Na nišanu

Urušavanje diktatora ide ka svom krajnjem cilju

Proleće besa

Srbija se masovno digla protiv režima Aleksandra Vučića. Tu pobunu više niko neće zaustaviti. Diktatoru su odbrojani dani. Sve je nervozniji i svakodnevno preti pobunjenim studentima, radnicima, sindikatima i svim drugim izgladnelim, opljačkanim i besnim građanima koji više nemaju šta da izgube, osim svojih života .Vučić preti svakome, ali praznom puškom. On je verovatno jedini diktator na svetu iza koga ne stoji ni vojska ni policija. I jedna i druga oružana sila su takođe opljačkane i ponižene i već su se izjasnile: stajaće uz svoj narod a ne uz vlastodršca. Iza samozvanog Vođe ne stoji niko osim plaćenih batinaša sa stadiona i male grupe okupljene oko njegovog lopovskog preduzetništva. Sam i izolovan, uveren da ima podršku većinske Srbije nakon potpuno neregularnih izbora, Vučić se nalazi na "brisanom prostoru" u sred "proleća besa", gde će mu radnici, studenti, gradska i seoska sirotinja presuditi. Kontranapad je u toku.

Nikola Vlahović

April mesec 2017. godine, ostaće u Srbiji upamćen po tome što su zajedno protiv diktature jednog čoveka, ustali i studenti i radnici, sindikati vojske i policije, zdravstveni i prosvetni radnici, gradska i seoska sirotinja, tako reći, svi društveni slojevi koji su kao jedan pokazali da u ovoj zemlji još ima slobodnih ljudi, velike snage i velikih ideja.

Trenutak u kome se ova opštenarodna pobuna događa, od presudne je važnosti za opstanak Srbija kao suverene države, jer je svakim danom Vučićeve vladavine, ona bila sve manje država a sve više kolonija zelenaških kompanija i plen belosvetskih mešetara i ekonomskih ubica.

Predsednički izbori za Vučića još nisu završeni (treći dana pred štampanje ovog broja Magazina Tabloid, Republička izborna komisija nije imala većinu koja priznaje rezultate izbora), ali i u slučaju da nakon 31. maja Diktator zameni mesto predsednika Vlade Srbije mestom predsednika Republike, on planira da protiv Ustava i zakona ove zemlje, raspolaže neograničenom vlašću, kao i do sada. Ali, energija pobune i kritična masa građana na ulicama, učiniće svoje.

Vučić, očigledno, precrtava političku sudbinu Slobodana Miloševića, koji je, za razliku od njega, iza sebe imao i kompletan državni aparat.

Urušavanje sadašnjeg Diktatora ide ka svom cilju: pet milijardi dolara do kraja godine treba da pronađe kako bi servisirao tekuća dugovanja, nema čime da plaća ogromne dugove javnih preduzeća, nema načina ni da ih proda po realnoj ceni, ne sme da otpusti desetine hiljada radnika, jer će mu zakucati na vrata Vlade...

Na videlo je izašla poslednjih meseci zastrašujuća istina, da polovina zaposlenih u Srbiji uopšte ne dobija platu (taj "luksuz" je rezervisan samo za visoke državne činovnike, režimske menadžere, sudije, tužioce i Vođine direktore). Čak i u ministarstvima, većina zaposlenih radi za mizerna primanja i samo oni koji su najbliži vlastodršcu, poput ministara i državnih sekretara, imaju ogromne plate i svakojake "premije" i "nadoknade".

Ali, glavni faktor njegovog pada, tek dolazi. Naime, Vučića ovog proleća očekuje masovna pobuna svih sindikata i "socijalna bomba" tek treba da eksplodira. Sledi i veoma loš scenario za Srbe na Kosovu i Metohiji. Diktator ima najozbiljniju nameru da pokrene proceduru za promenu Ustava i pokušaće iz njega, bez referenduma, da izbriše južnu srpsku pokrajinu. To, naravno, neće biti moguće. Ako računa da će to nasiljem izvesti, mora da zna da ga isti takav odgovor čeka, ne samo sa ulice, nego i iz institucija sistema po kojima jaše, punih šest godina.

