Uvodnik

(Pr)osudite sami

Srbi van sebe

Milovan Brkić

Nekoliko sati na izmaku ove godine, sabiram misli. Da li imam neke ideje, želje... Uvek smo se radovali dolasku nove godine. Čak i kada je bila oskudica u svemu, nadali smo se.

Pršti, pršti bela staza, neko juri Deda Mraza. On izmiče poteri. Na kraju stane, okrene se prema deci koja ga jure i, skoro plačnim glasom, kaže - Deco moja draga, nisam ja kriv. Lepo su mi rekli da za Srbe nema nikakvih poklona. Od vas se samo uzima. Deca počnu da plaču, a Deda Mraz ih teši - Niste jedini, mili moji. Stavlja ruku u torbu, vadi cedulju i kaže - evo, ovde lepo, stoji na Spisku da Ukrajinaca, Kurda, Srba ... više nema. Obrisani su. Postojite, ali vas nema. Spremaju vas za nestanak. Sve su vam uzeli, samo još dušu nisu, ali uzeće. Već vas izvoze za Norvešku, Finsku, Švedsku...

Deca uplakana, besna. Pitaju Deda Mraza šta da rade. Ko je to njima uradio.

''Pitajte, mili moji, vaše roditelje. Oni znaju, a ćute. Ne bune se.'' Pa još kaže - Moj komšija u Finskoj je starina Marti Ahtisari. Meni se hvalio kako je izmišljao razne prevare, da vas otera sa Kosmeta. Uzeo je lepe pare od Albanaca, za njihovu stvar, a danas ni njima ne delim poklone. Mnogo ih je već pobeglo odatle, koliko ih noge nose, širom su sveta, ali nisu na svome. A baš sam mislio da će vaši očevi da mu zavrnu uši, da mu se osvete. Ono ništa. Ćute - ulazi Deda Mraz u razgovor sa decom.

Uto pritrča jedan stariji čovek, širi ruke prema Deda Mrazu. Pita - šta im to pričaš, Deda?

- Kažem im istinu, iako su mladi. Moraju da se bore, kada su im roditelji kao skuvane žabe - prstom ga upozorava Deda Mraz.

Pridošlica odgovara Deda Mrazu.

- Nemoj Ti da birneš o ovoj deci. Imamo mi ko o njima brine, po ceo dan. To je naš predsednik Aleksandar Vučić - ljuti se on.

Jedno od dece, još je u osmoljetki, gađa grudvom čoveka koji protivureči Deda Mrazu.

- Jebo vas Smučić. Laže po ceo dan. Zbog njega smo gladni, preskačemo obroke, nema grejanja, našim roditeljima plene plate, imovinu.

Deda Mraz đipi na noge. Tako je, dete moje. Tako je. Baš tako.

-Evo pre par sati sam bio na Dedinju, nosio sam poklon sinu gospodina Ane Brnabić. Tu je i njena žena, pa taj Aleksandar Smučić, njegov brat Andrej, majka mu Angelina, mali Vukan, ministri Siniša Mali, Miloš Vučević, Bata Gašić, pa Dragan Đilas... Ne mogu sve da poznam - pripoveda Deda Mraz. Pa nastavlja

- E moja deco! Priča taj Smučić kako je bila lepa ova godina. Mnogo posla je obavio. Taj protektor Hil mu tražio da otera Srbe sa Kosova. I oterao sam ih, kikoće se Smučić. Ana kaže da je i ona sve potpisala, pa mogu da odu u Ameriku.

Samo je taj veliki čovek koji se preziva Mali, zabrinut. Uverava ih da su uzeli previše, da će im se lako ući u trag. Pa nabraja, šta sve on ima. Bože, ja se naježim. Pa to vredi stotine miliona. Nije siguran da im je sigurno u Americi. Hanter previše traži, ali i njemu gori pod nogama, zaboraviće na njih. Smučić tvrdi da on ima sve snimljeno, da ima čime da se vadi. Ima da ucenjuje. Andrej vrti glavom, kaže da je njemu Bato garantovao da će umreti na slobodi, ali da ostali moraju sami da se čupaju. Brat ga strelja očima, ali ovaj to ne ferma, već kaže šta im je trebalo da drpe sto milijardi - svedoči Deda Mraz.

Gleda decu u oči, pita ih da li mu veruju, gleda i u pridošlicu, poznaje u njemu Acu Vulina, koji je dotrčao da se deca ne istrče, pa nastavlja:

- Deco moja, svojim ušima sam čuo šta su sve uzeli. Bata Gašić ih podseća da su stranci ljuti na sve njih. Tvrdi da je Smučić prošvercovao 70 hiljada migranata, od svakog su uzeli po 3.000 evra. Sve u kešu. Sada nas Francuzi upozoravaju i prete nam, da su granicu prešli i opasni teroristi, poslali nam sliku generala iz Avganistana sa naoružanjem. Jedva sam sakupio žandarme da odu da ih pohapse. Smučiću to nije pravo. Ljuti se na Gašića i preti mu. Nisam te postavio da sam odlučuješ, kaže, već da slušaš. Nemoj da ti teroristi počnu da se svete nama. Neka idu kod njih - odlučnim glasom zbori Deda Mraz.

Zaćuta i zaplaka se.

- Tako vam je, deco moja. Loše vam se piše. Ja vam pomoći ne mogu. Pogledao sam u Angelinu. Rekoh joj da se sećam kada je, dok je bila mlada, na Novom Beogradu, pored Save, noću uzimala muškarce. I oni nju i spreda i od pozadi. Pogledam u njenog sina. I kažem joj isti onaj iz Prizrena. Ona blago klimne glavom.

Srbi su danas van sebe.

Samo motke u ruke. Pa koliko nas preživi, preživi.