Proces
Slučaj
pokojnog Francuza Brisa Sinklera Petera Tatona pokazuje svu mizeriju srpskih
vlasti, medicinske struke, policije i pravosudnog sistema Srbije
Predsednik Srbije odgovoran za smrt Brisa Tatona
Proces protiv optuženih za "teško ubistvo"
Francuza Brisa Tatona pokazao je da je srpski predsednik spreman na svaki
zločin prema svojim građanima, samo da bi se dokazao svetskim moćnicima da je
on gazda u Srbiji i da je ''posvećen miru''. Optuženi su, u žalbenom postupku,
izbegli doživotni zatvor, kazne su im prepolovljene, a Tabloid ponovo
dokazuje da je ovaj proces montiran, i navodi njegove aktere
Milovan Brkić
Milan Glamočanin
"Nisam Kafka, al' osećam proces!", uzviknuo je načelnik Uprave
kriminalističke policije Beograda Darko Senić, kada je 17. septembra
2009. godine srpski predsednik Boris Tadić, razularen i besan,
nakon vesti da je grupa navijača FK Partizan toga dana
napala francuske navijače i povredila jednog od njih, da će svi ti ''huligani i
nasilnici'' biti kažnjeni najtežim kaznama.
Uprava kriminalističke policije dobila je nalog sa najvišeg mesta, da se
''sve odradi kako treba i kako predsednik očekuje''. Jer, kad Voljeni Vođa
nešto obeća onima u belom svetu, ima tako da bude. Makar to odvelo u smrt i
deset nedužnih mladića iz Srbije.
Tog 17. septembra 2009.
godine grupa navijača FK Partizan dobila je dojavu od konobara iz kafića
Irish pab koji se nalazi na Obilićevom vencu, da se jedan navijač
francuskog Tuluza penje na sto u bašti kafića, da raširenim rukama imitira
francuske borbene avione "Miraže" koji su, svojevremeno
bombardovali Srbiju. Tako je ''protivvazdušna odbrana'' navijača Partizana
krenula da ''prizemi'' Francuza.
Uvidevši da će dobiti
batine, Bris Taton pokušava da ih izbegne, prisećajući se Andersenovih reči da
je u bekstvu spas. Izmičući poteri, nesrećni Taton pogrešno procenjuje visinu
stepeništa pored garaže na Obilićevom vencu i skokom pokušava da izmakne
poteri.
Prostor na Obilićevom
vencu nalazi se u najstrožem centru grada i pod nadzorom je, jer su svuda
postavljene video-kamere.
Odmah po Tatonovom
skoku, jedna građanka, prolaznica, poziva mobilnim telefonom Službu hitne
pomoći, prijavljuje Tatonov skok i opisuje mesto događaja. Sa njom su u društvu
bile još dve osobe ženskog pola.
Skok Brisa Tatona video
je i jedan penzionisani policajac, čuvar garaže na Obilićevom vencu, a
zabeležile su ga i kamere.
Kada je prevezen u
Urgentni centar, uplašeni Bris Taton je, sedeći na nosilima, pokušavao i rečima
i gestom da objasni događaj.
Znatiželjnim novinarima
direktor Urgentnog centra Vladimir Đukić je (o čemu posedujemo i snimak)
izjavio sutradan da je stanje povređenog Tatona stabilno, da mu nisu
ugrožene životne funkcije, te da se vrše pripreme za njegovo prebacivanje na
dalje lečenje u Parizu.
Uprava kriminalističke
policije Beograda je istog dana, tri sata od događaja, obavestila
o tome dežurnog istražnog sudiju Nebojišu Živkovića i dežurnu zamenicu
Okružnog javnog tužioca u Beogradu Gordanu Janićijević. Sudija je odbio
poziv da izađe na lice mesta, kao besmislen, te je istragu sutradan preuzeo
podbni sudija Dragan Česarević.
Privedena je i građanka
koja je sa svog mobilnog telefona, kao očevidac, pozvala Službu hitne pomoći, u
prostorijama Policijske uprave uzeta je izjava i od čuvara garaže, bivšeg
policajca, zvršen je pregled snimaka koje su zabeležile video-kamere i obavljen
službeni razgovor sa još dvadesetak svedoka.
