(P)likovi

Koliko ljudi ima na duši čovek bez duše

Zarobio je ceo narod

Svi građani se plaše korona virusa, strepe za goli život. Veseo je samo najveći bolesnik u Srbiji. Nema veze što mu se zarazio i sin Danilo, njemu je lepo. Okupirao je celu državu, u kućni pritvor stavio ceo narod, vodi političku kampanju i zarađuje na trange-frange kupovini medicinske opreme. Kad god je Aleksandru Vučiću dobro, Srbija strada. O tome koliko će diktator da politički i finansijski profitira na opštoj nesreći piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada Vučićev bliski saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Otkad je ušao u politiku, Aleksandar Vučić vrši nasilje. Vrsta, intenzitet i broj žrtava zavise od nivoa njegovog uticaja. Dok je bio u opoziciji, mogao je da sprovodi samo verbalno nasilje, prošarano lažima, uvredama i pretnjama. Danas, kad ima apsolutnu vlast, radi šta hoće.

A, hoće zlo. Pandemiju korona virusa iskoristio je da zarobi ceo narod. Pogazio je Ustav i uveo vanredno stanje, kojim je ozvaničio torturu.

Niko drugi, samo on odlučuje o sudbinama svih građana. Svima je ušao u živote, svi moraju da izvršavaju njegove naloge, da spavaju kad on naredi, hleb i mleko kupuju kad im on dozvoli, šetaju pse samo u vreme kad to radi i njegova princeza Milica...

Svi su prinuđeni da zanemare vlastite navike i obaveze, pa da ih usklade s njegovim naređenjima. Sa zebnjom dočekuju Vučićeva obraćanja, strepeći od onoga šta im je pripremio, nova groblja ili kaznene bolničke jedinice.

Pomahnitali diktator ušao je u živote svih ljudi, pa i članova svog kartela. Po orvelovskim principima, nije zadovoljan pokornošću podanika. Svi moraju da se pate, samo patnjom mogu da dokažu da su pokorni, da su se odrekle svoje volje i pristali na bol i muku, koju im on nanosi.

U Srbiji trenutno postoje tri žarišta korona virusa. Prvo, najopasnije, nalazi se u Vučićevom okruženju.

- Kad je sve počelo, moj Danilo mi je rekao da predaja nije opcija. Moj prvenac zaražen je korona virusom, a klinička slika mu je takva da je primljen u Infektivnu kliniku. Sine, pobedićeš ti to - napisano je na nalogu Aleksandra Vučića na Instagramu kasno uveče 8. aprila.

U kratkom obaveštenju, Vučić nije naveo da je, kad je sve počelo, svojevoljno i maloumno gurnuo sve građane, pa i svoju decu, u rizik od zaraze. Mangupski je tvrdio da on i njegova deca ne nose zaštitne maske i rukavice: "Evo moj sin i ćerka danas su obezbedili porodice jedanaest penzionera bez maske". Kasnije, kad su penzioneri spakovani u karantin, Vučić je malo revidirao stavove, pa je poveo kampanju u kojoj je Ana Brnabić pokazivala fotografije mladih volontera Danila i Milice sa maskama.

- Donela sam jednu fotografiju. Ovo ne zna predsednik, šef, ubiće me, verovatno. Evo, ovo su njegova deca Danilo i Milica, koji rade kao volonteri. Ja bih mislila da u ovoj celoj situaciji vi imate jednu zemlju koja se ponosi svim tim skupa. I time što se predsednik bori, time što se Vlada bori, time što slušamo struku i da smo tu jedni i jedinstveni. A sa druge strane, kontrateg, da se toj deci preti - rekla je Brnabićka.

Ko predstavlja realnu pretnju za Vučićevu decu videlo se dva dana posle Brnabićkine izjave, kad je sin završio na Infektivnoj, a otac na svim televizijama.

S obzirom na istoriju Vučićeve patologije, korisnici društvenih mreža su odmah pretpostavili da je i ovo još jedna njegova predstava s kojom želi da izazove sažaljenje javnosti. U većini komentara izražena je podrška Danilu, sa željom da on ozdravi, a da njegov otac shvati da je mnogo bolestan. Mnogi su nudili opklade u onih Vučićevih obećanih sto evra da je ceo spektakl lažiran.

