Stav

Virusi ludila

 

Bez vlasti ne mogu da žive. Virusi pohlepe, laži i pljačke su zarazili čitavo bolesno društvo. Strah i panika su paralisali misao. Mnogo truda, odricanja i znanja treba da se pobedi ljudska glupost. Čovek koji je uplašen, izmanipulisan i ograničen ne prosuđuje dobro. On će glasati za one koji ga truju virusima, verujući da bi neki drugi na vlasti bili gori. A gorih od ovih nema. Moje je da vam to otvoreno kažem. Oni su opasan, zarazan virus. Njih treba izolovati. Najbolji način je da više ne glasate za njih. Verujem u snagu našeg inata. Jedan pametan srpski seljak je izjavio: nisam još poklao sve krave od kravljeg ludila, kada se pojavio ptičji grip, nisam stigao da pokoljem svu živinu, kad eto ti ga svinjski grip, neću da stignem da pokoljem sve svinje, a pojaviće se, opet, nešto novo, neka nova prevara. Nove prevare neće biti ako prevareni ne pristanu na prevaru. Svako odlučuje za sebe. I za to odgovara. Pred svojom decom i pokolenjem.

 

Branko Dragaš

 

Planetu su danas napali virusi. Virusi ludila. Gde god da se okrenete, kud god da krenete ne možete se odbraniti od opasne napasti virusa ludila. Izgleda mi kao da smo svi civilizacijski kolektivno oboleli i da se ludilo neprestano širi kao epidemija.To je samo dokaz da je, uprkos najsavremenijem tehničko-tehnološkom razvoju, informacionim sistemima koji prave robote androide, uprkos tome što smo pronašli na Mesecu vodu, a na Marsu tražimo naše pretke, uprkos našem pokušaju da se što više udaljimo od naših neolitskih predaka, današnji savremeni čovek, okružen modernim aparatima i mašinama, ostao jednako primitivan, prost i glup kao naš daleki rođak iz pećina Altamire kome je vrhunac zadovoljstva i ispunjenja života bilo da svom najbližem saplemeniku batinom razlupa lobanju, tražeći da vidi ima li tamo nešto neobično i čudno što ga je toliko izdvajalo od ostalih iz čopora. Ljudska glupost je kosmička pojava. To smo više puta isticali, nadajući se da će sam život da nas demantuje, ali to se, nažalost, ne dešava, nego se, naprotiv, virus ljudske gluposti zarazno širi, preteći da nas uništi kao vrstu. Ako postoje visokocivilizovana bića u svemiru i ako i oni lutaju po galaksiji u potrazi za nekim srodnim dušama, onda će se ti naši nepoznati susedi začuditi kada se budu spustili na planetu zvanu Zemlja, na kojoj više neće biti života, da je tu postojao neki životinjski svet i da je na neobičan način nestao. Neće ni slutiti da je život podaren od Boga uništila ljudska glupost.

U kritici neoliberalizma i stalnom razotkrivanju špekulacija gangstera sa Volstrita, rekao sam da Upravljači sveta imaju, kako bi pokušali da sačuvaju i dalje svoju moć, privilegije i bogatstvo, pet velikih mogućnosti za izlazak iz sadašnje ekonomske agonije Imperije u rastrojstvu. Jedna od tih mogućnosti je da se pojavi neka opšta roba koju bi bili primorani da kupuju svi ljudi na planeti kako bi spasli kapitalizam od građanskih ratova i revolucija. Neoliberalni kapitalizam je, da podsetim one koji su zaboravili, krah berzi u oktobru 1988. rešio - padom Berlinskog zida 1989. i pojavom dve robe: mobilnog telefona i kompjutera.

