Do koske

Kako ''evropski Robin Hud'' planira da nas ponovo opljačka

I Hud i lud, ali uzeće nam milijarde

Za sedam godina vladavine, Aleksandar Vučić je postao najbogatiji političar u novijoj istoriji Evrope. Prodajom Kosova i Metohije i svega ostalog što je vredelo u Srbiji, zgrnuo je, najmanje, tri milijarde evra. neoporezovanog novca. I to mu je malo, zato je kreirao plan za još jednu, dosad najveću, pljačku građana. Akciju je nazvao „Novi nacionalni investicioni plan".

Milica Grabež

U „najvećem investicionom ciklusu", iz republičkog budžeta preusmeriće se od pet do deset milijardi evra namenjenih projektima za koje Vučić proceni da će „poboljšati život građana".

- Pokušaćemo ljudima u različitim delovima Srbije da uvedemo kanalizaciju i vodovod. Neće biti moguće svuda da se to reši, ali u najvećem delu Srbije to ćemo da uradimo. Instaliraćemo prečistače za vodu, sve ono u čemu zaostajemo za najrazvijenim zemljama Zapadne Evrope. Naravno, napravićemo metro, ali ne samo metro u Beogradu, moraju i svi drugi ljudi širom Srbije da osete boljitak. Znači, napravićemo i autoputeve i prugu - tvrdi Vučić.

U osnovi, ta ideja je običan plagijat sistema kojim su prethodne vlasti cedile budžet, razvijale korupciju i javne resurse koristile za lične i stranačke interese.

Prvi takav model primenio je Slobodan Milošević kroz Zajam za privredni preporod Srbije.

Državna i društvena preduzeća takmičila su se u količini novca koji će prebaciti u Miloševićev fond. Taj trend su pratili i svi biznismeni kako bi osvojili simpatije vladara i dobili priliku da se ugrade u političke i poslovne kombinacije. Projekat je propao. Ne zna se ni koliko novca je prikupljeno, u šta je uložen i ko ga je razgrabio. Korist od Zajma osetilo je Bogoljub Karić i grupa tajkuna istog ili sličnog pedigrea.

Karić je odigrao značajnu ulogu i u sledećoj prevari, koja je režirana u vreme vlasti Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.

Nenadmašni ekspert za finansijske mahinacije, Mlađan Dinkić, uverio je svoje koalicione partnere da 1,5 milijardu evra, dobijenih od prodaje Mobtela, ulože u Nacionalni investicioni plan. U maju 2006. godine Dinkić je predstavio svoju verziju petogodišnjeg privrednog preporoda. Pozivajući se na „irski model", tadašnji ministar finansija je tvrdio da će NIP podstaći i privatnike, pa će na jedan dinar iz budžeta biti investiran jedan dinar domaćih i stranih kompanija. Za prvu godinu planirano je da se milijarda evra plasira u infrastrukturu, stanogradnju i unapređenje obrazovnog i zdravstvenog sistema, kao i u sport i kulturu.

Svako ministarstvo formiralo je svoje sektorske projekte, a konačnu reč o tome ko će i koliko novca dobiti vodilo je Koodrinaciono telo u kome su se, pored Dinkića, nalazili ministri Velimir Ilić, Aleksandar Popović, Bojan Dimitrijević i Predrag Bubalo. Iako je Međunarodni monetarni fond zahtevao da se promeni način odlučivanja, kako bi se suzbila mogućnost korupcije, Dinkić je zapretio prekidom aranžmana sa MMF-om i isterao svoje.

Već prvi rezultati pokazali su da ništa ne štima. Vlada je odobrila oko 3.000 projekata, uglavnom u lokalnim sredinama, a sve ostalo je završilo na spisku lepih želja, pa većina novca iz NIP-a nije ni podeljena korisnicima. Gde je taj novac nestao, zna Dinkić. Zna, ali neće da kaže.

U sledećoj vladi, Dragan Đilas je imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za Nacionalni investicioni plan. Gde je Dinkić stao, Đilas je nastavio. Umesto konkretnih i transparentnih objašnjenja na šta se troši novac iz državnog budžeta, javnosti su plasirana saopštenja puna opštih mesta.

- Za otvaranje novih radnih mesta odvojili smo 20 miliona evra. Izgradićemo tri mosta u Beogradu, napravićemo prilazne puteve koji će povezati gradove u unutrašnjosti sa magistralnim putevima, u Smederevskoj Palanci napravićemo fabriku vode... - tvrdio je Đilas.

Na kritike je odgovarao u Vučićevom stilu. Ocenu stručnjaka iz Instituta za tržišna istraživanja da se NIP više koristi u političke svrhe nego za privredni razvoj, Đilas je odbacio kao neosnovanu.

- Mnogo je lako sedeti i kritikovati nešto bez ikakve odgovornosti. Poštujući sve ekonomske stručnjake, za mene su dovoljna potvrda pohvale koje sam, za ovo što sam uradio, dobio i od Svetske banke i od Evropske unije - ponosio se Đilas poslom koji je ugašen 2011, a da nikad niko nije građanima položio račune i objasnio gde su nestale njihove pare.

Milošević, Dinkić i Đilas naneli su veliku štetu budžetu Srbije, ali Vučić namerava da je utrostruči.