Već skoro uništeni srpski agrar, mogla bi potpuno da sahrani najavljena suša, što će takođe ubrzati slom Vučićeve siledžijske politike, mada su male mogućnosti da će on uopšte dočekati ovogodišnju žetvu na poziciji faraona, kako je zamislio. Čekaju ga i izbori u Beogradu, koji su pre svega bitka za jedan od dva najveća gradska budžeta na celom Balkanu. Političko iskustvo u Srbiji govori da je Beograd od ključnog strateškog značaja, jer onaj koji je vladao glavnim gradom, vladao je posredno i Srbijom. Vučić nema nikakve šanse da te izbore dobije, ukoliko se opozicija konsoliduje i pronađe prave ljude za takvu bitku.

Možda i glavni faktor njegovog "ukinuća", biće i rezultati istrage koju u međuvremenu sprovode američke obaveštajne službe, a tiču se novca koji je direktno iz budžeta Srbije stavljen na raspolaganje Hilari Klinton i njenom izbornom štabu pred kraj predizborne kampanje u SAD. Shodno tome, FBI i još pojedine službe u ovoj državi, sprovode istražne radnje u vezi poslova braće Vučić i njihovih prijatelja, "partnera" i kumova, posebno Aleksandrovog kuma Nikole Petrovića.

Rodžer Stoun, poznati lobista i bivši savetnik u predizbornoj kampanji Donalda Trampa, izjavio je u popularnoj američkoj emisiji Infowars da je FBI pokrenuo postupak protiv Hilari Klinton zbog optužbi da je „...uzela dva miliona dolara kako bi Barak Obama primio u posetu predsednika Vlade Srbije".

Novac za kampanju Hilari prikupljan je i preko Klinton fondacije. Da podsetimo, FBI je pokrenuo drugu istragu protiv Klintonove, deset dana uoči izbora, a direktor FBI Džejms Komi je obavestio Kongres da je pronašao još oko 1.000 mejlova u računaru supruga saradnice Hilari Klinton, gde se nalazi i prepiska sa Aleksandrom Vučićem u vezi sa pomenutim optužbama. Nepunih godinu dana ranije, u junu 2016., Vučić se pojavio u Vašingtonu, gde ga nije primio ni tadašnji potpredsednik Džozef Bajden ni državni sekretar Džon Keri. Obamu Vučić nije video, ali se sastao sa njegovom savetnicom za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, koju je, da skandal bude veći, nazvao "trećim čovekom Amerike" (!) i Kerijevom pomoćnicom Viktorijom Nuland, koja mu je oštro saopštila da će biti uvažen kad Srbija prizna Kosovo kao državu i kad se prekinu "prisni odnosi sa Moskvom". Potom je održao konferenciju za medije u kojoj nisu učestvovali američki novinari, a srpski mediji su pisali o "toplom" dočeku i "velikom odjeku" njegove posete SAD.

Ali, kakav je realan odnos sveta prema odlazećem srpskom diktatoru i neregularnim izbornim uslovima u trci za predsedničku fotelju, govore i neki stavovi i izjave objavljeni u najuglednijim medijima na Zapadu.

Tako, se na primer, neposredno nakon izbora u Srbiji, 7. aprila ove godine, "Njujork Tajms" pozvao na studiju savetodavne grupe "Balkans in Europe Policy Advisory Group" u kojoj doslovno piše kako na Balkanu, pa tako i u Srbiji, opstaju "slabe demokratije sa autokratski nastrojenim vođama koji vladaju kroz neformalne pokroviteljske mreže". U izveštaju ove savetodavne grupe kritički se osvrću i na Zapad pa kažeu da "...zapadne vlade smanjuju svoj uticaj na Balkanu i članstvo u EU gubi privlačnost za Srbiju i druge zemlje, a politički lideri u regionu osećaju manji pritisak da vladaju u okviru granica demokratskih institucija ili da štite ljudska prava, slobodu medija i pravnu državu..."

Profesor na univerzitetu u Gracu, Florijan Biber, inače odličan poznavalac Srbije i Balkana, takođe je citiran u istom broju "Njujork Tajmsa", gde ovaj ugledni intelektualac kaže: "...Evropska unija je sada vrlo slaba i nezainteresovana za Balkan i to mu je (Vučiću) omogućilo da dobije više kredita i manje nadzora nad domaćom politikom...Iza zatvorenih vrata oni uvek opominju Vučića da mora da radi na zaštiti demokratskog procesa, ali mu to ne govore javno".

