Banat

Sumorni dani teku srednjim Banatom, kineski „trovač" Ling Long se gradi filmskom brzinom

DRUŠTVO DOBROVOLJNIH IDIOTA - PO MERI LOKALNIH FOTELJAŠA

Nakon najgore civilizacijske tekovine, ponavljavanja istorijskih greški i učestalog grubog (samo)povređivanja ljudi na planeti, upozoravaju mudri, životnog iskustva prepuni...Zaraziti nekoga večitim čekanjem, najsigurniji je način da (o)vladaš, učiniš ga nepokretnim, bezopasnim, savladaš ga...Džabe prst na čelu i upozorenja gubitničkog iskustva nestajanja, u ubitačnoj moderni života XXI veka, „čopor" (čitaj: narod) na Balkanu, plaća, danak u krvi.

Zoltan Horvat

Priča je počela ne tako davne 2015. godine. Tada je počela i do dana današnjeg se nije završila. I ko zna kada će! Opstanak i dugovečnost joj obezbeđuju

„Istrčavanje na teren" banalnosti i osuđujućeg nepoštovanja (su)života, doveli su i srednji Banat, na granicu provalije. Povuci - potegni, dole - gore, da gore, ne može. Ovdašnje Društvo Dobrovoljnih Idiota od građanstva, vođeno propagandom centrale vlasnika vlasti i preostalog, prećutno kliče, i groblju se, brzinom svetlosti, primiče.

Postizborno „razgaćivanje" po foteljama u Zrenjaninu, otpočinje prvom ovogodišnjom pažljivo uigranom podelom para iz gradske kase, „slugama režima", medijima. Prethodio i neki konkurs, marta ove godine, formalnostima u pohode, „džaba krečenje"...Od prva ture u iznosu od 15,9 miliona dinara, RTV-u Santos, lokalnoj medijskoj perjanici šminkerskog neukusa u direktnoj službi vlasnicima vlasti, neverovatnih 9,5 miliona dinara (65,7 procenata ukupnih sredstava, 90 % od zatraženog na „nameštenom" konkursu). Za tri projekta, alal vera „najsposobnijima" na konkursima, prava mera za sluganjstvo RTV-a Santos, lokalnog lidera napadnog „ulepšavanja" tuge preživljavanja srednjeg Banata. Vlasnik i ove medijske kuće je Neki, na ulici se ne bi okrenuo za njim, al', već izvikani Radoica Milosavljević, po lokalnim medijskim birtijama, bag, pardon, mag...Pokupov'o, po' lokalnih medija po Srbiji. Može mu se, izvršni je učesnik operacije pomodarski tupog zavođenja tutumraka u javnost.

Bome, isplate se 'vake reprizne emisije u trajanju od 24 časa dnevno. Ubitačna demonstracija medijske sile i uterivanje lakome glupavosti šarenim lažama, garderobicama i ispraznim hvalospevima lokalnim neprijateljima sugrađana iz fotelja.

Jadan i bedan, u popušaju, pardon, u uspešnim repriznim pokušajima medijskog poništavača nadolazećeg trovanja grada iz kineske fabrike guma Ling Long...Al', efikasan među raspamećenom rajom. I, skoro dve trećine izdvojenih para iz zrenjaninske gradske kase, na gomili, tamo gde treba, u „sigurnoj (SNS) kući". Jes' da se iz aviona vidi da je nameštaljka, al', pos'o s medijima koji plaća narod, proizvodi tutumrak, i opstanak finansijera po foteljama.

Čak 5,2 miliona dinara gradskih medijskih para (33 procenata ukupne sume), ide iz Zrenjanina, ko zna kuda...Znaju to gradski oci maćehinski, njih niko ništa i ne pita, centrala stranke „crta" pravac preliva para. Medijskim kućama u Beograd, Novi Sad i Suboticu, za koje u Zrenjaninu niko živ nije čuo: Digital Media Network d.o.o Beograd „dobio" za neki, valjda „sudbonosan" po Zrenjanin medijski projekat - 2 miliona dinara, VTV Subotica - 1 milion, DVP Produkcija d.o.o. - 700 hiljada, Slobodan Kosanović PR Proizvodnja kinematografskih dela audio - vizuelnih proizvoda i televizijskog programa Explore Media Beograd - 500 hiljada, Dnevnik Poljoprivrednik AD za novinsku - izdavačku delatnost Novi Sad - 500 hiljada...Za preostalu lokalnu medijsku „pamet", sića.

