Stavovi
Ruski
ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za moskovsku
televiziju "Russia Today" tvrdi...
Potrebna
je federalizacija Ukrajine
U
intervjuju koji je ministar spoljnih poslova Ruske federacije, Sergej
Lavrov, dao moskovskoj televiziji "Russia Today" 23.
aprila 2014. godine, još jednom su jasno izraženi stavovi Rusije prema
Ukrajini: Rusija nema ništa protiv bratskog ukrajinskog naroda, ali neće
dozvoliti divljanje fašizma u Ukrajini koje je upereno protiv miliona Rusa koji
su na ovom prostoru oduvek "svoji na svome".
...
Pitanje: Potpredsednik SAD
Džozef Bajden tokom posete Kijevu ovih dana izjavio je da Rusija ne treba
da odugovlači ispunjavanje obaveza, koje je ona potpisala u Ženevi. Šta se
očekuje od ruske strane?
Sergej
Lavrov: Teško je reći. Razmatram to skoro svakodnevno sa Državnim sekretarom
SAD Džonom Kerijom. Iskreno govoreći, američke kolege su odlučili da prebace
svu krivicu na Rusiju, uključujući početak sukoba i korake koje mora da se
napravi. Oni optužuju nas da imamo rusku vojsku i agente na Jugo-Istoku Ukrajine.
Kažu da je potrebno samo da Rusija odredi - i onda nelegalno zadržane zgrade
biće oslobođene, i kažu da to zavisi od nas - da li će Jugo-Istok odustati od
postavljanja zahteva za federalizaciju, od održavanja referenduma i tako dalje.
Govoreći
slikovito, radi se o nekom „prebacivanju tereta". U Ženevi svi smo se
dogovorili da mora da bude jedinstveni odnos prema svim nezakonitim akcijama u
Ukrajini, bez obzira na region zemlje gde se oni dešavaju, da li je to Kijev,
Zapad, Istok ili Jug. Za početak treba zaustaviti onih, koji su prvi počeli
nezakonite akcije. Činjenica da je još uvek okupiran „Majdan" kao i zgrade
u Kijevu i nekim drugim gradovima, ne istražuju se krivična dela o zapaljivanju
sedišta komunističke stranke i sindikata Ukrajine, - to nije normalno s tačke
gledišta evropskih normi. Neću čak i da spominjem snajpere, jer su svi njih
jednostavno zaboravili, a mi samo čujemo pozive da se koncentriše na
likvidaciji terorističke pretnje na Jugo-Istoku Ukrajine.
U
Ženevi takođe smo se dogovorili da je potrebno sprečiti svaku vrstu nasilja.
Sledećeg dana Aleksandar Turčinov je skoro proglasio vanredno stanje i naredio
vojsci da puca u ljude, ako oni učestvuju u mirnim demonstracijama. U Ženevi
dogovorili smo se i o neophodnosti toga da se ekstremisti nikako ne tolerišu.
Međutim „Desni sektor" još je vrlo aktivan i posle Ženevskih pregovora - u
Vaskršnju nedelju - učinili su provokacije, čiji su rezultat žrtve u okolini Slavjanska.
Dogovorili smo se da je potrebno sprovesti amnestiju za protestante, ali umesto
toga svenarodno izabrani guverner Donjecka Pavel Gubarev ostaje u
zatvoru. Izvršena su nova hapšenja. Sve to smo razmatrali u Ženevi.
Džon
Keri je rekao da se ukrajinci nameravaju da odobre amnestiju za sve koji su
spremni da oslobode zgrade i da polože oružje. Pavel Gubarev nikad nije bio između
onih koji su osvajale zgrade, nikad nije imao oružje. Bio je uhapšen samo zbog
toga da je nakon što su ga ljudi birali na ulici - pozvao je za referendum o
pitanju federalizacije Ukrajine. Na takav način je on politički zatvorenik.
Ništa
od postignutog u Ženevi i ništa od toga šta je bilo potrebno da kijevske vlasti
počnu sa realizacijom - ništa nisu oni uradili. Jeste, nisu potpisali zakon, da
kažem preciznije nije ga potpisao spiker ukrajinske skupštine. Ali taj manevar ukrajinskih
vlasti očigledno je pokazao istinite namere i planove novog ukrajinskog
rukovodstva. Razmatranje različitih pitanja usled toga je pokazalo šovinističke
naklonosti koalicije. Nemojte zaboravljati da koalicija uključuje i stranku „Sloboda"
čija se politička platforma bazira na deklaraciji, koju su usvojili kolaboracioniste
u junu 1941. godine, prema kojoj prave ukrajince morali su da sarađuju sa Adolfom
Hitlerom radi uspostavljanja novog poretka u Evropi. Takvi su to ljudi, koji
uživaju podršku SAD-a u sastavu koalicije.
