Francuska
Skandali: Ludilo kao uslov zajedničkog života
Silovatelji pod uticajem mobilnih telefona
Kao što
Srbija ima obaveze koje mora da ispuni, tako izgleda i da nam modernizam nalaže
ludilo kao uslov zajedničkog
života. Kako drugačije objasniti
sve iz teksta koji sledi i još
mnogo više onoga što je prećutano
Mile Urošević
dopisnik iz Pariza
Suša koja preti ljudima nije
viđena u Francuskoj, zemlji ljudskih prava, bar poslednjih pola veka. U više od pola države važi zabrana punjenja bazena, pranje kola pa i
zalivanja bašti. Ovo je flagrantni dokaz zagrevanja
planete ili bar onog njenog dela gde se nalazi Pariz i okolina.
Međutim ovo nije jedina muka naroda koji se veseli i pravi specijalne TV
emisije svaki put kada neki revnosn državnik ubije nekog teroristu
i baci ga u more ili uhvati običnog ratnog kriminalca u penziji da bi ga za malo simpatija Zapada isporučio jednom nelegalnom
tribunalu. Sud u Hagu je za mnoge Srbe samo jedna pristrasna organizacija za
osvetu pobeđenima u građanskom ratu. Za Francuze su sve ove stvari španska sela i oni od svega znaju samo za Srebrenicu i silovanja. Da bi
ljudima objasnili kakva zver je bio
balkanski kasapin, kako nazivaju generala Ratka Mladića, oni preturaju
po arhivama i montiraju filmove i reportaže koje treba da dokažu da je Mladić
pored desetine hiljada muslimana ubio i Zorana Đinđića i da je posle Hitlera, najveći zločinac koji je Evropa rodila. Napoleon se ne pominje i on kao veliki heroj nacije leži ispod zlatne kupole crkve Dom u sred Pariza. Tako,
proteklih dana nisu prestajale reportaže
o poslušnim državnicima-izdajnicima koji su u rekordnom roku isporučili
kasapina-junačinu.
Obrni
- okreni
Ovakvo duplo i kontradiktorno prozivanje učesnika velikog haškog cirkusa je jezički opravdano različitim pogledima
publike na kvalitet dotičnih. Svaka strana je ubeđena u svoju istinu. Jedini
koji se jednoglasno nisu složili sa nazivom "balkanski kasapin" bili su pravi francuski kasapi.
Naime, Bernard Merhet,
predsednik zanatskog udruženja mesara Francuske, oštro je protestovao i tražio
izvinjenje od medija. Naš zanat
je poštena radnja i nema veze sa kriminalom, tvrdi kasapin
Bernard Merhet. Ono što je kriminalno je akcija predsednika
Sarkozija koji je prouzrokovao rat u Libiji. Tako bar tvrde dva
najpoznatija francuska advokata. Nama dobro poznati Rolan Dima, bivši ministar spoljnih poslova i advokat Sadama Huseina,
kao i Žak Veržes, čovek koji je branio sve neodbranjive kriminalce i
neprijatelje čovečanstva, od Barbija do Karlosa i tako stekao
nadimak "đavolji advokat". Oni
su ovih dana podigli optužbu zbog
zločina protiv čovečnosti pa
su čak primetili da Francusku državu vode lopovi i ubice . Ni manje ni više.
Evo konkretnog dokaza da država još uvek poštuje pravo slobode misli
i različitih mišljenja. Ipak postoje vrlo male šanse da jednog dana Sarkozi otputuje u Hag i naseli
samicu pored Mladićeve sobe. Doduše,
i ova izborno-prividna sloboda štampe
u Francuskoj brzo postaje sumnjiva kada je u pitanju najnovija vest o
tehnološkom višku na drugom programu državne televizije.
