Plikovi

Naprednjački kartel se raspada, Vučić u panici

Pacov protiv pacova

Aleksandar Vučić je shvatio da tone njegov političko-mafijaški brod. U očajanju, na sva usta kuka kako nezahvalni „pacovi napuštaju brod", a on im je omogućio da steknu ogromnu imovinu, stanove u „Beogradu na vodi", jahte u jadranskim marinama, vile u inostranstvu... Od visokih funkcionera, koji su nedavno napustili SNS (Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz i Stanislava Pak), Vučiću veće probleme zadaju Aleksandar Šapić, Bogoljub Karić i Emir Kusturica. Šapić koristi funkciju gradonačelnika Beograda za obračun sa Vučiću najbitnijim saradnicima Sinišom Malim i Goranom Vesićem. Karić je zavrnuo slavinu, a Kusturica na filozofskom, sociološkom i kulturološkom nivou demaskira pogubne posledice decenijske vladavine naprednjačkog kartela. O uzrocima ubrzanog rasula u SNS-u piše zamenik glavnog i odgovornog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Gusarski brod tone, a kapetan Aleksandar Vučić cvili i kukumavči, svestan da će završiti na dnu. Strah mu je opravdan. Gde god se osvrne, vidi jasne signale da je došao kraj njegovoj diktaturi.

Tekst u Njujork Tajmsu, pod naslovom "Vučić i gangsteri", najavio je promenu stava zapadnih centara moći prema vođi naprednjačkog kartela. Navode iz tog teksta, koji američke diplomate nazivaju izveštajem, prenose i dopunjuju nemački, austrijski, francuski i ostali evropski mediji. Uzalud američki ambasador Kristofer Hil samostalno, za ličnu korist, nastavlja da amortizuje kritiku iz Vašingtona. Uzalud i Hilov kolega, ruski ambasador, Aleksandar Bocan Harčenko, podržava Vučića. Politički vrh u Moskvi, kao i njihovi mediji, objavljuju istinu o Harčenkovom sponzoru Vučiću, koga optužuju za uvođenje "tihih sankcija" Rusiji i prodaju oružja Ukrajini. I Kinezi se distanciraju od svog najizdašnijeg komitenta na evropskom kontinentu. Od "čeličnog prijateljstva" ostali su samo "čelični zahtevi" da Srbija ne kasni sa otplatom prispelih rata za kredite. Kinezi ne pristaju na reprogram dugova, već insistiraju da im Srbija do kraja godine plati ukupno oko tri milijarde evra. Kineska ambasadorka Čen Bo pre svakog sastanka s Vučićem uzima po dva bromazepama, a to mora da radi i on.

Kao što ne može da izgladi odnose s predstavnicima najmoćnijih zemalja sveta, kojima je dosta njegovog zavlačenja, laži i prevara, Vučić ne može da reši ni unutarstranačke probleme.

Posle Zorane Mihajlović, Srpsku naprednu stranku su nedavno napustili članovi Glavnog odbora Dragan Šormaz i Stanislava Pak. Opozicioni deo javnosti obradovale su vesti o tim dešavanjima u kartelu. "Otpadnici" ipak nisu naneli neku ozbiljniju štetu Vučiću i SNS-u. U retkim medijskim istupima dali su tanka i neuverljiva objašnjenja razloga zbog kojih su se odlučili na distanciranje od stranke na vlasti. Samo je Pak iznela konkretne primere Vučićevog despotizma i poltronske poslušnosti podanika iz naprednjačke nomenklature. Vučić se nije mnogo uznemirio zbog toga.

- Šormaz je tražio da bude postavljen na mesto državnog sekretara. Rekao sam mu da ćemo videti, razgovaraćemo. Kad ste poslednji put videli Stanislavu Pak? Ona je ostala da radi u Predsedništvu Srbije, eto tako... Za Zoranu Mihajlović svi su znali da će napustiti stranku čim ostane bez ministarskog mesta. Uvek vas prvo napuste oni kojima mnogo učinite u životu. Niko od njih mi nije prijatelj. Imam malo dobrih prijatelja i nikad me neće napustiti. I da se to desi, neće mi biti teško da preživim. Uvek sam se uzdao samo u svoju porodicu i u sebe - rekao je Vučić u intervjuu Televiziji Pink.

