Ekskluzivno
"Satelit" između privatnih ministara privatnog predsednika
privatne države
Kolju jagnje zbog vola
Umesto da
se dobiju odgovori na pitanje zašto će građani Srbije
platiti najmanje 45 miliona evra izraelskoj kompaniji Imidžset (?), odluka
Vlade da "selektivno" skine oznaku državne tajne sa slučaja "satelit" i podizanje optužnice zbog zloupotrebe službenog položaja protiv
Prvoslava Davinića bacanje
je prašine u oči građanima
Srbije i poreskim obveznicima i manipulacija aktuelnog predsednika Srbije
Borisa Tadića i njegovog kuma,
ministra odbrane Dragana Šutanovca
Pukovnik Mile Jovanović
U bivšoj Jugoslaviji, u Saveznom
sekretarijatu za narodnu odbranu, postojao je Sektor za nauku i razvoj (NIR),
na čijem čelu se nalazio pomoćnik saveznog sekretara za narodnu odbranu za nauku i
razvoj. U sastavu Sektora za nauku i razvoj postojao je Centar za sistem
ekspertskog ocenjivanja programa i projekata istraživanja i razvoja OS SFRJ (CEOP). Pomenuti centar
nalazio se u zgradi bivšeg SSNO na uglu ulice Kneza Miloša i Birčaninove u
Beogradu i bio je potčinjen pomoćniku saveznog sekretara za narodnu odbranu za
nauku i razvoj. Na čelu NIR-a u različitim periodima, pored ostalih, nalazili
su se: general-potpukovnik dr Avgust Vrtar, general-potpukovnik dipl. ing. dr
Ramiz Abduli, general-pukovnik dipl. ing. dr Zlatko Rendulić...
Ozbiljne analize
U CEOP-u je u drugoj polovini
osamdesetih godina prošlog veka urađeno "Ekspertsko ocenjivanje
programa angažovanja izviđačkog satelita" (primerak pomenute
ekspertize nalazi se u vojnom arhivu u
Žarkovu).
- Zašto ovaj dokument nije dostavljen Vladi iz Ministarstva
odbrane?...
- Zašto se i sa te analize nije skinula oznaka državne tajne?
- Zašto pomenuta ekspertiza, u kojoj se izričito kaže da angažovanje
izviđačkog satelita nije rentabilno, kako sa naučno-tehnološke strane tako i sa
ekonomske, strategijske i bezbednosne strane, nije uzeta u obzir prilikom rasprave o angažovanu istog
za potrebe Državne zajednice SCG, koja je inače mnogo manja od bivše SFRJ i od nje je manje ugrožena od spoljnih faktora?
- Zašto je pomenuta ekspertiza iskorišćena i ko ju je koristio da bi se došlo do nove afere
"satelit"?
Naredbu za izvršenje "ekspertskog
ocenjivanja angažovanja izviđačkog satelita" potpisao je savezni sekretar za narodnu
odbranu na osnovu člana 79. tačke 12. i člana 108. stav 3. Zakona o opštenarodnoj odbrani.
U naredbi je,
pored
nosioca projekta
i rokova, između ostalog bilo regulisano
da će pri izvršavanju istraživanja neophodnu podršku pružiti i nadležni organi VPS, vojni školski centri, ZNGŠ za RV i
PVO, VTI KOV-a, komande RV i PVO, kao i RM. Rezultati ekspertize nisu se mogli
objavljivati bez odobrenja saveznog sekretara za narodnu odbranu.
Pri ekspertskom ocenjivanju u
razmatranje su ušli izviđački sateliti: francuski, francusko-izraelski,
izraelski i britanski. Za rangiranje satelita korišćene su sledeće
metode:
- metoda "ELECTRE" I i II
- metoda
"PROMETHEE" I, II i III
- metoda "ARHIMED" I i
II
i kriterijumi iz svih naučnih oblasti: vojno-tehnička opravdanost, bezbednosna opravdanost, vojno-ekonomska
opravdanost, relevantnost, perspektivnost, komercijalnost, rizici, stepen
neizvesnosti realizacije itd.
