EPS

Sve porodične, prijateljske i kriminalne veze elektroprivredne mafije Srbije

 

Hobotnicu vezana za struju

 

U senci poslovne katastrofe Elektroprivrede Srbije živi i deluje jedan širi klan ljudi, nezasitih, udaljenih od stvarnosti, dovoljan sam sebi, zadovoljan sobom i svojim ulogama u podeli pokradene dobiti preduzeća, ali i podeli važnih uloga u nomenklaturi ovog moćnog državnog preduzeća na čijem čelu stoji autentični izvršilac režimskih dužnosti, Dragomir Marković. O tome piše Tabloidov insajder iz njihovog najbližeg okruženja

 

Piše: Insajder E - 7

 

Najnovija i najveća predizborna vest je da EPS treba da ima profit u 2011. da bi se to predstavilo kao uspeh u EPS vladajuće DS-SPS koalicije, a vest kaže da profit u prvih devet meseci iznosi sedam milijardi dinara. Međutim, godina ima dvanaest a ne devet meseci!

Ovih dana mediji javljaju da EPS uvozi struju više nego ikada ranije, pa kada se to prevede u novac iznosi oko dva miliona evra dnevno, a struja se uvozi od oktobra. Ako se uzmu u obzir gubici kao i cena po kojoj EPS prodaje, ispada da će čist gubitak EPS-a na ovom uvozu biti oko 65 miliona evra ili 6,5 milijardi dinara.

Doda li se ovome činjenica da je kurs dinara u poslednjem kvartalu klizio, biće tu i negativnih kursnih razlika, pa tu su i povećani gubici struje u zimskom periodu i - eto gubitka umesto dobiti. 

Međutim, kako je Vlada Srbije već diskutovala o raspodeli dobiti iz EPS-a, verovatno će  završni račun biti naštimovan da bi budžet Srbije dobio prekopotreban novac, a onda su tu i zaposleni koji će kroz platu da podele deo dobiti.

U uspeh EPS-ovog završnog računa ne treba sumnjati pošto su u vrhu EPS-a i bivši stručnjaci NIS-a: Miloš Saramandić (bivši generalni direktor) i Slobodanka Krčevinac (bila pri službama u UO ovog preduzeća, drugarica supruge Borisa Tadića i drugarica Biserke Drinjaković, bivše predsednice UO NIS).

Njih dvoje će direktora EPS-a Dragomira Markovića da upute u tajne koje su savladali u NIS-u, a koje su za posledicu imale to da je pošto su Rusi kupili NIS umesto profita, otkriven minus od 100 miliona evra.

 Da se ne zaboravi i činjenica da je prilikom dolaska Slobodanke Krčevinac u EPS morala da se menja sistematizacija radnih mesta, pošto, iako u poodmaklim godinama, ona nije imala dovoljno radnog staža za rukovodeće radno mesto!

Naravno, sve ovo nije bitno pošto kadrove, odnosno njihove prijatelje treba negovati i čuvati. Pri tome, generalni direktor EPS-a i direktori Kostolca i TENT-a iz Obrenovca ostaju gluvi na upozorenja koja dolaze, a koja kažu da će EPS za šest meseci imati blokiran račun, jer preduzeća neumereno troše i sada se izlaz traži u kratkoročnom zaduživanju kod banaka, čime se trenutak sloma odlaže za nekoliko meseci.

Ono što se u EPS-u povećava jeste nervoza najodanijeg kruga saradnika oko direktora Markovića i pritisak na ugovaranja velikih poslova pre izbora. Zanimljivo je da je na izboru za konsultanta za revitalizaciju Hidrocentrale Zvornik pobedio SEEK, konsultantska firma u vlasništvu Ljube Miškina i Vlade Šekrevskog, pri čemu je u 2011. godini Šekerevski izašao iz direktnog i indirektnog vlasništva u firmi (preko firme Dekotra), i sada se umesto njega pojavljuje neki Grk, njegov prijatelj.

 Inače, Vlada Šekrevski je uz Vojina Lazarevića (Rudnap) i Radojka Simovića zvanog Tika (samozvanog eksperta iz Kanade, savetnika u Ministarstvu energetike u vreme DOS-a, prijatelja Borisa Tadića i Miroljuba Labusa) ideolog dolaska Dragomira Markovića na čelo EPS-a 2009. godine. Treba istaći i da su Šekrevski i Vojin Lazarević vrlo bliski poslovni saradnici.