Nagađanje da li je tačno da se Danilo razboleo postalo je besmisleno posle otkrića da naprednjački botovi imaju nalog da promovišu tu vest i napadaju svakoga ko posumnja. "Potvrdite mi ovde lajkom prisustvo na mreži. Narode, ne trebam da vam govorim da je situacija vanredna i da se jurimo telefonima. Pratite smernice i ovo je jedina tema", napisao je Slaviša Mićanović, vođa naprednjačkih internet sendvičara.

"Ko god u negativnom kontekstu na Tviteru prokomentariše Danila takođe odgovarajte maksimalno i brutalno", navodi se u jednoj poruci, uz napomenu: "Izveštaj ide ko nije radio". Nije napisano kako će biti kažnjeni zabušanti, da li će im u lice kašljati Danilo ili Mićan. Ne zna se ko je opasniji, pošto se i Mićan nedavno fotografisao sa stranačkim fanom Đorđem Davidom, koji je inficiran.

Otkad je počela korona-kriza, aktivisti SNS-a i SPS-a su vodili prljavu političku kampanju. Uplešenim građanima delili su paketiće sa dezinfekcijskim sredstvima i zaštitnim maskama sa stranačkim oznakama, da bi sad prešli na novi, dosad neviđen, nivo patologije.

Akcija botova dokazuje Vučićevu spremnost da bolest svog sina, svejedno da li je stvarna ili isfolirana, upotrebi u propagandne svrhe. U svakom slučaju, ako je Danilo Vučić zaista smešten na Infektivnu kliniku, u skladu s merama Vlade Srbije za suzbijanje korona virusa i njegovih posledica već je trebalo da u karantinu budu i tata Aleksandar, mama Ksenija, sestra Milica, verovatno i Ana Brnabić, plus Rošavi, Kurta i drugi reprezentativni Janjičari i poneki pripadnik "Kobri".

Normalni ljudi ne mogu da razumeju Vučićevu spremnost da u kampanji koristi i bolest svog sina. Ne shvataju da njegova volja za moći nema granice.

U Vučićevom okruženju malo ko se čudi, navikli su na tako morbidne igre. Uostalom, funkcioneri SNS-a tvrde da je Vučić inficiran još krajem februara, dok je bio u Americi. Po povratku, na konferencijama je nekontrolisano kašljao i kijao, znojio se kao nekad pred Šešeljem. Na tri dana je nestao iz javnosti, navodno zbog problema sa visokim pritiskom. Jakim lekovima privremeno se oporavio, podigao se i nastavio da širi zarazu.

To je radio i 9. marta u Valjevu, gde je posetio radnike fabrike oružja "Krušik". Posle tog hepeninga, posetio je Opštinu, jedan restoran i sedište lokalnog odbora SNS-a. Nekoliko dana kasnije, Valjevo je postalo najugroženiji grad u Srbiji, s procentualno deset puta više inficiranih od Beograda. U izolaciji je završilo 500 ljudi, među kojima je više od sto zdravstvenih radnika, uključujući i dva epidemiologa, tako da su u Zavodu za javno zdravlje ostali da rade samo laboranti.

Zaraza je poprimila tragične razmere. Prvo je umro valjevski episkop Milutin, a zatim i jedan veroučitelj. Da bi prikrili Vučićevu ulogu u širenju virusa, režimski mediji su za krizu u Valjevu optužili "neodgovorne pojedince", "pojedine sveštenike koji su se vratili s putovanja u Italiju". Monstruoznim spinom optužili su vladiku Milutina. Eparhija valjevska je demantovala lokalne naprednjačke lažove: "Od trenutka proglašenja vanrednog stanja episkop Milutin ni za jedan metar nije napustio sedište Eparhije i od početka je poštovao pravila samoizolacije, odgovorno dajući primer svim sveštenicima i vernicima. Vladika Milutin prvi je u SPC doneo odluku o prekidu osvećenja domova pred praznik Vaskrsa, imajući u vidu da se u Valjevu pojavio virus i starajući se i na taj način da se spreči širenje zaraze."

Na onaj svet su otišli i Vučićevi tzv. prijatelji Dragan Pavlović i Vlada Bjelogrlić. Obojicu ih je ispratio čituljama u Politici. Za života, za bogatu konvertibilnu nagradu, Vučić je ispunio Pavlovićevu želju, promenio je trasu Koridora 10 bliže njegovom motelu "Predejane". To više nije bitno, na toj usluzi profitiraće neko drugi. Režimski mediji su ožalili Vladu Bjelogrlića kao "najboljeg školskog druga" Aleksandra Vučića.