Za ekspertsko ocenjivanje
programa kao osnovni metod korišćeno je multikriterijsko vrednovanje i
modifikovane metode iz teorije matematičke statistike, kao i veliki broj kompjuterskih programa kao što su npr. "Delti 1", "Delfi 2" i dr.
Svaki program (projekat) bio je
dekomponovan na pojedine podgrupe, grupe-oblasti. Zatim je vršeno:
- ekspertsko ocenjivanje unutar podgrupe i individualno,
- ekspertsko ocenjivanje
na nivou grupe,
- sinteza u ekspertskoj podgrupi,
- sinteza u ekspertskoj grupi,
- finalna sinteza ili
kompozicija,
Prilikom ekspertskog
ocenjivanja mala prednost data je francuskoj verziji izviđačkog satelita. Kasnije se došlo do saznanja da su tehničke
karakteristike verzije francuskog, francusko-izraelskog i izraelskog izviđačkog
satelita slične ili istovetne (pa nije nikakvo iznenađenje što je ugovor
potpisan u Parizu).
Nije prošlo
I pored decidiranih zahteva od
strane vojno-obaveštajnih
organa i DB da su im radi blagovremenih i adekvatnih bezbednosnih mera potrebni
satelitski snimci, projekat "Angažovanje izviđačkog
satelita" - nije prošao. Sporni
su bili i sledeći elementi:
- izviđački satelit neosporno
je nepotreban SFRJ. Nije rentabilan ni sa naučno-tehnološke ni sa ekonomske, strategijske i bezbednosne strane;
- nema nikakve
garancije da su dobijeni snimci blagovremeni i verni stanju na terenu.
Napad na SFRJ mogao se izvršiti modernim sredstvima za invaziju (raketama) sa
velike udaljenosti;
- za 24 časa satelit bi
dostavljao 120.000 snimaka iz vazduha zemalja iz okruženja SFRJ za čije
dešifrovanje bi bila potrebna glomazna ekipa posebno školovanih ljudi...
Negativan stav eksperata
za angažovanje izviđačkog satelita vojno-obaveštajni organi i organi DB su
prihvatili i više na tome nisu
insistirali.
Za ekspertsko ocenjivanje iz
Centra "CEOP" su angažovani vrhunski stručnjaci, mahom sa činom pukovnika, kao što su: pukovnik prof. dr Vujanović, pukovnik dr Nešković, pukovnik prof. dr Puharić, pukovnik prof. dr Milošević i dr. Oni su rukovodili i aktivno učestvovali u ekspertskom ocenjivanju. Većina su bili profesori univerziteta, doktori nauka, a bilo je i dvostrukih doktora
nauka.
Vršen je izbor vrhunskih stručnjaka iz svih vidova vojske ( RM, RV i PVO, KOV) kao i
izbor ostalih stručnjaka sa celokupne
teritorije SFRJ. Bio je veliki postotak učešća iz civilnih struktura, negde
35-45 odsto, a iz vojnih struktura
negde oko 55-65 odsto, među njima akademika doktora, magistara, diplomiranih inženjera itd. i nastavničkih zvanja - profesora, vanrednih profesora, docenata itd.
U ekspertskom ocenjivanju su, pored pripadnika JNA, profesora
sa univerziteta,
učestvovali i stručnjaci iz veoma poznatih instituta kao što su
"SMELT" iz Ljubljane, "Institut za ekonomiju industrije" iz
Beograda i dr.
(U sektoru su bili vrhunski
stručnjaci koji su pored ostalih zadataka iz nauke i tehnologije vršili i
ekspertsko ocenjivanje projekata i programa. Od oko 700 projekata i programa /zbog zastarelosti, dugog
projektovanja, materijalnog faktora, nedovoljne stručnosti iz pojedinih oblasti,
neadekvatne strategije, geopolitičkog položaja
zemlje, zavisnosti od dobre volje inodržavnih organa/ ekspertsko ocenjivanje svelo se na stotinak projekata.
Pored ekspertskog ispitivanja programa "Angažovanje izviđačkog
satelita",
vršena su,
na primer,
ekspertska ispitivanja programa kao što su: ispitivanje programa
"Sloboda", ispitivanje
programa "Nadzvučni avion" (NA), ispitivanje programa "Sistem savremenog
komandovanja", ispitivanje
programa "Modernizacija remontnih zavoda (RZ) i namenske industrije", ispitivanje programa "Raketa
Grom" itd.)