Pre neki dan su dva najpopularnija
kritičara i opozicionara Sarkozija, Erik Nolo i Erik Zemur,
izbačeni sa posla i to po neskrivenoj
volji desnice koja je u nemilosrdnoj borbi za
očuvanje vlasti. Tako bar zainteresovani komentarišu svoje otpuštanje. Da ne bi bilo sumnje u odlučnost Sarkozija da začepi usta svima koji ga
kritikuju, na otkaz je bio naveden i Žan-Fransoa Kan, legenda žurnalizma
i direktor časopisa Marijana. Ovaj inače kućni prijatelj Dominika Stros-Kana usudio se da posumnja da
je hajka na bivšeg direktora MMF-a malo preterana jer
niko nije poginuo u tom čukanju jedne služavke. Iako se izvinio za neslanu
primedbu, ipak je bio direktno kritikovan preko televizije i to od strane
predsednika lično pa je morao da podnese ostavku.
Možda treba napomenuti da je Žan Fransoa Kan ovih dana objavio knjigu pod
naslovom Mali Cezar, kako smo mogli to da prihvatimo. Priča je o
predsedniku koga ceni tek svaki
peti Francuz, a ovaj utisak dopunjuje novi film o istom malom
čoveku na visokoj fotelji u jednom sarkastično-komičnom stilu. Sve ovo ne znači da "mali Cezar" neće biti
ponovo izabran iduće godine, jer je nesloga dosegla vrhunac u svim opozicionim
partijama i svako bi hteo da vlada. Pohlepa je toliko velika, pogotovo otkada
su u Njujorku uhapsili glavnog kandidata - DSK. Sa druge strane, Le Penova partija je odavno proglašena za
profašističku i rasističko-ksenofobni skup te nema šanse da ide dalje od polufinala.
Kako nove vesti i sveži skandali ne prestaju, pisalo se o sudbini 58
atomskih centrala koje rade u Francuskoj. Kako ih se otarasiti a da ljudi imaju
struje! Nemci su rešili da za deset
godina zatvore svojih desetak atomki i da u budućnosti uvoze struju od svojih
komšija Francuza. Ovakva perspektiva je totalno zbunila i blokirala francusku
ekologiju i po svoj prilici francuske nuklearne centrale imaju svetlu budućnost
pred sobom. Sarkozi je samo rekao da će da se preispita sigurnost, a za
ostalo...
Trenutno je velika kriza, jer je nivo reka spao na minimum pa se mnogi
pitaju da li će ovog leta biti dovoljno vode ra rashlađivanje reaktora i da li
će neke centrale biti primorane da odu na prinudni odmor. Ali ni to nije sve. Ima i drugih problematičnih
informacija koje dolaze iz susedne i bratske Nemačke. Po vasceli dan se na
francuskim medijima naglaba o krastavcima - serijskim ubicama i nagađa o
poreklu mikroba koji truju Nemce.
Projektovane afere?
Tabloidi su posvetili svoje stranice novoj aferi silovanja u koju se upecao
francuski ministar Žorž Tron. Kako to obično biva, i on je dao ostavku,
a psiholozi sada na sav glas pokušavaju
da objasne kako je silovanje u Francuskoj veoma rasprostranjena grana
poslovanja u velikim firmama i raznim ministarstvima. Oni apeluju na sve zgodne
čistačice i lepuškaste sekretarice da se prisete. Da li
ih je neki šef jednom prilikom zavodio osmehom,
obasipao komplimentima, pomilovao po kosi ili, ne daj Bože, izveo na večeru.
Posle toga neke barabe su čak držale za ruke, mazili i ljubili svoje podređene
da bi se afere nakon par nedelja završile vođenjem ljubavi u nekom hotelu ili na zadnjim sedištima džipova sa tamnim staklima.
Ono što je kod nas udvaranje, u Evropi je
nova vrsta neprimetnog silovanja. Mnogi feministi pozivaju baba-sere,
kafe-kuvarice i ostale dame koje traže zaposlenje da se prisete prošlosti i prijave da
li su nekada pale kao žrtve krevetne promocije te da pod hitno potegnu tužbe.
To verovatno važi i za one koje su se usput udale za svoje šefove, pa nisu ni primetile da ih baraba siluje svako
veče pod izgovorom da su muž i žena.
Ipak, silovanje u koje je umešan ministar Žorž Tron je još čudnije od ovih
gluposti i tipično za francusko švalersko
podneblje. Gospodin Tron, ministar javnih službi, pod izgovorom uobičajene
popodnevne masaže je u birou sisao nožni palac svoje prve sekretarice, a drugoj
je udario prstenac na golo, bez prezervativa. Nakon ovog skandala u lančanoj reakciji je pukao još jedan.