S obzirom na petogodišnju razliku, ta sintagma, ma koliko dirljivo zvučala, ne može da bude istina. Ali, istina nikad nije obavezivala Vučića ni prema živima, a kamoli prema mrtvima, koji su pogodini za medijski marketing.

Među prvima, zarazio se Vučićev kum Slaviša Kokeza. Infiriciran je u Italiji, gde se provodio na milanskom sajmu mode. Posle trodnevnog boravka na beogradskoj Infektivnoj klinici, Kokeza je izlečen. U vrhu SNS-a ne veruju u misteriozni oporavak, već pričaju da je predsednik Fudbalskog saveza Srbije otišao na kućno lečenje. Ne zna se da li je pozajmio ili kupio jedan respirator, ali sve je moguće, pošto ne bi bio jedini bogataš koji je nabavio takav aparat, za zlu ne trebalo.

Drugo veliko žarište Covida 19 nalazi se u Vladi Srbije. Branislav Blažić, državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne okoline, nije bio te sreće. Virus je pokupio u Luganu, a podlegao mu je u Beogradu. Zaražen je i Aleksandar Pajić, savetnik u Ministarstvu prosvete, kao i još neki službenici Vlade Republike Srbije.

Zaražena je i Jelena Trivan, direktorka Službenog glasnika. Pošto sama tvrdi da ima blagu kliničku sliku, Trivan bi trebalo da je smeštena na Sajmu, na jedan od onih 3.000 vojničkih kreveta, s dušecima i jastucima starim po nekoliko decenija. Međutim, pravila koja važe za običan puk, nisu bitna za nju, pripadnicu više kaste politikantskih konvertita. Ona je smeštena u KBC "Dr Dragiša Mišović".

Vlast manipuliše svim podacima, naročito onima koji se odnose na njene predstavnike. Kad je otkriveno da je inficiran dr Blažić, svi ministri su testirani i svi su negativni. Dok vreme ne pokaže drukčije. Zdrav razum ne može da objasni potrebu predstavnika vlasti da glume otpornost na sve, pa i na Covid 19. Valjda misle da ih politički imunitet štiti i od virusa. U želji da dokažu svoju božansku nedodirljivost, brutalno lažu i ne mare za žrtve svojih propagandnih trikova.

Vladimir Savić, potpredsednik udruženja građana "Pokret za bezbednu Srbiju", nedavno je preko jednog portala postavio 25 pitanja državnom sekretaru Milisavu Miličkoviću, gospodaru beogradske opštine Rakovica, koji je poznat i kao komandir najmilitantnijeg odreda naprednjačkih batinaša. Savić je Miličkovića i zvaničnog predsednika opštine Vladana Kocića upitao da li su preduzeli sve mere zaštite zaposlenih u upravi i ima li inficiranih. Na posredan način, preko TV Prva, sutradan je odgovorio Kocić. Rekao je da nema problema, nema obolelih radnika Opštine Rakovica, a tri sata kasnije je u zemunskoj bolnici umro 48-godišnji vozač Vlada.

Možda Kocić nije svesno lagao, već nije znao za taj slučaj, a nije se ni raspitao. Tako se ponašao i u vreme majskih poplava 2014. godine, kad je, kao direktor Hidrometereološkog zavoda, otišao na karneval u Grčku.

Vučićev smrtonosni karneval pre neki dan je protutnjao Novim Pazarom. Suprotno merama koje je sam doneo, Vučić je organizovao svečanu primopredaju respiratora i druge medicinske opreme. Kakvo bi to bilo slavlje, kako bi to izgledalo u direktnom televizijskom prenosu da nema masovnih scena. Kao mesec dana ranije u Valjevu, bezbednost građana podredio je interesima ličnog marketinga.

- Ne osećam apsolutno nikakvu potrebu za zahvalnost povodom današnje "donacije" bolnici u Novom Pazaru. Zar nije trebalo da bolnice budu adekvatno opremljene i ranije? Zašto se ovo naziva "pomoć"? Nisam čuo da se dodatno opremanje bolnica u Beogradu, Nišu, Novom Sadu ili Kragujevcu naziva "pomoć"- Da li to opet znači da nisu svi građani isti? Kada plaćamo poreze i doprinose, prati li se ko je kakve nacionalnosti ili političkog opredeljenja ili smo svi jednaki? Ovo nije pomoć! Ovo je ono što nam pripada! Građani Novog Pazara i Sandžaka redovno plaćaju poreze, kao i svi drugi građani Srbije. Ovo smo mi platili i zaslužujemo i više i bolje opremljene bolnice. U svakoj normalnoj zemlji, opremu dostavljaju i raspoređuju ljudi nadležni za to i to direktno u bolnice, pravo u upotrebu. Ne drže se po magacinima i na ulici da se snimaju radi promocije. Ne nasedajmo na ovakve politikantske fazone. Zaista je reč "zloupotreba slaba da prikaže situaciju u kojoj se za vreme vanrednog stanja i opasne pandemije radi na ličnoj političkoj promociji - napisao je na Fejsbuku Emir Ašćerić, pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara.