Kad su isključene kamere, Vučić mnogo žešće napada Zoranu Mihajlović, koju percipira kao mogući politički, a i pravosudni problem. Za razliku od ostalih naprednjačkih funkcionera koji su napustili stranku, Mihajlovićka je deset godina provela u različitim ministarskim foteljama, uvek u bogatim i značajnim resorima. Kao polisu osiguranja, prikupila je dokaze brojnih kriminalnih i korupcionaških afera iz sektora građevinarstva i energetike. Mihajlovićka ima bolji uvid u sve sporne poslove nego Vučić. Zato Vučić ne sme da je napadne otvoreno, već pribegava šaptačkim diverzijama. U jednoj od tih priča - koje on plasira svom okruženju, a za koje se ne može utvrditi koliko su zasnovane na intrigama, a koliko na činjenicama - Vučić tvrdi da će pokret, koji osniva Zorana Mihajlović, finansirati Slaviša Kokeza. Iako se i Kokeza distancirao od Vučića, pa i od Srbije, malo ko veruje da bi Mihajlovićka htela da sarađuje s njim, čak i kad bi se on zaista ponudio da joj sponzoriše političku organizaciju.

Za Vučića mnogo krupniji problem predstavlja Aleksandar Šapić. Potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Beograda uspeo je da raskine ugovor sa turskom kompanijom Kentkart, koja je 13 godina naplaćivala javni prevoz u glavnom gradu. Iako su iza te firme stajali Dragan Đilas, Nenad Kovač i, naravno, Sava Terzić, Šapić je udario i na ljude iz Vučićevog okruženja. Bez obzira na lavinu medijskih optužbi koja se na njega sručila i iz vlasti i iz opozicije, Gradska skupština je raskinula ugovor s Kentkartom. Šapić nije stao na tome. Naprotiv, kao što sam ističe, udario je u osinje gnezdo. Udario je, osim u Đilasa, i u Sinišu Malog i Gorana Vesića.

Šapić je od Predraga Lukića, gradskog sekretara za javni prevoz, zahtevao da podnese krivičnu prijavu protiv Đilasa, Malog i Vesića zbog spornog ugovora sa Bus Plusom, odnosno Kentkardom. Lukić nije izdržao pritisak. Bez snage i želje da se zameri trojici Vučićevih bliskih saradnika, odlučio je da podnese ostavku na mesto sekretara za javni prevoz. Lukić je odbio da medijima objasni razloge za ostavku. Umesto njega, to je uradio Šapić.

- Ja sam predložio Predraga Lukića za gradskog sekretara za javni prevoz. Nisam bio baš prezadovoljan njegovim radom. On je fin, pošten čovek, ali broj obrtaja na koji je navikao nije bio onoliki koliki bi mene zadovoljio. Sistem koji mi imamo zahteva da se radi na 3-4 hiljade obrtaja, nekad i na sedam hiljada, a on radi na jednu-dve hiljade obrtaja. On ima taj vojvođanski ritam: sve mirno, tiho i polako, za sve ima vremena. Možda nije mogao da prebaci na viši nivo obrtaja. Nemam nikakvih problema s njim, bar ja ne znam za njih. Koga nema, bez njega se mora. Došao sam na mesto gradonačelnika da nešto ostavim iza sebe. Ko ne bude mogao da me prati, mora da ode. Šta da radimo... - rekao je Šapić.

