Propadanje

Poslovanje državnih preduzeć u 2018. godini

Rasprodaja, pljačka, gubici...

Trideset dva najveća državna i društvena preduzeća sa učešćem od 22,08 odsto u ukupnoj imovini privrede, raspolažu sa 41,53 odsto ukupnog kapitala, koji je na kraju prošle godine iznosio 20,3 milijade evra.PKB Korporacija u prošloj godini iskazala gubitak 192 miliona evra, a kupac poljoprivrednog zemljišta, farmi i opreme EL Dahra, samo na nižoj kupovini od tržišne, ostvarila za devet meseca neto dobit u iznosu od 103 milona evra

Miodrag K. Skulić

Od sto privrednih društava sa najvećim iznosom kapitala analiom smo utvrdili da njih; 30 predstavljaju državna i društvena preduzeća; 51 privredno društvo je u vlasništvu inostranih pravnih i fizičkih lica i 17 privrednih društava su u vlasništvu naših građana

Dva privredna društva su isključena iz ove analize. Prvo, je šesto na listi po visini kapitala, a to je TS - Imperijal Clearing House, doo iz Klenja, registrovana u Srbiji na nepostojećem kapitalu od skoro 175 miljardi dinara, odnosno milijardu i 478 miliona evra, protivvrednosti nekog navodnog crnog dijamanta, koji nikad nije unet u Srbiju, niti ga je iko procenio, niti ima valjanih dokaza da on postoji, o čemu smo u više navrata pisali, da je to fingirani kapital, koji čini 3,58 odsto ukupnog kapitala privrede Srbije.

Drugo, je privredno društvo Metohija vino, doo, Suva Reka, Kosovo i Metohija, nad kojim privrednim društvom nemamo kontrolu, a njegov sopstveni kapital iznosi 26,5 milijardi dinara, ili oko 224 miliona evra, u čiju visini ne možemo poverovati.

Među 30 državnih i društvenih preduzeća ubrojali smo srazmerni deo vlasništva dva velika sistema (NIS, AD i Fiat Automobili, doo), obzirom da je naša država vlasnik 29,87 odsto kapitala NIS-a, a 33,33 odsto ima vlasništva u Fiat Automobobilima.

Ovoj grupaciji nismo pripisali ni celokupan kapital sa kojim raspolažu društva u kojima država nije vlasnik sto odsto kapitala, kao što su:Telekom Srbija, već samo 58,11 odsto državnog kapitala, Aerodrum Nikola Tesla 84,56 odsto vlasništva Republike. Prihodovanje naknade za celokupnu koncesiju koju je francuski partner platio unapred za 25 godina u 2018. godini, pa je na taj način, po nama, skoro pola milijarde evra prihodovano u toj godini, umesto da bude raspoređeno na ceo period na koji se koncesija odnosi, je primedba koju i u budiće treba imati u vidu, pogotovu, što je tih pola milijardi evra neosnovano prikazano kao čista dobit privrede Srbije u 2018. godini, a nije.

U ovom tekstu data su dva tabelarna pregleda za tih 32 državna i društvena preduzeća:

Tabela 1/pregled imovine, kapitala i obaveza na dan 31. decembra 2018. godini

Tabela 2/pregled prihoda i rezultata poslovanja u 2018. godini

Ukupna vrednost imovine ova 32 državna i društvena preduzeća na kraju 2018. godine iznosi skoro 28 milijardi evra, koja se finansiraju sopstvenim kapitalom ovih državnih, odnosno društvenih preduzeća sa 72,57 odsto, obzirom da je taj kapital dostigao iznos od 20,3 milijarde evra. Prema tome, iz tuđih sredstava (kredita banaka, sredstava dobavljača, obaveza prema zaposlenima i državi) finansira se 27,43 odsto vrednosti te imovine, tačnije 7,7 milijardi evra. Imajući u vidu da je prosek privrede Srbije na kraju te 2018. godine u finansiranju imovine ukupne privrede sopstvenim kapitalom samo 38,59 odsto, to je za ovih 32 državna, odnosno društvena preduzeća, nivo finansiranja sopstvenim kapitaom od 72,57 zadovoljavajuće visok.