Lepo je znati i da se u ponudi SEEK-a za ovaj posao nalaze i biografije pojedinih penzionera EPS-a koji imaju 70 godina života, pa su i zreli za važne konsultantske poslove. Jedan od njih je Danica Vuković, raniji visoki direktor u EPS-u i jedna od četiri osobe protiv kojih je pre nekoliko godina beogradska policija podnela krivičnu prijavu za takozvanu mazutnu aferu. O ovoj aferi je 2004. godine raspravljao anketni odbor Skupštine Srbije. Partner EPS-a u ovim poslovima je bio EFT, čiji je jedan od tada dva najznačajnija vlasnika bio upravo Vojin Lazarević. Uzgred, nadležni bi mogli da obaveste javnost dokle su stigle pomenute krivične prijave.

 

Vojin i Vlada, to je srpska vlada

 

Vezano za obnavljanje HE Zvornik, koje će se finansirati iz kredita KFW banke, pre nekoliko meseci doneta je odluka u Ministarstvu energetike da se konzorcijumu domaćih proizvođača pod rukovodstvom Rudnapa izađe u susret i da se menjaju uobičajeni uslovi tendera kako bi konzorcijum formalno mogao da konkuriše. Posle će se konzorcijum pobrinuti da svu krupnu opremu urade firme po njegovom izboru, a ne EPS-a, a novac će naravno ići preko Rudnapa.

Sve ovo mora da odobri konsultant, firma SEEK, čiji su vlasnici Miškin i Šekrevski. To što će posao da dobije posrednička firma a ne proizvođač opreme, nikoga ne brine.

Na pomenutom sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike, pored tadašnjeg ministra Škundrića i državnog sekretara Mrakića bio je prisutan i Slobodan Babić (SPS, bivši potpresednik Vlade Srbije, bivši generalni direktor EPS-a, zatim službenik Terra Trade čiji je vlasnik Vlada Šekrevski, a sada službenik Rudnapa čiji je vlasnik Vojin Lazarević).

Ne treba zaboraviti ni to da je Vlada Šekrevski, zbog umešanosti u poslove tzv. putarske mafije u bekstvu i van zemlje već više od pola godine!

 Međutim, brigu o EPS-u i direktoru Markoviću preuzeo je lično Vojin Lazarević (predsednik Upravnog odbora Rudnapa, a mnogi kažu i njegov vlasnik). To što je Šekrevski bio mentor Markoviću nikom ne smeta, a ne smeta ni to što je bio čest posetilac zgrade na Andrićevom vencu.

Firma SEEK je i konsultant EPS-a i nemačkog RWE oko hidrocentrala na Moravi. Na stručnom savetu koji je EPS održao za ovaj projekat bilo je oštrih kritika na račun kvaliteta projektnih rešenja. Stručnim savetom je predsedavao lično generalni direktor EPS-a Marković, što se dešava vrlo retko, a izvestioci iz Energoprojekta i Srbijavoda su kritikovali projekat i preporučili EPS-u da se on ponovo uradi.

Predstavnik SEEK im je odgovorio da sa njima i sa EPS-om nema šta da razgovara i da će o tom predlogu odluku da donese "pravi investitor" iliti - RWE. To što u ovom projektu EPS učestvuje sa 50 odsto očigledno ga ne kvalifikuje da odlučuje!

 Generalni direktor EPS-a je ovu uvredu oćutao, zapisnik sa ovog skupa nikada nije napravljen, ali je projekat nastavljen prema kritikovanoj dokumentaciji, što znaci da je SEEK sve dogovorio sa pravim investitorom (RWE).

Inače, "fina gospoda" Šekrevski i Miškin vlasnici su i firme Decotra, registrovane u Italiji. Decotra i njeni vlasnici su letos bili u žiži mađarske štampe u vezi sa istragom koja se sprovodi u toj zemlji protiv bivšeg direktora Mađarske elektroprivrede (MVM) pošto je Decotri bez garancija pozajmio nekoliko miliona evra, a koje Decotra nikada nije vratila.

 

Uslovi tendera: Ili Rudnap ili niko!

 

U vezi sa još jedni velikim poslom vrednim 80 miliona evra, nabavku brojila za struju iz kredita EBRD, konsultant je opet pomenuta firma SEEK, a igrom slučaja u svakoj od pet pretkvalifikovanih ponuda je i Rudnap kao konzorcijalni partner.