Montiranje procesa
započeto je jer jesrpski predsednik Boris Tadić
za ''huligane'' obećao najstrože kazne koje se izriču po srpskom
krivičnom zakonu.
Navijači Partizana
mesecima pre ovog događaja pevali su na stadionima pesmu "Spasi Srbiju
i ubi se, Borise"! Bila je to prilika da im se Voljeni nam Vođa
osveti, ako već nije uspeo da izdejstvuje odluku Ustavnog suda Srbije o zabrani
delovanja navijačkih grupa.
I Više javno tužilaštvo
u Beogradu je istog dana stavilo zahtev za sprovođenje istrage i određivanje
pritvora za 13 navijača, a dva meseca kasnije pritvoren je još jedan, Stepa
Petrović, koji je već bio ispitan u prostorijama PU Beograda i pušten na
slobodu. Dvojica od osumnjičenih, ipak, uspela su bekstvom da se spasu od hapšenja.
Unapređenje
zbog sakrivanja dokaza
Izjave svedoka očevidaca
da je nesrećni Bris Taton pao preko žardinjere, i da nije gurnut, Odeljenje za
krvne delikte PU Beograda nije priložilo uz krivičnu prijavu, uz saglasnost
zamenice javnog tužioca Gordane Janićijević, koja je, tri meseca
kasnije, (re)izabrana za zamenika višeg javnog tužioca u Beogradu, a istražni
sudija Ćesarević unapređen je za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.
Podižući Srbiju na noge, povodom ovog nesrećnog slučaja predsednik
Tadić je pominjao povampireni fašizam, rasizam, antisemitizam. Sve ove masovne
pojave on svojim očima vidi u Srbiji! Šteta koju je nesrećni Boris Tadić naneo
Srbiji skoro da je neotklonjiva. Svetske TV stanice danima su izveštavale o
skupovima i istupima srpskih političara koji obećavaju da će Beograd učiniti
bezbednim gradom, očišćenim od fašista, nacista...
Dok je Voljeni nam Vođa
pretio, nesrećni Bris Taton počinje da vodi svoju bitku za život... Dok je
Taton u bolničkoj postelji, konzilijum lekara vrši medicinske pretrage kako bi
se preduzele sve mere za njegovo lečenje i oporavak. U Urgentnom centru
povređenog Brisa Tatona obilaze državni rukovodioci i francuski ambasador. Iz minuta u minut preti se bespoštednom borbom protiv huligana.
Lekari konstatuju da povređeni Taton ima hematom na mozgu, koji se, kako je
ustanovljeno pregledom na CT skeneru, ne širi. Pretrage takođe pokazuju da mu
je prelomljeno šesto rebro, da ima mnogobrojne krvne podlive po telu, a
suspektna je i ruptura aorte. Konzilijum lekara stalno zaseda i odlučuje da
Taton iz Urgentnog centra bude prebačen na Institut za kardiovaskularne
bolesti, radi operacije aorte. Ovaj potez biće koban za povređenog Tatona...
Da
li je Taton morao da umre?
Operacije nad Tatonom prihvata se hirurg Lazar Davidović. Njegovu
hiruršku intervenciju, što je nezabeleženo u dosadašnjoj praksi, snimaju kamere
RTS-a!
Oni koji su poznavali Davidovićeve stručne kvalitete bili su zabrinuti za
ishod operacije. Pre četiri godine Davidović je obavio operaciju aorte jednom
bolesniku koji je uspeo da preživi. Godinu dana nakon kontrolnog pregleda,
ustanovljeno je da je bolesnik ostao bez zdravog bubrega! Nakon toga pacijent
je podneo krivičnu prijavu protiv doktora Davidovića.
Otvaranjem Tatonovog grudnog koša, hirurg Davidović konstatuje da u njemu
nema krvi, što ukazuje da nije došlo do rupture aorte, da ova hirurška
intervencija nije bila urgentna i da se mogla odložiti, dok se ne saniraju
povrede i hematom na mozgu, te dok se ne stabilizuje krvni pritisak. Najblaže
rečeno, preuranjena operacija aorte dovodi do povećanog pritiska, koji uzrokuje
širenje hematoma na mozgu, a potom i do moždanog udara, od kojeg Bris Taton
umire 29. septembra te 2009. godine.