Epizoda s Lukićem pokazala je da će Šapić nastaviti da udara po džepu ljude od najvećeg Vučićevog poverenja. To je loša vest za Vučića, Đilasa, Malog i Vesića, ali i za Šapića, koji je shvatio da oko sebe nema saradnike u koje može da se pouzda, koji bi ga pratili i u neprijatnim akcijama, kao što je udar na osinjak oko Kentkarta. No, Šapić ipak ima razloga za zadovoljstvo. Ma koliko to zvučalo morbidno, on je najviše politički profitirao od protesta protiv nasilja, koji su počeli 8. maja u Beogradu. Snimci mase od stotinak hiljada ljudi koji više ne žele da tolerišu nasilje, koje generišu Vučić i naprednjaci, na najdirektniji način pokazuju da Srpska napredna stranka nema šanse za pobedu na sledećim beogradskim izborima, bez obzira kad oni bili održani i pod kakvim uslovima. Verovatno ni Šapić ne može da spreči poraz SNS-a, ako ostane u toj stranci, ali ako je napusti, kao što se najavljuje, Vučić će sigurno izgubiti Beograd.

Vučić je izgubio i izdašnog sponzora Bogoljuba Karića. Iako su neko vreme sarađivali u ratnoj vladi crno-crvene koalicije Slobodana Miloševića, Mire Marković i Vojislava Šešelja, Vučićev i Karićev odnos je obeležen dugotrajnim i žestokim sukobima. Kad je ušao u politiku, Karić je dokazao da ima izuzetan talenat za greške. Gde god se pojavila neka nagazna mina, Bogoljub je na nju, sav veseo, skočio. Na predsedničkim izborima 2004. godine, nakon što je u prvom krugu osvojio više od 600.000 glasova, Karić je pozvao svoje glasače da podrže Borisa Tadića. U znak zahvalnosti, Tadić nije prstom mrdnuo kad su Mlađan Dinkić i Vojislav Koštunica pokrenuli hajku na njega, koja je završena otimačinom Mobtela. Karićev Pokret Snaga Srbije kasnije je ušao u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, kojoj je obezbedio kadrove, logistiku i dobar deo finansija. Na kraju, investicija se isplatila, ali ne Kariću, nego Tomislavu Nikoliću i Vučiću. Posle deset godina u izgnanstvu, Bogoljub se vratio u Srbiju tek nakon što je krivična prijava za zloupotrebe u Mobtelu otišla u apsolutno zastarevanje. U zastarevanje je otišao i Bogoljub. Kao strano telo u Vučićevom okruženju, punom tajkuna i sličnih kriminalaca, nije dobio priliku ni za kakav biznis u Srbiji. Zato ne čudi što je, kao i stotine hiljada građana, shvatio da beogradski protesti najavljuju početak kraja Vučićeve vladavine.

Pošto se sto puta opekao, Karić nije hteo da baš otvoreno podrži proteste. Zadovoljio se time što je na Tviteru podelio objavu estradne zvezde Seke Aleksić. I to je bilo dovoljno Vučiću da upotrebi sve svoje tupo oruđe za napad.

- Tajkun Bogoljub Karić, čovek koji se sve do pre neki dan javno kleo u predsednika i državu, izdao je i Aleksandra Vučića! Karić, koji je svojevremeno izdao i Miloševića, Karić koji je izdao i one sa kojima je posle Petog oktobra lopovisao po Srbiji, rešio je sada da okrene leđa i ovoj vlasti! Najgori od najgorih nitkova Bogoljub Karić je na Tviteru podržao pevačicu Seku Aleksić, koja je prethodno objavila sliku sa protesta hejterske opozicije. On je "lajkovao" objavu dotične pevačice i napisao: "Seka kraljica"!?! Sve je, dakle, sada jasno. A kome možda još nije, valja ga podsetiti da je Karić protest hejterske opozicije podržao baš na dan kada su to učinili i šiptarski ekstremisti iz Prištine. Ili se valja prisetiti da je Karić ne tako davno javno govorio da mu je Vučić spasio život i da mu kao "spasiocu" redovno pali sveću i moli se za njegovo zdravlje!?! Za bolje razumevanje ove priče valja znati i da je pokojni Slobodan Milošević jednom rekao da je oko njega, dok je bio na vlasti, bilo mnogo loših ljudi, ali je najgori od svih Bogoljub Karić - navodi se u tekstu pod naslovom "Bednik bedni - Bogoljub Karić izdao i Vučića" u kome je Dragan J. Vučićević napisao ono što Vučić misli.