Ceo posao ispred EPS-a vodi Miroslav Lutovac, kadar SPO-a, koji je pred početak celog projekta doveden u EPS da bi kontrolisao proces. Čak je i unutrašnja organizacija EPS-a prilagođena potrebama njegovog dolaska i formirana je posebna direkcija. Dolasku Lutovca u EPS je doprineo Rudnap, pošto su Danica Drašković i Vojin Lazarević bliski prijatelji. Lukovčev zamenik u ovom poslu je Radovan Stanić, čovek od poverenja direktora EPS-a, čime i DS ostvaruje uticaj na posao.

Glavni čovek EBRD-a u ovom poslu je Jan Braun, osoba sa kojom je direktor EPS-a Dragomir Marković poslednje 2-3 godine izgradio bliske odnose. Pravilno kadrovanje i kontrolisanje događaja garantuju siguran uspeh Rudnapa.

Međutim, i pored toga sto je 80 miliona evra dosta za oko 800.000 "inteligentnih" brojila EPS-a (u EPS-u ih ima 3,5 miliona, prim. red.), ovo nije dovoljno da zadovolji apetite pojedinaca, a bliže se i izbori pa treba obezbediti sredstva.

EPS je, pored postojećih, rešio da nabavi i brojila za još 80 miliona evra (8 milijardi dinara) i 11. novembra 2011. je u Službenom glasniku objavljen prethodni raspis, što je obaveza po Zakonu o javnim nabavkama. Po isteku mesec dana (11. decembra) EPS ima pravo da raspiše tender. Rudnap će u ovom poslu ostalim domaćim proizvođačima da da neke manje isporuke, čisto da se ne bi bunili i obarali tender.

 Probni tender za predstojeću isporuku bila je serija malih tendera koji su završeni u oktobru, gde je kupljeno brojila za ukupno oko 5,5 miliona evra, od toga je pola dobio Rudnap. Novca za predstojeću nabavku od 8 milijardi dinara EPS nema, pa će uzeti kredit od domaćih banaka. Pošto je veliki iznos u pitanju, kredit će morati da daje više banaka. Najzadovoljniji će biti Rudnap, u stvari DS i SPO, a neće se zaboraviti ni SPS, a omrsiće se i grupa u EPS-u koja će da odradi celu stvar.

Nedavno je EPS-ova interna kontrola, po dojavi da se mediji interesuju za ovu aferu, obišla svih pet distributivnih preduzeća i pronašla brojne nezakonitosti oko nabavke brojila, posle čega su izveštaji prerađivani i firizirani, gde je odlučujuću ulogu imao Nikola Litvinenko, direktor unutrašnje kontrole EPS-a.

Ne treba zaboraviti na Rudnap ni kada su u pitanju termoelektrane, gde kao partner EPS-a suvereno vlada Minel-Kotlogradnja u sastavu Rudnap grupe. Predsednik Upravnog odbora Minel Kotlogradnje je Slobodan Babić. Dok Vojin Lazarević pod kontrolom drži direktora EPS-a, Slobodan Babić pod kontrolom drži direktora Kostolca Dragana Jovanovića i direktora Termoelektrana u Obrenovcu Petra Kneževića. Pravila su jasna: kada Rudnap ne prođe na tenderu, tender se - poništi.

 

Pera Kotlar ništa ne potpisuje

 

Formiranje tzv. konzorcijuma domaćih proizvođača na čelu sa Rudnapom je ideja koju je Vojinu Lazareviću pre 3-4 godine plasirao Boško Buha, dugogodišnji direktor u EPS-u i stalni kuloarski kandidat za mesto generalnog direktora EPS-a, i to svaki put preko neke druge stranke, ali uvek iste interesne grupe. Grupni interes je u prvom planu, partnerima se da nešto sitno, ali je profit kroz rukovođenje konzorcijumom u Rudnapu.

Nedavno je poništen tender u Kostolcu za posao od oko 10 miliona evra, gde je najbolja ponuda bila 30 odsto jeftinija od Rudnapove. Dragan Jovanović, direktor Kostolca, nije uspeo da progura Rudnap, pa je morao da poništio tender. Jovanović je važna karika SPS grupe u EPS-u. Vrlo često ne sluša direktora EPS-a, već po nalogu bivšeg ministra, a sada savetnika premijera Petra Škundrića, deluje autonomno i vodi samo njemu znanu visoku politiku.

Neverovatna je lakoća kojom Dragan Jovanović potpisuje ove ugovore. U kuloarima EPS-a se i dalje prepričava njegovo potpisivanje ugovora za revitalizaciju bloka B2 u termoelektrani Kostolac početkom 2010. godine, vrednog 60 miliona evra, koji je školski primer kršenja Zakona o javnim nabavkama i zloupotrebe službenog položaja.

