(P)likovi

Kad ozvaniče odluku o izlasku na izbore, prestaće da postoje kao opozicija Vučiću i postaće opozicija građanima

Opozicija se sapliće i pre startne pozicije

Za pet meseci Beograd će biti oslobođen od naprednjaka i vraćen Beograđanima. Dragan Đilas takav optimizam zasniva na proceni da je dovoljno da na izbore izađe 900.000 glasača, pa da dođe do smene vlasti u glavnom gradu. Ako se to ne desi, ako opozicija ne pobedi u Beogradu ili ne osvoji minimum 22 odsto glasova na republičkim, Đilas će napustiti politiku, ostali lideri opozicionih stranaka će smisliti opravdanje za neuspeh, a Aleksandar Vučić će dobiti još četiri godine da uništava celu Srbiju, naročito Beograd. Kad se to desi, neće biti važno ko je kriv, ko je i po kojoj ceni odustao od bojkota, kao oblika borbe protiv diktature, i dao legitimitet Vučiću da završi prljavi posao i zakuca poslednje eksere u mrtvački kovčeg Srbije, zaključuje zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Beograd je duže vremena proveo pod okupacijom, nego u slobodi. Bombardovan je, spaljivan i razaran, ali ni Turci ni Nemci nisu mu naneli toliku štetu kao vlast Srpske napredne stranke. Aleksandar Vučić i njegovi varvari rasturili su grad, oteli su sve što im se svidelo i uništili ostalo. Za šest godina vladavine trajno su promenili izgled grada i način života građana. Posle svega, ne nameravaju da se zaustave, da prekinu pljačkaški pohod na javnu i privatnu imovinu.

U normalnim okolnostima, građani bi odavno ustali u odbranu prava na normalan život. U uslovima koje kreira Vučić nema ni tragova normalnosti. Lažima, prevarama i nasiljem, Vučić je privatizovao Beograd i pretvorio ga u koncentracioni logor. Kao što je uvek bilo, logoraši nemaju pravo da demokratski, na slobodnim izborima, odlučuju ko će upravljati njihovim sudbinama. To pravo neće imati ni Beograđani, kao ni ostali građani Srbije, na izborima koji su predviđeni za prvu nedelju sledećeg aprila.

Suprotno realnom stanju i zdravom razumu, u nedostatku snage, hrabrosti i mudrosti za bolja rešenja, opozicione stranke pristaju da učestvuju na Vučićevim lažnim izborima. Rezon je jednostavan, zasniva se na ličnim i stranačkim finansijskim interesima. Bez sponzora, medija i prostora za delovanje, opozicione stranke ne mogu da opstanu. Jedinu šansu za preživljavanje vide u tome da priđu budžetskim jaslama. Za taj novac, kojim će sačuvati ostatke stranačke infrastrukture, Vučiću će prodati novi mandat i legitimitet za postupke, kojima će dokrajčiti Srbiju.

U borbi za opstanak na političkoj sceni lideri opozicionih stranaka, namerno ili slučajno, previđaju činjenicu da ni Vučić ne bi mogao podneti još jedan bojkot izbora. Opozicija je propustila priliku da materijalizuje uspeh bojkota prošlogodišnjeg izbornog igrokaza. Umesto konkretnih akcija, lideri "prave opozicije" zadovoljili su se čekanjem na pomoć evropskih posrednika u pregovorima s Vučićem. Rezultat je poznat.

Međutim, kroz to vreme u Evropskoj uniji je došlo do promena koje ne idu u korist Vučiću. Naprotiv, njegova mentorka Angela Merkel je otišla u penziju. Više nema njenog autoriteta, iza koga je Vučić godinama skrivao svoj kriminal i korupciju, kršenje Ustava, gaženje ljudskih prava, gašenje slobode medija i demokratskih procesa. Bez Merkelove, u Briselu više niko ne bi mogao i hteo da brani Vučića od činjenice da je zaveo diktaturu.

Sve to znaju svi lideri opozicionih stranaka. Ipak, spremni su da rizikuju budućnost države i naroda ne bi li se prikačili na budžet.