Gde je Vučićević stao, Vučić je nastavio.

- Slobodan Milošević mi je rekao: "Vučiću, da znaš, kad god pomisliš bilo šta dobro o Bogoljubu Kariću, samo znaj da je reč o najgorem čoveku". Ja to stvarno ne mogu i neću da kažem. Karić je važniji od Šormaza i Zorane Mihajlović. Bio sam dva puta kod njega u kući u Minsku i jednom u Beogradu. On mi je sve rekao o sebi ovim što je lajkovao podršku protestu protiv mene. Prijatelji nismo, niti ćemo biti. Želim mu mnogo uspeha, želim sve najbolje njemu i njegovoj porodici. Sve što mogu da mu pomognem, što se tiče posla, a što je u skladu sa zakonom, uvek ću to da učinim. A, siguran sam da mu nisam ostao dužan, ne u lošem, nego u dobrom smislu. Ne dugujem mu ništa - rekao je Vučić.

Karić kao Karić, uzvratio je na svoj karakterističan način. Navikao je na progone u svakom režimu - u Miloševićevo vreme dva puta je bežao iz Srbije, u Đinđićevo jednom, kao i kasnije dok je trajala kohabitacija Tadića i Koštunice. Kao tada, tako i sada pokušava da amortizuje pritisak pohvalama na račun vladara, koji mu steže omču oko vrata. Karić je objasnio da je sporni tvit bio izraz zahvalnosti i prijateljske podrške Seki Aleksić i da to ne može da "obezvredi decenijsku bezrezervnu podršku dokazanom razvoju i napretku Srbije pod Vučićevim liderstvom".

- Uvek sam to isticao, a to radim i sada, da za predsednika imamo političkog lidera i domaćina koji je nakon dvadeset i više godina otvorio Srbiju prema svetu, probudio uspavane nacionalne potencijale, zaustavio konstantno propadanje privrede, uveo nas u partnerstva sa najuglednijim svetskim kompanijama i razvio trajna prijateljstva sa ekonomski i razvojno najuglednijim zemljama sveta - rekao je Karić.

Mogao je da kaže još mnogo toga pohvalnog, džabe mu je. Vučić mu neće poverovati. Ni oprostiti. Ko ne veruje da je Vučić zlopamtilo, neka se seti Slavka Ćuruvije, Olivera Ivanovića, Vladimira Cvijana i drugih žrtava, koje su se našli na udaru kampanje koju je predvodio šef naprednjačkog kartela. To, sigurno, zna i Karić. Zato neće biti iznenađenje ako se uskoro javi s neke bezbedne destinacije, što dalje od Ritopeka, Ade Huje, Svetogorske ulice i ostalih mesta zločina s kojima je, na izvestan način, povezan Vučić.

Neće biti iznenađenje ako se uskoro proširi lista otšelnika iz kartela. Ko god da ode, neće moći da Vučiću i SNS-u nanese štetu ni približnu onoj koju mu nanose Šapić i Karić. Šapić rovari po stranci, prisvaja kadrove, ali i glasače. Cenu autobuske karte je smanjio sa 89 na 50 dinara, podelio vaučere, besplatne udžbenike i vrtiće, kao i razne povlastice za penzionere. Sve to ulaže u vlastitu promociju, mimo Vučića. Drugu vrstu problema, ali ništa manju, Vučić ima sa Karićem. Hajka na Karića uznemirila je mnoge srpske privrednike, koji su svesni da se i sami mogu naći na takvom udaru. Takođe, ni strani centri moći, posebno oni iz Vašingtona i Londona, ne podržavaju napad na Karića.