Zamenica višeg tužioca Gordana Janićijević optužila je 14 navijača
Partizana da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo,
koje je kažnjivo po članu 114. tačka 2, a u vezi sa članom 33. Krivičnog zakona
Srbije. Ako ih sudsko veće oglasi krivima i prihvati tužiočevu pravnu
kvalifikaciju krivičnog dela, četrnaestorica navijača mogu biti osuđeni
i na kazne od - 40 godina zatvora!
Optužnica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu imala je krupan nedostatak.
Niko od predloženih svedoka nije potvrdio da je svojim očima video optužene da
Tatona bacaju sa tolike visine, preko žardinjere. Ni dvoje zaštićenih svedoka,
svedokinja A1 i svedok A2, nisu videli optužene da su Tatona bacili preko
žardinjere! Takav zaključak se ne može izvesti ni uvidom u povrede pokojnog
Tatona. Da su ga navijači uhvatili svojim rukama i bacili sa tolike visine,
nesrećni Taton bi na mestu ostao mrtav, jer bi pao u vodoravnom položaju,
polomio bi kičmu i glavom bi udario o beton, što bi dovelo do momentalne smrti.
Proces je poveren sudiji Višeg suda u
Beogradu Mirjani Ilić, u čijem veću je i sudija Vladan Ivanković.
Sudiju Mirjanu Ilić ne zanimaju činjenice. Ona je potresena, kako kaže,
sudbinom Tatonovih roditelja, koji kao i francuski ambasador u Beogradu, traže
za navijače, mlađe od 20 godina, da ih sud osudi na 20, a one starije na 40
godina zatvora!
Istražni sudija Dragan Ćesarević, vodeći istragu, predložio je da se
prema Stefanu Veličkoviću ukine pritvor, jer je iz prikupljenih podataka
i na osnovu iskaza saslušanih svedoka, kao nesporno utvrđeno da on tog dana
nije bio na Obilićevom vencu, što je utvrđeno na osnovu svedočenja jednog
policajca i potvrde o naplaćenoj mandatnoj kazni za pogrešno parkiranje
njegovog vozila, ali je krivično veće, u kojem je bila i sudija Savka Gogić,
odbilo predlog istražnog sudije kao neosnovan.
Branioci optuženog Grkovića osporavali su nalaz sudskih veštaka medicinske
struke o povredama Brisa tatona i o uzrocima njegove smrti. Angažovali su
sudskog veštaka Gorana Papića, uglednog hirurga.
U celosti prenosimo nalaz ovog lekara, koji na stručan, jasan i logičan
način dovodi u ozbiljnu sumnju stručnost lekarskog tima koji je brinuo o
Tatonovom zdravlju.
Umrli su ga
''Na zahtev advokata Zore Dobričanin-Nikodinović i Ljubiše
Valjarevića iz Beograda, prilažem
Naknadno veštačenje u predmetu Višeg suda u Beogradu K 3012/10 u krivičnom
postupku protiv okr. Grković Ivana i drugih...
Naknadno veštačenje
Nakon pregleda opsežne medicinske dokumentacije, koja je u ovom predmetu
relevantna za procenu vrste, težine i posledica krivičnog dela, ponudiću Sudu u
daljem tekstu elemente koji su u primarnom tekstu protivurečni i
nekonzistentni. Na ovaj način želim da pomognem Sudu da na adekvatan način
ovo krivično delo bude procenjeno, kvantifikovano i procesuirano. Smatram nesvrsishodnim
ponavljanje svih činjenica koje su u prethodnom zapisu navedene već da samo
ukažem na značajnost kontradiktornih tvrdnji.
Činjenice
1. Celokupan tekst koji mi je bio dostupan nosi pečat kolega koji se bave sudskom
medicinom a ne kliničkom praksom.