Neprestano
pitam Državnog sekretara SAD Džona Kerija: „Zašto ne možete da precizno
iznesete svoj stav prema političkom usmerenju stranke „Sloboda" i pokreta „Desni
sektor"? U privatnim razgovorima on kaže da je neprihvatljivo
tolerisati antisemitske, šovinističke poglede i terorističko ponašanje. Ali u
javnosti, Amerikanci nisu nikada otvoreno davale negativne izjave o stranci „Sloboda"
ili pokretu „Desni sektor". Nastavljaju da misle i da tvrde da ove stranke
se postepeno kreću u pravcu političkog „mejnstrima" - ali to se apsolutno
ne slaže sa stvarnošću.
Razumemo
razloge, koji su izazvale nerede na Istoku i Jugu Ukrajine. Ljudi ne žele
ponavljanja kijevskog scenarija, koji su, uzgred rečeno, pokušavale da
iskoriste i u Krimu. Ljudi žele prijateljske odnose sa Rusijom, imaju mnogo
rođaka u našoj zemlji. Vrlo pažljivo slušaju šta se govori u Rusiji. Ali nisu
marionete i ne možemo da garantujemo da budu spremni da veruju u obećanja novih
kijevskih vlasti. Stanovnici Krima su se umorile od reči. Oni traže konkretne
akcije. Sadašnji režim mora da ukine naređenja da se koristi oružje protiv
mirnih građana i mora da oslobodi političke zatvorenike. On mora da pokrene
ispunjavanje tačaka dokumenta od 21. februara o.g. u kojem se govori o
neophodnosti predavanja u potpunosti nezakonitog naoružanja kao i o izvršavanju
razoružanja „Desnog sektora". Vlasti moraju da prestanu govoriti samo o
tome da će pozvati predstavnika regiona za učešće u ustavnom procesu. Oni
moraju da sednu zajedno umesto toga da idu u inostranstvo. Čuo sam da je Arsenij
Jacenjuk otputovao za Vatikan. Mislim, najbolje mesto, koje on može da
poseti - jeste Jugo-Istok Ukrajine. Kada je on bio tamo pre sedmicu dana,
sastao se samo sa ljudima kojih je sam stavio na dužnost, a nije se sastao sa protestantima.
Ako aktuelne kijevske vlasti žele da predstavljaju čitavu zemlju - onda bi
trebalo da se nalaze sad baš tamo.
Pitanje: Za zapadne
stanovnike, koji prate razvoj događaja preko televizijskih vesti, ono šta se
sad dešava na Jugu i Istoku Ukrajine vrlo podseća na događaje na „Majdanu".
Oni vide snage samoodbrane, koji su iste kao i „Desni sektor" na „Majdanu",
vide ljude koji su osvojili administrativne zgrade i koji ne žele da predaju
oružje. Oni zovu te ljude „proruske" i postavljaju pitanje, zašto Rusija
nije baš toliko revoltirana zbog toga šta se sad dešava tamo i zašto Rusija ne
poziva njih da se smire?
Sergej
Lavrov: Ne treba govoriti da ne skrećemo pažnju na njihove probleme. Solidarni
smo sa njima. Politički insistiramo na tome da njihovi interesi moraju da se
uzimaju u obzir. Tačno iz ovih razloga otputovali smo za Ženevu i usaglasili
smo dokumenat koji zahteva jednake uslove za sve one, koji učestvuju u nezakonitoj
delatnosti uz to razumevanje da aktuelna vlast mora da pokaže primer i da
spreče nezakonite akcije koje se još uvek preduzimaju u Kijevu i u drugim
delovima zemlje (ne samo na Istoku i Jugu). Izabrane narodom lidere Juga i
Istoka potvrdili su spremnost za predavanje oružja, za oslobođenje zgrada ako
vlast prestane sa nezakonitim naredbama o korišćenju vojske protiv stanovništva
i ako vlast sa svoje strane ispune preuzete obaveze vezano za razoružavanje „Desnog
sektora" i drugih ekstremista, kao i ako vlast oslobode okupirane do sada
zgrade u Kijevu.
Znate
šta su rekli amerikanci (čini mi se da je to bila zamenik Državnog sekretara
SAD Viktorija Nuland), kada smo insistirali na poštovanju u punoj meri
zahteva iz odredaba Ženevskog sporazuma, počev od oslobođenja zgrada u Kijevu?