Slavljenje pada Berlinskog zida suviše je prenaglašeno, jer ništa nije bilo slučajno, sve je bilo dobro režirano i svi su odigrali uloge koje su im bile namenjene. Osnovni cilj svih tih plišanih promena je bio da se proširi skučeno i zagušeno razvijeno tržište i da se dobiju novi, neiživljeni i pohlepni konzumenti komercijalne civilizacije u raspadanju. Danas se jasno vidi je to bila jedna velika prevara i stoga nije čudno da većina stanovništva, koji su bili gurnuti u tranziciju kao na put spasenja i izbavljenja, duboko žale za prošlim dobom, shvatajući da je divlji i banditski kapitalizam utočište hulja, kriminalaca i ološa. Taj san o idealnoj demokratiji, pravdi i slobodi srušio se na isti način kako se srušio i berlinski zid podignut na Trgu kod Konja - vetar ga je sam oduvao. I ta porazna činjenica se više ne može nikako sakriti, uprkos silnim pokušajima Centralnog Komiteta Evropske Unije da primora sve gubitnike tranzicije da se standardizuju u sreći, po ukusu briselskih birokrata, da prihvate Lisabonski sporazum kao novo sveto pismo i da konzumenti potrošačke civilizacije ne prestanu da kupuju svakojako smeće koje im se servira kao vrhunski marketinški proizvod, jer se povećanjem potrošnje kenzijanski jedino možemo rešiti ekonomske krize, bez obzira na činjenicu da konzumenti para nemaju, da su siromašni i da žive bednije od japanske krave, kojoj je odgovorna vlada namenila dva dolara dnevno za život u štali.

Dakle, zaključak se sam nameće, u istoriji nije ništa slučajno, pa ni pojava svih ludila: kravljeg, ptičjeg, svinjskog ili ljudskog... precizno je programirana od onih psihopata na vlasti koji su odlučili da smanje broj ljudi na planeti. Prvo, već uveliko se spekuliše time da na planeti treba da živi samo jedna milijarda ljudi, a drugo, krizu neoliberalnog kapitalizma je moguće prevazići ako se pronađe takva roba koju će svi morati da kupuju. Naravno, prodavac te robe će biti oligarhija Imperije u rastrojstvu. Mnogi su pitali koja će to roba da bude. Veliku prednost su dobili roboti i električni automobil. Međutim, događaji koji su usledili pokazali su da je bolesni um oligarhije smislio nešto mnogo gore i podlije, nešto što uliva strah u kosti svim ljudima na planeti i nešto što dovodi sve ljude u potčinjeni položaj pred moćnim farmaceutskim kompanijama oligarhije. To nešto je namerno pušteno iz laboratorija kako bi  počelo da ubija ljude, koji su postali marketinški ovisnici takve poplave protivrečnih vesti i glasina da se jadan mali čovek toliko prepao za svoj robovski život te više nije postavljao pitanja o nezaposlenosti i životnom standardu.

Virus svinjskog gripa, dakle, smišljeno i programirano je pušten ne samo da bi farmaceutske industrije pohlepno zaradile novac i tako pokrile umanjene profite iz doba opšteg rasipanja, nego je taj virus pušten da pokori čovečanstvo i da ga drži pod strahom i tenzijom samo da se ne bi dogodila neka velika svetska revolucija koja bi uništila poredak koji pravi i pušta viruse iz laboratorija. Podatak da je nekih sedamdesetih godina Donald Ramsfeld, kasniji ministar odbrane Imperije u rastrojstvu, bio na čelu institucije u čijim laboratorijama su se vršili eksperimenti sa virusima koji su doveli do pojave i virusa svinjskog gripa - koji se, opet, neopaženo provukao, izašao u grad i ubio nekoliko stotina ljudi - samo je dokaz da se radi o specijalnim oblicima rata. Dalje, činjenica da se iza osnivača švajcarskih kompanija - uvek se uzima švajcarska neutralnost kao garant za zaštitu pravih vlasnika! - kriju zapravo najbogatije porodice sveta - Rotšildovi i Rokfelerovi, najbolja je potvrda da i dalje, uprkos tolikoj agresivnoj propagandi o demokratiji, slobodama i ljudskim pravima, živimo u totalitarnom kastinskom uređenju sveta u kome nekoliko istih porodica već više od veka manipuliše i zarađuje na gluposti potlačenog čovečanstva.

Upravljači sveta poveravaju svoje poslove direktorima filijala u svakoj od zemalja u kojima su izvršili okupaciju države i nacija. Teledirigovani mediji su u službi ovog monstruoznog svetskog poretka i njihov jedini zadatak je da šire strah i paniku kako bi konzumenti komercijalne civilizacije u ekonomskoj krizi postali zavisnici različitih, potpuno suprotnih, zbunjujućih informacija. Ministri u okupacionim vladama su poslušni činovnici Upravljača sveta i njihove oligarhije i šireći konfuziju svojim izjavama, dodatno uvećavaju paniku da bi namešteni tenderi, sa ogromnim provizijama za političku oligarhiju, demokratski pripali Despotovom tajkunu.

