Bezakonje
Svedočenje
žrtve: Argita
Bulatović, neizabrani zamenik javnog tužioca
Ako smo volovi, bošćemo
se
"Reforma je
diskriminatorska i politički montirana, krivično ću goniti Stamenkovića",
kaže donedavna zamenica javnog tužioca, jedna od žrtava pravosudnog kriminala u
kulminaciji
...
Koliko me pogodila
inkvizitorska odluka Državnog veća tužilaca o definitivnom odbijanju
moje žalbe na razrešenje sa mesta zamenika tužioca, toliko me porazio način na
koji je odluka obrazložena i prezentovana u javnosti. Kao da nije dovoljno što
su nas izbacili na ulicu, već su morali do kraja da nas izvređaju i ponize.
Odluku još nisam
dobila, ali prema pisanju medija tužilac Branko Stamenković je ocenio da
sam nestručna i nepismena. Mogu samo da kažem da upravo u Državnom veću
tužilaca sede što nestručni, što polupismeni, što zlonamerni ljudi, koji su
nesavesno i ofrlje uradili posao kako bi potvrdili politički motivisanu i
montiranu reformu pravosuđa.
A zbog načina na
koji je iz konteksta vadio samo negativne reči, izbegavajući da iznese punu
istinu, podneću ovih dana krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja
protiv Branka Stamenkovića. Što se njegovog rada tiče, o tome dovoljno govori
činjenica da su mu se, kao tužiocu za "sajber kriminal", narugali
tinejdžeri, hakerišući sajt njegovog Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
Tročlana komisija u
ime DVT-a sa kojom sam imala razgovor očigledno nije ni pročitala moju ustavnu
žalbu. Komisija je bila u sastavu Danijela Sinđelić (predsednik), Majda
Rakić i izvestilac Branko Stamenković. Nisu pročitali ustavnu žalbu,
jer su odluke bile očigledno unapred donete. Pa što bi se mučili.
Čitavo obrazloženje
odluke DVT-a je zasnovano na subjektivnom mišljenju jednog čoveka, tadašnjeg šefa
tužilaštva u Obrenovcu Miroslava Simića, koje ne samo da nije dokazano,
već je kontradiktorno i samo sebe pobija. Pre svega, tužilac Simić ni sam nije
izabran prilikom reizbora, pa kako je moguće da se DVT poziva na mišljenje
nekog ko po njihovom mišljenju nije dostojan tužilačke funkcije?!
Zatim, kako je
moguće da za mene i zamenika tužioca Vasku Maksimović postoji potpuno
identično mišljenje šefa tužilaštva Simića! Izuzev prvih nekoliko redova,
koji su ubačeni kod Vaske Maksimović. Kako je moguće da je gotovo cela stranica
teksta mišljenja od reči do reči identična za mene i nju! Iste
vrline, iste mane, iste pohvale, iste kritike, sve izrečeno identičnim rečima,
istim zarezima, zagradama...! Kao kad bi dva otiska prsta različitih ljudi bila
ista. Sve to ne
zanima DVT, zato što rade nestručno i nesavesno i ne čitaju ustavnu žalbu.
Postoji nekoliko
objašnjenja zašto se to desilo. Ili mišljenje važi za jednu od nas, ali je
greškom preslikano i na drugu, ili je to tužilac Simić svesno odradio -
nesavesno. U drugom slučaju, ostaje pitanje zašto smo samo nas dve pored
pohvala dobile i kritike, a svi ostali zamenici samo hvalospeve. Da li smo
diskriminisane zato što smo obe bile tužioci sa Kosova i Metohije, ja iz Peći,
a Vaska iz Prištine, pa da ne ugrozimo prilikom reizbora domaće obrenovačke
tužioce? Ili zato što smo obe Makedonke po nacionalnosti? U oba slučaja radi se
o diskriminaciji, bilo po teritorijalnom, bilo po nacionalnom osnovu. Možda i
po oba.
Predsednika komisije
pred kojom sam imala razgovor, Danijelu Sinđelić, poznajem upravo iz
obrenovačkog tužilaštva. Za nju je Simić u svom mišljenju izneo da
"koristi računar i elektronsku bazu podataka", a ona nije znala ni
poziv za sud da otkuca na računaru, gde samo treba da se izmene podaci! Toliko
o objektivnosti Simića.
