Tragom vesti
Državnim preduzećima upravljaju
ljudi kriminalnih biografija koji su došli sa naprednjačkom poplavom
Isticanje po lopovluku
Naprednjaci su počeli da rasprodaju
funkcije koje dodeljuju onome ko više plati. Direktor može da postane i neko ko
je jedva završio osnovnu školu, ako ima dovoljno para. Na stručnost se zaboravi
onog momenta kada zazveče pare pred liderima SNS-a.
Arpad Nađ
Aleksandar Vučić je najavio da će na direktorska
mesta dolaziti samo stručni ljudi i to putem javnog konkursa, da li je ispunio
obećanje? SNS prodaje funkcije, svako ko ima novac može da kupi za
sebe ili drugu osobu bilo koju državnu ili gradsku funkciju. Česti kupci direktorskih
i odborničkih funkcija po Vojvodini su carinici, oni imaju puno novca i do
njega su dolazili brzo i bez velikog truda.
SNS je otvorena za takve kadrove koji
donose novac, bez obzira na poreklo, a kod carinika je dobro to što su ispekli
zanat, pa mogu sa novih funkcija nastaviti da kradu za lične i stranačke
potrebe. Konkretno, u Vojvodini je kompletna ekipa Mihalja Kertesa koja je devedesetih
godina novac krala na carini i iznosila na Kipar, pokupovala funkcije u SNS od Igora
Mirovića. Deo novca je Mirović prosledio Vučiću, po starom običaju
koji datira još iz radikalskih dana. Članovima SNS je ovaj sistem kupovine
stranačkih i državnih funkcija uveliko poznat. Od nekoliko stotina carinika
koji su kupili funkcije od SNS navešćemo primer dvojice i objasniti njihov
razvojni put.
Prvi primer je Dražen Jarić iz
Bačke Palanke. Najpre je ponavljao sedmi razred osnovne škole, pa ga je Mihalj
Kertes kao mladog socijalistu zaposlio na carini, da gleda kako kamioni
prolaze. Za više nije bio. Potom je Jarić od novca ukradenog na graničnim
prelazima Horgoš i Brodarevo, uz podršku SPS-a, kupio od Igora Mirovića
mesto direktora Javnog preduzeća Komunalprojekt sa 224 zaposlena
i godišnjim budžetom od preko 480 miliona dinara. Posle je od novca ukradenog u
ovom javnom preduzeću kupio diplomu menadžera na privatnom fakultetu, kao i
funkciju narodnog poslanika u akutelnom sazivu Skupštine Srbije. Ako ga puste
da se javi za reč u skupštini naši čitaoci će se uveriti da nema dovoljno
pameti ni jednu prosto-proširenu rečenicu da sastavi.
Zbog nabavke diplome sa privatnog
fakulteta čekalo se nekoliko meseci na njegovo konačno imenovanje za direktora,
a nedavno je kako bi, kako sam kaže, oprao ovu diplomu, upisao i državni
ekonomski fakultet u Novom Sadu, gde opet kupuje tri ispitna pitanja
preko profesora. U stranci je poznat kao momak sklon nasilju, tuči,
pretnjama prema nepodobnim članovima, posebno starijim i fizički slabijim, koji
po pravilu nakon njegovih pretnji napuštaju stranku.
Na isti način je pretio i predsedniku
opštine Bačka Palanka, koji je morao da mu ispuni želju da bez ikakvog
iskustva, bez obrazovanja, bez kredibiliteta i bez podrške baze bude direktor
najvećeg javnog preduzeća u opštini.
Na fejsbuk profilu se hvali sa putovanjima
po raznim egzotičnim destinacijama, na koja je išao sa ljudima iz kriminalnog
miljea, čak su do Tajlanda stigli. U preduzeće je odmah doveo kao najbližeg
saradnika svog kuma, zvanog Mumija, osuđivanog za prodaju droge. Po kafićima je
angažovao špijune da mu javljaju ko priča protiv njega, opsednut je time.
Sve radnike za koje mu jave da su rekli nešto protiv njega odmah otpušta iz
preduzeća.
Drugi primer je Bogdan Laban iz
Subotice. On je prošao isti put od carinarnice na Horgošu, tada kao kadar SPS-a,
preko Elektrodistribucije Subotica pa do direktora Elektrovojvodine.
Na ovu poslednju funkciju imenovan je krajem aprila 2014. Na svim radnim
mestima se isticao po lopovluku.
U Elektrodistribuciji Subotica je primio
mnogo radnika i od ukradenog novca i sa armijom ljudi koje je zaposlio u Elektrodistribuciju
napravio je najjači odbor DSS-a u Vojvodini. Posle toga je dao novac naprednjacima
za unapređenje. To što mu bivša stranka nije prešla cenzus na njega nije
uticalo, jer on, kao lopov na čelu javnog preduzeća, ima dovoljno para da sebi
kupi svaku funkciju. U SNS je kao miraz preveo ceo opštinski odbor DSS-a na
čijem čelu je bio, mada neki članovi ni ne znaju da su promenili stranački
dres. Laban nikoga ništa ne pita.
Jasno je kao beli dan da ovi ljudi nisu
nikakvi stručnjaci, naprotiv. Jedino za šta su stručni je krađa novca.
Verovatno je zato u njihovoj radnoj biografiji jedini podatak: član SNS-a.
Kakva je budućnost Srbije sa ovakvim kadrovima?
Od Maje Gojković, pa do člana
saveta Mesne zajednice u Bajčetini svi naprednjački kadrovi su potpuno isti,
kao kopirani. Maja je svojevremeno plakala koliko je novca morala za Beograd da
šalje, dok je bila gradonačelnik Novog Sada. Sama je to navodila svojim
saradnicima kojima se žalila na pohlepu i nezasitost za novcem tadašnjeg
rukovodstva radikala, a današnjih naprednjaka.
Kod Vučića je najveći plus kada firmu
brzo i efikasno opljačkaš i zadužiš - odmah sledi unapređene. Tako
je unapređena i bivša direktorica Sportske hale Šumice na Voždovcu: za nekoliko
meseci je uspela da zaduži Šumice za nekoliko desetina miliona dinara i Vučić
je odmah zapazio i nagradio funkcijom i to u Vladi Srbije.
Sve je to u skladu sa zahtevom vođe naprednjaka
da mu se članovi i funkcioneri stranke ne obraćaju za pare, već da ih uzimaju
sa lokalnog nivoa.