Bivši ministar školstva je na televiziji pustio informaciju kako zna da je jedan drugi
ministar primećen na pedofilskoj žurki i da ceo svet o tome zna, ali on ne želi da cinkari
identitet pedofila u vladi francuske. Sada mu prete zatvorom zbog skrivanja
informacija, takav član zakona ovde postoji. Svako ko zna za tako nešto dužan
je da ispriča policiji.
Kao što se
vidi, vesti ima raznih i na pretek. Svaki čas na ekran interneta ili preko TV-a
stižu nove. Narod mora da se nečim zabavi. Tenis je OK, ali traje samo dve
sedmice u Parizu, festival u Kanu je takođe prošao a godišnji odmori su tek za
mesec dana. Tu su loto i fudbal, a za to vreme neprimetno ili bar diskretno u
francuske škole
se uvodi arapski
jezik. Pored engleskog ovo treba da bude glavni strani jezik na svim nivoima
obrazovanja. Što
je i normalno za državu koja već kao svoj drugi jezik ima arapski, kao što za
drugu religiju ima - islam.
Ovo naravno ne može da
promakne Le
Penovoj partiji koja ne
prestaje da podvlači
i kritikuje ovakav školski program i tako sakuplja nove poene
očajnih Francuza nacionalista. Nije mali broj Francuza koji maštaju o čistoj
galskoj naciji i minulim danima svetske slave po dalekim kolonijama. I što je kriza veća to
je i broj nacionalista u porastu.
Kao i svuda; tako je i
ovde život postao stalna borba za opstanak, a događaji se prepliću i mešaju u
kaleidoskop naše
pariske hronike. Da bi se nekako zaboravili ili zataškali pravi problemi
etničke i verske netrpeljivosti, nesigurnosti, besposlice, opadanja kupovne
moći ili bar zagrevanja planete, ovih dana se mnogo komentarišu
nevažni događaji kao što je kandidatura brkate francuske ministarke ekonomije Kristin Lagard
na mesto zatočenog DSK u MMF-u. Ova žena bar neće da siluje po hotelima, bio je
jedan šaljivi
komentar na kandidaturu za ovaj dobro plaćeni posao, na koji Sarkozi gura svoje da bi izbegao mešanje
MMF-a u francusku tragičnu ekonomiju.
Ipak na prvom mestu vesti
koje zabrinjavaju narodnu masu bio je zaključak kongresmena u Lionu da se od mobilnog
telefona dobija - rak. Ovo je poruka svetske zdravstvene
organizacije koja se sastala u Lionu da proćaska o ulozi mikrotalasa na
mozgove. Vest je odjeknula kao prava medijska bomba. Iako se odavno sumnja da
mobilni kuva vijuge, ipak je ovakva stručna potvrda uznemirila svih 60
miliona Francuza i stranaca koji ovde žive. Sudeći po broju mobilnih u svetu i
po onome što može da se vidi na sve strane, izgleda da taj mali džepni aparat,
bez koga se više
ne može, ne samo da pravi tumor na mozgu već i totalno zaluđuje; gore nego televizija i
brže nego profesionalni ispirači mozgova. Možda zbog ove elektronike nema šanse
da se stane na put razvoju gluposti i idiotizma koji su posledice
kratkotalasnih mozgova.
Kao što Srbija ima obaveze koje mora da
ispuni tako izgleda i da nam modernizam nalaže ludilo kao uslov zajedničkog života. Kako
drugačije objasniti sve ovo gore navedeno i još mnogo više onoga što je prećutano u tekstu ili ostavljeno za neki sledeći dopis iz Pariza.
Da bi se
nekako zaboravili ili zataškali pravi problemi etničke i verske netrpeljivosti,
nesigurnosti, besposlice, opadanja kupovne moći ili bar zagrevanja planete,
ovih dana se mnogo komentarišu nevažni događaji kao što je kandidatura brkate
francuske ministarke ekonomije Kristin Lagard na mesto zatočenog
Stros-Kana u MMF-u.