A sad još malo činjenica.
Kao zamenik tužioca imala sam u periodu 2006-2009. godine 657 završenih
predmeta, 103 više od Miška Veličkovića koji je izabran. Na nivou
obrenovačkog tužilaštva imala sam ubedljivo najbolji prosek, preko 120
odsto, a na
okružnom nivou to iznosi 90,5 odsto. Taj prosek bi bio i veći da mi je
uračunato što sam kao v.d. opštinskog tužioca u Peći tokom 2007. godine jednom
mesečno išla u tužilaštvo izmešteno u Leskovac da završavam predmete. Dakle, i
na taj način sam oštećena.
Danijela Sinđelić imala
je izrazito manji broj obrađenih predmeta od mene, a tačan procenat ne znam jer
nam nije dopušten uvid u predmete drugih tužilaca. Ne samo da je izabrana, nego
je u svojoj 34. godini života unapređena za šefa Drugog osnovnog tužilaštva u
Beogradu. Kada je izabrana govorila je da je imala jaku vezu,
ujaka. Da li je ujak, ne znam, ali da je jaka veza, o tome očigledno govori
njeno iznenadno unapređenje, pa čak i dodatna funkcija člana Državnog veća
tužilaca. A i dok je radila u obrenovačkom tužilaštvu, videlo se da ima
zaleđinu, jer je znala da odbija predmete i da neprijatno podiže ton na šefa
tužilaštva Simića.
Da nije tragična, reforma pravosuđa bila bi smešna. U Državnom veću
tužilaca i Visokom savetu sudstva, koji su se drznuli da od Ustavnog suda preotmu
predmete, sedi Snežana Malović. Koliko je ova devojčica bila stručna
kada je sa 31 godinom postala ministar pravde? I da li zaista ona rukovodi
ministarstvom? Neobično da neko na tako visokom položaju ne poznaje nijedan
strani jezik, osim možda hrvatskog i bošnjačkog. Pa se postavlja pitanje kako
je završila Pravni fakultet, ako se zna da je po programu obavezno da položi
bar jedan strani jezik.
Boško Ristić je član oba tela, a nadležni organi bi morali da ispitaju
postoji li tu sukob interesa. Jer, ako on utiče na izbor sudija i tužilaca,
kakav će odnos te sudije i tužioci imati prema strankama u sudu koje zastupa Kancelarija
Ristić iz Niša?
A predsednik DVT-a Zagorka Dolovac neka objasni koliko je predmeta
držala u fioci dok je bila Okružni tužilac u Beogradu i da li je zahvaljujući
tome avanzovala u republičkog tužioca. Neka kaže za
koliko tih predmeta sada Evropska komisija zahteva procesuiranje. I neka objasni samo jedan primer
odluke DVT-a, tela kojim predsedava. Kako je moguće da je za zamenika Osnovnog
tužilaštva u Smederevu izabrana Rosanda Svilanović, koja je imala
prosečnu ocenu "ne zadovoljava"! Možda se neka odgonetka krije i u
prezimenu izabranog tužioca.
Ako ste nas "žigosali" kao goveda, bar da pokažemo da imamo
rogove i da znamo da ubodemo. I to istinom, a istina boli. Ako bilo šta od
ovoga iznesenog nije istina, neka me tuže - ja sam spremna. Neka prozvani
odgovore na ove navode, ili neka zauvek ćute. A ni njihova neće goreti do zore, najkasnije do
juna, dalje ne verujem.
Moram još da
napomenem da potičem iz čestite i ponosite porodice, za koju niko ne može reći
nijednu lošu reč. Ali vi sve možete, možete nam zabraniti pravo na
rad, možete
nam uzeti i živote,
samo jedno ne možete
- ne možete
nam uzeti dostojanstvo. A za sve što ste uradili, samo je jedan Vrhovni Sudija.
S poštovanjem
Argita Bulatović,
bivši zamenik
Opštinskog javnog tužioca u Obrenovcu