Ako ukupnu vrednost imovine i kapitala ova 32 državna odnosno društvena preduzeća izuzmeno iz vrednosti ukupne privrede, dobićemo vrednost imovine ostale privrede i vrednost njihovog kapitala, ma da deo državnih preduzeće, ostaje u tom većem delu privrede, ali neznatne vrednosti.

Tada privreda, bez državnih preduzeća, ima imovinu u vrednosti od 99 milijardi evra, koju finansira sa 28,5 milijardi evra. Iz tog proizlazi da privreda finansira sopstvenim sredstvima samo 28,95 odsto kapitala.

Međutim, ako se uzme grupa od 51 privrednog društva u ino vlasništvu pravnih lica i inostranih građana, koja grupa raspolaže sa imovinom 13,9 milijardi evra koju finansira sopstvenim kapitalom sa 7,8 milijardi evra, što predstacvlja 56,32 odsto, tada ostatku privrede ostaje nešto više od 84,7 milijardi evra ukupne imovine i 20,7 milijardi kapitala, pa taj deo privrede pokriva samo sa 24,46 odsto sopstvenog kapitala korišćenu vrednost imovine.

Ako bi se do kraja utvrdio iznos imovine i kapitala domaćih lica, bez državnog kapitala i bez kapitala još više od dve hiljade privrednih društava u ino vlasništvu, pouzdano možemo tvrditi da naši građani koji imaju privredna društva, ne raspolažu većim kapitalom od 20 odsto od vrednosti poslovne imovine koje ta njihova privredna društva koriste. Prilažemo tabelarni pregled ovisini imevine, kapitala i obaveza za ta 32 državbna-društvena preduzeća:

Za svrhu ovog prikaza želimo bliže prikazati neka od vitalnih infrastrukturnih državnih preduzeća, koristeći podatke iz datog tabelarnog pregleda o vrednosti njihove imovine, sopstvenog kapital i obaveza, na kraju 2018. godine.

Ukupna vrednost imovine i kapitala ova tri sistema od javnog značaja (energetike, putne privrede i železnićkog saobraćaja) sa 43,5 hiljada zaposlenih u 2018. godini koristilo je; 19,4 milijarde evra ukupne poslovne imovine, što čini 15,3 odsto imovine privrede; 13,9 milijardi sopstvenog kapitala, što čini 28,5 kapitala privrede i pokriva 71,65 odsto vrednosti poslovne imovine ova tri javna sistema; 5,5 milijardi evra predstavljaju ukupne obaveze ova tri javna sistema; 3,5 milijardi evra su ukupni prihod, uz iskazan gubitak u poslovanju, veći od iskazanog dobitka, u iznosu od 90 miliona evra.

Država Srbija se ozbiljno mora zabrinuti nad rezultatima poslovanja elektroprivrede, putne privrede i železnica Srbije. Posle formiranja tri nova potpuno samostalna akcionarska društva za tri delatnosti železničkog saobraćaja, nakon čega su godinama gomilani gubici ostali u starom društvu Železnice Srbije (minimum 405 miliona evra), a još nije pokrenut postupak stečaja, evo u protekle tri ipo godine, od kada ova tri akcionarska društva samostalno posluju, počinje nanovo gomilanje gubitaka i u ova tri nova akcionarska društva.

Elektroprivreda Srbije

Ovu grupaciju sa 30.517 zapooslenih čini JP EPS, EPS-Distribucija i EMS, AD. Ova grupacija raspolaže sa 11,7 milijardi evra ukupne knjigovostvene vrednosti poslovne imovine koju finansira sopstvenim kapitalom u iznosu od 8,3 milijarde evra, što u proseku predstavlja 71,2 odsto pokrivenosti ukupne imovine sopstvenim kapitalom. Ukupne obaveze ove elektroprivredne grupacije iznose 3,37 milijardi evra.

Sa tim računskim pokazateljima učešće ove grupacije u ukupnoj privredi Srbije iznosi: 9,25 odsto u vrednosti poslovne imovine, 17,06 odsto učešća u kapitalu privrede.

Iz tabelarnog prikaza 2/ vidi se da je ukupan poslovni prihod odstvaren u 2018. godini ove elektroprivredne grupacije iznosio 3,1 miljardu evra i da je na tom prihodu iskazana neto dobit, u prebijenom stanju u iznosu od samo 13,8 miliona evra, što predstavlja 0,17 odsto od vrednosti sopstvenog kapitala.

