Sasvim neprimetno, pored buke zbog predaje elektroenergetskog sistema Srbije na severu KiM albanskim separatistima, tiho je predata i žila kucavica srpskog opstanka na severu pokrajine ali i mnogo, mnogo više od toga.
Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)
Početkom septembra 2013. godine Aleksandar Vulin, tadašnji ministar bez portfelja, položio je u Gazivodama kod Zubinog Potoka kamen temeljac za regionalni vodovod. Prethodno su ugovor, o realizaciji projekta izgradnje regionalnog vodovoda, pored Aleksandra Vulina, potpisali predsednici opština za čije snabdevanja vodom je i planiran ovaj vodovod, Zubin Potok, Zvečan i Kosovska Mitrovica, to jest Slaviša Ristić, Dragiša Milović i Dragiša Vlašković, kao i predstavnik kompanije "Jedinstvo" AD iz Sevojna Marko Bataković.
"Srbija nije tu da nestane, nije tu Srbija da ode, Srbija je tu da poboljša život svakog ko živi na Kosovu i Metohiji, da našoj deci omogući da žive civilizovano, da žive pristojno" izgovorio je svečano Vulin tada, kao što izgovara svaku svoju laž.
Vrednost projekta u visini od 1.168.145.000 dinara, ili oko 10,5 miliona evra, kao i predviđen rok od 18 meseci za završetak radova, nagoveštavali su ozbiljnost i posvećenost. Ipak i to samo za naivne. Srbi sa severa Kosova i Metohije nisu ni sumnjali da ih je lopatom kojom je simbolično položio kamen temeljac, Vulin konkretno sahranio, iako na odloženo. Mnogi toga još neko vreme neće ni biti svesni.
Krajnje loš položaj albanskih sredina u vodosnabdevanju nije bilo teško uočiti još ranije. Tako je OEBS jula 2008., nekoliko meseci nakon samoproglašenja "nezavisnosti", predstavio izveštaj "Pitanje vodosnabdevanja na Kosovu".
Tu se ističe da je Rezervoar Gazivode u Zubinom Potoku na severu Kosova "jedan od najvažnijih rezervoara velikog kapaciteta vode ove vrste u Evropi i jedno je od najvažnijih bogatstava za ekonomiju Kosova".
Ovo ne treba da čudi jer je jezero Gazivode najveće akumulaciono jezero na prostoru bivše Jugoslavije. Odatle se voda koristi za hlađenje termoelektrane Kosovo B u Obiliću, a od vitalnog značaja bio je i za industrijske gigante, rudnike Feronikl i Trepča čije se pokretanje ponovo očekuje. U izveštaju se dodatno naglašava da se tom pijaćom vodom snabdeva kompletno područje između Kosovske Mitrovice i Prištine.
Zanimljivo je da OEBS navodi kako je 9. jula 2008. godine obavešten da je osnovano lokalno vodovodno preduzeće za izgradnju novog sistema cevovoda za poboljšanje vodosnabdevanja za oko 1.000 stanovnika severno od Kosovske Mitrovice ali nema detaljnijih podataka o samom preduzeću. Tada je navedeno da će projekat finansirati Program Ujedinjenih nacija za Razvoj (UNDP).
Problemom vodosnabdevanja baviće se i Svetska banka u studiji rađenoj u periodu 2011 - 2012, za potrebe takozvanog "Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja" pri sistemu albanskih separatista.
Studija je naslovljena "Bezbednost vode za centralno Kosovo" i zavedena pod brojem 10292 i jedna je od najvažnijih, ako ne i najvažniji, dokument po pitanju vodosnabdevanja. Istraživački tim su mahom činili eksperti iz zapadne Evrope uz asistenciju lokalnih albanskih predstavnika uglavnom zaduženih za pružanje informacija o samom terenu, postojećim resursima i lokalnoj infrastrukturi.
U fokusu studije je stanje centralnog Kosova i Metohije zato što je "to područje koje najviše zabrinjava jer se tu nalazi 80% ekonomskog kapaciteta (pokrajine) uključujući čak i glavni grad, Prištinu.
U to vreme predviđanja su bila da će se ta oblast "verovatno suočiti sa najograničenijim i najranjivijim resursima i teškom situacijom u snabdevanju vodom tokom naredne decenije".
Ovo je krajnje ozbiljna potvrda onoga što su na brojnim protestima protiv Vučićeve diktature i izdaje kroz Briselski sporazum, govorili nekadašnji srpski lideri sa severa KiM o tome da Srbi i dalje drže konce ukupnog života na Kosovu i Metohiji, pri tom misleći upravo na jezero i branu Gazivode. Ova studija će pružiti neoborive argumente za to.