Ne samo što je odlučio da izvuče deset milijardi evra, koje će raspoređivati samo on, nego je smislio jedinstven način da ozakoni pljačku. Za sve krupnije projekte, koji će biti finansirani iz NIP-a, donosiće se specijalni zakoni, kako se ne bi gubilo vreme na nameštanje tendera. Taj princip je primenio na „Beogradu na vodi", a posledice su poznate. Grad Beograd je ostao bez sto hektara najskupljeg zemljišta, na čemu je izgubio oko milijardu evra. Suspenzijom zakona o javnim nabavkama, Vučić će dobiti priliku da u neposrednim pogodbama sa stranim i domaćim korisnicima novca NIP-a uzima proviziju koliku god hoće. Unosne poslove dobijaće samo njegove i firme njegovih kumova, saradnika i sponzora.

- Pare nisu problem, imamo ih kao pleve, kad ih uložimo, građani će osetiti boljitak - kaže Vučić, rešen da pokupi sav novac, a građanima će ostaviti plevu.

Ostalo mu je samo da smisli projekte kojima će zadovoljiti svoje lukrativne interese. U prvoj najavi svoje verzije NIP-a, Vučić je samo nabacao prvo što mu je palo na pamet - kanalizaciju, prerađivače vode, metro, završetak Koridora 10 i izgradnju ili rekonstrukciju pruga od Beograda prema Novom Sadu, Šidu i Nišu.

Koliko je neistina na tom haotičnom spisku otkrivaju Vučićevi najbliži saradnici. Dok on tvrdi da će iz bužeta da se pravi kanalizacija u Beogradu, nezvanični gradonačelnik Goran Vesić najavljuje da će grad uzeti kredit od četiri milijarde evra za te poslove. Ako uopšte počne izgradnja metroa, ni to neće biti finansirano iz budžeta, pošto Vlada već vodi pregovore s jednom kineskom kompanijom, koja je zainteresovana za taj projekat.

Ministarka saobraćaja i građevinarstva Zorana Mihajlović kaže da će se Srbija zadužiti za još pet milijardi evra kako bi rešila stanje u železnici.

Ipak, ne treba sumnjati da će Vučić naći načina da izvuče novac iz državne kase. Sva ministarstva su dobila nalog da do kraja novembra pripreme projekte s kojima će konkurisati u NIP-u. Otvoren je i konkurs za biznismene koji će dobiti priliku da se ugrade u poslove. Pored političke podobnosti, pri odlučivanju kome da dozvoli da pokupi mrvice sa carske trpeze, Vučić će primeniti svoj osnovni princip - ko da više.

Uz pljačkaški, Vučić ima i politički motiv za pokretanje Nacionalnog investicionog plana. Početkom 2020. godine, NIP će biti okosnica naprednjačke izborne kampanje.

Obećanjima o privrednom razvoju i boljem životu Vučić će pokušati da opet prevari lakoverne glasače, kao što je to pre šest godina uspeo najavom megalomanskog projekta „Beograd na vodi". Na taj mamac namerava da uhvati mnoge privatne preduzetnike i sve zaposlene u njihovim preduzećima. Ko hoće da dobije posao, moraće da glasa za SNS. Po ustaljenom običaju, birače će podmićivati parama koje je uzeo iz njihovog džepa.

Vučića u pljačkaškom pohodu ne mogu da zaustave ni njegovi strani mentori. U poslednje četiri godine, Srbija je sa 71. pala na 87. mesto po percepciji korupcije, a stavljena je na crnu listu zbog pranja para stečenog kriminalom i podrške međunarodnom terorizmu.

Srpska Vlada odbacila je sve zahteve američkih i evropskih organizacija da se preduzmu konkretne mere u suzbijanju korupcije. Pokretanjem NIP-a, Vučić će dodatno pojačati uticaj države u privredi, što predstavlja školski primer bujanja kriminala i korupcije.

U državi, koja preuzima ulogu preduzetnika i investitora, ne može biti ni govora o privrednim reformama i slobodnom tržištu, pa ni o demokratskom društvu. Naravno, sve to ne zanima Vučića. Namirisao je pare i rešen je da ih uzme.

Propali su Miloševićev, Dinkićev i Đilasov investicioni plan. Nikad nije sprovedena istraga koja bi utvrdila koliko je novca potrošeno i za koje namene. Budžet je oštećen, gubitak je pao na teret svih građana. Umesto u sudskim procesima, kreatori prethodnih prevara branili su se u medijima, plasirajući floskule o pokušajima da poprave uslove za život svih građana.

Svestan činjenice da će i njegov NIP neslavno propasti, Vučić već priprema odbranu u istom stilu.

- Naš narod neće biti gladan, makar ja postao ozloglašeni Robin Hud - kaže Vučić, za koga bi moglo da se kaže da je i hud i lud.

S uverenjem da je zaista vanknjižni vlasnik Srbije, Vučić je rešio da otme desetak milijardi evra. Ako u tome uspe, onda ništa. Vuk na ovcu svoje pravo ima, pa tako i Vučić na imovinu svih građana, koji ne mogu ili ne znaju da ga spreče i privedu pravdi.