Najveći iznos umanjenja akumulacije elektroprivrednog sistema nastao je u EPS-Distribuciji, gde je iskazan gubitak u iznosu od 211 miliona evra, verovatno zbog slabe naplativosti, ili zbog otpisa zastarelih potraživanja.

Sa profitom od 1,7 promila godišnje ne može se računati na nikakvu akumulativnu i reproduktivnu sposobnost da sa izvrši modernizacija hidro i termo elektrana, prenosne i distributivne mreže, jer sredstva po osnovu amortizacije za to su, danas, nedovoljan izvor, pa je novo zaduženje elektroprivrednog sistema nužno, što se vidi iz činjenice da EPS nemože iz sopstvenih sredstava nabaviti ni nova brojila za daljinsko očitavanje utroška, a da ne govorimo o obezbeđenju sredstava za zaštitu životne sredine na lokacijama termoelektrana, pa ni o konsolidaciji poslovanja REU Resavica.

JP Putevi Srbije

U ovom poslovnom sistemu ima 1.693 zaposlena, a po knjigovodstvenoj vrednosti koriste 4,4 milijarde evra poslovne imovine, dok je sopstveni kapital 3,18 milijardi evra, pa je stepen pokrivenosti ukupne imovine sopstvenim kapitalom 71,59 odsto. Ukupne obaveze JP Putevi Srbije na kraju prošle godine iznosile su 1,26 milijardi evra, te zbog tako velikih obaveza ovo republičko javno preduzeće i posluje sa gubicima.

Na prihodu od 268 miliona evra u 2018. godini iskazan je gubitak u poslovanju u visini od, čak, 95 miliona evra, ili 35,4 odsto ukupnog prihoda tog javnog preduzeća. Ponovo, po ko zna koji put, zaključujemo dok se ne konsoliduje poslovanje republičkog javnog preduzeća Putevi Srbije, nema ni konsolidacije republičkog budžeta, pa ni samog javnog duga Republike Srbije.

JP Putevi Srbije učestvuje sa svojom imovinom i kapitalom u ukupnoj vrednosti imovine i kapitala privrede Srbije: 3,51 odsto u vrednosti imovine i 6,51 odsto u vrednosti kapitala.

Železnice Srbije

Tri akcionarska drušva koja obavljaju železnički saobraćaj: Infrastruktura železnice, AD Srbija Voz, AD i Srbija Kargo,AD, imaju 11.284 zapoposlenih, od čega više od polovine na poslovima infrastrukture, a koriste ukupnu vrednost imovine od 3,22 milijarde evra, koju finansiraju sopstvenim kapitalom u iznosu od 2,4 milijarde evra. Prema tome, ukupne obaveze ova tri podsistema narasle su na 831 milion evra.

Na toj imovini ostvaren je ukupan prihod, u visini od 241 milion evra i na tom prihodi iskazan gubitak u poslovanju 8,8 miliona evra. Gubitak bi bio znatno veći da država nije u toj godini iz republčkog budžeta dala subvencije u iznosu od 114 miliona evra. Kako je ukupan prihod u kome su sadržane i ove subvencije bio 241 milion evra, proizlazi da su subvencije više od 47 odsto ukupnog prihoda. Međutim, ukupan prihod ostvaren na tržištu čini razlika u iznosu od 127 miliona evra, ali ona predstavlja eksterni prihod od oko 70 miliona evra, koji ostvaruju na tržištu Srbija Kargo, AD i Srbija Voz, AD, pa deo, verovatno pretežan tog prihoda prenose Infrastrukturi železnice, AD kao protivvrednost njene usluge koju ova dva akcionarska društva koriste. Infrastruktura ostvaruje i manji deo svojih prihoda od naplate inostranim partnerima naknade za prolazne no-vozove.

Investicije koje se realizuju iz ruskog kredita i ulaganja u modernizaciju koju sprovode kineske kompanije iz kredita umnogome će povećati vrednost infrastrukturnih postrojenja i opreme (lokomotiva, vozova) pa će se ova sva tri akcionarska društva, a posebno Infrastruktura i Srbija Voz naći u velikim teškoćama.