- Kakvi izborni uslovi? Nema ih! Demokratija u Srbiji je ubijena i ne može oživeti milošću ubice. Demokratiju je ubio režim Aleksandra Vučića tako što krši sve zakone, uništava sve institucije i organizuje pljačku i korupciju. Ne može se opet uvesti demokratija u dogovoru s takvim ljudima. Vrlo jasno smo rekli da imamo dva osnovna uslova da bi izbori bili iole slobodni. Prvi se odnosi na Javni servis i mogućnost da tamo dođu i govore predstavnici opozicije, kao i ostali ljudi koji znaju šta se danas događa u Srbiji. Drugi zahtev je bio da se zaustavi pritisak na zaposlene u javnim preduzećima. Nerealno je očekivati od onih, koji su napravili takav sistem, da se odreknu svega toga i omoguće slobodne izbore. Na samo malo fer i poštenim izborima, uz malo slobode medija i smanjenje pritiska na ljude kako da glasaju, ovaj režim nema nikakvu šansu da pobedi. U normalnim uslovima, SNS bi možda prešla cenzus, ali to bi bio njen maksimum - tvrdi Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde.

Iako zna da ne postoje izborni uslovi i da se to neće promeniti, Đilas očekuje pobedu opozicije u Beogradu. Nadu temelji na analizi prethodnih gradskih izbora, rezultatima istraživanja i strategiji s kojom će opozicija voditi kampanju i izaći pred birače.

- Ne postoji šansa da SNS pobedi na predstojećim izborima u Beogradu. Ljudi govore o Beogradu kao o velikoj šansi opozicije, a već je sve jasno. Ako na izbore u glavnom gradu izađe 900.000 ljudi Vučić, Vesić i Šapić nemaju nikakve šanse za pobedu. Za pet meseci, u aprilu sledeće godine, vratićemo Beograd Beograđanima - kaže predsednik SSP-a.

Unazad nekoliko meseci, Đilas je tri puta objavljivao podatke iz istraživanja, koja su pravljena za potrebe njegove stranke. Uz mala odstupanja, rezultati su pokazivali da su beogradski glasači podeljeni u tri podjednake grupe. Trećina je jasno opredeljena za Vučića, trećina za opoziciju, a trećina još nije odlučila za koga će glasati ili to ne želi da kaže. Anketa, čije rezultate je nedavno objavio istraživačko-izdavački centar Demostat, pokazuje da opozicija ima još veće šanse za pobedu na izborima.

Među opredeljnim ispitanicima 45 odsto podržava SNS i SPS, a 55 odsto opozicione stranke. Po mišljenju Beograđana, kako navode istraživači Demostata, šanse opozicije su u udruživanju i to "pre u širokoj društvenoj koaliciji, nego u koaliciji političkih stranaka, iako obe opcije imaju nadpolovičnu većinu". Te procene drže se i Đilas i Jeremić.

- Narodna stranka želi da se što pre postigne dogovor opozicije. U slučaju izlaska na izbore, verujem da to treba da se dogodi u što je širem mogućem frontu. Nećemo kao stranka licitirati imenima, nemamo nijedan ultimativni zahtev. Ovo nije trenutak za taktiziranje i zakulisne radnje, imamo ogromnu odgovornost prema građanima, a vreme ubrzano teče. Apelujem na sve one koji iskreno žele promene u Srbiji da potisnu svoje lične, partijske i druge partikularne interese, u cilju hitnog postizanja dogovora - smatra Jeremić.

- Stranka slobode i pravde se zalaže da opozicija izađe na jednoj listi na izborima u Beogradu. Za to sam se zalagao i pre tri i po godine, ali tada nije bilo razumevanja za takvu ideju. Zalažem se, naravno, i sada, jer to garantuje pobedu - kaže Đilas.

Lepo je što Đilas i Jeremić bilduju optimizam, narodu treba ohrabrenje i nada u moguću pobedu nad monstruoznim sistemom koji je napravio Vučić. Međutim, nije pametno upuštati se u izbornu avanturu samo na osnovu nade u pobedu i anketa, posebno kad su Demostatove. Teško je poverovati u dobre namere i profesionalizam Zorana Panovića, programskog direktora Demostata, koji je redovni gost na Vučićevim koktelima, a u Radio-televiziji Srbije i Televiziji Vojvodine, kao član Upravnog odbora, uzima mesečnu apanažu od 240.000 dinara.

