je što, dok stoji pred njegovim grobom, ne oseti strah od identifikacije, od sudbine prognanika koja ga je zadesila, a i njoj preti.

Kad proradi svest, onda iz Brnabićke kuljaju budalaštine. Evropska unija je izvršila pritisak na Vučića, ne bi li ga prinudila da ustavnim promenama reformiše pravosudni sistem, a on je poturio Brnabićku da sablažnjava srpsku javnost, briselske birokrate i svakoga ko ima IQ veći od sobne temperature.

- Pozivam da se zajedno borimo za reformu pravosuđa, ali tako da sudstvo nije nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti i da reguliše samo sebe. Nije dobra takva vladavina prava. Sudstvo treba da bude nezavisno od pravosuđa, ali da bude mnogo odgovornije i efikasnije nego što je danas - tvrdi Brnabićka.

Ne postoji zdrav um koji bi mogao da shvati tezu da "sudstvo treba da bude nezavisno od pravosuđa", ali svima je jasna namera njenog vođe Vučića da ustavnim amandmanima ozvaniči svoju ulogu vrhovnog tužioca, sudije i dželata.

Ni ovo stanje, u kome sam vodi istrage i piše optužnice i presude, ne zadovoljavaju Vučićeve ambicije. Svestan je mogućnosti da se sudije pobune i odbiju poslušnost, pa između njegovih naloga i zakona konačno počnu da postupaju po ovom drugom. Da bi to sprečio, odlučio je da ukine nezavisnost sudstva. Iako monstruozan anticivilizacijski postupak, to bar pokazuje da Vučić misli na svoju budućnost. Plaši se sudbine kolege Perveza Mušarafa.

Po uzoru na svoje idole iz mafijaških filmskih saga, Vučić se uživeo u ulogu Majkla Korleonea. Poverenja ima samo u članove svoje porodice. Tati Anđelku dodelio je ulogu don Vita. S tim neformalnim statusom, Anđelko Vučić, prema tvrdnjama opozicionih lidera, upravlja Bezbednosno-informativnom agencijom.

Zbog brojnih propusta i nabujalog nepoverenja, i to uzajamnog, Bratislav Gašić je postao suvišni ornament u službi. Posao je preuzeo Bruno Đuran, koji bespogovorno izvršava naloge seniora i oba juniora iz porodice Vučić. Anđelko prenosi naređenja koga treba staviti na mere, bilo da su u pitanju članovi naprednjačkog kartela ili nepodobni opozicionari i novinari. Operativne zadatke izvršavaju ljudi koji je selektovao Đuran.

Pod teretom korupcionaških afera, razbojničkih akcija i političkih intriga, Aleksandar Vučić puca po svim šavovima. Teško je proceniti kad će doći do konačnog sloma sistema, nervnog ili državnog, ali za Srbiju bi bilo dobro da se to desi što pre i na što mirniji način.

Nema smisla da se Vučiću sudi u odsustvu, dok s Mušarafom i Bin Zajedom u Dubaiju troši pare otete od građana Srbije, red je da ovde, skrušen na optuženičkoj klupi, sasluša izricanje presude. To je jedini način da se srpsko društvo zauvek izleči od naprednjačke zaraze.