Čim je objavio istinu, Ašćerić je postao bivši pomoćnik gradonačelnika. Osim što ga je smenio, Vučić mu je posredno odgovorio i na pitanje da li se prati nacionalna i politička pripadnost. Naravno da Vučić prati i to. Na beogradske ulice poslao je naoružane pripadnike Vojske Srbije, s prstom na obaraču, da prepadaju normalne ljude. U Pazaru nije smeo da tako provocira, tamo vojnici nose samo uniforme i zaštitne maske i rukavice.

Vučić je vojnike u Novi Pazar poslao bez oružja, a na grančne prelaze bez zaštitne opreme. Posledice su stravične. Inficirano je stotinak vojnika, a oko hiljadu se nalazi u izolaciji. Stanje je toliko kritično da je Ministarstvo odbrane odlučilo da mobiliše građane, koji su vojni rok služili u civilnim ustanovama. U prvoj grupi mobilisano je 60 ljudi, koji su raspoređeni u Beogradu i Novom Sadu.

Sa sličnim problemima bori se i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Policajcima s blažom kliničkom slikom određen je karantin od 14 dana. Normalni ljudi moraju da budu u karantinu minimum 28 dana, a Vlada Republike Srbije je, valjda, procenila da su njeni policajci duplo jači i otporniji, pa će se oporaviti za samo dve nedelje.

Preostale pripadnike organa sile vlast upotrebljava za torturu nad građanima. U vreme zabrane kretanja, vojni i policijski helikopteri nadleću Beograd, Niš, Novi Sad i još neke gradove. Flir kamerama 380 HLDc i Star Safire 380 HD snimaju, laserima obeležavaju i love neposlušne građane. Na zemlji, policajci u civilu patroliraju u privatnim automobilima ili parkiraju na ulici i čekaju prolaznike.

Takvom upotrebom vojske i policije, Vučić širi paniku i demonstrira moć. Za mete je odredio sve građane, sve osim pripadnika naprednjačkog kartela. Vučićevi dvostruki aršini ne skrivaju se od javnosti. Naprotiv, režimski mediji ih svesno prezentuju kako bi istakli razliku između povlašćene kaste i topovskog mesa.

Kad policija uhapsi nekakvog pevača Đanija (poznatog po tome što je u "Beogradu na vodi" kupio tri stana za ukupno 750.000 evra), on prizna da je kršio mere Vlade i nagodi se sa tužilaštvom, pa ga sud kazni s tri meseca kućnog pritvora, uz dozvolu da ide na tezge, pošto od toga živi. S druge strane, starca od 70 godina, koga je policija ulovila dok je išao po hleb, sud kazni s 15 meseci zatvora. Ko mu je kriv što nije bogati primitivac na usluzi režimu.

kakvoj tiraniji je reč vidi se i iz primera 22-godišnje Jelene Berić, koja se pre uvođenja vanrednog stanja iz inostranstva vratila kući u Sombor. Niko je nije ni usmeno, ni pismeno upozorio da mora ići u izolaciju. Posle hapšenja, sudija Aleksandra Medurić Kalčan joj je odredila 30 dana pritvora s obrazloženjem da je "mogla znati" šta mora da radi.

Mogao je da zna šta mora da radi i lekar, koji se iz Poljske vratio na posao u Institut "Dedinje". Nije bio u karantinu, niti se testirao. Prihvatio se radnih zadataka i, u roku od nekoliko dana, zarazio 67 lekara i ostalih zdravstvenih radnika te bolnice, plus desetak pacijenata. Aleksandar Vučić je javno kritikovao Milovana Bojića, direktora "Dedinja", ali blago i izokola, da se ne sazna da je virus u bolnicu uneo lekar, a ne neki pacijent.