Odmah iza nametnutih političkih okvira, ističe se da su elektrane u Obiliću srce "kosovske ekonomije" ali da njihovo održavanje i rad isključivo "zavise od vode uglavnom iz hidro-sistema Ibar-Lepenac koji dovodi vodu iz velikog rezervoara Gazivoda na severu".
Međutim, "rezervoar ostaje delimično u Srbiji", ali njegova brana i kanal leže "unutar Kosova, iako u regionu kojim dominira srpska etnička zajednica".
Uzgred se pominju i dva druga znatno manja rezervoara Batlava, istočno od Prištine a nedaleko od Podujeva i Badovac kraj Gračanice, koji i u najboljim uslovima ne uspeva da obezbedi ni 35% količine pijaće vode samo za grad Prištinu a odatle se snabdevaju i drugi gradovi i naselja kao i lokalna industrija. Studija nedvosmsleno pokazuje da snabdevanje pijaćom vodom, kao i za potrebe industrije, u potpunosti zavisi od kapaciteta jezera Gazivode.
Razrađeno je i nekoliko scenarija za situacije u budućnosti a jedan od njih predviđa da će do 2035. godine, korišćenjem vode iz sliva Ibra, prerađene u postrojenju Gazivode, navodnjavati 10.000 hektara za razliku od perioda u kome je studija rađena a kada je navodnjavano tek 1.000 hektara!
Sve u svemu, ova studija urađena od strane eksperata a odobrena od Svetske banke, prepoznaje neophodnost korišćenja resursa jezera Gazivode jer, usled klimatskih promena i suše što će uzrokovia smanjenje kapaciteta drugih jezera, predstoji ozbiljna kriza u snabdevanju vodom.
Dve uzastopne sušne godine će dovesti do vanredne situacije u kojoj je izvestan prekid proizvodnje struje a to će bez sumnje "slomiti kičmu kosovskoj ekonomiji", otvoreno se navodi u zaključku ove studije.
Jednom rečju, za punu reintegraciju Kosova i Metohije u političko-pravni poredak Republike Srbije, trebalo je uraditi samo jedno - sedeti i čekati. Ekonomija, a samim tim i celokupan sistem albanskih separatista, doživeo bi nepopraviljivi kolaps pred našim očima! Bez da je bilo ko trebao i prstom da mrdne a kamoli da se u obzir uzima krvavi scenario kojima nas Vođa svako malo plaši ne bi li opravdao najveću izdaju u istoriji srpskog naroda koju sprovodi a koja se, kao što vidimo, iz dana u dan užasno uvećava!
Naročito je zanimljivo to što je ova kriza predviđena za period neposredno posle 2020. godine kada je i došlo do predaje vodovoda, začetog ispod Vulinove pozajmljene lopate.
Iako se potenciralo da izgradnju vodovoda finasira Republika Srbija, činjenica je da su kredit od 9 miliona evra zapravo podigle opštine Zvečan, Zubin Potok i Kosovska Mitrovica kod Hipo Alpe Adria banke a da je Vlada Srbije bila samo garant. No, u više navrata, kao i u pomenutom izveštaju OEBS-a iz 2008. godine, nagoveštavano je da su finansijeri zapravo zainteresovane strane izvan Srbije. Dodatno, na pitanje "Insajdera" koji je istraživao zašto ne posle 18 meseci već ni posle 5 godina radovi nisu započeti i koliko je Vlada Srbije uložila u taj projekat, Marko Đurić nije umeo, ili nije hteo a možda ni smeo, da iznese precizne podatke.
Takođe u istom serijalu, Momir Stojanović koji je vodio Anketni odbor za istraživanje nenamesnkog trošenja novca namenjenog Kosovu i Metohiji, nespretno je izjavio:
"Poznato mi je, u razgovoru s građanima severa da je trebalo donacija, neka da je donacija EU bila za izgradnju regionalnog vodovoda i na jugu i na severu Mitrovice i da taj rok ističe, pa sam ja u razgovoru s predstavnicima okruga, s ljudima govorio da moraju da pokrenu inicijativu jer će taj novac koji je opredelila Svetska banka, ne znam ko je opredelio već, i za južnu Mitrovicu i za severnu, on je već bio u fazi završne izgradnje vodovoda za južnu Mitrovicu a na severu se nije gotovo ni počelo. Pa su onda počeli oni da..."
Malo je verovatno da čovek koji se nalazi načelu Anketnog odbora ne zna ko je za kapitalne projekte izdvojio novac i ko ih finansira. Kako će onda uopšte da vodi istragu o nenamenskom trošenju novca? Pre će biti da ni on, kao ni Vulin ili Đurić, nije smeo o tome javno da govori jer Svetska banka na Kosovu i Metohiji ulaže kao u zasebnu državu na čijem razvoju radi, razume se, na štetu Srbije.
Naravno, motiv nije humanitarne prirode ni što se odnosa prema Albancima tiče već se grabe resursi kojima Kosovo i Metohija raspolažu radi eksploatacije i višestrukog uvećanja početnog kapitala.