O orkestriranoj panici najbolje govore činjenice da se u Moskvi, gde sam bio u vreme izbijanja svinjskog gripa, panika uopšte nije osetila, da su prilozi o gripu emitovani u sredini udarnih vesti, u bloku koji je posvećen zdravstvu, dok su u okupiranim zemljama vesti o umrlima svakoga sata emitovale kako bi se što više proširila panika i zavladao strah u društvu. Vesti o umiranju obolelih od svinjskog gripa dovele su do opšte panike u narodu i više nikoga nije bilo briga da li ima posao, platu i nešto za jelo, nego je glavna stvar bila kako što pre nabaviti vakcinu da se zaštitiš i da preživiš, samo ti i tvoja porodica, samo ti i tvoji najbliži, nabaviti odmah i po svaku cenu da bi se izbegla smrt.

Kada ministar zdravlja izađe u javnost i kaže da će svi oni koji neće da prime vakcinu, koji ne veruju u propagandne laži ministarstva za prodaju vakcina preko privatne kompanije, morati na svoju odgovornost da potpišu da neće da prime vakcinu, ali i da će oni koji budu primili vakcinu takođe morati da potpišu da su na svoju odgovornost primili vakcinu, ukoliko im se nešto desi da ministar može mirno da nastavi da uništava naše zdravstvo, onda je to najbolji dokaz da mi države nemamo i da su neoliberalni fundamentalisti spremni da, uzimajući provizije na svakom poslu, unište sve građanske institucije zbog svojih pohlepnih interesa. Šta će nam država, ministarstva i ministar ako oni nemaju nikakve odgovornosti? Šta će nam institucije? Zašto je uništen stručni kadar Torlaka? Ako ljudi koji vode državu namerno šire paniku, šta će nam takva vlast? Zamislite da je u vreme komunističke vlasti, kada je izbila epidemija variole vere i kada je doneta naredba da se celokupno stanovništvo hitno vakciniše, zamislite da je izašao ministar zdravlja i dao izjavu kao današnji njegov kolega? To se nije moglo desiti. Zašto?

U tome je suštinska razlika između komunističke državne uprave i uprave tržišnih talibana koji su okupirali državne institucije. Setimo se da se u Narodnu banku upalo sa kriminalcima i kalašnjikovima u ruci. Suštinska razlika je u karakteru vlasti. Komunisti su dobro znali, bez obzira na njihovu krvavu revolucionarnu prošlost, šta je država i kako se država brani. U njihovom jednopartijskom režimu nije moglo da se desi da asistent sa fakulteta, balavac bez radnog iskustva, postane guverner ili ministar spoljnih poslova. U njihovom jednopartijskom sistemu se nije moglo dogoditi na najgori lekar postane direktor bolnice ili ministar zdravlja. I nikada javni funkcioner ne bi smeo da otvoreno izdajnički radi za interese stranih država i stranih multinacionalnih kompanija. Kada je izbila epidemija variole vere svi građani su išli da prime vakcinu, jer su svi verovali u svoju državu. U današnjem demokratskom totalitarizmu građani više ne veruju u državu, ne veruju režimu i ministru koji radi za nečije interese i zbog toga su primorani da se međusobno povezuju i udružuju u gerilskom ratu protiv okupatorskog režima koji širi strah da je svako okupljanje opasno po režim.