Ne bi bilo iznenađenje da su se Panović i Vučić, uz ćevape i vino, dogovorili da plasiraju ovakve rezultate istraživanja kako bi stimulisali "pravu opoziciju" da izađe na izbore. Za građane još veći problem predstavlja to što opozicioni lideri pristaju na ovu igru. Učešćem u Vučićevoj izbornoj predstavi sigurno će dobiti poslaničke i odborničke mandate, obezbediti finansiranje stranaka, a, ako ne pobede, anketa Demostata poslužiće im kao alibi - eto, istraživanja su pokazivala da imamo šansu, morali smo da pokušamo da oslobodimo Beograd, šteta što nismo uspeli. Posle toga, i opozicija na broju, a Vučić sit, niko neće moći da mu prigovara na jednostranačkom parlamentu i gušenju demokratije.

Svi Beograđani, kao i Đilas, Jeremić i Lutovac, svi znaju da je poslednji čas za oslobođenje od naprednjačkih kriminalaca i varvara. Bratije Vučić i Mali oteli su sve što su mogli, a mogli su mnogo. Preko "Al Dahre", registrovane u Irigu, uz pomoć Vojina Lazarevića, braća Vučić su organizovali privatizaciju Poljoprivrednog kombinata "Beograd". Fantomska firma "Al Dahra" je, za samo 105 miliona evra, kupovinom PKB-a dobila zemljište od 300.000 hektara, koliko ima ceo Beograd. Sad država od Vučićeve firme iz Iriga po desetostruko većoj ceni otkupljuje parcele PKB-a preko kojih će praviti nepotreban i neisplativ auto-put prema Zrenjaninu. Nijedan prevarant se nikada nije setio da tri puta opljačka budžet preko iste žrtve, to je uspelo samo Vučiću. Njemu je uspelo i da, opet novcem građana, uz posredstvo Srđana Milovanovića iz "Kopernikusa" kupi beogradski buvljak, na kome će podići novo stambeno naselje.

Siniši Malom je uspelo da preko nekoliko povezanih kompanija, registrovanih na imena saradnika, po bagatelnoj ceni kupi "Beograđanku" i zgradu BIGZ-a.

Taj tandem, Vučić - Mali, najodgovorniji je za otimačinu sto hektara savske obale, ekskluzivnog građevinskog zemljišta, koje je poklonjeno arapskoj kompaniji "Igl Hils". U okviru projekta "Beograd na vodi" podignuto je nekoliko impresivnih zgrada, prodato je ne zna se koliko stanova, a sve pod velom tajne. Zajednička firma, čiji osnivači su lažni investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republika Srbija, prema zvaničnim podacima posluje s gubicima. Nije poznato ni koliko kvadrata poslovnog i stambenog prostora je prodato, ni po kojoj ceni, kao ni ko je uzeo novac. Srbija će podatke o tom pranju novca saznati kad američki FBI objavi rezultate istrage kriminalnog i korupcionaškog projekta "Beograd na vodi". U tom kontekstu, povodom pranja novca stečenog najtežim krivičnim delima, treba pomenuti i ostale neimarske poduhvate u Beogradu, preko kojih se godišnje obrne milijarda evra na izgradnji "nekretnina od kokaina".

Kako raste apetit naprednjačkih lopova vidi se i na primeru misteriozne izgradnje metroa. U kampanji pred lokalne izbore 2014. godine Srpska napredna stranka je tvrdila da će Beograd platiti 1,8 milijardi evra izgradnju metroa. Četiri godine kasnije cena je, za istu trasu, skočila na 4,2 milijarde evra, da bi nedavno, po objavljivanju da je postignut sporazum s francuskim i kineskim partnerima koji će obaviti taj posao, bilo otkriveno da će metro koštati 6,2 milijarde evra. Da se ne govori o tome da će metro, ako bude izgrađen po naprednjačkom planu, ugroziti vodoizvorište na Makišu i da će proći kroz "Beograd na vodi", ali ne i kroz gusto naseljena mesta i saobraćajna čvorišta kao što su železnička i autobuska stanica. Svaki detalj tog projekta pokazuje da on nije osmišljen zbog građana, nego zbog provizija koje će uzeti Vučić i bratija s vlasti.