To i ne čudi, s obzirom kakvi ljudi predstavljaju "medicinsku struku". U Kriznom štabu je komedijant Branimir Nestorović, koga vickasti duh ne napušta, pa sad, posle konstatacije da je "korona najsmešniji virus u istoriji čovečanstva", tvrdi da će "svako ko se izleči ipak umreti na kraju života".

Za razliku od Nestorovića, koji smišlja šale, dr Darija Kisić Tepavčević urođenim talentom opravdava nadimak Tupavčević. Samo ona može da koristi sintagmu "sunovrat uvis". O Predragu Konu trebalo bi da se izjasni nadležno tužilaštvo. Posebni predmet istrage, sudskog postupka i primerene kazne predstavlja upravnik Infektivne klinike dr Goran Stevanović. "Picopevac", kako ga naziva Vučić, dozvolio je ekipi Televiziji Pink da uđe u kliniku i da snima teške pacijente na respiratorima. Oboleli ljudi su, bez da ih je iko pitao za dozvolu, upotrebljeni za političku propagandu Vučića.

No, sad je na Infektivnoj i prestolonaslednik Danilo, pa Pink može njega da snima. Neće biti iznenađenje ako i Predrag Sarapa legne u Danilov krevet, da imaju direktna uključenja u morbidni rijaliti. I to je bolje od opasnosti da se za obolele brine ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Kako završe njegovi pacijenti, ne može da se utvrdi ni posle obdukcije. Ko ne veruje, neka pita Veselina Božovića, laka mu crna zemlja.

Uostalom, Pink je, da bi dokazao kako građani ne poštuju mere, što znači da su sami krivi za svoju nesreću, 4. aprila emitovao snimak od 28. marta. Takvim prevarama stvara se utisak da je vlast, predvođena velikim vođom, uradila sve što je mogla, ali suicidni kontraši izazivaju nesreću.

Vlast je odnos prema struci demonstrirala i načinom na koji je dočekala lekare koji su se iz inostranstva vratili u Srbiju. Na poziv Vlade Srbije, iz Nemačke se vratilo 22. lekara i medicinskih tehničara. Iako im je garantovano da, ako posle testiranja budu negativni, neće biti zadržani u karantinu, smešteni su u Vojnu gimnaziju, zajedno s još 150 povratnika. O mukama koje su ih zadesile, za portal "Luftika" govorila je Zita Belić, specijalista urgentne medicine

- Ne daju nam da izlazimo na vazduh, vojna policija nas ne pušta do prizemlja. Moral nam pada, sve više plačemo. Ljudi su pretili skokom sa sprata. Apelujemo na Ministarstvo zdravlja da nas reši ove agonije, nije humano - rekla je dr Zita Belić.

Sličnu torturu je opisala i dr Tijana Čer, koja se vratila iz Londona, da bi bila smeštena u karantin u Studentskom domu na Košutnjaku.

- Higijena je očajna, sanitarije su prljave, nismo dobili maske i rukavice, stigao je toalet papir, ali peškire još nemamo. Ovo je van svake pameti. Razumem da nema dovoljno ljudi i sredstava, ali ne shvatam toliki nemar, koji nas sve može koštati zdravlja - kaže dr Čer.

Kakvi su uslovi u zatvoru, na svojoj koži je osetio Nikola Sandulović. Predsednik Republikanske stranke je 29. marta uhapšen zbog sumnje da je izvršio tri krivična dela - izazivanje panike i nereda širenjem lažnih informacija, ometanje pravde i sprečavanje službenog lica na dužnosti. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je reagovalo na Sandulovićevu objavu na Fejsbuku u kojoj je izrazio sumnju u kvalitet testova za virus iz Kine, što je potkrepio podacima o povećanju broja zaraženih Italijana nakon što su im u pomoć došli Kinezi.

Sandulović je prvi put saslušan 27. marta, kad su mu, osim za kineske testove, postavljena pitanja odakle mu informacije o uvozu migranata u Srbiju i aerosolnom zaprašivanju. Dva dana kasnije, čim je počeo policijski čas, u kuću mu je upala specijalna jedinica. Bez naloga, u žurbi su zaboravili da ga ponesu. U kameru, kojom je sniman pretres, Sandulović je iznosio optužbe o kriminalu naprednjačke vlasti. Policajci su uperili pištolje u Sandulovićevu suprugu. Neki od njih su uživali, drugi su se izvinjavali, "ništa lično".