Da muka, po Vučića, bude veća, tu je Emir Kusturica. Otkad je naprednjački kartel na vlasti, Kusturica ne samo da nije uputio nijednu kritiku na račun Vučića, nego ga je otvoreno promovisao. Profesor je i javno objasnio razloge za kolaboraciju: "Važnije mi je da obezbedim nekoliko kilometara vodovoda ili kanalizacije na Mokroj gori, nego da pričam šta mislim". To ne čudi, Profesor je na isti način koketirao sa režimom Slobodana Miloševića. Ipak, to ga nije sprečilo da napravi kultni film "Podzemlje", koji može da se gleda kao brutalna kritika Miloševića i njegove vlasti. Kao što je Drug Crni, zarad ličnih interesa, držao sve svoje bližnje u podrumu i pola veka ih lagao da je to za njihovo dobro, pošto gore, tobože, traje rat, tako je i Milošević izdvojio Srbiju iz sveta. Kusturica, zasad, nije snimio film koji bi asocirao i secirao Vučićevu diktaturu, ali to je uradio u kraćim formatima, u monolozima koje objavljuje na You Tube kanalu beogradske redakcije Sputnika.

Šok, bes i tugu zbog dva masakra, koji su se desila početkom maja, navela su Profesora da progleda. Šta je video, opisao je u prilogu pod naslovom "Nacionalna katastrofa".

- Majka Srbija je izrodila monstruma, Kostu Kecmanovića, pa niko, čak ni otac Srbije ne zna šta da radi s njim. Što je gore, majka ne zna šta će sa sobom i svi joj daju savete koji su previše psihološki ili politički, uglavnom kratkovidi. Ako on ne pati zbog ubijenih, patimo mi. Ostaje nam muka da odgovorimo na pitanje gde smo izgubili budućnost naše dece. Hladnokrvni ubica je samo produbio kanal kojim plovimo u nacionalu katastrofu - rekao je Profesor i objasnio dalekovide razloge koji su doprineli da 13-godišnji ubica izvrši masakr, pa da se još i ne kaje što je ubio devetoro dece, nego mu je žao što nije pobio svih 30 sa spiska.

Kusturica je kao uzroke tog zločina, kao i onog iz sela u okolini Mladenovca, istakao uslove života "u prostoru koji je obezbeđen za manijake", u koji Srbija tone sve dublje i dublje.

- Srbija je već spremna da se izloži svim vrstama eksperimenata, koje će nam, "za naš boljitak i bolje sutra", kako kaže premijerka Brnabić. Na evropskom putu i na neprestanom ponavljanju da mi pripadamo evropskoj grupi nacija, mi smo uveli sve znakove koji potiru upravo evropske hrišćanskih vrednosti. Pristali smo da nam Soroš pomaže u izboru sudija i vezali smo sudbinu za Svetsku zdravstvenu organizaciju, pa možemo samo da očekujemo kada će nam korumpirani Somalijac Gebrejesus, po naređenju Bila Gejtsa, opet kaže kako da zatvorimo naš narod u kuće. Mi smo već pripremljeni za tu agendu. Od stranih investitora napravili smo ekonomske apostole. Od filmskog centra generator nasilja. Od televizijskih serija fabriku za anesteziranje naroda i stvaranje lažne socijalne slike - kaže Profesor.

U pokušaju da odgovori na pitanje ko je naučio Kostu Kecmanovića da ubija, da li je za to krivo stanje u porodici ili društvu, ili video igrice, Kusturica uzroke pronalazi u političkom, medijskom i kulturološkom obrascu, koji urušava tradicionalne vrline i vrednosti. Kao primere, Kusturica je istakao nekoliko ostvarenja iz filmske industrije, među kojima i dela Laze Ristovskog i Predraga Antonijevića, Vučićevih propagandista..

