Do koske

I pandemiju korona virusa srpski diktator koristi za svoju promociju

Što nije pobio i oterao Vućić, hoće virus

U svetu je proglašena pandemija Koronavirusa, a u Srbiji se vlast na to smeje tvrdeći kako smo mi genetski imuni na ovu bolest. Kako ne bi ugrozili izlaznost na izbore vlastodršci čak zabranjuju, kako oni tvrde, „nepotrebna" testiranja mogućih zaraženih. U slučaju da epidemija uzme maha u Srbiji će biti mrtvih više nego u srednjem veku od kuge, jer naše zdravstvene ustanove uopšte nisu pripremljene za lečenje ove bolesti, a režim, u svrhu izbegavanja panike, ne dozvoljava ozbiljne nabavke upućujući stanovništvo da se leči bapskim lekovima, kao da se radi o običnoj kijavici.

Igor Milanović

Za sada je talas epidemije Koronavirusom (zvanično SARS-COV-19 ili samo COVIF-19) u velikoj meri zaobišao Srbiju, ili nam se bar tako čini. Koronavirus se po mišljenju stručnjaka širi daleko brže od SARAS virusa (koji svojevremeno nije uspeo da stigne do Evrope), ali je zato daleko manje smrtonosan. Kako se, međutim, smatra, on je smrtonosniji od običnog virusa sezonskog gripa i ne treba olako prelaziti preko opasnosti njegovog širenja.

U ovom trenutku postoje četiri žarišta Koronavirusa: Kina (prvenstveno grad Vuhan u kome je prvo i otkriven), Južna Koreja, Iran i Italija. Od čega zavisi formiranje žarišta epidemiolozima i virusolozima još nije poznato, ali je uočeno da on slabi što se dalje prenosi.

Početni simptomi su isti kao i kod bilo kog gripa ili prehlade, pa mnogi ni ne obraćaju pažnju na zarazu. Kod mladih i zdravih osoba sve se i završava kao kod sezonskog gripa, ali su starije osobe, kao i hronični bolesnici daleko više izloženi riziku fatalnog završetka. Zbog toga je i procenjena opasnost od smrti usled zaraze Koronom najmanje duplo veća od očekivane smrtnosti kod običnog gripa.

Najvažnija u lečenju je tačna i brza dijagnostika, a tu je Srbija na začelju ne samo u Evropi, nego i u svetu.

Iz političkih razloga (kako ne bi izbila panika koja bi mogla da umanji izlaznost na predstojeće izbore za koje je većina opozicije već najavila bojkot).

Ministarstvo zdravlja je veštačkim puten stvorilo usko grlo u ranoj dijagnostici. PCR metoda otkrivanja prisustva antitela (čime se utvrđuje prisustvo samog virusa) je veoma jednostavna, brza i svima dostupna. Za nju nisu potrebne ni skupi, a ni glomazni aparati koji zauzimaju puno mesta.

Kako sami lekari u šali govore, svaki supermarket bi mogao da ima kompletnu opremu za rano utvrđivanje prisustva virusa. Ministarstvo zdravlja je, međutim, naredilo da samo državne zdravstvene ustanove mogu od pacijenata da uzimaju uzorke i da ih šalju u Torlak, koji jedini u Srbiiji sme zvanično da utvrdi postojanje zaraze.

Pri tome, Torlak dnevno može da obavi samo 100 testiranja, tako da za mesec dana tek pola promila stanovništva Srbije može da bude ispitano.

Osim toga, lekari u zdravstvenim ustanovama smeju na analizu da šalju samo uzorke uzete od pacijenata za koje postoji osnovana sumnja da bi mogli da budu zaraženi. To su, po Ministarstvu zdravlja, isključivo oni koji ili dolaze iz neke od zemalja gde već vlada epidemija sa velikim brojem obolelih (na prvom mestu Kina, ali samo određene provincije, Švajcarska, ali samo određeni kantoni, cela Italija i slično), odnosno oni koji su bili u kontaktu sa takvim osobama.

Samim tim se drastično smanjuje broj onih koji uopšte mogu da budu testirani, pa tako dolazimo do netačnih, odnosno nepotpunih podataka o stvarnom kretanju zaraze u Srbiji.

Postala je na društvenim mrežama poznata odiseja jedne žene koja je doputovala iz Švajcarske i ovde posumnjala da ima SARS-COV-19. Želela je da obavi privatni pregled, ali nije znala kome da se obrati, pa je počela redom da zove sve ustanove, od lokalnih do republičkih, da pita ko radi potrebno testiranje.