Magazin Tabloid je 2017. godine objavio ugovor koji je gradska vlast tada sklopila s francuskom kompanijom "Suez". Grad Beograd će u sledećih 30 godina isplatiti 38.278.900.000 evra, odnosno 1.148.000.000 evra godišnje za projekat spalionice otpada u Vinči. Isti projekat, u vreme prethodne gradske vlasti, trebalo je da košta devetostruko manje, 180 miliona evra godišnje. Gradski budžet je tim ugovorom brutalno očerupan, i to na najprimitivniji način, naduvavanjem cena. Direktoru projekta određena je plata od 42.000 evra. Menadžer lokacije dobijaće 30.000 evra mesečno, a daktilografi 3.200 evra. Sve o trošku Beograđana.

Tu nije kraj naprednjačke alavosti. Skupština grada Beograda priprema rebalans budžeta u kome će se naći i Aneks 3 Ugovora o spalionici u Vinči. Aneks 3 predviđa proširenje deponije i dodatno povećanje cene za još 8,5 miliona evra. Sporna kombinacija je napravljena tako da Vlada Srbije prebacio 8,5 miliona evra Beogradu, koji će taj novac uplatiti preduzeću "Beo čista energija", koje je za izvođača radova izabrala firmu "Nukleus", čiji zvanični vlasnik je lazarevački naprednjak Vladimir Jeftić, a nezvanični Zvonko Veselinović. "Nukleus" i firma "Inkop", čiji su vlasnici Veselinović i njegov kum Milan Radoičić imaju zajednički udeo u vlasništvu preduzeća "Granit peščar", koja u Beogradu već godinama dobija poslove na rekonstrukciji ulica.

Gradska kasa je postala krava muzara za naprednjačke kriminogene tajkune poput Zvonka Veselinovića. Novac, koji se odlio u njihove džepove, moraće da vraćaju Beograđani. Iza Đilasa, kad je smenjen s mesta gradonačelnika Beograda, ostao je dug od 400 miliona evra. Danas Beograd duguje 1,4 miliarde evra. Pritom, iz republičkog budžeta je prebačeno 6,7 milijardi dinara vanrednog transfera Beogradu, što se ranije nije dešavalo.

Stranka slobode i pravde, kao i ostale opozicione organizacije, još nije zvanično objavila odluku da učestvuje na izborima, ali njena predizborna kampanja uveliko traje. U opljačkanom i rasturenom Beogradu kampanju SSP-a predvodi Mila Popović, predsednica Gradskog odbora.

- Jedna od prvih mera, nakon smene ove vlasti, biće raskid štetnog ugovora za spalionicu u Vinči, čime će se i obaveze Grada automatski umanjiti i svesti na razuman nivo. Dosta je Beogradu Vesića i nezavršenih objekata, razrušenih ulica, lošeg života. Važno je da Beograd vratimo Beograđanima. Mi slušamo građane, radimo kako bi oni želeli, a oni žele jedinstvenu opoziciju. Zato s kolegama iz opozicije razgovaramo s Beograđanima o izborima, zašto su važni, kako izaći na njih i, još važnije, kako pobediti - kaže Mila Popović.

Predstavnici opozicije ukazuju na probleme u Beogradu kao što je nedostatak parking mesta na Vračaru, gde je SNS u prošloj kampanji obećala četiri podzemne garaže. Lažna obećanja te vrste su data i u Lazarevcu. U pet voždovačkih naselja još nisu isušena i sanirana fekalna jezera. Na levoj obali Dunava, u opštini Palilula, u Borči, Ovči i Krnjači nema ni kanalizacije, iako je lično Vučić obećao da će biti završena do kraja 2019. godine. Borča ima 70.000 stanovnika, a nema nijednu srednju školu. U svim gradskim opštinama postoji isti problem sa zagađenjem vazduha i životne sredine. U Beogradu godišnje umre 7.000 ljudi od posledica zagađenja, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne mari, ruga se i mrtvim i još živim žrtvama naprednjačkih zločina, kaže da su građani razmaženi "kao da su do juče imali vazduh kao na Pančićevom vrhu", pa sad zakeraju.