Ne postoje konkretni dokazi ni potvrde od same Svetske banke da je ona finansijer izgradnje vodovoda na severu KiM se u nekim izveštajima ipak pominje u tom kontesktu. Jedan od takvih je i dokument Evropske banke za obnovu i razvoj o "strategiji za Kosovo" od 4. oktobra 2016. godine. U njemu se kaže:
"Od 2012. godine Svetska banka je izdvojila 107 miliona američkih dolara uglavnom za infrastrukturne projekte u oblasti voda, transporta, odlaganja čvrstog otpada i energetike, gde poslednja predstavlja centralni element pomoći Svetske banke za Kosovo."
Upravo o toj poslednjoj pisao je Magazin Tabloid u prethonom broju navodeći agilno uplitanje američkih državnih kompanija u prisvajanju kapaciteta EPS-a na severu KiM kako elektrana, tako i rudnika uglja koji stvaraju mogućnost da KiM postanu najveći energetski izvoznik u Evropi. Naravno da nije slučajno što se sve dešava nakon što je Vučić u Vašingtonu potpisao "sporazum" a onda jezero Gazivode, kao poslednji idiot, preimenovao u "jezero Tramp".
Ne obazirući se na nemoć i nesposobnost srpskog diktatora da sakrije veleizdaju koju čini, Svetska banka je počela pripremu nove Nacionalne okvirne strategije za Kosovo, opet - za period 2016-20.
U pomenutom dokumentu Evropske banke za obnovu i razvoj kaže se da su "vodni resursi i poljoprivreda identifikovani kao najosetljiviji sektori.
Deficit vode će imati implikacije na bankarsko poslovanje u agrobiznisu i drugim vodno-intenzivnim proizvodnjama. Agrobiznis može takođe biti pogođen klimatskim promenama kroz uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, na taj način imajući uticaj na dostupnost osnovnih proizvoda i povećanjem potrebe za navodnjavanjem. Potreba za ulaganjem u efikasnije vodovodne sisteme i bolje upravljanje istim će se povećati povodom većeg deficita vode uzrokovanog klimatskim promenama".
Dakle, neosporan je interes Svetske banke i američkih kompanija u ovom području da obezbede i u potpunosti kontrolišu kompletne energetske resurse na Kosovu i Metohiji.
A kako mi saznajemo da smo i to izgubili, odnosno da je Vučić predao? Jednostavno i nenametljivo, jednom vešću u kojoj se kaže da je "postignut dogovor između Opštine Severna Mitrovica i Vodovoda u Južnoj Mitrovici" o izmirenju dugova. Zajedno sa drugim delom naslova koji su preneli gotovo svi lokalni mediji a to je da će uslediti "skora normalizacija vodosnabdevanja", sve postaje jasno.
Adriana Hodžić predstavlja ilegalnu opštinu po sistemu tzv. "republike Kosovo" koju država Srbija ne priznaje. Odakle onda njoj nadležnost da se dogovara o bilo čemu što ima veze sa tim? Još i gore, ona se dogovarala sa predstavnicima druge ilegalne opštine po sistemu albanskih separatista "Južna Mitrovica"...
Da podsetimo, jedina legalna opština na ovom prostoru jeste Kosovska Mitrovica jer je osnovana po sistemu Republike Srbije.
I još - biće isplaćen jedan deo duga i to iz budžeta separatističke "opštine" Severna Mitrovica, namenjenog komunalijama, potvdila je Hodžićeva.
Svemu ovome prethodila je situacija tih dana kada je dolazilo do svakodnevnih isključenja napajanja vodom severnog dela Kosovske Mitrovice i Zvečana, zbog neizmirenih dugova za vodu.
Kako se uopšte u međuvremenu dogodilo da su Albanci preuzeli kontrolu i nad vodovodom koga je lično "otkopao" Aleksandar Vulin u ime Vlade Srbije pa će nakon izmirenja duga njima - uslediti normalizacija vodosnabdevanja iz vodovoda namenjenog srpskom stanovništvu na severu KiM? To jest, oni će odvrnuti ventil da Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu stigne voda.
Kako god da se dogodilo, Vučić je to omogućio i nije mnogo tražio. Suvenir-olovku od Trampa i ključeve Bele kuće da njima zvecka kada, i ako ponovo bude u prilici, da sa travnjaka ili zelene površine između dve kolovozne trake odakle se u pozadini nazire Bela kuća, daje izjave svojim medijima čije je novinarske ekipe vukao iz Beograda kako bi zabeležile njegove lovačke priče o uspesima koje je postigao u spoljnoj politici.
Sve dok Srbija u poslednjim kapima, iz smrtonosnih rana koje joj je baš Vučić naneo, ne iskrvari sa Kosova i Metohije.