Na licu mesta
Lift-mafija obræe
milione
Dižu pare umesto dizala
Godišnje grad Beograd prikupi 7,5 miliona evra za navodne preglede liftova koje
posle stanari moraju da plate iz svog džepa. Kuda ide taj, kao i
novac dobijen od provizija koje plaæaju odabrani serviseri?
Igor Milanoviæ
U Beogradu postoji preko 12.000 liftova, ali više
od 80 odsto njih nema upotrebnu dozvolu. Svaki lift u stambenom objektu morao
bi da se servisira bar jednom godišnje, dok se liftovi u
javnim zgradama kontrolišu duplo èešæe. Tako stoji u zakonu, ali se toga niko ne pridržava.
Svi korisnici prostora u zgradama sa liftom preko uplatnica Infostana
gradu Beogradu godišnje daju 7,5 miliona evra za obavezno održavanje svojih
liftova. Umesto da taj novac troši za poboljšanje
bezbednosti graðana, Skupština grada po nalogu Dragana Ðilasa sredstva troši
nenamenski.
Svakome je lako da proceni da li je lift kojim se vozi servisiran ili ne.
Po zakonu, svaki serviser je dužan da posle obavljenog pregleda ostavi
svoju nalepnicu u kabini, ali i da se upiše u servisnu knjižicu
koja stoji kod predsednika kuænog saveta. Ako nema nalepnice znaèi
da servis nije ni odraðen, a da je za to izdvojen novac grad Beograd potrošio
na drugi naèin.
Ne samo da grad kasira ogromna sredstva za navodnu kontrolu liftova, veæ
korisnici stambenog i poslovnog prostora sa liftovima moraju da o svom trošku
angažuju servisere i za redovne, zakonom propisane preglede koji su veæ
jednom plaæeni preko Infostana.
U JP Gradsko stambeno u Beogradu postoji spisak podobnih servisera
liftova koji su jedini odabrani da rade za grad Beograd. To su oni koji su nauèili
kako da dele novac sa gradskim vlastima.
Ovde se ne radi o obiènoj poslovnoj, veæ o klasiènoj mafiji sa njenim dobro poznatim metodama. Nedavno je jedan od onih
servisera koji nisu na listi odabranih, beogradskom dnevnom listu isprièao šta
se sve dešava sa beogradskim liftovima i koliko su isti nebezbedni. Odmah po
objavljivanju teksta pozvao ga je direktor JP Gradsko stambeno Slobodan
Miljkoviæ i pred svedocima mu pretio da æe završiti u betonskoj kocki na dnu Dunava.
Direktor ima svoje razloge što ovako postupa, jer se na godišnjem nivou obræe
izuzetno primamljiva svota novca u biznisu sa liftovima. Odabrani serviseri
mogu bukvalno da rade šta hoæe, jer ih niko ne kontroliše. Inspekcija u 27. marta koja bi
trebalo da nadzire tehnièku ispravnost i da momentalno iskljuèuje neispravne liftove, po
nalogu odozgo žmuri pred oèiglednim mahinacijama odabranih.
Kako smo uspeli da saznamo, ti zaštiæeni
ugraðuju neadekvatne delove koje zatim naplaæuju po višestruko
uveæanim cenama. Omiljena mušterija im je Vojno stambeno preduzeæe
koje bez ikakve kontrole isplaæuje i do tri puta uveæane
fakture.
Zanimljivo je da je nedavno izvršen generalni remont liftova u palati
Beograðanka za koji je plaæeno preko 900.000 evra, a da izvršilac radova nije u kabini
lifta ostavio propisanu nalepnicu. To znaèi da liftovi nisu prošli
tehnièki pregled i da nije utvrðeno da su bezbedni za korišæenje.
Oni i pored toga funkcionišu, a niko ni ne razmišlja da od izvoðaèa
radova traži povraæaj sredstava, koja su veæ podeljena sa gradskim vlastima.
U Gospodara Vuèiæa u Beogradu pre nekoliko godina, o trošku grada, ugraðen
je "novi" lift umesto jednog koji je prethodno u slobodnom padu
prošao 18 spratova. Ovaj "novi" lift je jedna turska skalamerija
potpuno neadekvatna za ono zašta se koristi, ali je naplaæen
kao da je nabavljen original iz Nemaèke. Razliku u ceni neko je
stavio sebi u džep.
Odabrani serviseri, koji posluju pod budnim okom mafijaša
iz gradske uprave, neretko skidaju delove sa jednog lifta i ugraðuju
ih u lift na drugoj lokaciji. Naravno, uz naplatu kao da se radi o novim
delovima. Posle izvesnog vremena iste delove skidaju sa tog drugog lifta i
montiraju na neki treæi. Opet uz naplatu. Posle takve jedne šetnje delovi se nakon više
meseci vraæaju na lift sa koga su originalno poskidani i tada može
da poène nova tura pljaèkanja graðana.
Inaèe, obavezni generalni remont svakog lifta predviðen
je posle 30 godina rada, a proseèna starost liftova u Beogradu
je 50 godina. Sa ovakvim pljaèkaškim sistemom nametnutim od
Gradske skupštine, èudo je da èešæe ne dolazi do tragedija u beogradskim liftovima.