Rekla je da su ove zgrade zakonito okupirane zato što su kijevski vlasti
pružili odgovarajuće „licence" ljudima koji se sad tamo nalaze i da sada
su prisutni tamo na legalnoj osnovi. To je nezamislivo, da potpuno ozbiljno
iznose takve argumente!
Pitanje: Govorili ste da
se sporazum od 21 februara uz učešće zapadnih zemalja ignoriše. Sada Vi izjavljujete
da i Ženevski sporazum isto tako se ignoriše. U čemu je suština ovih dogovora
ako oni ne dovode do praktičnog rezultata?
Sergej
Lavrov: Smisao potpisivanja sporazuma od 21. februara bio je u tome da bi
obavezao Predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da ne koriste policiju -
ispunio je ovaj zahtev. Da bi obavezao ga da ne uvodi vanredno stanje - ovaj
zahtev je takođe ostvario. U principu je pristao na kapitulaciju. Sve na šta se
obavezao - bilo je ostvareno. Ljudi kažu da nije potpisao zakon koji trebalo bi
da vrati prethodni ustav, ali je namera njegovog usvajanja bila obelodanjena.
Sve šta je zahtevala opozicija bilo je ispunjeno. A ono šta je opozicija
potpisala - nije bilo ispunjeno. Ženevski sastanak bio je pozvan da vrati taj
proces, uključujući neophodnost početka ustavnog procesa uz učešće u punom kapacitetu
svih regiona. Jeste, sporazum je bio potpisan, ali njegove odredbe još uvek ne
ispunjavaju oni ko moraju da naprave prvi korak.
Pitanje: Dakle oni moraju
da naprave prvi korak?
Sergej
Lavrov: Naravno. Rusija nema moralnog prava da vrši pritisak na regione Juga i
Istoka da bi oni jednostrano nešto radili, uzimajući u obzir da je vojsci
naređeno da upotrebljava oružje protiv mirnog stanovništva. „Desni sektor"
nije razoružan, šta je bilo potrebno da se učini odavno, nastavlja se sa
političkim hapšenjima.
Pitanje: Više puta ste
govorili o tome da Rusija nema nikakve želje da uvede vojsku na teritoriju
Ukrajine. Portparol Predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da su ruske jedinice
na granici sa Ukrajinom nedavno bili pojačane. Kakav je sa Vaše tačke gledišta
najgori scenarij prema kojem ove jedinice biće upotrebljene?
Sergej
Lavrov: Nikad nismo poricali onu činjenicu da smo pojačali sastav naših
jedinica na granici. Isto tako kao što su ukrajinske vlasti premestile svoju
vojsku bliže ruskim granicama i preusmerile njih u jugoistočne regione. Naša
vojska se nalazi na našoj teritoriji - učestvovala je u vojnim vežbama. Ove
vežbe postali su redovne, kada su Sergeja Šojgua imenovali na dužnost
Ministra odbrane Rusije. Prošlog leta i jeseni vežbe su se održavali na Istoku
Rusije, u Sibiru, zatim u Centralnoj Rusiji, u blizini Ukrajine, - sada se
planiraju vežbe na Severo-Zapadu zemlje. To je stalni proces jer vojska mora
uvek da bude u vojnoj pripravnosti, očekivajući da njene kapacitete nikad neće
biti zatrebane.
Ako
budemo napadnuti, mi ćemo obavezno odgovoriti.
Ako
naši zakoniti interesi ili interesi građana Rusije budu izloženi direktnoj
pretnji, kao što se to dogodilo u Južnoj Osetiji, ne vidim nikakvog drugog
izlaza osim da odgovorimo u punom skladu sa međunarodnim pravom. Napad na
građane Rusije jeste napad na Rusiju
Još
jednom da istaknem, da se ruske trupe nalaze na ruskoj teritoriji. Zahtevi o inspekciji
jedinica u okviru Bečkog dokumenta 2011. godine o merama jačanja poverenja i
bezbednosti kao i u okviru Sporazuma o otvorenom nebu su bile zadovoljene.
Inspektori su posetili lokacije raspoređenja trupa koji su učestvovale u vojnim
vežbama. Avioni su proleteli iznad teritorije, gde su izvedene vežbe. Niko od
učesnika inspekcija - ni Amerikanci, ni Ukrajinci, ni evropljani - nisu naveli
ni jedan dokaz, koji bi svedočio da se Rusija bavi opasnom vojnom delatnošću.
Dakle smo na svojoj teritoriji i ne radimo ništa, što bi se zabranjivalo u
skladu sa bilo kojim preuzetim obavezama.