2. Preminuli je kod prijema u Urgentni centar bio svestan, sa spontanim
disanjem, arterijskom tenzijom 130/70 mm Hg, frekvencom rada srca od 100/min. i
sa politraumom. Saturacija krvi kiseonikom bila je 100 %, a nivo hemoglobina
135. Ovakav pacijent nema fizikalni i laboratorijski nalaz za aktivno
arterijsko krvarenje koje zahteva primenu najhitnijih hirurških, hemostatskih
i/ili rekonstruktivnih procedura.
3. CT endokranijuma pokazuje kontuziono hemoragične lezije čeono i
slepoočno levo (17.09.2009. u 21 i 30 h).
4. CT skener grudnog koša pokazuje znake hematoma u medijastinumu.
5. Kontrolni CT (17.09.2009. u 23 i 50 h) ne pokazuje progresiju
medijastinalnog hematoma. Hemodinamski i respiratorni parametri se u
kontinuitetu ne menjaju.
6. U tački 6.5. izveštaja veštaka sudske medicine prvi put se pominje
dimenzija medijastinalnog hematoma koja je primarno iznosila 10 cm,
transverzalno.
7. U daljem tekstu ne postoje nalazi koji bi direktno ili indirektno
ukazivali na aktivno arterijsko krvarenje.
8. Multislajs skener pokazuje postojanje rascepa unutrašnjeg sloja aorte
(intime) na početku descendentnog (silaznog) dela sa pseudoaneurizmatskom
formacijom.
9. Bez kvantifikacionih parametara (dimenzije medijastinalnog hematoma) u
dinamici kliničkog razvoja postavljena je dijagnoza rupture istmičnog dela
torakalne aorte.
10. Kontrolni CT pokazuje progresiju kontuziono-hemoragičnih žarišta
centralnog nervnog sistema.
11. Konzilijum lekara svojom odlukom preminulog prebacuje na dalje lečenje
na Institut za kardiovaskularne bolesti KCS. Pacijent je prebačen u
somnolentnom stanju, bez grubih motornih ispada, piramidalne lateralizacije ili
poremećaja funkcije kranijalnih nerava.
12. Operisan je 18.09.2009.godine - urađena je parcijalna resekcija
torakalne aorte i interpozicija grafta u dužini od 4 cm.
13. Postoperativni kontrolni CT pregled CNS-a (19.09.2009.) pokazao je
da je frontalni hematom četiri puta uvećan u odnosu na preoperativni nalaz.
14. Neurohirurška procedura urađena je istog dana - kraniotomija i evakuacija
hematoma.
15. Od 21.09.2009. godine razvija se akutni pulmonaini distres sindrom
(ARDS).
16. Dana 24.09.2009. godine dolazi do nastanka desnostranog pneumotoraksa
koji se tretira uvođenjem torakalne drenaže.
17. Uz dalju progresiju oštećenja mozga smrtni ishod nastaje 29.09.2009.
godine u 10 h.
18. Tačka 6.3.3.6. zaključka u prethodnom veštačenju - "hirurškom
intervencijom zbrinut rascep zida nishodne aorte, neposredno ispod luka koji
zahvata veći deo zida, ali ne i opnicu aorte, koja je od tog mesta naniže, sve
do prečage, difuzno krvlju podlivena, a što je praćeno i krvnim podlivima
porebrice duž pripoja od III do XII para rebara za kičmeni stub".
19. Tačka VII - "smrt Taton Brice-a je nasilna i nastupila je usled
zadobijenih povreda glave i sadržaja lobanjske duplje u vidu oštećenja po život
važnih moždanih centara i nastalih komplikacija".
Mišljenje
Tragičan ishod za Brice Tatona nastupio je zbog progresije traumatskog
oštećenja centralnog nervnog sistema. Smatram da kvalifikacija krivičnog dela u
znatnoj meri zavisi od kontributivnih faktora za krajnji, fatalni ishod. Napominjem da za ovo veštačenje nisam imao priliku za uvid u
originalnu medicinsku dokumentaciju (ili fotokopije) već samo izveštaj lekara
veštaka sudske medicine, pa ipak, izvodi iz originalne dokumentacije
daju realnu osnovu za sumnju u svrsishodnost i redosled medicinskih postupaka.