Poražavajuća sramota, izvršno delo lokalnih vlasnika Zrenjanina. Valjda nisu dovoljno „kreativni" u opisu veličanstvenog radnog zadatka: Bila delegacija zrenjaninskih foteljaša iz Javne (Gradske) Kuće u poseti novom asfaltnom putu prema naselju Aradac, razmenila iskustva sa asfaltom, pa se na kraju, svečarski, isfotografisala na asfaltu, građenom parama svih građana srednjeg Banata! Simo Salapura, gradonačelnik, uz Sašu Santovca, zamenika mu, najvažniji likovi na obilju fotografija asfalta. Uparađeni, gaze li gaze, asfalt.

Kaki medij, taki i lokalni primači slika i reči, „degustatori" prljavog života, na ivici egzistencije. Strogo je zabranjeno načinjati goruće teme vekovnim pitanjima Zrenjanina: hoće li u ovom veku fabrika zdrave pijaće vode, kad će, ako ne po obećanjima 2090. godine, obilaznica oko obilaznice grada, da li su građani Zrenjanina videli kakva brda otrovnog otpada se talože na plodnim oranicama, nakon proizvodnje 13,6 miliona komada pneumatika kineske fabrike guma guma, Ling Long? Otuda se, monstruozno zastrašujući odgovori po zdravlje i opstanak ljudi, ukidaju, i tačka.

Da li se neko video na snimcima aero zagađenja fabrika guma po svetu? Od gustog čađavog dima, videli su se samo obrisi ljudi, il' olupina u najavi nestajanja. Da li može pitanje, zar Zrenjanin nije već na listi najvećeg broja bolesti respiratornih organa Balkana? Ne. 'Ajmo na lakše, i lepše teme.

Da li je poznato, ko je iz Javne (Gradske) Kuće mazn'o 32.256 flaša vode od 1,5 litara koje je za građane Zrenjanina isporučila Pokrajinska vlada 25. marta 2020. godine? Zvanično primio, u potpisu Dragan Ćapin, popularni Ćapko, tadašnji pomoćnik gradonačelnika Čedomira Janjića, danas, član gradskog veća.

Flaširana voda je dopremljena u Zrenjanin, isporučena je, i od tada, gubi joj se, svaki trag. Ko je ćapio vodu, i preostalo što se moglo, može i u najavi krasti iz očiju naroda, i to su pitanja, zabranjena.

Kako onomad reče popularni Ćapko potpisniku ovih redova u svojoj kancelariji, ispod nivoa mu je, da odgovara, novinarčićima - prvokatorima. Usput je, bezobraznim odmahivanjem rukom, zapretio i pozivanjem obezbeđenja, ako budemo i dalje remetili funkcionerski mir i spokoj zrenjaninskom foteljašu iz Kleka, visokom vlasniku vrhunske lokalne neodgovornosti prema građanima. I, nikom ništa.

Ovdašnjim građanima, članovima Društva Dobrovoljnih Idiota, poruka iz Javne (Gradske) Kuće: budite srećni, i aplaudirajte svojim foteljašima na dozvoli aplaudiranja svojim zvaničnim saraniteljima. Mašala!

Građanski preokret i ZRAK (Zrenjaninska akcija), ovdašnja udruženja građana i pokreti, redovni i revnosni kritičari lokalnog režima u Zrenjaninu, ukazuju konkretnim primerima na stoprocentni deficit demokratije, da političke institucije ne funkcionišu, i da su sednice skupštine grada postale originalna smejurija tugobe ljudskih rugoba, gde je odbornicima, jedino dozvoljeno da ćute, i dižu ruke u znak pristanka na nove poraze Zrenjanina. A kapitalaca od poraza, na sve strane.

Ponajviše, po zrenjaninskim restoranima. Stradaju prasići, jagnjići i svinjetina, dok konzorcijum lokalnih foteljaša raspravlja, kako da se, već koliko sutra, „ugrade" u nova zaitanja iz gradske kase svih građana. Uloge su podeljene, zna se ko (lokalni vipovci) sme da eksploatiše šljunak, pesak i preostali građevinski materijal za auto put do Beograda za potrebe Ling Longa, ko velikodušno poklanja sedišta za decu u automobilima od čega se prave senzacionalni medijski izveštaji o „značajnim naporima foteljaša da se pomogne sugrađanima...". Da se ovo događa, recimo u holandskom Roterdamu, nogom u dupeta bi građani ovakve ispratili u istoriju.

I, šta na kraju (n)ovog teksta o golgoti ugroženog Zrenjaninca od ljudi za koje je morao glasati? Možda neku lepu vest, gde se konkretno ovajditi? Evo prilike na banatskim prugama, recimo Zrenjanin - Vršac, gde se, danju i noćom, mogu krasti šine, od države već ražalovanih željezničkih pruga.

Kilo gvožđa je 60 dinara, ima ga na pretek, može dobro da se zaradi. O fantastičnim ponudama pomoćnika menjača guma na službenim automobilima, da i ne govorimo!