Uništavanje Beograda i ne čudi kad se zna kakvi naprednjački kadrovi upravljaju opštinama. Ne zna se ko je veći reprezent kriminala i korupcije, od Aleksandra Šapića, predsednika opštine Novi Beograd, preko hapšenog i pritvorenog limara Aleksandra Jovičića, koji je s mesta predsednika opštine Palilula smenjen tek kad mu je stavljena nanogica, pa do Dragana Pantelića, gospodara Grocke.

Pantelićeva firma PDM duguje 27 miliona evra, od čega 5,6 miliona evra saradnicima i lokalnim poljoprivrednicima, kojima godinama ne plaća proizvode. U škripcu, Pantelić nije smislio način kako da pošteno zaradi i vrati dugove, ali jeste kako da dodatno ojadi poverioce. Komšijama, seljacima od kojih uzima robu, ponudio je kombinaciju u kojoj bi mu otpisali 20 odsto dugova, a ostalo bi im bilo isplaćeno u 36 rata, naravno bez kamate. U praksi to izgleda ovako - seljak koji mu preda voće vredno 500.000 dinara treba da mu oprosti 100.000, a ostatak da čeka do 2026. godine.

Uzalud se trude opozicionari, nije moguće nabrojati sve naprednjačke pljačke i prevare. Takođe, nije moguće očekivati da će građani na osnovu toga doneti odluku da glasaju za opoziciju. Stoput prevareni ljudi traže mnogo više od kritike tuđih postupaka i obećanja da će biti bolje jednog dana, posle promene vlasti. Opljačkani i poniženi ljudi traže akciju, žele da stanu uz onoga ko je spreman da se bori za opšte interese i po cenu lične žrtve. Dok balansiraju na ivici egzistencije, građani nemaju snage, volje i živaca da se bave temama koje nameće opozicija - da li treba napraviti jedinstvenu izbornu listu, u koliko kolona da se izađe, koja stranka će dobiti koliko poslaničkih i odborničkih mesta... Za opozicione stranke je upravo to najbitnije.

Priča o zajedničkom nastupu opozicije je završena, postoji još samo u jutarnjim emisijama na N1. Dobrica Veselinović, Nebojša Zelenović i Ćuta Jovanović su, kao što je bilo očekivano, krenuli svojim putem, bez Đilasa, Jeremića i Lutovca. Veselinoviću se svidela ideja da postane gradonačelnik Beograda, pa se nada da će grupacija oko Ne davimo Beograd postati jezičak na vagi, kako bi mogao da ucenjuje potencijalne partnere u vlasti. Iako Mila Popović predvodi kampanju u glavnom gradu, Đilas traži atraktivnijeg nosioca liste SSP-a. Odustao je od ideje da za gradonačelnicu kandiduje televizijsku voditeljku Radu Đurić, sad mu se čini da bi bolji rezultat ostvario s glumcem Tihomirom Stanićem. Ako Đilas dobije priliku da bira kandidata za gradonačelnika Beograda, Jeremić će ponuditi kandidata na predsedničkim izborima. Mimo Jeremićevog znanja i volje, mediji su za tu ulogu prozvali potpredsednika Narodne stranke Zdravka Ponoša. Posle serije kadrovskih gubitaka - Narodnu stranku su napustili advokati Borivoje Borović i Vladimir Vučinić, ekonomista Vladimir Kovačević i bivši sportista Danilo Ikodinović - Jeremiću ne bi odgovaralo da Ponoša potroši na izborima u kojima nema šanse za uspeh. Da čorba bude gušća, nezadovoljni su i članovi tzv. Skupštine slobodne Srbije, koji su očekivali da neki intelektualac iz njihovog udruženja, kao nestranački kandidat dobije šansu da se oproba na predsedničkim izborima.

