Povodom
Navodni kupci na navodnoj aukciji
U okviru Agencije za privatizaciju postoji
Centar za sprovođenje stečajnih postupaka, koji je odavno poznat kao jedno od
najvećih legala korupcije i bezakonja u Srbiji. U svom dopisu Ministru pravde
Nikoli Selakoviću, koji je primio njegov šef kabineta Dejan Carević,
dr. Dragan Maksimović detaljno objašnjava mehanizam uzimanja
para, razrađen i primenjivan u pomenutom centru. Pismo prenosimo bez ikakvih
izmena.
...
Glavni manipulant ( kriminalac ) u
Agenciji za privatizaciju je direktor Centra za sprovođenje stečajnih postupaka
(popularno Centar za stečaj) Dejan Jokić. Kada neko hoće da zakupi
neki lokal preduzeća koje je u stečaju, njegovi ljudi na terenu (uglavnom bivši
direktori firmi koji su ista preduzeća oterala u stečaj) traže da im
eventualni budući zakupac na ruke isplati (u zavisnosti od vrednosti lokala i
lokacije u gradu) od 5.000 do 10.000 evra (za navedene cifre sam apsolutan
siguran- a u nekim slučajevima i više) na godišnjem nivou kako bi dobio lokal
za godišnju zakupninu koja bi bila mizerna (ovaj slučaj je meni poznat,
predstavnik firme u stečaju koga je postavio poverenik Agencije za
privatizaciju - Centar za stečaj tražio je 5.000 evra, kako bi eventualni
zakupac dobio lokal u centru jednog grada u Srbiji za 300 evra, a tržišna
vrednost zakupnine istog lokala je najmanje 1.000 evra, eventualni zakupac na
taj način uštedi najmanje trećinu novca koju bi dao za zakupninu na godišnjem
nivou, ali ono što je najvažnije, a i što mu se naglasi jeste da je to uopšte
uslov kako bi mu se izdao navedeni lokal - istom se i naglasi da se novac daje povereniku,
rukovodiocu projekta i za direktora, ne spominjući imena koja ljudima
u unutrašnjosti ionako ne znače puno).
Ista situacija je kada se vrši delimična
prodaja delova firme u stečaju (naročito preduzeća koja su se bavila trgovinom,
pa imaju razne lokale, poslovne prostore i sl.), da bi se moglo da dozvoli
učešće eventualnom kupcu na aukciji, traži se na ruke određena suma (u evrima)
srazmerna vrednosti lokala i to unapred (za uzvrat, to mi je izričito potvrdio
jedan privatni stomatolog koji je hteo da kupi jedan lokal, direktor centra sve
prijave za aukciju koje su iole ozbiljne diskredituje tj. odbacuje ih kao kao
nepotpune), a na aukciji se prijave još dva navodna kupca, koja samo fingiraju,
i u dogovoru su sa pravim kupcem koji je dao novac ljudima na terenu (obaveza
kupca u toj mahinaciji je da nabavi i dva navodna kupca koji su samo maska na
aukciji). Na taj način se oštećuje državni budžet, a pune privatni računi. Na
vrhu te piramide zločina u Centru za stečaj je Dejan Jokić.
Dalje, direktor Centra za stečaj javno se
hvali (to je svojim ušima čuo i potpisnik ovih redova) kako vršilac funkcije
predsednika Privrednog suda u Beogradu stoji mirno pred njim, a to je Zlatan
Dmitrić, kadar demokratske stranke. Kada je u pitanju Privredni apelacioni
sud tamo je glavna Snežana Bujas, kadar od poverenja direktora
Centra za stečaj, a ona i v.f. predsednika Miroslav Nikolić
bespogovorno izvršavaju sve njegove naloge.
Jokićev brat od tetke po ocu Veselin,
izbeglica sa Kosova, iz Peći, kupio je stan, a pre izvesnog vremena i diplomu
na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Njegov venčani kum je Nebojša Dašić
(takođe iz Peći), rukovodilac u Centru za stečaj. Glavni posao u Centru za
stečaj mu je da sa kumom Veselinom u radno vreme ide u kafanu na Terazijama i u
kladionice. Svim zaposlenim u Centru za stečaj je poznato da je Direktor Centra
na ime svog oca Mome Jokića otvorio Agenciju za konsalting
usluge, ali većina ćuti o tome: neko iz straha da ne izgubi posao, a neko jer
je i sam deo tog monstruoznog kriminalnog klana (koji bez problema, koliko je
poznato potpisniku ovih redova, funkcioniše više od 7 godina).
Molim da u okviru svojih ovlašćenja i
mogućnosti sprečite navedeno višegodišnje bezočno plačkanje države.