Dijagnostičke
kontroverze izveštaja veštačenja
1. Stav 6.4., strana 2, i stav na strani 3 - "MSCT panaortografija je
pokazala traumatsku rupturu istmičkog dela torakalne aorte".
2. Tačka 6.5., strana 3 - "urađen MSCT na kojem je postavljena sumnja
na traumatsku rupturu torakalne aorte."
3. Operativni nalaz (strana 3), tačka 6.5. - "uočena kompletna
transsekcija intime i ruptura na desnom bočnom zidu".
4. Tačka 6.3.3.6. strana 13 - "hirurškom intervencijom zbrinut je
rascep zida nishodnog dela aorte, neposredno ispod luka koji zahvata veći deo
zida ali ne i opnicu aorte".
U veštačenju je na osnovu navedenog apsolutno nejasno da li se radi o
disekciji aorte typ III komplikovanoj rupturom aorte. U istom izveštaju potpuno
različite tvrdnje imaju dijametralno različitu terapeutsku konsekvencu.
Kontroverzne
odluke za postavljanje vitalne indikacije za hirurško lečenje Brice Tatona
1. U izveštaju ne postoje direktni ili indirektni, ali jasni i precizni,
dokumentovani razlozi postavljanja vitalne indikacije za hirurgiju aorte,
naročito uzimajući u obzir progresiju kontuziono-hemoragičnih promena u
centralnom nervnom sistemu neposredno preoperativno.
2. Vitalna indikacija znači da bez hirurškog lečenja, ukoliko se istog
trenutka ne preduzme, pacijent će izvesno preminuti, što u konkretnom
slučaju nije potvrđeno sa sigurnošću.
3. U dokumentaciji ne postoje preoperativne hematološke analize koje bi
kao indirektni znaci potvrdile aktivno arterijsko krvarenje. Takođe
nedostaju i postoperativne gasne analize arterijske krvi koje bi bile uputne za
procenu kontribucije plućne funkcije za smrtni ishod lečenja.
4. Iz raspoloživih zapisa nije jasno na osnovu kojih parametara je procenjeno
da je rizik operacije aorte manji od rizika primene opšte heparinizacije u
situaciji dokazane progresije hematoma centralnog nervnog sistema.
Neposredno postoperativno urađeni CT centralnog nervnog sistema je pokazao
četvorostruko uvećanje frontalnog hematoma, što je najverovatnije rezultat
opšte heparinizacije (iako, navedeno u izveštaju, u nižim dozama nego
uobičajeno). Takav nalaz ne može biti posledica spontanog toka i razvoja
povrede mozga.
Kontributivni faktori smrtnog ishoda svakako su pulmonalne (plućne)
etiologije.
Razvoj ARDS-a od 21.09.2009. i nastanak desnostranog pneumotoraksa od
24.09.2009. je komplikovao politraumu i njene posledice i doveo do
hipooksigenacije centralnog nervnog sistema. Interesantno je pitanje iz
kojih razloga nastaje spontani pneumotoraks kod čoveka starosti 28 godina.
Patoanatomski nalaz ne govori u smislu ARDS-a već daje forenzički odgovor da se
radi o bilateralnoj fibropurulentnoj pneumoniji sa levostranim purulentnim
(bakterijskim) pleuritom (gnoj u levoj pleuri). U svakom slučaju, poremećaj
plućne funkcije je značajan faktor hipoksije (nedostatka kiseonika) centralnog
nervnog sistema (naročito onih zona koje su anatomski bliske mestu destrukcije
tkiva).
ZAKLJUČAK
Slučaj po prirodi sadrži daleko širu konotaciju od uobičajenog i prosečnog
krivičnog postupka. Aspekti su deo međunarodnih odnosa Republike Srbije i
Republike Francuske i opštedruštvena značajnost. Nezavisnost sudstva u
kvalifikaciji ovakvog krivičnog dela je na posebnom ispitu. Krivci treba da
budu kažnjeni usklađeno sa krivičnim delom. Da bi se to desilo, u skladu sa
pravom, neophodan je kompletan uvid u svu medicinsku dokumentaciju i reviziju
prethodnog veštačenja. Apelujem da se u interesu pravde to i dogodi.