Prema zvaničnim podacima, u svetu godišnje od običnog gripa oboli milijardu i umre milion ljudi, što je ogromna i zastrašujuća brojka, ali niko svih ovih godina nije podigao paniku da se nešto učini i zaštite, najčešće siromašni slojevi, da se preventiva napravi i da raslojavanja u društvu ne budu toliko drastična da jedni umiru od gladi i neuhranjenosti, a drugi od dosade, depresije i gojaznosti. To što jedan ugojeni funkcioner Svetske asocijacije za hranu jedan dan štrajkuje i solidariše se sa 1,5 milijardi ljudi koji gladuju svakodnevno ili koji su nedovoljno uhranjeni, to je samo jedan u nizu holivudskih marketinških trikova da se zamajava sve nezadovoljnije čovečanstvo na planeti. Porazna činjenica je da se ništa iz temelja ne menja u novom svetskom poretku, da bogatiji postaju još bogatiji, bezobrazniji i bezobzirniji, da tajkuni, oligarsi i berzanski gangsteri sa Volstrita uzimaju i dalje sve veće provizije, da se dolar štampa sumanuto da bi se napunili ponori budžetskog i trgovinskog deficita Imperije u rastrojstvu, da se ništa valjano i ozbiljno nije uradilo na prevazilaženju uzroka krize, da se kriza zahuktava, da je lažna tvrdnja naših ministara za obmanjivanje javnosti da je kriza prošla, nedavno demantovana izjavom gurua neoliberalizma Dž. Soroša da je sve na staklenim nogama i da prava kriza tek dolazi, kao i da se širenjem panike i prinudnim vakcinisanjem ne mogu rešiti strukturalni problemi savremene civilizacije.

Uplašeni građani ne veruju u moć vakcine koja nije ispitana, čiji će se efekti znati tek za 5 do 7 godina, vakcine koju prodaju Upravljači sveta i za koju se, prema narodnom prepričavanju, uvek iz najpouzdanijih izvora tračeva i ćakula, sigurno zna da doprinosi tome da se stvori neki novi čovek koji će biti mikročipovan i na taj način kontrolisan iz jednog servera Velikog brata. Kada nema pravih informacija i kada nema stručnjaka od integriteta, onda se svakakve vizije stvaraju preplašenom narodu.

Ne valja ni ona druga krajnost koja širi optimizam da se rakijom, slaninom, pečenom prasetinom, belim lukom, kiselim kupusom posutim crvenom paprikom i slušanjem trubača u Guči možemo izlečiti od gripa, jer to spada u naše istorijske krajnosti koje su nas uvek dovodile do toga da mi uvek najviše stradamo. Recimo, interesantno je da naše ministarstvo zdravlja ne izlazi sa objašnjenjem zašto je, gledano u procentima obolelih u regionu, smrtnost  najveća baš kod nas? Kada uporedimo procenat bruto društvenog proizvoda koji se izdvaja za zdravstvo, onda se vidi da se ogroman novac vrti u zdravstvu, ali da su, nažalost, efekti toga poražavajući. To znači da nešto ne valja u organizaciji zdravstva, što opet znači da oni koji vode to zdravstvo ne znaju da rade svoj posao, a pošto je jedan čovek ministar zdravlja već godinama, to znači da je on nesposoban. Međutim, njega niko ne sme da dira jer je on član šifrovane sekte, koja obezbeđuje koalicionu većinu režimu Borisa Tadića. I tako, panika po panika, dolazimo do vrha režima koji opstaje ili na širenju straha od povratka u devedesete, pa naprave vladu sa socijalistima, ili od širenje straha do svinjskog gripa, pa naprave posao. Virusi pohlepe razaraju državotvornu ideju naše nacije i svi izgledi su da ćemo kao nacija nestati ukoliko se ovakvo stanje obmana, mahinacija, laži i krađe nastavi.

Umesto da vrši opšte obrazovanje nepismene i uplašene nacije, režim Borisa Tadića je otpočeo kampanju za prolećne izbore. Sve se priprema za još jednu veliku pobedu manekena tranzicije. Bela šengen viza, trgovinski sporazum, kandidatura za članstvo u EU, posete čitavom svetu koje će nam doneti pregršt lažnih obećanja i investitora, otvaranje zatvorenih radnih mesta, privatizacije nacionalnih kompanija, nacionalizacija bankrotiranih privatnih kompanija njihovih partijskih finansijera, novi mostovi, nova zaduživanja i nova obećanja o svetloj budućnosti okupirane zemlje. Primitivci na vlasti nisu mogli da odole a da ne kapitalizuju i smrt Patrijarha, našeg starca Zosime, koga su toliko marketinški eksploatisali da su ga prikazali suprotno od onoga što je on bio i kakvim je životom živeo.

Spinovani medijski moguli na vlasti odlučili su da nastave svoju vladavinu uništavanja države i nacije i novi izbori će samo pokazati njihovu agresivnost i isključivost. Na sve su spremni. Životi im zavise od vlasti.