 Projekat je 2010/2011. završen sa više meseci kašnjenja, zbog čega je EPS imao veći uvoz električne energije za oko 30 miliona evra! Vreme zastarevanja krivičnih dela koje on čini je dugo, tako da će biti zanimljivo da se gleda rasplet kada SPS ne bude bio u vlasti.

Petar Knežević, zvani Pera Kotlar, bivši predsednik upravnog odbora EPS-a, sadašnji direktor TENT-a u Obrenovcu, pametniji je od Jovanovića, pošto većinu problematičnih ugovora potpisuje njegov zamenik Đorđe Biljanovski i glavni inženjer investicija Miloš Vlajić.

Poslove ugovore za termoelektrane i rudnike u direkciji EPS "peglaju" Slobodan Mitrović, direktor direkcije za strategiju, član DSS-a, koji je postao čovek od poverenja direktora EPS-a Markovića (DS), kao i Dušan Živković, direktor sektora investicija.

Živković je na mesto u EPS-u došao zahvaljujući prijateljstvu njegovog tasta i Gorana Pitića, a Pitić je  takoreći đak Danka Đunića, koji je pak prijatelj sa Vojinom Lazarevićem... Mitrović je zadužen i za investicije u rudarskom sektoru, gde se očekuje tender za nabavku opreme za Kolubaru vredne 140 miliona evra!

 

Sezona demokratskih hapšenja na vidiku?

 

 Slede strateški projekti gde se je celina informacija skoncentrisana oko direktora Markovića, njegovog najodanijeg saradnika Aleksandra Jakovljevića i Nebojše Grigorjeva, posilnog i njegovog ličnog špijuna, koji otvoreno i neuvijeno preti ljudima i kontroliše im kretanje, dok Jakovljević kao diskretan i poverljiv vodi računa o velikim strateškim ugovorima (Kolubara B, TENT B3, Moravske elektrane, Ibarske elektrane) sa potencijalnim partnerima i čovek je od najvećeg poverenja (i kao takav pogodan za svedoka-saradnika).

Direktor EPS-a poverava Grigorjevu, koji pak ima želju da postane veliki i važan, osetljive poslove pregovora sa stranim izvođačima. Ne treba zaboraviti ni Predraga Sekeljića, direktora projekta TENT B3, jedini kadar DSS-a (član gradskog odbora) koji je uspeo da bude unapređen pod Markovićem direktorovanjem, pošto ima zasluga za razvijanje poslova EPS-a sa ruskim firmama koje zastupa Rudnap.

Malo šta će da bude od strateških projekata (Kolubara B sa Edisonom, TENT B3 sa Kinezima, Morava sa RWE, Ibar sa Italijanima), pošto su obična predizborna kampanja. Toliko je pisama o namerama potpisano da se u EPS-u ne zna kome je šta obećano. Znajući mentalni sklop, karakter, sposobnosti i ciljeve Markovića i grupe oko njega, ako i dođe do realizacije nekog od partnerstava, to će sigurno da bude na štetu EPS-a.

Posle serija tekstova koje je Tabloid objavljivao početkom godine, Marković i saradnici su postali oprezni, još više su suzili broj saradnika, a do dokumenata je vrlo teško doći. Za razliku od polupismenih Kolubaraca, trenutno u pritvoru, Marković i gorenavedeni akteri čerupanja EPS-a su mnogo opasniji, jer su pametni, obrazovani i organizovani, ali dokumentacija postoji pa uz njihov nadzor (koja se i sada sprovodi) i obradu (koja tek sledi) neće biti teško da se sklopi mozaik. A možda DS u predizbornoj kampanji reši da uhapsi i neke od svojih?

 

EPS-ova estrada: Dubravka, Tatjana, Tamara, Mila, Jasmina...

 

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković sa ponosom ističe da je u EPS-u uvedena institucija konkursa prilikom izbora kadrova. Za sebe kaže da je i sam izabran na nekoj vrsti konkursa i da je pred državnim vrhom branio svoj program. Jedino što konkurs o kome Marković govori nije bio javno objavljen nego ga je do državnog vrha odveo Radojko Simović Tika uz dogovor i lobiranje sa Lazarevićem i Šekrevskim. Da li je pomenuta grupa lobista možda jos nekom nudila to mesto ili su odmah prepoznali kapacitet Markovića? Donosilac odluke očigledno dugo nije bio uveren da Marković može da vodi EPS, pa je posle poslednji parlamentarnih izbora sa postavljenjem direktora EPS-a čekao skoro godinu dana. Program koji je Marković tom prilikom predočio državnom vrhu je bio spisak želja koji je kasnije štampan u listu "KWH".