Poštovala se vlastita pamet
Imajući u vidu napred
navedeno i treba
ukazati na činjenicu
da je u periodu od 30 godina posle završetka Drugog svetskog rata u svetu bilo
468 ratova i vojnih sukoba na teritoriji 69 zemalja, uz učešće oružanih snaga
81 države (u Evropi 36, Africi 118, Latinskoj Americi 135 i Aziji 179). U tom i takvom periodu blokovskih
podela i hladnog rata bivša Jugoslavija, koja je bila mnogo veća i ugroženija od Srbije, projekat je razmatrala na najvišem naučnom
nivou. Opak,
poštujući "svoju
pamet" bivša SFRJ, kako rekosmo, nije prihvatila projekat "angažovanja izviđačkog
satelita", jer
nije bio rentabilan.
Sve to je nova vlast,
legitimisana oktobra 2000. godine, pa do danas, kao naučnu i demokratsku tekovinu gurnula na marginu. U tom
kontekstu opšte degradacije, koju spram Vojske sprovode u Ministarstvu
odbrane, posebno u Sektoru za
materijalne resurse, deluje
organizovani kriminal "na zakonskoj osnovi", koji se ogleda u očiglednoj pljački vojne imovine sa ogromnim neželjenim političkim, ekonomskim i drugim posledicama, kako za državu Srbiju tako i za njenu
vojsku.
Izvor Tabloida iz
neposrednog okruženja Svetka
Kovača, direktora Vojno-bezbednosne agencije, o odluci
Vlade da skine oznaku državne tajne sa slučaja
"satelit" i
podizanju optužnice za
zloupotrebu službenog
položaja protiv Prvoslava
Davinića ovako vidi razvoj događaja:
"Priprema terena za zakup satelita
započeta je 2003. godine, u vreme naglog urušavanja sistema odbrane državne zajednice SCG i Vojske SCG, kada je ministar odbrane bio - Boris Tadić. Jedan od udarnijih marketinških poteza Tadićevog
vojnoministarskog kabineta bio je na sva zvona objavljeno osnivanje Uprave za
javne nabavke u Ministarstvu odbrane
(čitaj: uprave za javnu krađu).
Preciznije, promena imena dotadašnje Uprave za snabdevanje i postavljanje
svojih novih kadrova na ključna mesta (načelnika uprave, bitnih stručnih
referenata itd.). U to vreme došlo je do smene direktora
u javnom preduzeću Jugoimport SDPR.
On lično je postao predsednik Upravnog
odbora javnog preduzeća Jugoimport SDPR. Svog kuma Šutanovca namestio je za poslanika u Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Šutanovac je, kao kadar Demokratske stranke u
Skupštini SCG,
izabran za predsednika Odbora
za bezbednost i odbranu i postavljen za jednog od savetnika u javnom preduzeću Jugoimport SDPR".
"Umesto da bude zaveden red
u vojnim liferacijama, da bude eliminisano nameštanje poslova i da se ostvare
velike uštede, preciznije, promena imena dotadašnje Uprave za snabdevanje i
postavljanje svojih novih kadrova na ključna mesta (načelnika Uprave, bitnih stručnih referenata itd.) Tadić je, bez obzira na to ko će biti posle njega ministar odbrane, obezbedio permanentnu kontrolu i
uticaj nad planiranjem i trošenjem finansijskih sredstava u MO i Vojsci Srbije...
Svestan i nameran gubitak
"Znajući za negativne rezultate
ekspertskog ocenjivanja projekta 'Angažovanje izviđačkog satelita', pod uticajem raznoraznih lobista,
ino-nalogodavaca, prilikom posete Izraelu u
svojstvu ministra odbrane Tadić je u načelu dogovorio mnoge oblike saradnje sa izraelskim ministarstvom odbrane i
njihovom vojnom industrijom. Između ostalog, razmatrane su eventualne
mogućnosti i uslovi za angažovanje izraelskog izviđačkog satelita. Budući da je
izabran za predsednika Srbije i da se saglasio da na njegovo mesto ministra
odbrane dođe žrtveno janje Prvoslav Davinić, koji
nije kadar Demokratske stranke, Tadić preko svojih pripremljenih i već
postavljenih kadrova, a uz
angažovanje sportskih menadžera i svog bivšeg savetnika Vesića, nastavlja pripremu za angažovanje izviđačkog
satelita".