Svi su je upućivali na neke druge, pa tako u krug. Čak je zvala i Torlak, ali su joj tamo rekli da se javi infektivnom odeljenju svog Doma zdravlja, odakle su je uputili dalje... Do zaključenja ovog broja još uvek nije uspela da se testira.

Vlast jednostavno računa sa tim da zaraženost od Koronavirusa u najvećem broju slučajeva prolazi bez težih posledica i da će odsustvo straha od epidemije omogućiti veću izlaznost na izbore.

Osim toga, i od sezonske gripe ljudi umiru, pa se ne diže velika prašina oko toga, tako da će mnogi smrtni slučajevi (usled nedostatka testova) biti statistički prepisani običnom gripu. Šta za ovu umobolnu vlast znači smrt nekoliko stotina ili hiljada ljudi u poređenju sa pobedom na izborima?

U trenutku kada nastaje ovaj članak, u Srbiji ima 19 registrovanih zaraženih od SARS-COV-19 virusa. U Nemačkoj je dijagnostika daleko naprednija od one u Srbiji, pa i pored toga stručnjaci veruju kako je broj stvarno zaraženih daleko veći od broja registrovanih.

Možemo samo da zamislimo kakvo je realno stanje u Srbiji, gde vlast zabranjuje rano otkrivanje prisustva virusa.

Pored pravovremene dijagnostike, druga važna stvar u lečenju od ovog virusa je odlična opremljenost zdravstvenih ustanova lekovima i aparatima, kao i obučenost osoblja. To je još jedna slaba tačka našeg zdravstva.

Od ovog virusa, kao ni od drugih, nema leka osim jačanja imuniteta organizma.

Zbog lošeg standarda narod u Srbiji je neuhranjen, a i kada nešto nabavi za jelo to su namirnice katastrofalno lošeg kvaliteta. Osoba koja ceo dan provede na hlebu, paštetama, jeftinim narescima i slično sigurno nije u stanju da razvije imunitet protiv teških oboljenja.

Potrebna je izbalansirana ishrana sa dosta vitamina, a to košta i previše za one koji žive od minimalne plate ili penzije, ili čak ni toliko nemaju. Osim toga, ni ishrana u bolnicama nije ništa bolja, pa će biti pravo čudo ako neko uopšte preživi ovu epidemiju.

Pošto je najteži oblik Korone kada virus pređe na pluća, da bi se izvelo uspešno lečenje potrebno je da imamo dovoljan broj ležajeva na intenzivnoj nezi, ali i dovoljan broj respiratornih aparata za davanje veštačkog disanja.

Prvi registrovani oboleli u Srbiji je prvo bio smešten u bolnicu u Subotici, ali kada mu se stanje pogoršalo prebačen je u Novi Sad, jer u Subotici nije bilo slobodnog i ispravnog respiratora!?! Da ponovimo: radi se o prvom registrovanom pacijentu. Šta će biti kada epidemija uzme maha?

Kako saznajemo, svečano otvoreni klinički centar u Nišu ima samo dva respiratora na intenzivnoj nezi. U Kraljevu nema nijednog respiratora, intenzivna nega kardiologije u Urgentnom centru u Beogradu (koji ima oko milion i po stanovnika) ima dva ispravna aparata...

Po hitnom postupku Ministarstvo zdravlja je tek po izbijanju epidemije i pošto je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju krenulo u nabavku 15 novih respiratora, što je broj nedovoljan da pokrije potrebe svih zdravstvenih ustanova u Srbiji. Toliko novih aparata ne bi bilo dovoljno ni za potrebe samo Urgentnog centra u Beogradu.

Poseban problem predstavlja broj obučenog medicinskog osoblja. Kao što znamo, poslednjih godina je Srbija doživela pravi egzodus lekara i medicinskih sestara. Poseban problem predstavlja nedostatatk potrebnog broja anesteziologa.

Iako se epidemija još nije zahuktala u pojedinim zdravstvenim ustanovama uvode se vanredna dežurstva, pošto nema dovoljno osoblja, a i oni koji su ostali izbegavaju rad u uslovima u kojima ni sami nisu dovoljno zaštićeni.