Ali, šta (ni)je uradio za skoro tri godine svog mandata, vidi se na svakom koraku...

Naime, prvi za koga je Marković napravio fiktivan konkurs bio je direktor ljudskih resursa EPS-a, kada  je izabrana Dubravka Mitrić, supruga aktuelnog ambasadora Srbije u Nemačkoj, bivšeg člana Socijaldemokratske unije (koja ga je 2001. godine i poslala za ambasadora u Sloveniju).

Ambasador Ivo Visković je sada istaknuti član DS-a, te je kao nezamenljiv poslat u Nemačku, a ranije je verovatno bio i član SKJ pošto bez članstva u SKJ nije mogao da bude profesor na Fakultetu političkih nauka.

Marković, koga sve osim investicija interesuje kao lanjski sneg, prvi konkurs raspisuje upavo za direktora ljudskih resura, iz prostog razloga što su mu tako rekli. Gospođa Mitrić je diplomirani politikolog, a uz to i dete visokog oficira JNA, i sa ponosom ističe kako je izabrana na konkursu, pa je tako shvatila da je najbolja i da može da radi šta hoće.

Njen prvi i jedini pokušaj obuke direktora EPS-a završio se fijaskom pošto je deo obuke bio da ih nauči kako da se koristi pribor za jelo, na šta su direktori pobesneli i dobacivanjima i šalama urušili celu ideju.

Papiri za novu organizacionu šemu direkcije, koji su dolazili od konsultanta, prvo su prolazili filter Markovićevih odanih saradnika: Visković, Mihajlo Gavrić, direktor ekologije, i Radojko Simović Tika (vratiće se on iz Kanade čim se ugovore neki konsultantski poslovi, penzija mu mala pa mora da radi pod stare dane), Aleksandar Jakovljević - Markovićeva desna ruka, i Tamara Petrović - Jakovljevićeva drugarica.

Oni su docrtavali i brisali kako im je šta odgovaralo i to predstavljali kao savremene evropske trendove. Navedeni kadrovi, osim Viskovićke, bavili su se samo svojim interesima, ali je baš ona odlučila da svoj doprinos, tako da je trenutno važeća šema komplikovana i isprepletana sa nejasnim nadležnostima, a pojačana pre svega ličnim afinitetima podobnih kadrova.

I još jedan prilog za njenu biografiju je podatak da službeni automobil koji vozi Viskovićka u registarskoj tablici ima njene inicijale (BG-025VD).

Druga mogućnost da se napreduje jeste da ste drugar sa Aleksandrom Jakovljevićem, Markovićevom desnom rukom.

Jakovljević je jedan od poletaraca iz jata Aleksandra Vlahovića i po toj liniji je napredovao u EPS-u. Zanimljivo je da je Projekt-menadžer za EPS-ove strateške projekte izvesna Jasmina Nešić, koja je angažovanje u EPS-u dobila iako nema nikakve reference, ali je zato vrlo bliska sa Jakovljevićem. Iz Jakovljevićevog jata je i Tamara Petrović, njegova dobra drugarica sa studija koja je postala savetnik generalnog direktora sa zadatkom koordinacije na strateškim projektima, a takođe i sa zadatkom da dokumenti koje prave Jakovljević, Sekeljić i Grigorjev ostali zaokruženi, a za javnost nedostupni. Tu je i Tatjana Klasić, direktorka Sektora za kvalitet, sa zadatkom da procedurama pokrije aktivnosti Jakovljevića.

U tim ulazi i lako se uklapa i nedavno pristigli kadar DS-a Mila Milenić, savetnik direktora EPS-a.

 

Koliko košta EPS-ov globtroter-promoter?

 

I dok radnici u proizvodnim pogonima naporno rade, EPS se pretvorio u turističku organizaciju sa nebrojenim nepotrebnim putovanjima. Apsolutni rekorder u putovanjima je Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a, o čijim se brojnim putovanjima pričaju legende. On sa sobom vodi celu svitu, a sve radi  promocije EPS-a i utabavanje evropskih integracija, što sve dosta košta, a EPS od toga nema nikakve koristi.