Ukrajinske
trupe se takođe nalaze na svojoj teritoriji. Ali razlika jeste u činjenici da
je Aleksandar Turčinov naredio ukrajinskoj vojsci da upotrebi oružje
protiv civilnog stanovništva. To je zločinačka naredba.
Ljudi
koji su izvršili državni udar, zbacili legitimnog predsednika i uzeli vlast, proglašavajući
sebe za vladu, izvorno nisu uopšte govorili o ustavnoj reformi.
Deklarisali
su da će se 25. maja održati predsedničke izbore. Podsetili smo njih na obavezu
da se ustavna reforma održi, i sve dok se to ne uradi - Južna i Istočna
Ukrajina neće priznati legitimitet ovog šta se dešava. Oni se setili datog
obećanja, ali su rekli, da će ga ispuniti kasnije. Zapad je ubeđen da je ono
što se dešava potpuno legitimno. Isti ljudi koji su govorili o nelegitimnosti
predsedničkih izbora u Siriji bez ustavne reforme, spremni su da priznaju
legitimnost izbora u Ukrajini 25. maja bez ikakve ustavne reforme.
Pitanje: Rusija neće
priznati predstojeće predsedničke izbore u Ukrajini, je li tako?
Sergej
Lavrov: Priznajemo ono, što će se odvijati na osnovu inkluzivnog procesa.
Raspisivanje izbora bez usaglašavanja zajedničkog stava sa Jugo-Istokom, po mom
mišljenju, veoma je destruktivan čin za zemlju. Njihove reči moraju da prate
dela i ostvarivanje obećanog, naime: obećana na kraju ustavna reforma,
razmatranje statusa ruskog jezika - to su zahteve koje postavljaju Jug i Istok.
Oni
treba da započnu proces koji će garantovati povoljne uslove za sve regione
Ukrajine, kao i sigurnost da oni neće biti pogođeni i da će biti uključeni u
ovaj proces na ravnopravnoj osnovi. Po završetku reforme, smatramo da je
potreban referendum o obliku državnosti - federalizacije ili decentralizacije
ili čak autonomije za regione, o čemu je govorio o Džon Keri u svojoj završnoj
konferenciji za novinare u Ženevi.
Nismo
zainteresovani za ono kako će se to zvati, nego za sigurnost da svi regioni su
zadovoljni i sami određuju svoje sudbine u državi, koja poštuje njihovo pravo
na jezik, kulturu, istoriju, tradicije i t. d.
Isto
važi i za pravo da sarađuju sa svojim susedima preko granice. Između regiona
Rusije i Ukrajine uspostavljene su različite šeme saradnje. Oni sami žele da
biraju svoje lidere, da zadržavaju u regionima više poreza - za sebe i za
razvoj, da ne daju sve u Kijev, a posle samo da čekaju da će on njim nešto
podeliti.
Pitanje: Poput Džona
Kerija razgovarate i sa drugim američkim političarima. Da li osećate da su SAD
stvarno spremni za žestoko suprotstavljanje sa Rusijom u vezi Ukrajine?
Sergej Lavrov:
Kao što sam već rekao, ne radi se o Ukrajini. Ukrajina - ovo je samo jedan
primer odsustva želje SAD da popuste u geopolitičkoj borbi.
Amerikanci
nisu spremni da priznaju da ne mogu iz Vašingtona rukovoditi procesima u
različitim delovima zemaljske kugle, nametati svima svoja gotova rešenja. Iako
oni počinju da shvataju, ali su još uvek instinktivno ubeđene da ne moraju
uzimati u obzir stavove drugih zemalja.
Svaki put
kada mi postižemo nekakav sporazum, Amerikanci počinju da se bave prebacivanjem
krivice za bilo odugovlačenje na tuđa leđa, ili što je još gore, počinju da
izlaze sa novim zahtevima koji su u suprotnosti konsenzusu, koji je postignut.
To je tačno ono što oni sada rade sa Ženevskom deklaracijom o Ukrajini.
Nadam
se da će se oni ponašati odgovornije i da će razmišljati ne samo o svojim jednostranim
inicijativama i geopolitičkim interesima, nego i o budućnosti Ukrajine, koja
ostaje jedan od naših najvažnijih i najbližih suseda.
Ljudi
koji žive tamo - bratski su narod za Rusa. Ako ćemo svi misliti o Ukrajini, a
ne o tome ko će nju dobiti , ako ćemo pobrinuti kako sami Ukrajinci žele da
žive, onda neće biti mnogo teško da njim pomognemo u postizanju kompromisa i
nacionalnog pomirenja.