Kako je došlo do potpisivanja ugovora o angažovanju izviđačkog satelita to već i vrapci znaju. Kao predsednik Srbije i član VSO
Tadić aktivno učestvuje u lobiranju za angažovanje izviđačkog satelita koji
uopšte nije bio potreban, ali je bio dobra prilika za značajnu ličnu korist.
Nakon pristizanja prve rate za
naplatu u iznosu od 4,6 miliona evra diže se halabuka koja dovodi do smene Prvoslava
Davinića. Pokreće se istražni postupak koji se uskoro obustavlja. Dolaskom Šutanovca na mesto
ministra odbrane utanačuju se način i redosled stvari kako bi se novonastala situacija maksimalno iskoristila. U tom kontekstu treba gledati i posetu predsednika Srbije Tadića
Izraelu sa delegacijom u kojoj je bio ministar odbrane i ekipa privrednika
(isključivo pripadnici DS-a i
neizostavni "integrator odbrambene industrije").
Preko svog ministra pravosuđa i
marioneta iz tužilaštva i sudstva, kojima nad glavom trajno visi
mač reizbora, čine
sve da sudska arbitraža u Parizu i arbitraža u Londonu donesu presudu - u korist izraelske
kompanije...
"Pošto su izabrali, odnosno odredili čoveka koji će biti
žrtvovan, a da bi se ostali
učesnici nekažnjeno izvukli, po diktatu Borisa Tadića i Dragana Šutanovca, tužilaštvo je protiv
Prvoslava Davinića podiglo optužnicu zbog zloupotrebe službenog položaja, a Vlada je selektivno skinula
oznaku državna tajna sa slučaja 'satelit' isključivo radi političkih poena. Pri tome, nalogodavac iz senke,
glavni ideolog - strateg i inicijatori ove afere neće odgovarati..."
"Sada kada smo izgubili spor, imamo i žrtvenog jarca, pa možemo Izraelcima da isplatimo traženi iznos, jer oni koji čekaju proviziju već su nestrpljivi. Zato su u svojoj zaslepljenosti, računajući da je sve pod
kontrolom, postali najagilniji i
najgrlatiji u osuđivanju žrtvenog jarca. Ova afera završiće samo na novinskim
stupcima".
Sve po redu
Slučaj
"satelit" samo je jedan u čitavom nizu kriminalnih radnji u aranžmanu
istih ljudi iz MO i vrha vlasti, a od kojih javnost očekuje odgovor. Radi se,
podsećanja radi, o:
- nabavci nove telekomunikacione opreme,
- nabavci sanitetskih vozila za
potrebe Univerzijade,
- nabavci
točkova za avione,
-
nestajanju para koje su iz NIP bila obezbeđena za remont vazduhoplova, te zašto nije remontovan mig 29 i helikopteri ruske
proizvodnje,
- uslovljavanju pojedinih fabrika namenske industrije za plasman
njihovih proizvoda uz određenu proviziju preko
posrednika - Jugoimporta SDPR,
- zaključenju ugovora sa Irakom, Alžirom, koji ne može da se završi bez uzimanja sredstava od Vojske,
- višem državnom interesu da se za 30 odsto nižim cenama Jugoimport Montu iz Podgorice da
naoružanje i vojna oprema koja većim delom završava na Kosovu i zemljama koje
su pod embargom UN,
- slučaju "Evako" (prodaja municije po nižim cenama stranim državljanima i ofšor-kompanijama),
-
nameštanju dogovornog pobednika na nadmetanjima u zadnjih nekoliko godina
(slučaj "CPR Impex" i dr.),
- pljački pri izgradnji vojne baze "Cepotina" i
izgradnji, završetku
i dodeljivanju stanova za starešine itd.