Nemački Frankfurter Algemajne Cajtung navodi da je u "...brutalno agresivnoj predizbornoj kampanji najveći deo medija nekritički podržavao Vučića i klevetao opozicione kandidate". A, bečki Standard navodi da Vučić sebe vidi kao nezamenjivog i predstavlja se kao spasilac Srbije i garant stabilnosti u regionu, takođe konstatujući da je "...za očekivati da Vučić i kao predsednik ostane premijer u senci i da preko svoje stranke zadrži u rukama konce institucija".

Generalno govoreći, u svim slobodomnim svetskim medijima postoji opšte gađenje prema Vučiću i njegovom političko-mafijaškom preduzetništvu u Srbiji, ali i jasan stav da se radi o malom balkanskom diktatoru (što pojedini britanski mediji obavezno potenciraju), koji je sebe bez ikakvog osnova video kao "lidera u regionu" i "državnika koji pomera standarde".

"Proleće besa" započeto prvih dana aprila meseca ove, 2017. godine, isprovociralo je mnoge spoljne i unutrašnje faktore da pokažu svoje pravo lice. Kad je već prve noći preko 80.000 ljudi izašlo na ulice Beograda, sasvim neočekivano i mimo tradicionalne uzdržanosti, Ministarstvo spoljnih poslova Ruske federacije, stavilo je na svoj zvanični web sajt saopštenje u kome se kaže: "...U demokratskoj i prijateljskoj Srbiji postoje sve mogućnosti za realizaciju građanskih prava, uključujući i slobodu reči i okupljanja. Važno je da se sva pitanja rešavaju isključivo u oviru zakona. Nadamo se da će sve političke snage pokazati odgovornost i neće dozvoliti destabilizaciju u Srbiji..."

U saopštenju koje je potpisala Putinova savetnica za medije, Marija Zaharova, u vezi protesta povodom neregularnosti izbora rečeno je i ovo: "...Ali, mnogobrojni posmatrači, među kojima i strani, saopštili su da značajno kršenja izbornog prava nije zabeleženo i da je glasanje sprovedeno u skladu sa opšteprihvaćenim normama, te da rezultati objektivno odražavaju volju srpskih birača..."

Zanimljivo, ali tokom besomučne Vučićeve kampanje i brutalne otimačine medija, administracija u Kremlju nije ni reč progovorila. Sa druge strane, zapadni mediji su na proteste protiv Vučića u Beograd u svim većim gradovima u Srbiji, uglavnom reagovali kao i TV globalna TV mreža Euronews koja je među prvima javila da je na desetine hiljada ljudi izašlo na ulice, kako bi protestovali protiv pobede „konzervativnog premijera" Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima. I agencija Rojters je prenela obiman izveštaj o protestima, detaljno navodeći sve zahteve studenata i podsećajući na situaciju u Srbiji.

Ono što je Vučićevu diktaturu u Srbiji posebno izbezumilo, to su rezultati istraživanja političkog raspoloženje srpske dijaspore, dakle, svih onih sa biračkim pravom koji žive i rade u inostranstvu. Ispostavilo se, još pre neregularnih izbora, da je Vučić omražena ličnost kod većine građana Srbije u dijaspori. Mnogi od njih su, u poslednjih pet godina pobegli iz Srbije, upravo zbog njegove diktature i kriminalnog odnosa njegovog režima prema mladim porodicama, stručnjacima, zanatlijama i svim onima koji su u visokorazvijenim zemljama Zapada, preko potrebni.

Protesti ovog proleća 2017. godine nisu obična šetnja kako bi to Diktator hteo da vidi, nego je reč o nečijoj deci, braći, sestrama i prijateljima i nema ih "samo 80 ili 100 hiljada", nego su u pitanju milioni ljudi željni hitne promene. Umesto da se povuče i prihvati realnost, on divlja na svim medijima. Drsko, onako kako jedino i ume, Aleksandar Vučić preti studentima, đacima, radnicima, sindikalcima, vojsci, policiji i svima koji su se usudili da protestuju protiv njega. Angažovao je sve "lojalne" ljude iz službi bezbednosti, policiju u civilu, svoje provokatore i batinaše, kriminalce spremne da podmeću oružje i narkotike, umešao ih je u masu koja protestuje i vreba trenutak kad će da napadne.

U međuvremenu daje prostačke izjave, u kojima pokušava da svoje bolesne komplekse nekako prikrije, pa kaže:

"... Srbija je demokratska zemlja, u kojoj svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje, i da je to u redu, sve dok je mirno...Samo neka šetaju, šetnja je zdrava! Svako ima pravo da bude srećan ili nesrećan zbog izbornih rezultata. Zamislite kada bih ja pozvao sve svoje pristalice da idemo da slavimo!"