On je u međuvremenu evoluirao na svom evropskom putu i sada je naumio da sa još nekim firmama osnuje predstavništvo EPS-a i tih firmi u Briselu, i da naravno on ode tamo za visoku platu. To što takva predstavništva imaju samo vrlo jake evropske firme koje su iz država članica EU, nije bitno.

Čeperković je u isto vreme i predsednik UO JP Transnafta. Nedavno potpisivanje sponzorskog ugovora EPS i Zdravka Čolića, vrednog 335.000 evra, takođe je Čeperkovićevo delo.

Tu je i nezaobilazni Mihailo Gavrić, član UO i novopostavljeni direktor ekologije u EPS-u. Ovaj bivši zamenik ministra ekologije je isto tako svetski putnik. U proteklih godinu dana je o trošku EPS-a od prekookeanskih destinacija bio u SAD, Meksiku, Indoneziji i Panami.

Evropske destinacije se ne broje. Šta da se radi kada je ekologija svetska tema, pa su i putovanja svetska? Opšti podsmeh izaziva njegova snishodljivost prema partijskim moćnicima DS-a.

Na mesto direktora unutrašnje kontrole je prvo kao vršilac dužnosti, a pre dva meseca i kao direktor doveden Nikola Litvinenko. Litvinenko je na istom tom mestu bio i 2003. godine kada je u EPS-u bila u jeku mazutna afera. Tada je Upravni odbor formirao svoju komisiju, gde su članovi bili sadašnji direktor Dragomir Marković i sadašnji direktor Agencije za energetiku Ljubo Macić, koji su tada bili članovi UO.

 Radila je i interna kontrola pod vođstvom Litvinenka. Da li je potrebno reći da su obe komisije našle da su mazutni ugovori bili u redu i da nije bilo zloupotreba. Macić, član DS-a, ove je godine po drugi put izabran za direktora Agencije za energetiku. Nikola Litvinenko, kao čovek koji je sklon ucenama, i tokom svog v.d. statusa bio je aktivan, pa je uspeo da sebi isposluje unosno mesto člana upravnog odbora AIK banke iz Niša.

Litvinenko je tokom vršenja kontrole u Nišu naišao na nepravilnosti u koje su umešani direktor elektrodistribucije iz Niša Dragoslav Zdravković i Slađan Jovanović, sin potpredsednika AIK banke Ljubiše Jovanovića.Vlada Šekrevski je uz Vojina Lazarevića (Rudnap) i Radojka Simovića zvanog Tika (samozvanog eksperta iz Kanade, savetnika u ministarstvu energetike u vreme DOS-a, prijatelja Borisa Tadića i Miroljuba Labusa), ideolog dolaska Dragomira Markovića na čelo EPS-a 2009. godine. Treba znati i da su Šekrevski i Vojin Lazarević vrlo bliski poslovni saradnici.

Sin je sin, a i elektrodistribucija u AIK banci drži depozite, pa je AIK banka zaključila da je za bankarski sektor Srbije vrlo bitno da Litvinenko uđe u upravni odbor AIK banke sa mesečnom apanažom od oko 275.000 dinara. Slađan je unapređen da se ne bi osećao zapostavljenim, a Zdravković je i dalje direktor. I svi zadovoljni i na broju.

Litvinenko je najavio jačanje interne kontrole i njeno povećanje sa 7-8 na 30 ljudi. Sa normalnim direktorom ovo bi moglo da bude korisno za bolje poslovanje EPS-a, međutim znajući biografiju direktora EPS-a Markovića, ali i direktora kontrole Livinenka, postoji osnovana sumnja da će se u internoj kontroli formirati jaka interesna grupa sa zadatkom da kontrolom pojedinaca i postupaka obezbeđuje pobedu podeljenih firmi na tenderima. Neposlušnim sleduju ucene i pretnje.

 

 

 

Marković se pokazao kao nesposoban rukovodilac i izraziti direktorski antitalenat, ali sve mu to ne smeta da i dalje ostane na ovom odgovornom mestu, pošto je zadovoljan onaj ko treba da bude zadovoljan, a to su Rudnap Grupa, SEEK, i Terra Trade.

 

 

 

Vlada Šekrevski je uz Vojina Lazarevića (Rudnap) i Radojka Simovića zvanog Tika (samozvanog eksperta iz Kanade, savetnika u Ministarstvu energetike u vreme DOS-a, prijatelja Borisa Tadića i Miroljuba Labusa), ideolog dolaska Dragomira Markovića na čelo EPS-a 2009. godine. Treba znati i da su Šekrevski i Vojin Lazarević vrlo bliski poslovni saradnici.