Nedostatak razuma i odgovornosti, opšta neuračunljivost američke vlade, dovela je tiraniju u američke domove i ratove u inostranstvu. O ta dva zla koja su obuzela i Ameriku i ceo svet, piše Pol Kreg Roberts, nekadašnji pomoćnik sekretara Američkih Federalnih Rezervi, u časopisu Wall Street Journal, u kome je i urednik. Tekst objavljujemo u prevodu gospođe Jelene Radojković, direktora Oxford centra
Piše: Pol Kreg Roberts (Paul Craig Roberts)
Glen Grinvald je otkrio da je predsednički kandidat Hilari Klinton ustvari kandidat bankstera i zagovornika rata. Pem i Ras Martens beleže da je Elizabet Voren (Elizabeth Warren) njena populistička alternativa. Sumnjam da bi političar koji predstavlja ljude bio u stanju da prikupi fondove koji su potrebni za kampanju. Ako bi gđa. Voren postala pretnja za važeći poredak oni bi protiv nje podigli lažne optužnice i uklonili je.
Hilari kao predsednik znači rat sa Rusijom. Sa neokonzervativnim nacistima, kao što su Robert Kejgan i Maks But koji vode njenu ratnu politiku, i njeno poređenje ruskog predsednika Putina sa Adolfom Hitlerom, rat bi bio izvestan. A kako su to napisali Mišel Majkel Čosudovski i Noam Čomski, taj rat bi bio nuklearan. Ako Hilari bude izabrana za predsednika finansijski gangsteri i ratni kriminalni profiteri bi zaokružili preuzimanje Amerike. To bi onda bilo konačno sve do armagedona (konačne kataklizme).
Da bismo razumeli šta dobijamo sa Hilari moramo se prisetiti Klintonove vladavine. Klintonova vladavina donela je niz promena koje do sada nisu bile prepoznate, odnosno shvaćene. Klinton je uništio Demokratsku Partiju sa „ugovorima o slobodnoj trgovini", gde je regulisao finansijski sistem Amerike, lansirao Vošingtonsku sadašnju politiku "promene režima" (u stranim zemljama) sa presedanom nelegalnog vojnog napada na Jugoslaviju i Irak, i njegov režim je počeo da upotrebljava smrtonosnu silu, bez razloga, protiv američkih civila, a zatim prikrio ta ubistva sa lažnim istraživanjima. Ovo su bile 4 velike promene koje su uvele Ameriku u spiralu strmoglavog pada u militarizovanu policijsku državu sa ogromnim dohotkom i stvorile velike ekonomske nejednakosti.
Razumljivo je da su Republikanci želeli ugovor o slobodnoj trgovini za Severnu Ameriku, ali je Bil Klinton bio taj koji je potpisao zakon. Ugovor o „slobodnoj trgovini" služi američkim korporacijama kako bi izmestile proizvodnju i usluge u strane zemlje. Taj potez omogućava im štednju na ceni radne snage, povećanje profita, donosi veliku dobit deoničarima i multimilionske bonuse izvršnim direktorima. Nagrada za korporacije je ogromna ali se ona dešava na račun američkih radnika i umanjuje poreze koje ubiraju gradovi i države.
Kada se fabrike zatvaraju i rad izvozi, radna mesta srednje klase nestaju. To sve uništava radničke sindikate koji su do sada finansirali kampanju Demokrata. Znači, protivteža koja je do sada postojala između rada i kapitala je izgubljena a demokrate se sada okreću istim izvorima finansiranja kao i republikanci, drugim rečima krupnom kapitalu. Rezultat je jednopartijska država. Oslabljena poreska baza gradova i država omogućava republikancima da napadaju sindikate u javnom sektoru. Danas obe političke partije predstavljaju interese najjačih interesnih grupa krupnog kapitala: finansijski sektor, vojni i bezbednosni kompleks, Izraelski lobi, industrija nafte, gasa i agrobiznisa.
Nijedna partija ne predstavlja glasače (narod). Nacija je opterćena visokim troškovima finansijskih spasavanja kompanija, ratovima, dok Monsanto uništava životnu sredinu i degradira snadbevanje hranom. Izbori više ne vode računa o pravu na ustavnu zaštitu a vlada više ne odgovara za sprovođenje i poštovanje prava. Umesto toga, partije se takmiče oko pitanja o homoseksualnim brakovima i finansiranju abortusa iz federalne kase. Klintonovo zakonodavstvo je uklonilo prepreke, dodatno olakšalo finansijskom sistemu da se pretvori u kockarnicu čije gubitke plaća narod. Šta će od svega toga biti ostaje da se vidi.