Učešće ova tri akcionarska društva železničkog saobraćaja u ukupnoj vrednosti imovine i kapitala privrede Srbije je: 3,22 odsto u imovini ukupne privrede i 4,90 odsto u kapitalu privrede.

Železnica ne može uspešno poslovati, u sadašnjim uslovima, bez eksternih prihoda u visini od 230 miliona evra godišnje. Ukoliko bi se i dalje subvencije kretale na godišnjem nivou u iznosu od 115 miliona evra, eksterni prihod bi bio nužan u visini od 115 miliona evra, pa bi tržišni prihodi i subvencije bile u odnosu jedan na prema jedan.

Ovde želimo istaći i da ova tri akcionarska društva godišnje izdvajaju za amortizaciju više od 42 miliona evra, a da Infrastruktura železnice, AD iz drugih rashoda finansira tekuće održavanje gornjeg stroja pruga, pa da ih, na taj način, stalno mora držati u funkcionalnom i dobrom stanju, što predstavlja novi trošak, a amortizacija služi za obnovu, pa i ona čini veliki trošak ovom društvu. Po našem mišljenju, to je dvostruko uračunavanje rashoda. Za ukupne bruto zarade ova tri akcionarska društva godišnje izdvajaju 111 miliona evra, a za gorivo i energiju 24 miliona evra.

Ono što još posebno treba, ovde, istaći je da je nakon izdvajanja ova tri akcionarska društva iz Železnica Srbije, AD, u tom privrednom društvu ostalo čistih gubitaka iznad vrednosti imovine 405 miliona evra. Ali, na drugoj strani je ostala vrednost infrastrukture, železničkih stanica, vozova, lokomotiva i druge imovine na Kosovu i u Metohiji po knjigovodstvenoj vrednosti u iznosu od oko 190 miliona evra, a i u vrednost tih sredstava može se izraziti objektivna sumnja, a u njihovu naplativost još znatno veća, pa je nasleđeni gubitak ne samo 405 miliona evra, koliko je i iskazan u prošloj godini, već najmanje još sto miliona evra.

Gubici PKB Korporacije u 2018. godini 192 milion evra,a neto dobitak AL Dahre za samo devet meseca poslovanja 103 miliona evrapo osnovu veće tržišne od kupovne vrednosti zemljišta, farmi i opreme.

PKB Korporacija, AD, Beograd je u državnom vlasništvu sto odsto (Repblika Srbija 98,18 odsto i Akcijski fond države 1,82 odsto). Repblika je u toj godini prodala najveći deo imovine PKB-a (zemljišta, sve farme krava: Mladost, Padinsku Skelu, Kovilovo, Lepušnicu, Partizanski prelaz i Dunavac) i prateću opremu za obradu poljoprivcrednog zemljišta i opremu na farmama). Kupac je inostrana firma AL Dahra, registrovana u Srbiji dana 26.03.2018. godine sa kapitalom od 36 miliona evra, uloženim na dan registracije 1,6 miliona evra, a razlika od još više od 34 miliona evra je uplaćena u septembru i oktobru prošle godine, od osnivača AL Dahra Investments iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Zakonski zastupnik ovog društva je VOJIN LAZAREVIĆ. Broj preuzetih radnika je 1.677.

Poslovanje u Srbiji ovo privredno društvo preuzelo je od 26 marta 2018. godine i pored redovnih prihoda od poljoprivrednog zemljišta i sa farmi, ostvarenih za tih devet meseci, u iznosu od tri miliona evra AL Dahra Srbija, doo iskazala je još neto dobit u iznosu od 103 miliona evra. DA, 103 MILIONA EVRA ČISTE DOBITI, nakon oporezivanja. Ispitućuji iz čega potiče tolika neto dobit utvrdili smo da u dokumentaciji, nama dostupnoj stoji:

DOBITAK OD POVOLJNE KUPOVINE (Napomena 32).

PKB Korporacija, čiji je sadašnji zakonski zastupnik Vanja Milić, i dalje je u državnom vlasništvu sto odsto. U PKB-u je ostalo zemljište, koje je klasifikovano ne kao poljoprivredno, već kao gradsko građevinsko.