Naravno, on koji je godinama učestvovao u rušenju svih zakona i institucija, rugao se Skupštini i Vladi, podržavao okorele ubice i ratne zločince i hvalio se mržnjom prema Evropskoj uniji i sprdao se sa idejom "evropskih standarda", odlično zna da bi se takvo "slavlje" na ulici završilo velikim obračunom u koji on ne sme da uđe.

O mogućnostima da vojska i policija budu, kao i u nekim ranijim diktaturama, zloupotrebljeni, izjasnio se na jednom skorašnjem protestu u i predstavnik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić koji je rekao da će "...srpska vojska i policija uvek biti uz narod a ne uz kriminalce i lopove", ističući da su oni garant bezbednosti Srbije i da će tako uvek biti.

"Mi pokazujemo da ne postoje dve Srbije, već jedna Srbija" rekao je Antić i dodao da ih aktuelna vlast optužuje da su strani plaćenici. To je javno učinio Aleksandar Vučić lično, kad je doveo na svoj miting bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera na dan kada su stradali pripadnici vojske i policije. Šta je Vučić uradio od vojske govori i podatak da je Vojsku Srbije samo u prošloj godini napustilo 1.600 ljudi, i to u trenutku kada su bili najpotrebniji.

Koliko ih Vučić ponižava, pokazuje i njegov poziv pripadnicima VS, da učestvuju u akciji "Očistimo Srbiju". Vojni sindikat mu je adekvatno odgovorio na ovu provokaciju saopštenjem: "...Pristaćemo na to, samo obezbedite dovoljan broj kontejnera jer u Srbiji ima mnogo smeća!"

Snimatelj portala Srbin.info, koji prati proteste protiv diktature, uočio je i veću grupu arapskih migranata koji su nosili transparente sa natpisom "Vučiću puko' si", "Vučiću, gotov si" i slično, što su neki od njih objasnili činjenicom da ih srpski vlastodržac nagovara da ostanu u Srbiji, da ih je izolovao pa ne mogu ni napred ni nazad, te da ih pljačka i manipuliše u političke svrhe.

Pravi smisao obračuna sa odlazećim Diktatorom, treba tražiti u 25 godina dugom stranačkom nasilju, koje je kulminiralo upravo sa politikom "presvučenih radikala" na čijem čelu se nalazi opasan bolesnik koji, nakon višegodišnje promocije mržnje, prostakluka, ponižavanja institucija i političkih protivnika, uzima sebi slobodu da baš on bude "lučnoša demokratije" i onaj koji će Srbiju odvesti u obećani raj.

Konačno, njegov poznati govor mržnje koji je sada preusmerio na svakog građanina Srbije (gde ih javno i pred stranim državnicima sve kolektivno zove neradnicima, nesposobnim za školu, preduzetništvo i uopšte za život) dovoljan je da se narod podigne ustanak i da ga skloni u jednom jedinom jurišu. Taj trenutak nije teško zamisliti i veoma je blizu.

A 1. "...Da zveri odu sa vlasti"

Jedan od nekadašnjih vođa protesta protiv Slobodana Miloševića, "veteran uličnih pobuna", Bogoljub Arsenijević Maki, nedavno je povodom nasilja Vučićevog režima i novih uličnih protesta, rekao:"...I ja sam u vremenu Miloševićeve diktature reagovao na nju kao i većina obespravljenih učesnika, na jedini mogući način. Pobunom protiv čoveka koji je sa svojim krvavim, do guše, satrapima, vodio i izgubio sve ratove na ovim prostorima, zatvarajući nas u logor iz kojeg se još oslobađamo. Da se tada, na taj način, njegova vladavina devastiranjem Srbije i stanovništva nije zaustavila, pitam, na šta bi danas ličila? Tokom trinaestogodišnje provincijske svesti, on i sadašnji vlastodršci, tada na čelu sa amorfnim jednoćelijskim organizmom Šešeljom, dovode Srbiju u debelo crevo sveta. U nepojmljivo ponižavajućoj bedi građanstva, nasilno u smrt odvode našu decu na ratišta, uzrokuju bombardovanje, zatvaranje svih granica i... konačno, nepriznavanje izborne volje građana da te zveri mirno odu sa vlasti. Pa šta je narod drugo mogao da bi promenio svoj život nabolje, sem da tu nakaznu silu samoorganizovanjem sruši, i pokuša da živi normalnije..."