- Šta je urađeno u sazvežđu naše kulture, kada je film u pitanju, u poslednjih 12 godina? Sve sami promašaji. Napravili smo film o Prvom svetskom ratu, "Zaspanka za vojnika". To je defetistički film, koji uopšte ne govori o borbenosti jednog naroda i njegovoj spremnosti za žrtvu. Tu je i nakaradna priredba koja se zove "Petar Prvi Karađorđević", kojom je uništen jedan istorijski profil koji je duboko ugrađen u srpsku tradiciju. "Dara iz Jasenovca" je svojom prosečnošću uspeo da postane isključivo roba za domaću upotrebu i za busanje u prsa, a nikako da ostatku sveta nametne svoju plemenitost. Šta smo uradili sa "Nemanjićima"? Jedan pristojan tekst je, nažalost, upropašćen time što je novac dat čoveku koji nije pre toga uradio nijedan film iz tog žanra. Ne možemo da govorimo o okviru uzvišenih dometa naše kulture, a da dovodimo Marinu Abramovič, kao ključni dokaz da smo deo sveta. Ne znajući, ili, valjda, bežeći od istine, prihvatamo tu umetnost bez dela, koja je idealna samo za pranje para. U našoj sredini desetogodišnja deca slušaju ili mafijaški rep ili Maju Berović, Jalu i onog nesrećnog Rastu, ili džiberske narodnjake - kaže Kusturica.

On analizira i uzroke koji su naveli Uroša Blažića da izvrši masakr u dva sela pored Mladenovca i po čemu se razlikuje od Koste Kecmanovića.

- Džiber iz Mladenovca je deo prigradske dripačke kolone, koja sanja o tome da postane zvezda "Zadruge", u kojoj vri živo blato u kome se guši Srbija i gde se ostvaruju džiberski luciferluci Željka Mitrovića. Ubice i secikese, koji iviče jednu stranu realnosti, ako već majka Srbija i njen otac ne znaju šta da rade sa dečakom monstumom, zašto ga onda ne dovedu u "Zadrugu", pošto je već tamo glavni junak jedan ubica? S druge strane iste realnosti postoji kolona intelektualaca koji u jutarnjim programima vode rijaliti dijalog u kome se, zapravo tuku "dve oštrice režima" - deklarativni nacionalizam i drugosrbijanska realpolitička vizija - kojima je, na kraju, zborno mesto u oficijelnoj politici Srbije. Na nizu tabloidnih stubova stvoren je Belivuk, koji je film pretvorio u stvarnost. Tako je nastao antijunak, koji je imao veću reklamu nego sva srpska kinematografija od kraja Drugog svetskog rata do dana današnjeg. Svakodnevno je imao reklamu u tabloidima veću nego čak i sam predsednik Republike, što je, inače, vrlo teško i skoro neoborivo - rekao je Emir Kusturica u preciznoj vivisekciji Vučićevog režima.

Vučić nema hrabrosti da javno uzvrati Kusturica, ali ne treba sumnjati u spremnost da nađe neki podli način za revanš. Nije Vučić tek tako, još u osnovnoj školi, dobio nadimak Hulja. U skladu s tim nadimkom, na kritiku prof. dr Mila Lompara Vučić je odgovorio tako što je napujdao Zorana Ćirjakovića. Bogoljubu Kariću je kao flaster prilepio Jelenu Karleušu. Kusturica može da očekuje da ga, po Vučićevom naređenju, napadne Nebojša Bakarec ili neki sličan nesrećnik, boljih nema u naprednjačkom kartelu.

Prljavim medijskim kampanjama, širenjem mržnje, nasilja i straha, Vučić ne može da zaustavi proces rastakanja Srpske napredne stranke i njegove diktature. Njegov političko-mafijaški Titanik pun je rupa, a okean uzburkan. Pametniji funkcioneri iz vrha stranke i iz dvorske svite već se otimaju o pojaseve za spasavanje i skaču sa olupine. Uzalud ih Vučić naziva pacovima, koji su iskoristili njegovu dobrotu i obogatili se, a sada beže kako ne bi podelili odgovornost za pljačku Srbije. Na njegovu žalost, iako je i sam primenio pacovsku strategiju, pa napustio mesto predsednika SNS-a, za Vučića neće biti mesta u čamcu za spasavanje.