U Beogradu, 05.02.2010.
Dr Goran Panić ''
Tadić je doneo presudu, sudiji se žurilo da je pročita
Teatralna sudija Mirjana Ilić, sva značajna "zbog važnosti
trenutka", saopštila je 25. januara prošle godine presudu kojom je sve
optužene oglasila krivima i osudila ih na ukupno 240 godina zatvora!
Sudija je uspešno obavila zadatak. Zadovoljila je Voljenog nam Vođu.
Niko od saslušanih svedoka nije potvrdio da je video optužene da bacaju
Brisa Tatona preko žardinjera. Nisu to potvrdili ni francuski navijači, koji su
saslušani pred većem sudije Mirjane Ilić.
Za sudiju nisu imale nikakva značaj
ni činjenice koje su dokazivale da optuženi Stefan Veličković tog kritičnog
dana nije bio na licu mesta. A da na Obilićevom vencu tog dana uopšte nije bio
ukazivala je potvrda o plaćenoj kazni za pogrešno parkiranje. Istražni sudija
Ćesarević je, proveravajući Stefanovu odbranu, saslušao policajca Lajića koji
mu je tu kaznu izrekao. Prenosimo njegovo svedočenje .
Zapisnik o saslušanju svedoka sastavljen dana 02.12. 2009. pred istražnim
sudijom Okružnog suda u Beogradu u krivičnom postupku protiv okr. Grković Ivana
i dr.: Istražni sudija Dragan Ćesarović; svedok Dejan Lajić, javni tužilac
Gordana Janićijević.
Svedok Dejan Lajić izjavi:
"Ja sam dana 17. 9. 2009. godine, u popodnevnim časovima bio na svojoj
službi PARKING SERVISA "pauk" i u centru grada smo gledali gde su
nepropisno parkirana vozila.
Sećam se da smo ušli u Makedonsku ulicu, na početku, kod Staklenca (zgrada
Tržnog centra na Trgu Republike, prim. red.), znam da su se sa desne strane
gledano od Dečanske ulice, uočio sam tri nepropisno parkirana vozila koja su
ometala prolaz pešaka i odlučio sam da intervenišem. Pogledao sam iz vozila,
sećam se da je bilo u pitanju vozilo marke "BMW" i neka "Mazda",
sačekao sam nekih 15-tak minuta, misleći da će se pojaviti vlasnici vozila, pre
nego što sam trebao da dam naređenje da se vozila odnesu. Znam da su iz
kladionice izašli neki momci i jedan od njih je pomerio vozilo "Opel
Corsa" a sa tim vozačem je izašao još jedan dečko sa obezbeđenja i
rekao mi da zna ko je vlasnik "BMW" i da će se pojaviti
za 10-tak minuta. Ja sam sačekao još 10-tak minuta, kada se pojavio vlasnik
vozila "BMW", reg. BG sa tablicama koje su navedene u
mom zapisniku. Zatražio sam mu dokumenta i on mi je dao saobraćajnu, vozačku i
ličnu kartu. Preko lične karte sam dobio identitet lica i izvršio kontrolu
dokumenata. Sećam se da je vozač bio mlađa osoba, starosti oko 20-22 godine,
mršav, visine oko 175 cm.
Zatim, pošto sam mu uzeo dokumenta, krenuo da sačinjavam zapisnik o
izveštaju jer je načinio prekršaj i vreme koje sam stavio u zapisnik 17,39, je
vreme kad sam počeo da sačinjavam zapisnik. Ja sam sačinio ovaj zapisnik, a to
je trajalo 3-5 minuta i na kraju sam tražio u skladu sa propisima, da vozač
potpiše zapisnik ukoliko želi. Prethodno sam pitao vozača da li želi da plati
kaznu na licu mesta, a on mi je rekao da nema novca. Ja sam tada počeo da
sačinjavam zapisnik ali je vozač odbio da potpiše zapisnik, odnosno nije želeo
da ga potpiše.
