Do koske

Leš otomanskog carstva vaskrsava nacrtom jednog zakona 

Sedam srpskih pašaluka

Šta se krije iza ideje regionalizacije Srbije, mogu li biti ravnopravni  siromašni i iskomadani jug Srbije, i nedeljiva Vojvodina, na kakvom su zadatku ministri Dulić, Đelić i Dinkić, kako je ovaj protivustavni projekat najavio predsednik republike Boris Tadić i zašto su se ujedinile Italija, Francuska i Nemačka 1848. godine?

Nikola Vlahović

Srpska Vlada je još jednom pokazala visoki stepen samoubilačke kreacije utvrdivši Nacrt zakona o regionalnom razvoju.
Prema ovoj suludoj projekciji, ova inače mala i iskomadana zemlja, biće podeljena na sedam regiona. Zanimljivo, samo će Vojvodina biti cela jedan region. Ili, mala država bez regiona. Predsednik republike Boris Tadić, ne vodeći računa o tome da je u vezi sa ovim potrebno menjati i Ustav, najavio je regonalizaciju Srbije kao njen "strateški cilj".
U akutnom stanju zakonodavnog ludila koje je zahvatilo srpske vlasti, niko se nije setio da pomene kako smo prolazili kroz istoriju raznih "regionalizacija", kako bi barem malo podsetio o čemu se tu ustvari radi i kakva su nam prethodna iskustva...
Kad je u septembru mesecu 1908. godine Austrougarska odlučila da izvrši "regionalizaciju" Bosne i Hercegovine zloglasnom aneksijom, bilo je to klasično kršenje međunarodnog prava, odnosno sporazuma koji su velike sile sklopile na Berlinskom kongresu u leto 1878. godine. Po odredbama tadašnjeg sporazuma Bosna i Hercegovina je ostala pod suverenitetom Turske, ali je, istovremeno, stavljena pod okupacionu upravu Austrougarske monarhije. Tako je pravi cilj ove "regionalizacije" odmah postao jasan.
Praveći "regionalizaciju" Kraljevine Jugoslavije, Kralj Aleksandar je pribegao stvaranju Banovina kako bi administrativno lakše upravljao takozvanom "trojednom" kraljevinom.
Nakon ustoličenja Titovih komunista, ideje "regionalizacije" dobijale su neverovatne razmere. Prvi posleratni ministar poljoprivrede, Sreten Vukosavljević, tražio je da Sandžak dobije status pokrajine, a Autonomna oblast Kosovo i Metohija pretvorena je u Autonomnu pokrajinu. Albanskim političarima sa Kosova u tome su snažno pomogli tadašnji srpski rukovodioci, pre svih Petar Stambolić koji je doslovno poklonio Kosovu deo teritorije južno od Kraljeva, poznatu kao bivši Deževski srez.
Tito je, takođe, u svojim imperijalnim ambicijama imao ideju da kao sedmu republiku prisajedini Albaniju Jugoslaviji. Ali, niko kao mali iskompleksirani učitelj, Edvard Kardelj, nije otišao toliko daleko u zločinačkoj ideji razbijanja države iznutra. Otrov koju je on posejao "naučnim radom" o nezavisnim republikama i pokrajinama, o "federiranju federacije", a pre svega o svim oblicima državnosti unutar tih republika, na kraju je doveo do surovog etničkog obračuna koji je sahranio jednu jaku i uvaženu državu i odneo preko 300.000 žrtava u besmislenom ratu.
Vladavinu Slobodana Miloševića takođe je pratila ideja "regionalizacije" zarad lakše kontrole partijskih poslova i novca, pa su formirani okruzi.
Šta je danas smisao "regionalizacije" Srbije i kako je tumače ovdašnji vladini i nevladini mudraci? Već je smišljena i "finansijska konstrukcija" pa su ministri Dinkić i Dulić, inače glavni izvođači radova na terenu sedam budućih pašaluka, rekli kako je sve to
"... sa ciljem da se smanje razlike u razvijenosti među pojedinim regionima i izvrše pripreme za korišćenje pretpristupnih fondova EU, kada Srbija postane zemlja kandidat".
Pa onda i demagoški salto: "...Regioni i oblasti uspostavljaju se u skladu sa standardima EU i predstavljaju statističke, a ne administrativne regione i oblasti, tako da ne dobijaju pravni subjektivitet".
Hitro se Duliću i Dinkiću pridružio i treći iz tima evropskih šizofreničara, Božidar Đelić, govoreći  da će Srbija kada dobije status kandidata za prijem u EU, a pogotovo kada postane punopravna članica Unije, moći da konkuriše za korišćenje sredstava iz fondova EU.
Prema Predlogu zakona, regioni i opštine biće razvrstani prema stepenu razvijenosti. Opštine će se razvrstati u četiri grupe, a u kategoriji najnerazvijenijih biće one koje imaju ispod 60 odsto republičkog proseka bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika.
Naravno, čim ovaj sumanuti projekat počne da živi, počeće i administrativno grupisanje, a svaki region će imati svoje oblike nezavisne državne uprave koja će samo u naznakama da prati ustavno ustrojstvo Srbije. U tom smislu je priča o "statističkim, a ne administativnim regionima i oblastima" čista laž. U suprotnom, i Vojvodina će predstavljati samo "statistički, a ne administativni region", a to očigledno nije cilj novih krojača srpske mape. Cilj je što nezavisnija, što suverenija i od Srbije što udaljenija Vojvodina. Celokupni projekat regionalizacije je bacanje prašine u oči građanima koji lako mogu da prepoznaju ovu prevaru. Da je reč o poštenim namerama, već odavno bi ovaj narod neko pozvao na referendum da se izjasni na pitanje: Hoćete li da živite u sedam turskih pašaluka ili u jednoj državi?
Znaju li uopšte srpski prodavci magle zašto su svoje teritorije ujedinjavale Italija, Francuska i Nemačka 1848. godine, i šta su ideje savremene Evrope: integracije ili dezintegracije?