- Mom ocu je prvo određen pritvor od 24 sata, do saslušanja. Žalio se da mu nije dobro, da oseća bolove u desnoj strani tela. Niko nije reagovao, ni pozvao lekara. Čekali smo pred Palatom pravde, ali saslušanje nikako da počne. Ni advokatima nije dozvoljeno da ga vide. Odjednom su stigla jedna, druga i traća kola hitne pomoći. Nisu ga odmah odvezli, pustili su ga da još tri sata leži u Palati nepravde. Otišla sam pred Urgentni centar i čekala da se smiluju i dovezu ga. Izneli su ga na nosilima. Nisu mi dali da mu priđem. Govorio mi je nešto, pola nisam čula, samo sam razumela da kaže kako ne može da pomeri ruku i nogu. Oči su mu bile krvave. Izgubila sam tlo pod nogama, počela sam panično da vičem na policajca koji je stajao pored njega, da zove lekare. Kad sam ga pitala otkad je moj tata u takvom stanju, hladno mi je odgovorio: "Od juče popodne". Niko iz policije nije uzeo naše telefone, kao da je on pas o kome nema ko da se brine - kaže Nikolina ćerka Klara Sandulović za Magazin Tabloid.

Klara priznaje da je strahovala da joj neko ne ubije oca. Da se to dogodilo, krivac bi bio samo jedan, zna se ko. Nikola Sandulović je 8. aprila, posle saslušanja, pušten iz pritvora, uz zabranu napuštanja mesta boravišta.

- S obzirom na njegovo stanje i na informacije koje je dao kolegama iz Amerike, oni sumnjaju na trovanje još prvog dana u pritvoru. Tri puta je gubio svest, a u takvom stanju je i donet u Palatu pravde, gde je samo bačen na pod. Sudija se ipak smilovao da zove hitnu pomoć. I sada mu je izražena hemipareza teškog stepena, ali bar će moći da se leči - rekla je Klara Sandulović.

Režimski mediji nisu izveštavali o torturi nad predsednikom Republikanske stranke, a i opozicione lidere je to zanimalo koliko i lanjski sneg. U vanrednom stanju, kad se diktator iživljava nad građanima, opozicija ćuti. No, bolje i to, nego kad progovori, manje se bruka.

Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, zabranu kretanja preko celog vikenda shvatio je kao nameru vlasti da "Utisak nedelje" Olje Bečković pomeri u subotu u 10 sati i to samo s jednim gostom. "Neće se smiriti dok ga potpuno ne ukinu, makar uveli celodnevnu zabranu izlaska", napisao je Lutovac na Tviteru.

Imbecilni nivo svesti, koji tiraniju nad svim građanima Srbije svodi na sabotažu jedne televizijske emisije, predstavlja veći problem od režimske patologije.

Da Lutovac nije takav i da njegovi ortaci iz Saveza za Srbiju ne primenjuju strategiju "što gore, tim bolje" (što gore po građane, bolje po aktuelnu opoziciju, buduću vlast), Aleksandar Vučić bi odavno bio smešten u karantin u Zabeli, gde bi na miru mogao da se oporavlja od svih svojih psiho-fizičkih oboljenja i služi kaznu za zločine koje je izvršio. Samo u ćeliji, Vučić bi dobio šansu da okaje deo grehova i da se suoči sa senkama svih svojih žrtava, koje ni sam ne može da prebroji. Dok je on na slobodi, svi građani su izloženi životnoj opasnosti, čak i članovi njegove porodice.

antrfile

Italijani u strahu od "srpskog scenarija"

Italijanski list Il Piccolo objavio je analizu obmana koje sprovodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na osnovu podataka koji su nedostupni srpskoj javnosti, italijanski novinari su ukazali na Vučićeve manipulacije, čiji rezultat je činjenica da Srbija ima najveću stopu smrtnosti na Balkanu.

Uz napomenu da u zdravstvenim ustanovama nedostaju sredstva za borbu protiv virusa, lekari i ostalo medicinsko osoblje, iskatnuta je sumnja u podatke koje objavljuju srpski zvaničnici. Italijani ne veruju da Srbija ima 1008 respiratora, pošto Slovenija ima samo 168. "Beograd je od Pekinga tražio pomoć, ali u dva teretna aviona, koji su sleteli na aerodrom srpske prestonice, bilo je samo 18 od 200 traženih respiratora. Među 10 tona opreme koju su poslali Ujedinjeni Arapski Emirati od respiratora nije bilo ni senke", navodi u tekstu Il Piccolo.