Tabloid je pozvan

Subotica:Vlasnica Univereksporta, većinskog vlasnika Trgoprometa, pljačka male akcionare

 

Lisice su jedini nakit koji joj pristaje

 

Jedno od najstarijih subotičkih preduzeća, Trgopromet, najbolje oslikava šta danas znači biti mali akcionar. To je sinonim za obespravljenu sirotinju kojoj se svi podsmevaju, ponajviše većinski vlasnik

 

Arpad Nađ

 

Trgopromet a.d. iz Subotice osnovan je još 1946. godine pod imenom Gradski magacin - GRAMAG. Decembra 2002. i januara 2003, kupovinom akcija od Akcijskog fonda i Fonda PIO, većinski vlasnik ovog preduzeća postao je Univereksport d.o.o. iz Novog Sada.

Inače, Univereksport je bio deo porodične trgovačke imperije Rodić, čiji je najpoznatiji brend bio lanac supermarketa Roda. U okviru porodičnih deoba posle smrti nekih članova, Univereksport je dopao u ruke ženskoj naslednici porodice - Vesni Vučurević.

U pismu grupe malih akcionara upućenom našoj redakciji stoji da se pomenuta Vesna ponaša kao jedini vlasnik ovog preduzeća, potpuno ignorišući prava ostalih suvlasnika, odnosno malih akcionara.

Bez obzira na to kako preduzeće poslovalo, dividende se ne dele jer se prihod preliva u Univereksport čiji je jedini vlasnik Vesna Vučurević i koji osim Trgoprometovih prodavnica koje su preživele divljanje vlasnice, u suštini ni nema išta drugo čime i odakle bi prihodovalo.

Kada je krajem prošlog leta Trgopromet prestao u svojim prodavnicama da prodaje hleb proizveden u subotičkoj pekarskoj industriji Fidelinka, svi su mislili da je to još jedan hir bahate Vesne. Fidelinkin hleb je već decenijama na glasu kao izvanredno pecivo. Trgoprometovi direktori su krajem avgusta 2011. jednostavno poslali običnu elektronsku poštu svom dotadašnjem snabdevaču otkazujući dalju saradnju. Bez ikakvog obrazloženja.

Da se ne radi o običnom hiru bez dublje namere pokazala je dalja sudbina Fidelinke, koja je kao izuzetno jeftin plen samo mesec dana kasnije pala u krilo Jelene Jovanović, žene Čedomira Jovanovića. Cilj bojkota, koji su pored Trgoprometa sprovodile i druge subotičke prodavnice, bio je da se u završnoj fazi uništavanja ovog nekada uspešnog mlinsko-pekarskog kombinata njegova cena sroza što je niže moguće, kako bi ga unapred poznati kupac što jeftinije pazario.

Ono što je danas jedino sporno u celoj ovoj mućki jeste pitanje: da li je porodica Jovanović i dalje stvarni vlasnik Fidelinke, ili je to od njih preuzeo Miodrag Kostić? Ono što nije sporno to je da se sve odvijalo uz odobrenje Olivera Dulića, jer bez njegove ili dozvole njegove porodice u Subotici ni kiša ne sme da pada.

Zaduživši svojom lojalnošću one na vlasti, Vesna Vučurević je u svom brlogu mogla da radi šta joj je volja. Jedna od mera koje je preuzela bila je i zabrana ulaza u upravnu zgradu Robertu Cigeru, predsedniku udruženja malih akcionara. Cigerov greh je bio što je gazdaricu stalno podsećao da ona nije stoprocentni vlasnik preduzeća i da u poslovanju mora da obrati pažnju i na interese manjinskih vlasnika.

Vesnu to uopšte nije interesovalo, ona smatra da je kupovinom 51 odsto kapitala postala samodržac Trgoprometa. Kako bi to izgledalo kada bi manjinski vlasnici ušli u neku od Trgoprometovih prodavnica i odatle izneli 49 odsto robe? Sigurno bi reagovala policija i to s pravom, jer suvlasnik ne znači i jedini vlasnik. Vesna u ovom delu ne razume srpski jezik.

Oni radnici koji su uspeli da izbegnu Vesninu čeličnu metlu, iz straha da ne izgube posao ne prisustvuju sastancima udruženja manjinskih akcionara. Ako izgube posao, ništa im ne vrede ni akcije Trgoprometa zato što to đubre više neće da kupe ni trgovci starim papirom.