Uprkos preporukama SZO i zdravom razumu, osobvlje u zdravstvenim ustanovama u Srbiji ne koristi zaštitna odela, rukavice i maske, jer ih nema u dovoljnoj meri.

Na prijemnim odeljenjima nije retkost sresti lekara ili tehničara koji sa pacijentima, mogućim prenosiocima Koronavirusa, komuniciraju bez maski.

U pojedinim ustanovama direktori i načelnici, potpuno u skladu sa uputstvima Ministarstva da se minimalizira opasnost od epidemije, zabranjuju osoblju da „preteruje" u korišćenju vidljive zaštite od

zaraze. Zaposleni na pulmologiji Kliničkog centra u Beogradu dobili su uputstvo kako da sami procene da li je neko zaražen Koronavirusom, a koje je skinuto sa interneta i predstavlja dokazano lažnu vest. Naime, u tom uputstvu se kaže da zaraženi nema sekret iz nosa, jer zapaljenje pluća prati suv kašalj, ali to nije tačno. I kod zapaljenja pluća pacijent može da ima sekret u nosu.

Kao predostrožnost zaposlenima se preporučuje da često piju vodu, jer virus prvo boravi u ustima i grlu, pre nego se proširi na pluća, a voda ga spira u žćeludac gde ga ubija želudaćna kiselina. Kompletna glupost, što i laik može da proceni. Voda ne može da spere virus koji se krije u sluzokoži.

Ovakvim bapskim metodama dijagnostike i preventive nadležni žele da minimaliziraju realnu opasnost od izbijanja epidemije. Pomeuto uputstvo ne potiče iz Kine, kako se tvrdi zaposlenima u KC, od lekara sa iskustvom, već ga je izmnislio najverovtnije izvesni Piter Li Gudčajld koji ga je prvi sa neke filipinske adrese postavio 27. februara na svom fejsbuk nalogu.

Međutim, šta očekivati od zdravstvenih vlasti u zemlji čiji predsednik je nedavno na televiziji narod učio kako je dovoljna prevencija redovno pranje ruku, jedenje belog luka i pijenje domaće rakije?

A1

Čekajući da virus oslabi

Jednu od najrazvijenijih dijagnostika u Evropi ima Nemačka u kojoj je do trenutka nastanka ovog članka bilo registrovano 1.958 zaraženih osoba, od kojih je četvoro umrlo, a 25 ozdravilo. Smrtnost u toj zemlji iznosi 0,2 odsto, što je još uvek duplo više od smrtnosti uzrukovane običnim virusom gripa.

U zemljama slabije dijagnostike registruje se daleko manje ukupno zaraženih pacijenata, tako da atopa smrtnosti izgleda daleko veća. Evropski stručnjaci se slažu da u razvijenim zemljama stopa umrlih neće prelaziti 0,3 odsto.

Najteže je na početku, kada i pored svih priprema medicinske ustanove nisu u stanju da prime i obrade ogroman broj pacijenata.

Vremenom se i situacija stabilizje, ali i virus slabi.

Paničari u Srbiji u poslednje vreme koriste rado jedan citat iz govora Angele Merkel koja je, kako tvrde, upozorila da će u Nemačkoj biti zaraženo između 60 i 70 odsto stanovnika.

Merkelova se u svom obraćanju, koje se po ovdašnjim političkim potrebama izvrće ovako ili onako, pozvala na nalaze dr Kristijana Drostena, virologa i savetnika nemačke vlade, koji je napisao kako će do kraja epidemije ukupan broj zaraženih u Nemačkoj biti najviše 60 do 70 odsto posle čega automatski mora da dođe do umiranja virusa zbog prirodnog sticanja imuniteta stanovništva.

On je preporučio u svom radu da se merama prevencije uspori napredovanje epidemije, kako bi stanovništvo sticalo postepeno imunitet tako što bi se veliki broj ljudi zarazio malom količinom virusa, nedovoljnom da izazove teže posledice, ali dovoljnom da telo počne da proizvodi antitela.

Virolog i direktor Univerzitetske klinike u Haleu dr Aleksander Kekule osporio je ovo mišljenje i stopu zaraženih do kraja epidemije drastično umanjio. On smatra da je Drosten pogrešio što je za osnovu svoje analize uzeo kineski grad Vuhan u kome je izbila epidemija, jer se tada nije još znalo ni o kom virusu se radi, niti kako se širi, pa su i mere predostrožnosti i lečenja bile slabije.