Pored toga, opozicioni lideri se iscrpljuju raspravama oko podele plena. Pod pretpostavkom da će grupa "prave opozicije" osvojiti 70 poslaničkih mandata, Đilas za SSP traži 28, a Jeremiću i Lutovcu nudi po 18 mandata, dok će ostatak dobiti kandidati PSG i Pokreta za preokret.

S druge strane, Vučić nema muke pri izboru kandidata za sve liste. Umesto njega, muče se njegovi saradnici, kojima je davao lažna obećanja. Aleksandra Šapića je zaveo pričom o tome da će biti gradonačelnik Beograda, a sad to mesto nudi dr Mariji Zdravković, direktorki KBC Bežanijska kosa. Naravno, neće biti iznenađenje ako i nju prevari, sklon je tome.

Opozicija se sapliće i pre nego što je zauzela predizborne startne pozicije, a nada se pobedi nad monstruoznim sistemom koji je napravio Aleksandar Vučić. Za razliku od opozicionara, koji se bore za deo budžetskog kolača, Vučić na izborima brani svoju slobodu, goli život i ludu glavu. Da bi to sačuvao, uložiće sve što može, a raspolaže neograničenim finansijskim resursima, strogo kontrolisanim medijima, batinaškim odredima, kriminalizovanim delovima policije i pravosuđa, pa i vetrom u leđa, koji mu duvaju strani centri moći. Vučiću neće biti problem da podmiti ili uceni glasače zaposlene u javnom sektoru i privatnim firmama čiji vlasnici su takođe pod pritiskom. Naprednjački kriminalci u civilu i policijskim uniformama združenim snagama će zlostavljati opozicione glasače i kontrolore na biračkim mestima. Režimski mediji će satanizovati sve kandidate opozicionih stranaka. Naposletku, Vučić će lažirati rezultate izbora, niko ne može da ga spreči da ukrade onoliko glasova koliko mu bude potrebno.

Vučić neće pasti na izborima. Đilas bi obećanje o oslobođenju Beograda od naprednjačke vlasti za pet meseci mogao da ispuni samo bojkotom, i to aktivnim, na ulici, s narodom. Nažalost, Đilas, Jeremić i Lutovac su mnogo bliže izlasku na Vučićeve lažne izbore. Kad ozvaniče tu odluku, prestaće da postoje kao opozicija Vučiću i postaće opozicija građanima.

antrfile

Račun bez krčmara

Rezultati istraživanja Demostata pokazuju da bi za SNS i SPS, kao i za opoziciju glasalo po 31 odsto ispitanika, koji su se već opredelili. Najviše njih, 14 odsto, podržava grupaciju u kojoj se nalaze Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana. Sedam odsto anketiranih Beograđana je navelo da će glasati za grupu u kojoj se nalaze Ne davimo Beograd, stranka Nebojše Zelenović i ekološki pokreti koje predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta. Demokratska stranka Srbije, Pokret za obnovu kraljevine Srbije i pokret Dosta je bilo osvojili bi tri odsto, a Dveri i Zavetnici dva odsto glasova.

Nekoliko dana posle Demostata, rezultate istraživanja je objavila i agencija Faktor plus. Prema tim podacima, SNS bi na parlamentarnim izborima osvojila 58,3 odsto glasova, a SPS 9,4. Među opozicionim strankama najviše bi uzela SSP 5,4 odsto, koalicija DSS-POKS 4,3, a Dosta je bilo 3,4. Zavetnici i Narodna stranka bi ostali ispod cenzusa sa 2,9, odnosno 2,7 odsto. Demokratska stranka je trenutno na 1,9 odsto, Dveri 1,5, a SRS na 1,4 odsto. U Beogradu bi SNS osvojila 44,3 odsto glasova, SSP 9,7 odsto, SPS sedam, a inicijativa Ne davimo Beograd 6,4 odsto glasova. U Beogradu bi cenzus prešli pokret Dosta je bilo i koalicija DSS-POKS.