Nismo mi od juče

Epizoda 144

Zoran Milojević

Gotovo sam siguran da je Rusija na dobrom putu da u trci sa EU i SAD izgubi bitku za Srbiju. Putin u Srbiji nema Karađorđeviće, kao što ih je imao car Nikolaj Romanov. Putin u Srbiji ima udružene "četničko-partizanske snage", partizane-četničke unuke i četničko-partizanske unuke. Ne mogu da verujem da Putin ovo ne razume. Ali, znam da je u ovom veku Rusija Srbiji važnija nego Ukrajina. Za Ukrajinu, ima sva rešenja. I narod i vojsku. Ali, za Srbiju mu je potrebno nešto drugo. Potrebni su mu Srbi koji misle svojom glavom.

U emisiji "Tvoje lice zvuči poznato", u kojoj se, umesto živih umetnika gledaocima podmeću surogati koji navodno imitiraju domaće i svetske veličine, pokazala se sva štetnost po našu muzičku baštinu. Jedna dama je pevala Tozovčevu pesmu "Of Jano, Jano", i članovi žirija su se domunđavali da li je u pesmi bilo "of" ili "op", tvrdeći da je "of" pogrešno, te da "of" nešto znači na engleskom, ali ne i na srpskom jeziku. Naravno, oni nisu znali da je reč o kosovsko-metohijskoj pesmi, a u takvim našim pesmama se redovno pominje "of", ili "of, lele", kao izraz bola u duši. Srbi, ubi nas neznanje.

U jutarnjem programu RTS 1 ponavlja seriju o Dimitriju Tucoviću. Tucović je, kao što je poznato, tražio rešavanje "Arbanskog nacionalnog pitanja", ali ne u Albaniji nego u Srbiji!

Srećan sam što je "Tabloid" još jednu veliku istinu stavio Srbiji na uvid, u feljtonu o Knezu Mihailu kao "europejskom" vladaru. Iz nekog razloga istoričari izbegavaju da pomenu kako je on ubijen u Topčideru, gde je upriličio ljubavni sastanak sa svojom sestrom! Srbi nisu hteli takvog razvratnika na prestolu, i presudili su mu.

Kao Srbin iz Kosovske Mitrovice, na svakih šest meseci podsećam Bolani Vučića i Dijete Ivicu na Litvanca (Audriusa Šenavičusa, starog 35 godina, prim. red.), pripadnika Euleksa, koji je ubijen u Mitrovici, "kod Balabana". Obojica su kao divlje zveri tada napali Srbe, urlikali su da "neće dozvoliti da se Srbiji kalja obraz", te pretili da će pronaći ubicu, aludirajući da je ubica Srbin, mada je Euleks dao saopštenje koje govori nešto drugo. Naime, u Mitrovici se brže čulo da je to uradio jedan Albanac iz obližnjeg sela Šalja! I Euleks je to doznao. Ali, Bolani Vučić i Dijete Ivica sada ćute o ovom događaju. Ćute, a mi ih čekamo i ništa ne zaboravljamo.

Na obeležavanju stogodišnjice Velikog rata, vatikanski doušnik Milo Đukanović, nazvao je herojski čin Gavrila Principa, "terorističkim aktom". Posle se beogradski Crnogorci ljute na mene kad pomenem antisrpske istupe nekih tamošnjih vlastodržaca.

Primena stranih zakona prema mladima koji divljaju i ginu je bespredmetna. To se rešava obrazovanjem i vaspitanjem, prvo u porodici, zatim u školi, crkvi i medijima. Neću ni govoriti o tome koliko nedostaje to što mladi Srbi više ne idu u vojsku, koja je na poseban način vaspitavala i uticala na sazrevanje. Umesto toga, oni danas troše vreme sedeći u mraku, pred ekranom kompjutera, držeći se virtuelnog sveta. To, naravno, proizvodi jedno nepotpuno, nesposobno i zastrašeno biće, koje ne zna šta bi drugo sa sobom nego da gazi i ljude i zakone. A gaženje zakona je hod po opasnim rupama.