Ja sam mu onda predao zapisnik, on ga je uzeo, sećam se da su tu bili i
neki momci iz kladionice i ja sam otišao da iskontrolišem treće vozilo, ali sam
video da se vozač "BMW" zadržao na licu mesta još 2-3 minuta,
pošto sam mu predao zapisnik. Nakon toga on je seo u vozilo i odvezao ga, ali
nisam video gde.
Na pitanje zamenika OJT, svedok izjavi:
Ja sam inače, kada sam počeo da sačinjavam zapisnik, pogledao u svoj sat na
mobilnom telefonu i to vreme sam stavio kao vreme sačinjavanja zapisnika.
Pre nego što je taj dečko došao do "BMW" ja sam u to vreme
bio okrenut prema Trgu Republike i pretpostavljam da je on došao iz tog pravca,
jer mi je došao s leđa, ja ga nisam video.
Kada je došao, ovaj momak je najpre prišao meni jer je video da ja stojim
pored vozila, a inače, kao što sam već rekao, pre nego što sam počeo intervenciju,
najpre su došla dva momka iz kladionice, jedan sa obezbeđenja, a jedan sa njim
u društvu, rekli su da je "Corsa" njihova, a i rekli su mi da
poznaju vlasnika "BMW" jer je bio veliki beli, i zamolili me
da ne nosim vozilo jer će vlasnik doći za 10-tak minuta jer su ga zvali.
Što se tiče "Mazde" posle intervencije "BMW"
pojavio se i vlasnik "Mazde" koji je bio preko puta u banci.
Samo ova tri vozila su bila nepropisno parkirana na Trgu u to vreme i objasnio
sam šta je bilo sa tim vozilima, drugih vozila nije bilo. Pošto je svedoku
predočena kopija originala zapisnika o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju
od 17.02. 2009. svedok izjavi:
"...Da to je kopija koja je data vlasniku automobila, pošto je i moji
i službeni broj je moj... U vozilu kojim smo se kretali mi postoji samo radio veza sa Parking
servisom, a inače komuniciramo sa stanicom policije. To je sve što imam da izjavim, zapisnik mi je glasno diktiran prihvatam ga
za svoj..."
Svedoka Lajića je, gotovo sa mržnjom, ispitivala i sudija Mirjana Ilić,
na pretresu održanom 22. januara 2010. godine. Svedok je potvrdio da je
optuženi Stefan Veličković, prema
potvrdi o naplaćenoj kazni, u kojoj je upisano i vreme naplate, bio u
Makedonskoj ulici, i fizički nije mogao biti prisutan napadu navijača na Brisa
Tatona. Svedok se sećao ovog događaja, objasnio je, jer je nekoliko dana
kasnije bio o tome ispitivan u policiji, te mu je taj događaj ostao u sećanju o
svim važnim činjenicama.
Sudiji Mirjani Ilić se žurilo da obavi zadatak... Presudom Višeg
suda u Beogradu od 25. januara prošle godine, 15 navijača Partizana osuđeno je
ukupno na 240 godina zatvora! Kao organizatori ubistva ''prepoznati '' su: Đorđe
Prelić i Dejan Puzigaća i osuđeni su na 35, odnosno 32 godine
zatvora.
Stefan Veličković je tom istom, prvostepenom
presudom oglašen krivim, a veće sudije Mirjane Ilić osudilo ga je na 12 godina
zatvora zbog, kako je navedeno u presudi, učešća u ubistvu francuskog
državljanina Brisa Tatona.
Na 12 godina zatvora
osuđeni i Dragan Tomasović, Milan Tarlać i Bojan Matijević.
Nekoliko meseci je sudija Mirjana Ilić pisala obrazloženje presude!
Advokati su uzalud tražili poštovanje roka od 15 dana. Većina njih je očekivala
da će Apelacioni sud u Beogradu ispraviti zlonamernu odluku sudija Mirjane
Ilić i Vladana Ivakovića.
U žalbama advokata
priloženi su, naknadno pribavljeni transkript razgovora svedokinje očevica koja
je pozvala Službu hitne pomoći. Dokaz je pribavljen s pozivom na Zakon o
dostupnosti informacija od javnog značaja. Advokat Slobodan Vujačić obavestio
je žalbeno veće da ima izjavu svedoka očevidaca, penzionisanog policajca, tada
čuvara garaže na Obilićevom vencu, koji je video da je Taton sam skočio i tako
se povredio.