Klintonov napad na Srbe je bio ratni zločin i kršenje međunarodnog prava a jugoslovenski predsednik koji je pokušao da odbrani zemlju završio je na sudu kao ratni zločinac. Klinton je takođe progonio, osudio i ubio veći broj civila u Americi, bez nekog velikog razloga, a zločin je ostao nekažnjen. Tako je Klinton postavio presedan za četrnaestogodišnju vladavinu Buš/Obama i njihove zločine protiv čovečnosti u sedam zemalja sveta. Milioni ljudi su ubijeni, osakaćeni i raseljeni a danas je to sve postalo prihvatljivo! Treba napomenuti da je veoma lako da vlade pobune populaciju protiv stranaca ali je Klintonov režim uspeo da nahuška Amerikance protiv svog sopstvenog naroda.
Svi napori da se država pozove na odgovornost bili su blokirani. To su bili presedani koji su omogućili korporativnim direktorima imunitet i zaštitu od zakona . To se proširilo i na lokalnu policiju koja rutinski zlostavlja i ubija američke građane na njihovim ulicama i u njihovim domovima. Kršenje međunarodnih zakona Vošingtona, na koje se ruska i kineska vlada sve više žale, ima korene u Klintonovom režimu. Laži Vošingtona o "oružju masovnog uništenja" Sadama Huseina, imaju poreklo u Klintonovom režimu kao i cilj „promene režima" u Iraku i nelegalno bombardovanje i sankcije Vošingtona koje su koštale života 500.000 dece u Iraku, izgubljeni životi za koje je Klintonov državni sekretar rekao da su opravdani.
Američke vlade činile su zlodela i u prošlosti. Npr. špansko-američki rat predstavljao je običnu otimačinu a Vošington je uvek štitio interese američkih korporacija protiv Latinoameričkih reformatora, ali je Klintonov režim bio taj koji je globalizovao kriminal. Promene režima u stranim zemljama bezobzirno i neodgovorno nas uvode u opasnost nuklearnog rata. Više nisu u pitanju samo Grenada i Honduras već su danas na meti i Rusija i Kina. Bivši delovi Rusije (SSSR), kao što su Gruzija i Ukrajina, pretvoreni su u vazalne države Vošingtona. Vošington finansira nevladine organizacije da podstaknu „studentske proteste" u Hong-Kongu sa nadom da će se one proširiti na Kinu i destabilizovati je. Bezobzirnost i neodgovornost mešanja u unutrašnje stvari nuklearnih sila je bez presedana.
Hilari Klinton je zagovornik rata a to će biti i republikanski kandidat. Gruba protivruska retorika, koja dolazi iz Vošingtona i marionetskih evropskih država, gura svet na put istrebljenja. Arogantni neokonzervativci sa uobraženim verovanjem da je Amerika „izuzetna i nezamenjiva" država , smatrali bi ublažavanje retorike i sankcija kao odraz slabosti i povlačenja. Što više ovakve retorike Džona Mek Kejna i Lindzi Graham, sve smo bliže ratu.
Obzirom da američka vlada danas prihvata preventivno privođenje i pritvor, onih za koje se sumnja da bi eventualno jednog dana mogli da počine zločin, ova celokupna ekipa neokonzervativnih zagovarača rata trebala bi da bude „preventivno" uhapšena i zatvorena do daljnjeg pre nego što unište čovečanstvo. Nedostatak razuma i odgovornosti, opšta neuračunljivost naše vlade, dovela nam je tiraniju u naše američke domove, i ratove u inostranstvu, a ta dva zla su obuzela i nas i ceo svet.
(Tekst je objavljen u Wall Street Journalu - Vol Strit Žurnal)
O autoru
Pol Kreg Roberts, nekadašnji pomoćnik sekretara Američkih Federalnih Rezervi i urednik časopisa Wall Street Journal, objavio je knjige „Kako je izgubljena ekonomija" i "Kako je izgubljena Amerika".