Niko do danas nije pružio valjane dokaze da li deo zemljišta prodatog AL Dahri kao poljoprivredno, nije građevinsko. Takav dokaz bi mogao dati Gradski urbanistički zavod i Direkcija za izgradnju Beograda. PKB je ostao sa imovinom vrednom 21,7 miliona evra, jer je vrednost od strane države, kao osnivača i vlasnika PKB-a, preneta AL Dahri oko 28 miliona evra.

Na tom ostatku imovine PKB je iskazao gubitak u poslovanju u iznosu od 192 miliona evra. Verovali ili ne, u toj 2018. godini ostvaren je poslovni prihod u PKB Korporaciji od samo 32 miliona evra.

U pratećoj dokumentaciji, nama dostupnoj, stoji da je taj gubitak nastao iz gubitaka po osnovu prodaje nekretnina i opreme 18,9 milijarde dinara, što čini 160 miliona evra, pa proizlazi da razlika od 32 miliona evra potiče iz tekućeg poslovanja.

U NALAZU REVIZORA - Ivane Manigodić iz revizorske kuće KPMG, doo, Beograd, verovali ili ne: NEPOSTOJI NI REČI O PRODAJI IMOVINE VELIKE VREDNOSTI, pa ni dopis da je upućen zahtev Državnoj revizorskoj kući, da PREISPITA PRODAJU OVOLIKE VELIKE VREDNOSTI, na kojoj je jedna strana - žrtva te državne prodaje PKB Korporacija pretrpela gubitak, po osnovu prodaje 160 miliona evra, a druga strana - dobitnik u toj kupovini od države, ostvarila za devet meseci poslovanja NETO DOBITAK na toj kupovini, usled niže plaćene cene od tržišne 103 miliona evra. Eto posla za državnog tužioca i za anketni odbor Narodne skupštine.

AL Dahra je preuzela pored farmi krava, farme svinja i farme koka nosilja, fabriku stočne hrane, Centar za reprodukciju i četiri zavisna društva: PKB-Agroekonomik, PKB-EKO-Lab, Veterinarsku službu i Društvo za savetodavne i stručne poslove u poljoprivredi.

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd

iskazalo gubitak 16 miliona evra, a kumulirani gubici dostigli 220 miliona evra

Skupština grada Beograda je jedini osnivač Gradskog saobraćajnog preduzeća koje ima 5.740 zaposlenih i obavlja jednu od izuzetnih funkcija za građane Beograda. Za to godišnje iz gradskog budžeta dobija 85 miliona evra donacija, a po osnovu sopstvenih prihoda ostvaruje iznos od 35 miliona evra, ili manje od 30 odsto.

U strukturi rashoda najviše su zastupljene bruto isplate zarada zaposlenih koje u prošloj godini iznose 56 miliona evra, gorivo i energije u rashodima čine 37, a materijal, u kome su pretežno rezervi delovi, 8,8 miliona evra.

Ukupna vrednost poslovne imovine koju ovo javno komunalna preduzeće koristi je 226,6 miliona evra, od čega stalna imovina 213, a obrtna imovina samo 13,6 miliona evra i finansirana je sopstvenim kapitalom u iznosu od 114,4 miliona evra, što čini 50,5 odsto ukupne vrednosti imovine koju GSP koristi. Prema tome, stalnu imovinu, nepokretnosti, vozila i drugu opremu i inventor GSP pokriva iz tuđih sredstava 99 miliona evra i po tom osnovu ima visoke izdatke za kamate.

Ukupne obaveze na kraju prošle godine dostigle su 112 miliona evra i sa njima se finansira 49,5 odsto vrednosti imovine koju ovo gradsko komunalno preduzeće koristi.

Ukupno kumulirani gubici u GSP su narasli na 220 miliona evra, što čini iznos koji predstavlja 97 odsto današnje vrednosti ukupne imovine koju GSP koristi: vozila, nepokretnosti i celokupne obrtne imovine.

potrebi dublje unutrašnje reorganizacije, racionalizaciji poslovanja i potrebi bolje naplate pruženih usluga građanima, odbornici Skupštine grada treba da otvore ozbiljnu raspravu, u kojoj treba da učestvuju i građani, jer se deo sredstava koji se daje iz gradskog budžeta od 85 miliona evra, može uložiti u druge potrebe građana ovog grada.