Većem u Apelacionom sudu
u Beogradu predsedavala je sudija Savka Gogić, koja je, po sili zakona,
31. decembra prošle godine morala da ide u penziju, jer je napunila 65 godina
života. U odlučivanju je učestvovala i sudija Snežana Dimitrijević,
tetka ministarke Malović.
I 26. januara, tri
meseca nakon sednice žalbenog veća, Apelacioni sud je, na dan kada su navijači
nakon rukometne utakmice dve reperezentacije u Novom Sadu napali navijače iz
Hrvatske, saopštio da je delimično uvažio žalbe i osuđenima prepolovio kazne.
Ipak, optužba da su izvršili krivično delo teškog ubistva je zakonita i po
odluci žalbenog veća.
Dok je Boris Tadić
predsednik države, za nepravedno osuđene navijače nema nade. Moraće da žive u
zatvoru. Njihovi branioci se nadaju da će Sud za ljudska prava u Strazburu
uvažiti njihove žalbe, jer je i više nego jasno da optuženi nisu bacili Brisa
Tatona i tako ga teško povredili.
Da li je nesrećni Bris
Taton umro u KC Srbije da bi Boris Tadić mogao da njegove napadače surovo kazni
i da se pokaže svetu da je on gazda u Srbiji? I da li će ovaj skot, oboleo od
side, biti makar istorijski odgovoran za svoja zlodela?
U Engleskoj
uslovne kazne
Jedna od najvećih tragedija koja se vezuje za fudbal odnosi
se na utakmicu finala Kupa šampiona između Juventusa i Liverpula 1985. godine.
Tada je na stadionu Hejsel u Briselu poginulo 39 navijača Juventusa, a njih 400
ostalo povređeno. Do tragedije je došlo kada su navijači Liverpula probili
ogradu i ušli u deo stadiona sa navijačima Juventusa. U komešanju koje je
nastupilo, 39 navijača je nastradalo u stampedu ili u tuči sa navijačima
Liverpula. Policija je uhapsila 27 osoba zbog sumnje da su počinili ubistvo bez
predumišljaja. Njih 14 je osuđeno na kazne od tri godine zatvora, od toga je
polovina dobila uslovnu kaznu.
Transkript razgovora
građanke ........... sa dispečerom Službe Hitne pomoći, koja je, kao očevidac,
prijavila povredu Brisa Tatona, minut nakon njegovog skoka
Pao je..
S: Halo... Hitna pomoć?
HP: Da, izvolite.
S: Molim Vas, Obilićev
venac, kod garaže, dečko je pao sa zida sa dvaes metara.
HP:
Jel Vi prvi zovete?
S:
Da, da, evo ja sam videla to.
HP: Obilićev venac.
S: Da.
HP:
Sa garaže?
S:
Da, da, da sa zida.
HP: Gde je on tačno? U
Obilićevom vencu gde su oni kafići i ono...
S: Dole, dole, dole
ispod, ispod dole.
HP: Znači kod ... ili do
Zelenog venca tamo?
S: Dole ispod, požurite.
HP: Kod Zelenog venca
onda, bliže Zelenom vencu ili kod Obilića?
S: Dole, dole, donji
ulaz u garažu...........................Požurite!
HP:
Da, da, čekajte moram ispisati, ne vredi, dok ne ispišem - ne vredi. Kažite mi
Vi vaš telefon, samo za slučaj da ne možemo da
nađemo?
S: ..............
HP: A Vaše ime?
S:
.........................
HP: Iz Beograda ste?
S: Da.
HP: On nije namerno
skočio ili namerno skočio, znate li ga, bilo šta?
S: Ma ne, ništa,
prolazim tuda, znači....
HP: Jel to garaža u
Obilićevom vencu?
S: Jeste, jeste, jeste,
jeste, prijatno, požurite samo, ovo je strašno!
HP: U redu!
S: Prijatno. - (u tekstu
HP- Hitna pomoć, a S - stranka)