Tabloid je pozvan
Zrenjanin: Medijski mrak
u Zrenjaninu - predizborni štit vlasti
Dokazivanje demokratskog
kurs(šlus)a
Aktuelno novinarstvo u Zrenjaninu je danas javni
predizborni štit prevarantskoj i razvratničkoj lokalnoj vlasti predvođenoj
Demokratskom strankom. Poltronski mediji Zrenjanina redom su potčinjeni
vlastodršcima i "uredno podmazani" parama iz gradske kase. Samo u tri
stana koja su vlasništvo grada, trenutno (biće da je trajno!) žive tri
najizvikanija dopisnika beogradskih štampanih i elektronskih redakcija
Zoltan Horvat
Počev
od regionalnog lista Zrenjanin, danas privatizovanog monopolskog
štampanog medija, istina o klasičnoj rasturaljki grada od koje vlast lagodno
živi, perfidno se sakriva od čitalaca. Sem petnaestak strana čitulja (od ukupno
48) koje ožalošćeni sugrađani debelo plaćaju dajući pomen svojim najbližima
(40.000 dinara za celu stranu pomena),
nema "ozbiljnijeg štiva" kojem se čitalac može posvetiti. Pompezno
najavljivana demokratizacija novina 5. oktobra 2000. godine svela se na
dosledno kopiranje sadržaja i izgleda tekstova iz vremena Slobinih i Mirinih
jurišnika. Usput, aktuelni jurišnici zrenjaninske javne pisane reči (čast
izuzecima poput Branke Jajić) kidišu i na kase zrenjaninskih firmi koje uredno
plaćaju bajke o njihovim "vrhunskim" poslovnim rezultatima.
Radio
Zrenjanin, mlađi brat štampanog imenjaka, još je rigidnija kopija svog
"slavnog" imenjaka. Juče se na sva usta hvalio SPS i JUL, a danas se
novinari najizvikanijeg lokalnog radija (čast izuzecima, poput legendarnog Popa
i još nekih) utrkuju u hvalospevima funkcionera vladajuće oligarhije. Nema
zabune ni dileme, gazde lokalnog Radio Zrenjanina redom su visoki funkcioneri
vladajuće stranke.
Danas
funkcioneri demokratske vlasti na lokalnim televizijama imaju status belih
medveda. A tek Bojan Pajtić? Predsednik svih Vojvođana je VIP osoba, koju u
vremenu predizbornom danju, noću i u svim preostalim terminima prate u stopu.
Bio on u Apatinu, Somboru, Subotici ili u inostranstvu (dođe i u Zrenjanin da
svečano preseče i po nekoliko puta iste vrpce), lokalni elektronski mediji će
zabeležiti svaki njegov korak u, kako se navodi, svetloj demokratskoj
sadašnjosti.
Pokrajinska
kasa je tim povodom radodajka za još izuzetnije napore zrenjaninskih
oglašivača svih predizbornih radnji vlasnika vlasti. Ni gradonačelnik
Zrenjanina dr Mileta Mihajlov ne zaostaje za svojim pokrajinskim šefom, pa se
redovna mesečna sledovanja lokalnim elektronskim medijima iz gradske kase pišu
šestocifrenim iznosima. A sve pod sloganom objektivnog, nepristrasnog i
svakodnevnog ubijanja u pojam sugrađana jeftinim dnevnotekućim informacijama iz
gradske kuće. Megahit emisija bila je, recimo, poseta zamenika gradonačelnika
Gorana Kaurića rodnom selu, gde je obišao dečji vrtić i u mikrofon objašnjavao
kako vlast mora da voli i predškolsku decu!
Zrenjaninski
dopisnici beogradskih štampanih medija se kao ribe u vodi brane od iskušenja
istraživačkog novinarstva vrhunskim kukavičlukom. "Ne smemo da pišemo ono
što i prosečan građanin vidi", vajkaju se ovdašnji nosioci dopisničke reči
napominjući da njihovi urednici ne objavljuju tekstove uperene protiv vlasti.
Prosto
je (ne)verovatno da list Danas u poslednjih osam godina nije objavio ni
jedan jedini kritički tekst o funkcionisanju lokalne vlasti u Zrenjaninu. Međutim,
kada je, na primer, u pitanju prijem visokog stranačkog funkcionera DS-a u
plavom salonu predsedničkog kabineta, sve vrvi od redaljki mikrofona i kamera
uperenih u lica omiljenih likova sa TV špica. Podrazumeva se obavezujući
koktel, na kome večito gladni i žedni novinari moraju da podmire čula zarad
nastavka revnosnog izveštavanja.
Zrenjaninski
novinari imaju i svoje udruženje, ali samo na papiru. U poslednjih 20 godina
održali su, verovali ili ne, jedan jedini sastanak što je pouzdan znak da međusobno
gaje izuzetno korektno i sujetno neprijateljstvo. Ne daj bože da ti kažem
šta mislim o tebi i tvom piskaranju i izveštavanju, bilo bi mrtvih, reče
onomad u šali kolega kolegi, na šta mu je ovaj uzvratio istim rečima. O trojici
najizvikanijih novinara, iz RTS dopisništva i dopisništava beogradskih listova
koji su se na volšeban način udomili u stanovima u vlasništvu grada, ne sme se
polemisati. I oni su uvek - danju, noću i u svim preostalim terminima - moćni
saveznici lokalnih funkcionera u propagiranju njihovih dela. Ne manjka im ni
hrabrosti, pa su svojevremeno tražili da im se, zbog samo njima znanih zasluga,
dodeli godišnja nagrada Grada Zrenjanina sa novčanim iznosom.
Najhrabriji i
najpodobniji novinari dobijaju veće privilegije. Njima se službeni automobil
poverava na 24 sata i to na relaciji Zrenjanin-Novi Sad-Beograd, uz podizanje
(novinarskih) dnevnica i bonova za gorivo na blagajni gradske kuće.